APEL!

Da znas! Uvek na strani dobra.

ulicno_pojacanje

Dao krv početkom jula, 27 put. Na Banjici Podržavam preporukom ovu akciju.

Podrzavam akciju, sto bi rekli, svim srcem. Nesto slicno sam predlagao pre nedelju-dve na drugom blogu, ali me niko nije udostojio odgovora. No, sta da se radi, dajem krv i ovako i onako. Davno sam prestao da brojim, ali sam tu negde oko 40.

Na istom blogu sam, vreovatno previse nezgrapno, pomenuo temu donatorstva organa. Mozda bi gospodin Rodoljub Sabic mogao da napise nesto i o toj temi jer se njegova rec mnogo vise slusa.

1. Sistemska korupcija je velika pretnja zaštiti podataka donatora. Ne želim da budem na listi koju može da vidi bilo ko ko može sutra da mi dođe na vrata i da me upuca zbog nekog kome odgovaraju moji organi.
2. U pravu je poverenik, to jeste ozbiljna tema o kojoj će verovatno pisati neko mnogo stručniji od nas.

ulicno_pojacanje

1. Sistemska korupcija je velika pretnja zaštiti podataka donatora. Ne želim da budem na listi koju može da vidi bilo ko ko može sutra da mi dođe na vrata i da me upuca zbog nekog kome odgovaraju moji organi.

U kakvo vreme zivimo, svaki dan neko moze da nas upuca i za dzabe.

Sto se liste i podataka tice, kada popunjavate onaj papiric koji dobijete od zavoda za transplantaciju, unose se samo osnovni podaci. Nikakvi medicinski, cak ni krvna grupa. Drugim recima, ne zna se da li su vasi organi pogodni ili ne za primaoca dok se do tih organa ne dodje. Prema tome, taj koji bi nekoga upucao da bi dosao do organa, mogao bi da upuca bilo koga. Sto bi se zezao da trazi i ceprka po listama? Ista mu je verovatnoca.

ulicno_pojacanje

2. U pravu je poverenik, to jeste ozbiljna tema o kojoj će verovatno pisati neko mnogo stručniji od nas

Nisam siguran, ali cini mi se da su, u nekim zemljama EU, svi po defaultu donatori, pa samo ko insistira biva skinut sa liste. Kada bi svi, ili bar vecina, bili donatori, mnogi zivoti bi bili sacuvani.


Evo jos neki mitova o donaciji

Mit #2
„Čuo sam da je neki momak otišao na žurku, a sledećeg dana se probudio u kadi punoj leda. Izvadili su mu bubrege da ih prodaju na crnom tržištu.“

Stvarnost
Ova priča već dugo kruži internetom. Ali nema apsolutno nijednog dokaza da se tako nešto dogodilo. Pre svega, trgovina organima je zabranjena. Zatim, s obzirom na složenost transplantacijskog postupka, ovakav događaj je praktično nemoguć. Postupak određivanja podudarnosti tkiva davaoca i primaoca, potom, potreba za visokoobrazovanim lekarima i drugim medicinskim osobljem, kao i zahtevi za visokom i savremenom tehnologijom, čine tajnost takvog postupka nemogućom. Većina bi ovu priču smatrala smešnom, ali moguće je da neko u nju ipak poveruje i odluči se protiv doniranja organa zbog nepotrebnog straha.

Mit #2
„Bogati ljudi i poznate ličnosti se stavljaju na vrh liste čekanja, dok obični ljudi moraju dugo da čekaju na transplantaciju.“

Stvarnost
Prilikom distribucije i određivanja primaoca ne gleda se na materijalno stanje ili društveni status, već dužinu čekanja na presađivnje organa određuju mnogi činioci. To su podudarnost tkiva, krvna grupa, dužina čekanja na presađivanje, težina bolesti, kao i drugi medicinski kriterijumi. Faktori poput rase, pola, starosti, prihoda ili društvenog statusa, ne uzimaju se u obzir kod određivanja primaoca organa.

Mit #3
„Ako se dogodi nesreća i u bolnici znaju da želim da doniram organe, da li će lekari, uprkos tome, pokušati da mi spasu život?”

Stvarnost
Lekari i zdravstveno osoblje, koje će vas lečiti, potpuno je odvojeno od timova lekara za transplantaciju.

Ako ste bolesni ili povređeni, i prime vas u bolnicu, spašavanje vašeg života je najveći prioritet. Zdravstveno osoblje koje se bavi transplantacijom obaveštava se tek kada se svi uloženi napori za spašavanje života pacijenta pokažu neuspešnim i kada se ustanovi smrt. Transplantacijski timovi obaveštavaju se tek kada se od porodice dobije pristanak za doniranje organa.

Mit #4
„Moja vera ne podržava doniranje organa.”

Stvarnost
Sve organizovane svetske religije podržavaju doniranje organa, smatrajući je aktom plemenitosti i ličnog izbora.

Na Saboru 2005. godine izneto je pitanje presađivanja organa i Srpska pravoslavna crkva je blagoslovila i pozvala vernike da zaveštaju organe. Srpska pravoslavna crkva se među prvima od svih pravoslavnih crkava pozitivno izjasnila po pitanju rešavanja ovog problema.

Katolička crkva je odavno podržala zaveštanje organa, a papa je otvorio kongres transplantacije u Rimu.

I sa jevrejskom zajednicom stvari stoje isto. Rabin Isak Asiel se pozitivno izrazio, kao i muftija Jusufspahić u ime muslimanske zajednice.

Mit #5
„Ne bih želeo da moja porodica snosi troškove ukoliko se odlučim da doniram organe.”

Stvarnost
Porodica donora nije opterećena nikakvim troškovima.

Mit #6
„Plašim se da bi, ako doniram organe, primalac ili njegova porodica, mogli da saznaju moj identitet i na neki način kasnije opterete moju porodicu.“

Stvarnost
Informacije o donoru prenose se primaocu i njegovoj porodici samo u slučaju da to želi porodica davaoca.

Mit #7
„Ja nisam potpuno zdrav. Da li mogu biti donor?”

Stvarnost
Lekari će u određenom trenutku proceniti koji su organi zdravi i dobri za presađivanje.

Mnoge bolesti koje su nekad smatrane preprekom za doniranje organa, više ne predstavljaju prepreku. Neke od njih su hepatitis i dijabetes.

Mit #8
„Ja sam prestar da budem donor.”

Stvarnost
Više ne postoji starosna granica za doniranje organa. Donor organa može biti osoba dečjeg uzrasta, kao i čovek od 90 godina. No, iznad svega je važno da građani, svojim pojedinačnim primerima, pokazuju prihvatanje doniranja organa.

Mit #9
„Čuo sam da se uzimaju svi organi bez obzira na to šta ja želim da doniram.”

Stvarnost
Možete naglasiti koje organe želite da donirate i postupiće se u skladu sa važim željama. Ipak, važno je i to da o tome obavestite svoju porodicu i blisku okolinu.

Mit #10
„Doniranje organa predstavlja bitno nagrđenje mrtvog tela.”

Stvarnost
Donirani organi se odstranjuju hirurškim zahvatom, poput svake druge ozbiljne hirurške operacije.

izvor