Odmor na jedrenju - šta, kako, gde, pošto

Avanturistički, spartanski, egzotično, nepoznato, opasno i skupo.

Prosečnom nejedriličaru pri pominjanju mogućnosti da godišnji odmor provede na jedrilici prvo padnu na pamet najmanje tri od ovih šest atributa. Namćorima i svih šest a posebno talentovanim namćorima može da bude još i tesno, vlažno, neudobno... i ko zna šta sve može da padne na pamet neobaveštenu čoveku.

Ništa od toga ne opisuje tačno odmor na iznajmljenoj jedrilici. Ko hoće može naći po neki od svih navedenih elemenata, čak i u raznim kombinacijama, ali u principu odmor na jedrenju nikada nije bio jednostavniji, pristupačniji, komforniji, prijatniji i prilagodljiviji individualnom ukusu, znanju, željama i mogućnostima. Od svih svetskih mora, hrvatski Jadran je, po kombinaciji mora, vetrova, razdaljina, infrastrukture i svega ostalog ubedljivo najbolje i najzahvalnije za turističko jedrenje.

1. Ko može na odmor jedrilicom?

Praktično svako. Vrlo je malo ograničenja, uglavnom zdravstvenih, koja isključuju jedrenje. Dijaliza, vezanost za invalidska kolica, neke od fobija. Sve ostalo, uključujući i morsku bolest (kod koje je najčešće reč o strahu od morske bolesti a ne o stvarno ograničavajućem stanju) lako se rešava na jedrenju. Nasuprot uvreženom mišljenju mnogih neobaveštenih laika - jedrenje je izuzetno sigurno i zahvalno za decu svoh uzrasta uključujući i sasvim male bebe (iz mog iskustva posebno za sasvim male bebe!).

2. Šta je (sve) potrebno?

Dobro je da neko u društvu koje ide na jedrenje zna da jedri - ali nije neophodno. Najvažnije je da cela ekipa ima svest o svom znaju ili neznanju - koliko god da je to znanje. Dakle, najvažnije je ponašati se zrelo i odgovorno i ne isprobavati nešto u šta niste sigurni kad to može da ugrozi uživanje, komfor i bezbednost.cele ekipe. Formalno je za iznajmljivanje jedrilice do 12m neophodno da bar jedan član posade ima uverenje o osposobljenosti za voditelja čamca. To je jedna smešna dozvola koju ima i Kurta i Murta i koja sama po sebi ne znači da neko nešto zna! Ali to je formalno dovoljan papir da vaše društvo samostalno iznajmi jedrilicu.

Ako imate takvog, i ako taj zna dovoljno da brod u normalnim uslovima i uz raspodelu poslova i pomoć ostalih članova posade bezbedno svakog dana doveze na odredište - možete na jedrenje samostalno. Kod zrelih odgovornih ljudi kod kojih postoji svest o sopstvenom znanju i sopstvenim ograničenjima ništa ne bi trebalo da predstavlja preveliki problem. Najgore što može da vam se desi je da vas loše vreme negde blokira dan ili dva i da zbog toga morate da menjate plan plovidbe. Šta sve može da vam se desi ako ste kreteni i imate kretenski pristup sopstvenoj bezbednosti i sopstvenom uživanju - ne treba ni da govorim.

Ako u društvu nemate dovoljno iskusnog mornara sa papirom - uzmite skipera. Cena je (uglavnom) 100€ dnevno ali za to dobijate apsolutnu sigurnost, nekoga ko (uglavnom) zna šta radi i odgovoran je za brod, bezbednost i udobnost svih vas. Većina skipera znaju šta se od njih očekuje i trude se da se ponašaju diskretno (ipak su oni uljezi među društvom koje se poznaje). Dodatna korist od skipera je što oni znaju većinu lokacija na kojima ćete boraviti, znaju dobra sidrišta, vezove, restorane, znaju gde je dobra pijaca,  poznaju ribare...

3. Sa kime jedriti?

Ovo je, iz mog iskustva, potencijalno najveći problem za odmor na jedrilici iako ga mnogi ne doživljavaju tako - sve dok ih ne zadesi prvo neprijatno iskustvo. Nije dovoljno nekoga dobro i dugo poznavati i biti dobar i prisan prijatelj. Potrebno je dobro razmisliti i predvideti kako će se svaki član posade ponašati tokom boravka na vrlo ograničenom prostoru tokom dve nedelje, gde su mogućnosti za izdvajanje i privatnost prilično ograničene i mora se stalno nalaziti kompromis oko mnogih naizgled sasvim običnih stvari - od vremena polaska svakog jutra, preko izbora vremena i mesta za kupanje, podele zadataka za spremanje hrane, pranje, čišćenje... Generalno, zreli ljudi sa kojima se dobro poznajete dobri su saputnici. Egzibicionisti, avanturisti, zvezde... mogu vam samo jednim hirom pokvariti celokupno letovanje.

Izbor saputnika određuje i veličinu broda - i obratno. Ako odlučite da na jedrenje ide vas četvoro - uzmite brod za četvoro. Ako imate povoljnu ponudu za brod za osmoro, a niste sigurni koga bise još uzeli da vam popuni broj preko 6 - bolje vam je da uzmete manji brod ili jedrite sa 2 prazna mesta nego da krenete sa nekim sa kime inače ne biste.

Deca na brodu nisu nikakav problem. Naprotiv! Deca na brodu uživaju, slušaju, dobro jedu... SVA deca (dobro, priznajem da ona od 14-18 mogu da budu problematična ali to nema toliko veze sa brodom koliko sa hormonima i dosadnim matorcima - iako ni ovo nije nužno slučaj,pogotovo ako ih je bar dvoje sličnih godina). Bebe posebno uživaju na brodu, lepo jedu i spavaju, higijena nije nikakav problem...

4. Kako izabrati brod?

Za većinu ljudi izbor broda zavisi od veličine ekipe, polazne luke, termina i cene.  U principu cena po glavi niža je za brod sa više ležaja ali ako vam nije potreban skiper najveći brod koji možete da vozite sa običnom dozvolom voditelja ima 8 ležajeva, vrlo retko 10. Svaki brod ima kabine za spavanje i salon. Saloni su gotovo uvek iste veličine - po jedna klupa sa svake strane gde komotno može za sklopivim stolom da sedi 6 do 8 ljudi. U principu to i nije toliko bitno jer ćete najmanje vremena provesti u salonu - a čak i kada neko sedi u salonu to po pravilu ne uključuje celu posadu. Najvažnije vam je da unapred odlučite hoćete li koristiti salon za spavanje. U tom slučaju možete da imate 2 člana posade više nego što ima kreveta u kabinama. Klupe u salonu predviđene su za spavanje i udobnost uopšte nije upitna (po danu, posebno posle ručka, uvek je trka ko će prvi zauzeti salon da prilegne) ali u salonu je mnogo manje privatnosti nego u kabinama. U svakom slučaju odluka je sasvim individualna.

Svi brodovi danas liče jedan na drugi i prosečna čarteraška ekipa ne bi trebalo preterano da brine kiji će iznajmiti. Kod broda sa 2 kabine nemate previše brige: imate jednu kabinu u pramcu, jednu u krmi, kuhinju, WC. Kod većih brodova možete tražiti i drugi WC. Nije na odmet ali za 8 pa čak i razumnih 10 ljudi jedan je sasvim dovoljan - osim ako se gospođe baš ne spremaju po pola sata za svaki izlazak.

Kod izbora veličine broda po meni najvažniji - a najčešće zanemaren - element je  veličina kokpita (krmene palube sa klupama). Jadran je topao i prijatan i većina vremena na brodu provodi se napolju i zato je vrlo važno da kokpit bude udoban i prostran i da se u njega mogu na sidru i vezu udobno smestiti svi članovi posade istovremeno. Retko koji kokpit omogućava da u jedrenju svi budu u njemu ali u tim situacijama deo posade svakako voli da se izvali, sunča...

5. Šta brod mora da ima?

Svi brodovi u čatreru danas imaju sve što je potrebno, ali nije loše navesti na šta je potrebno obratiti pažnju.

Što manje iskustva i znanja imate - to vam se više isplati  da imate neku 'automatiku'. Pod ovim podrazumevam električno sidreno vitlo (obavezno za početnike - a danas gotovo neizostavno prisutno na svim brodovima), prednje jedro na namotavanje (rol-flok) a svakako preporučujem i glavno jedro na namotavanje (danas su gotovo sva koja se nude tipa koji se namotava u jarbol i to je sasvim dobro). Ovakvim jedrima teoretski gubite nešto malo na performansama ali pošto svakako niste krenuli na regate, nemate za to ni posadu ni znanje... ne brinite o tome. Ako niste iskusni jedriličari koji znaju šta rade ne razmišljajte o spinakerima - i tako ćete uštedeti pare i smanjiti sebi komplikacije.

Brodovi od 12 metara gotovo neizostavno imaju električne pumpe za vodu, često i električni WC. Oni od 10m mogu biti i ručni i električni. Ovde već dolazimo do bitnog filozofskog pitanja šta očekujete od jedrenja i o razmišljanja o odnosu opreme i vas. Šta (treba da) diktira vaš pristup jedrenju.

S jedne strane je jednostavnost: što imate manje električnih potrošača - ređe ćete morati da palite motor da biste dopunjavali akumulatore odnosno da boravite u marinama i priključujete se na spoljnu struju. Ako vam je voda na nožnu pumpu - trošićete je manje nego ako je električna (ljudi su po prirodi lenji i najčešće otvore slavinu i ne zatvaraju je dok se umivaju, peru zube...) i opet ćete ređe morati u nekakvu bazu.

Sa druge strane je praktičnost - ako imate električni WC vi samo pritisnete dugme i baš vas briga šta se dešava, koji se ventil otvara, koliko se struje troši. Otvorite slavinu i baš vas briga koja pumpa radi i koliko struje troši. Ovo je super dok god imate struje, vode i goriva - ali to se sve troši i potrebno ga je dopunjavati, to češće što se više troši.

Sve što je brodu neophodno za navigaciju dolazi s njim i tu nemate mogućnost da nešto ne ponesete ili da uštedte na pogrešnoj stvari. Stoga nemate šta ni da mislite. Svi brodovi imaju nautičke karte, najčešće iz serije Malih karata HIHRM koje su odlične i bolje vam ne trebaju.

Obavezno ponesite svoj peljar (nautički vodič), čak i ako vam kažu da postoji na brodu. Meni su najbolji oni u izdanju Mora, I knjiga pokriva severni a II srednji i južni Jadran. U njima su opisane skoro sve uvale, luke, marine... sa uputstvima za sidrenje, prilaz, telefonima za rezervacije... Navedeni su i mnogi dobri restorani.

Posteljina, posuđe i slično već je na brodu i o tome ne brinite. Nosite samo ono što vam je zaista neophodno (ne možete bez svoje omiljene kašike...). Proverite KOLIKI je frižider na brodu da biste znali kako ćete planirati nabavke. Ponesite termos, korisno je.

6. Planiranje i pakovanje

Ovde se najbolje vidi ko je kakav. U principu za 7-14 dana na brodu potrebno je da ponesete 2-4 šorca,  5-8 majica, 2 majice sa dugim rukavima, 2 džempera, 2 para dugih pantalona, čarapa, veša i kupaćih kostima  prema sopstvenim afinitetima. Napominjem da je sve praktične odevne predmete potrebno duplirati u slučaju da pokisnete, kako biste uvek imali jedan suv komad.Ood obuće potrebne su vam neke brodske patike ili mokasine (NIKAD se ne krećite po brodu u japankama, klompama, sandalama, natikačama, crocsima i uopšte bilo kakvoj obući koja vam ne drži čvrsto nogu). Štikle su aplosutno zabranjene, obuvaju se ispred broda. Prvo zato što u njima možete da poginete a drugo što uništavaju brodske podove. Obavezna kvalitetna nepromočiva jakna a dobra je i neka laganija koja štiti od vetra.

Svaki normalan čovek (pa i žena) morao bi da može da se spakuje za 14 dana broda u jednu meku torbu srednje veličine. Koferi su izrazito nepraktični jer su svi prostori za odlaganje na brodu nepravilnih veličina i meke torbe su zakon.

Nošenje teniskih reketa, štapova za golf i sličnog sasvim je nepotrebno. Po meni i sumnjivo. Pošli ste na brod!

Planiranje zaliha vrlo je bitno. Najbolje je da na brod ponesete određenu količinu konzervi (preporučujem kupiti kod kuće ili uz put, mnogo lakše i praktičnije nego u luci ukrcaja) koje su zgodne u plovidbi, za brzinsku užinu i kao dopuna glavnih obroka. Voda u brodskom sistemu niej za piće (ništa joj ne fali osim ponekad ukusa). Preporučujem da sve tečnosti kupujete u plastičnim bocama i konzervama - nikako staklo! Jedna staklena stvar koja se polomi može vam uništiti odmor - neko će kad-tad da se poseče. Iz ovog razloga ja nemam ni porcelansko posuđe.

Na brodu ne planirajte neko dugotrajno ni sofisticirano kuvanje. Kajgana za doručak, špageti za ručak, podgrevanje konzervi gotovih jela - sve je to normalno. Ali krčkanje od dva sata će vam izaći na nos kad se budete kuvali iznad šporeta. Pri normalnom jedrenju moguće je kuvanje ali treba se malo izveštiti. Brodski šporeti imaju držače za šerpe i naginjanje nije nikakav problem. Ali, generalno, brod nije za sofisticirane kulinarske eksperimente.

Kad god imate prilike kupite sveže voće i povrće ali u količini za 2-3 dana. Kapacitet svakog brodskog frižidera premali je da biste ga hladili i zato računajte da može ostati sveže 2-3 dana. Obavezno sav zeleniš držite u papiru, nikako u najlonu!

Najbolje je na početku ne planirati odlazak u divljinu u prvih nekoliko dana dok ne ustanovite šta vam sve treba i kojim ritmom ćete dopunjavati zalihe. Generalno računajte da svakog trećeg ili četvrtog dana proboravite, tokom dana ili preko noći, u mestu gde možete da dopunite zalihe. I ovde je iskustvo presudno, brzo ćete sami proceniti šta i kako.

7. Kuda ići?

Osim ako imate neke jake posebne razloge i želje, za početak je najbolje ograničiti se na destinacije koje vam pružaju najviše fleksibilnost. Na Jadranu su to zadarsko, šibensko i splitsko područje.

Zadarsko i šibensko područje (polazne luke Zadar, Sukošan, Bibinje, Tribunj, Vodice, Jezera, Murter, Rogoznica) vrlo su zahvalni jer su daljine plovidbe male, ima jako puno sela, lučica, restorana, plaža... Na ovom području i ako prelazite samo 10 milja dnevno (a to je manje od 3 sata jedrenja u bilo kojim uslovima) možete jako lepo da se provedete na vrlo raznovrsnim lokacijama. U ovom području su vam Kornati (izvikani i sa previše gužve ali prelepi i svakako vredni bar 2 dana) ali i Dugi otok, Molat, Iž, Žirje, Kaprije, Zlarin... Generalno, ostrva su daleko lepša od kopna - i ona su suština ideje jedrenja.

Ako krenete iz Splita, Trogira ili Kaštela realno je da možete obići područje od Drvenika (oba), Šolte, Brača do Hvara. Veštiji i iskusniji mogu za 2 nedelje komotno da stignu i do Visa, Korčule, Lastova... ali svakako ne treba biti preambiciozan u planiranju u prvoj sezoni. Ovde su razdaljine nešto veće, ostrva su veća i potrebno je više vremena da ih se obiđe.

Moja preporuka za prvu sezonu svakako su zadarsko i šibensko područje.

8. Koliko to košta?

Generalno, najskuplja je sezona od 20 jula do 20 avgusta. Najlepše vreme za jedrenje je septembar, sa najlepšim i najpredvidljivijim, relativno redovnim i laganim, vetrovima. 

Cene najviše zavise od sezone i veličine broda iako i starost broda, luka polaska itd. takođe igraju ulogu. Ne preporučujem iznajmljivanje vrlo starih brodova (starijih od 8-10 godina) ali nema potrebe iznajmljivati ni glanc nove 0-2 godine jer je njima cena viša.  Najbolje je iznajmljivati od kompanija koje imaju 10 brodova i više jer one imaju i rezerve za slučaj da se nešto desi. Vrlo velike kompanije mogu imati interesantne ponude ali kod njih može biti i velika gužva prilikom preuzimanja. Postoji i mogućnost iznajmljivanja od privatnih vlasnika pri čemu se može dosta uštedeti ali to ume da bude i rizično. U takvim slučajevima obavezno proveriti osiguranje i status - iznajmljivač vam mora dati ugovor i prijaviti vas kapetaniji i upisati sve članove u listu posade.

Generalno, za iznajmljivanje u najskupljoj sezoni brod od 10 metara sa 2 kabine (4 ležaja ako niko ne spava u salonu, 6 ako spava u salonu) košta oko 1500 € nedeljno što izađe na 750€ po osobi za 14 dana. Ako koristite i 2 ležaja u salonu, izađe na 500€ po osobi. Septembar je 10-20% jeftiniji. Brzinskim traženjem našao sam vrlo pristojan brod, Jeaneau Sun Odyssey 32.2. za 1950€ od 10.9. iz Splita.

Za brod od 12 metara sa 8 ležaja cene suoko 2500-3000€ u punoj sezoni odnosno od 1500-2200€ u septembru, što može da izađe na samo 300€ po osobi za 14 dana.

Na ove cene treba dodati troškove čišćenja broda na kraju iznajmljivanja (100-200€), skipera ako ga uzmete (plaćate mu i hranu), gorivo, vodu, vezove, provijant i hranu. Ako niste zagriženi jedriličari realno je očekivati da za brod od 10m potrošite 70-100l goriva za 14 dana, što odgovara radu motora od 3 do 5 sati dnevno; za brod od 12 m 50% više. Kad ste na svom sidru ne plaćate vez (plaćate ako ste na murinzima, bovama pod koncesijom). U lučicama u proseku plaćate 20-30€ za vez broda od 10m, 30-50€ za 12m. U pravim marinama (u kojima vam je uključeno snabdevanje vodom i priključak za struju) cena je oko 40-60€ za noć za 10m, 60-100€ za 12m. U običnim lučicama plaćate snabdevanje vodom otprilike 5-8€ svakih 100 l. Dobra opcija je vezati se na mol nekog od mnogobrojnih restorana sa organizovanim vezovima. Vezovi su sigurni i besplatni pod uslovom da večerate u restoranu.Cene u takvim restoranima nisu nužno ništa više od onih u 'običnim'.

Ako od sutra ne budem odgovarao na ovom blogu znači da se vreme definitivno popravilo i da sam isplovio.

EDIT: Na jedrenju vam srebrna voda nije neophodna!!!