... O jednostavnosti

MightyNora

lepa noć za čitanje - o jednostavnosti.:)

Drago nam je da je tako :)

nego reci ti meni - ko je tebi ispricao ovu pricu o ovom shefu kuhinje. kako se stvari same od sebe nalaze :)

Tako jednostavno :)

:))
To ti je serendipity događaj, MoćnaNora, san, tačnije, san čiji je lagano serendipity perce umalo dovelo do zbilje. Sad se više ne zna san li je zbilja li je...
Jednostavnim preplitanjem slučajnosti odsanjaš jednostavne recepte i - voila!

SCAPPI PASTA



The first recipe for cooking foie gras, and the first mention of it in non-Jewish accounts since antiquity, is in the 1570 cook book by Bartolomeo Scappi, the chef to Pius V. He got his fat livers from the Jewish in Rome's ghetto, as he wrote in his book, and reintroduced the dish to Italy. It returned to France in the time of Catherine de' Medici.

MightyNora

Pa sta ce kad ne ide ne ide pa stane :)

Evo sad spremam jedan malo duzi tekst - ali proces kreacije je ko kod zubara - znam da moram ali mi se ne ide :)

Sibni neku zestinu na prazan zeludac. kazu da to pomaze =)))

MightyNora

Pa sta ce kad ne ide ne ide pa stane :)

Evo sad spremam jedan malo duzi tekst - ali proces kreacije je ko kod zubara - znam da moram ali mi se ne ide :)

jednostavno :

rešenje

odeš do experta

"Jednom davno", otpočinje Anea, "postojala je praznina.
A Praznina je bila izvan vremena.
U stvarnom smislu reči, Praznina je bila siroče vremena... siroče prostora.
Ali Praznina nije poticala od vremena, niti od prostora, a ponajmanje od Boga. Niti je Praznina Koja Spaja - Bog.
Uistinu, Praznina se razvijala dugo pošto su Vreme i Prostor postavili granice Vaseljene, ali nesputana vremenom, neograničena prostorom, Praznina Koja Spaja curela je napred i natrag kroz kontinuum sve do početka stvari u Velikom Prasku..."

Anea tu zastaje i diže ruke do slepoočnica pokretom koji nisam video kod nje još odkad je bila dete. Te noći ne izgleda kao dete. Oči su joj umorne, ali žive.
”Praznina je sazdana od misli i osećanja.
To je proizvod svesti Vaseljene o sebi.
A to nisu samo ljudske misli i osećanja - Praznina Koja Spaja je kompozit stotina hiljada razumnih rasa kroz milijardu godina u vremenu. To je jedina konstanta u evoluciji Vaseljene - jedini zajednički element za rase koje će evoluirati, rasti, cvetati, bledeti i izumirati milionima godina i stotinama miliona svetlosnih godina udaljene jedne od drugih." Anea ponovo zastaje.

Njena mlada prijateljica Rejčel sedi blizu nje, ukrštenih nogu, pažljiva. Anea dodiruje Rejčelino rame.

"Ova moja prijateljica bila je beba kada je njen otac otkrio zanimljivu činjenicu o Vaseljeni", kaže Anea.

"Njen otac, naučnik po imenu Sol, bio je decenijama opsednut istorijskim odnosom Boga i čoveka.
Onda jednog dana, u ekstremnim okolnostima, Solu je darovan satori - video je u potpunosti i intuitivno ono što su samo malobrojni imali povlasticu da vide jasno u milion godina naših sporih razmišljanja...

Sol je shvatio da je ljubav stvarna i jednaka sila u Vaseljeni... podjednako stvarna kao elektromagnetizam ili slaba nuklearna sila. Stvarna kao gravitacija, tako da njome vlada mnogo istih zakona.

Na primer, zakon obrnutih kvadrata često deluje sasvim pouzdano na ljubav kao i na gravitaciono privlačenje. Sol je uvideo da je ljubav vezivna sila Praznine Koja Spaja, nit i tkanje odežde.
I u tom trenu satorija, Sol je shvatio da čovečanstvo nije jedina vezilja te zamamne tapiserije.
Sol je na tren ugledao Prazninu Koja Spaja i silu ljubavi iza nje, ali nije mogao da pristupi tom medijumu.
Ljudska bića, koja su tek nedavno evoluirala iz naših rođaka, primata, još nisu stekla čulna svojstva da jasno vide ili uđu u Prazninu Koja Spaja.

Kažem `tek nedavno` zato što se svim ljudskim bićima otvorenog srca i uma retko, ali snažno ukazivao predeo Praznine.

Prazninu Koja Spaja dodirujemo svi mi koji smo plakali od sreće, opraštali se sa voljenim, bili ushićeni orgazmom, stajali nad grobom voljenoga ili gledali kako nam beba prvi put otvara oči."

Anea gleda u mene dok govori i ja osećam kako mi se mišice ježe.

"Praznina Koja Spaja uvek je ispod i iznad površine naših misli i čula", nastavlja ona.

"Nevidljiva, ali prisutna kao disanje voljene osobe kraj nas, u noći. Njeno stvarno, ali nepristupačno prisustvo u našoj Vaseljeni jeste jedan od glavnih razloga za to što naša vrsta smišlja mitove i religije, razloga za našu tvrdoglavu, slepu veru u vančulne moći, telepatiju i predskazanja, u demone i polubogove, vaskrsavanje i reinkarnaciju, duhove i mesije i toliko mnogo drugih kategorija gotovo ali ne bas sasvim zadovoljavajućeg sranja."

Stotinak kaluđera, radnika, intelektualaca, političara i svetih ljudi i žena koji slušaju malo se promeškolji na ovu tvrdnju.

"... Prazninu Koja Spaja treba pronaći u najdubljim tajnama i tišinama stvari... na mestu gde obitava detinjstvo.

Tu je i naročita transmisija izvan Svetih zapisa. Umetnici prepoznaju druge umetnike čim se olovka da u pokret.
Muzičar može da prepozna drugog muzičara medju milionima onih koji sviraju note čim muzika počne.

Pesnici isčeprkaju druge pesnike posle samo nekoliko slogova…

A Sveti spisi - lažu... Biblija laže. Kuran laže. Talmud i Tora lažu. Novi zavet laže. Suttapitaka, Nikaye, Itivuttaka i Dhammapada lažu. Bodisatva i Amitabha lažu. Knjiga mrtvih laže. Tiptaka laže. Svi sveti spisi lažu... baš kao što ja lažem dok vam sada ovo pričam.

Sve te svete knjige lažu ne sa namerom ili zbog propusta u izražavanju, već zbog same svoje prirode kojom su svedene na reči; sve slike, pravila, zakoni, kanoni, navodi, parabole, zapovesti, koani, zazeni i propovedi u tim divnim knjigama na kraju ne uspevaju stoga što samo dodaju nove reči izmedju ljudskog bića koje traga za prosvetljenjem i opažanja Praznine Koja Spaja. Dalje, uvid u sopstvenu prirodu.

Za ovo nisu potrebne ni decenije zena, krštenje u crkvi, niti razmatranje Kurana.
Svaki cvet postiže svoju prirodu cveta.

Divlji pas ili slepa zaj-koza dostižu svoju pseću ili zaj-kozju prirodu. Mestu - bilo kom mestu - darovana je njegova priroda mesta.

Samo se čovečanstvo bori da postane ono što jeste i ne uspeva u tome.

Razlozi su mnogobrojni i složeni, ali sve potiče iz činjenice da smo evoluirali kao jedan od samouvidjajnih organa evoluirajuće Vaseljene.

Može li oko videti sebe?"

Anea zastaje na trenutak i u tišini svi čujemo tutnjavu grmljavine negde iza grebena. Monsun kasni nekoliko dana, ali njegov dolazak je neumitan.
Pokušavam da zamislim ove zgrade, planine, grebene, kablove, mostove, gazišta i skele prekrivene ledom i zaogrnute maglom. Ta pomisao nagoni me da zadrhtim.

"Isus iz Nazareta ušao je u Prazninu Koja Spaja. To znamo. Učio je dovoljno dobro da bi čuo muziku sfera. Bio je u stanju da jaše na naletu talasa verovatnoće dovoljno daleko da vidi sopstvenu smrt i bio je dovoljno hrabar da je ne izbegne onda kada je to mogao.

I znamo to - bar u jednom trenutku, dok je umirao na krstu - naučio je da načini prvi korak, da krene kroz mrežu prostorvremena Praznine Koja Spaja, pojavljujući se pred svojim prijateljima i sledbenicima nekoliko koraka u budućnosti u odnosu na trenutke kada je visio i umirao na tom krstu.

I, oslobođen ograničenja vremena ovim pogledom na bezvremenost Praznine Koja Spaja, Isus je shvatio da je on taj koji predstavlja ključ.

Ni njegova učenja, ni Sveto pismo zasnovano na njegovim zamislima, ni sve veće njegovo obožavanje, niti Bog iz Starog zaveta koji je naglo evoluirao i u koga je tako čvrsto verovao - već on, Isus, običan čovek čije su ćelije nosile ključ za dešifrovanje kombinacije u bravi portala. Isus je znao da sposobnost za otvaranje tih vrata leži ne u njegovom umu ili duši, nego u njegovoj koži, kostima i ćelijama... bukvalno u njegovoj DNK.

Ali, njegovi sledbenici suočeni sa poimanjima i utiscima daleko iznad njihove sposobnosti apsorbovanja - gotovo poludeli od neprestanih glasova mrtvih i sopstvenih reakcija na jezik živih - ovi sledbenici okrenuli su se dogmi i sveli neobjašnjivo na grube reči i visokoparne propovedi, skučena pravila i plamenu retoriku.
A vizija je izbledela, da bi potom zgasnula.

Portal se zatvorio."

Hiperion

Den Simons

Evo ti predela iz mog dvorišta, odslikano pre neki dan:

ovo jos nisam video

Hvala. Okinula iz aviona nad Mediteranom bez ikakve pretenzije da će čak i uspeti (obzirom na tad dosta kilav aparat i muljavo staklo), ali eto ... Jednostavno je ispalo dobro.

B. stvarno je fenomenalna!

stvarno je fenomenalna!

Iz onog albuma o Tunisu (na FB), ali kao što rekoh, sasvim slučajna. Nemam baš nikakve fotografske sposobnosti. Nego je prizor bio jednostavan (za slikanje).

tek sad videla...tamo nema maleckog..
da prostite vi matori,
gledam samo fotke gde je mali Princ :)

u prošlost

MightyNora
jednostavnost se živi.

Da, moguće, od davnih dana.
Jedno podsećanje, cinično ili ne, ali volim da pomenem Diogena i lepotu jednostavnosti i slobode života u buretu.

Da bi živeo jednostavno i slobodno, dobrovoljno se odlučio za siromaštvo i želeo samo ono što mu je bilo potrebno. Bacio je jednom i čašu za vodu, kad je video nekog dečaka kako je sklopio ruke i napravio od njih "šoljicu", da bi se napio vode.

Kad shvatiš da ti tako malo (ili skoro ništa) u suštini treba, onda možeš kao on da radiš razne nepodopštine, tipa - Skloni mi se malo sa sunca, praviš mi senku - pa bio to i Aleksandar Veliki.

da li je ovaj svet je postao mesto u kome jednostavnosti nema mesta?

Mi ljudi smo zakomplikovali sve jednostavne stvari, darove bogova
(parafrazirani Diogen)

Mislio sam na to da jednostavnost nikada ne moze da bude u centru paznje.

Ovo je super receno.

Sta uopste moze da bude u centru paznje, odnosno sta izaziva paznju. I sta onda, u odsustvu toga sto izaziva paznju, nikako ne moze da bude u centru paznje.

Da li ono sto je, na primer, "savrseno" ili kako kazes jednostavno, nikako i ne moze da privuce paznju, u odsustvu ne znam cega.

Da li to znaci da lepo nije jednostavno, i da lepo ustvari nije savrseno. Da je lepo iz nekog drugog razloga.

Interesantno