Zauvek 27

Nedavno je beogradska publika imala priliku da vidi gašenje mladog života i nastanak legende. Ejmi Vajnhaus je iz Beograda otišla direktno u klub večnih koji nosi naziv „27".

„Klub 27" ili „27 zauvek" tužna je lista velikana muzike koji su tragično skončali u svojoj dvadeset sedmoj godini. Istina je da ljudi umiru svakodnevno, pa i muzičari koji su imali snažan uticaj na generacije, ali upadljivo je velika koincidencija da šest superstarova rokenrola i soula okonča svoj život baš u 27. godini.

Džimi Hendriks, čije su deonice na električnoj gitari terale publiku u ekstazu, Dženis Džoplin, koja je specifičnim glasom postala mera vremena u kome je živela, Kurt Kobejn, koji je oformio potpuno novi alternativni pravac roka, Džim Morison, čiji su tekstovi pamćeni kao mantra. U tom klubu je i Brajan Džons, gitarista i jedan od osnivača najvećeg rok benda svih vremena Rolingstons. Najnoviji član „dvadesetsedmice", gospođa Soul Mjuzik ili Ejmi Vajnhaus, kao kometa je sagorela naočigled beogradske publike i još više učvrstila mit o mladim muzičarima koji su na neki način promenili svet, a otišli s njega baš u dvadeset sedmoj.

Zajednički imenitelj ove šestorke je da su proveli previše vremena vozeći prebrzo dok su gazili punu liniju koja razdvaja život od smrti, prosečnost od legende, raspad sistema od nezaborava

To stvaralačko ludilo, a imao ga je, između ostalih, i Van Gog, koji je sebi odsekao uvo, kao gorivo za kreiranje vanvremenskih stvari koristi sopstveni život. A gorivo su trošili nemilice. Zajednički imenitelj ove šestorke je da su proveli previše vremena vozeći prebrzo dok su gazili punu liniju koja razdvaja život od smrti, prosečnost od legende, raspad sistema od nezaborava... Konzumacija droga, alkohola, tableta, skandali, lascivno ponašanje, hapšenja... Sve te ružne stvari vremenom se ugrađuju u muzičku legendu kao delić mozaika. Velika slika je ipak nezaboravna muzika koju su nam poklonili sagorevši sami sebe.

Reći će neki: „Oni su narkomani", „Šta im je to trebalo?", „Ljudi ne primaju plate, a oni se drogiraju"...
Ne samo da se slažem s onima koji kažu da Ejmi i društvo nisu nikakav primer deci već idem korak dalje. Oni su odlični kao primer, ali kako ne treba živeti. Odličan su primer šta se desi korisnicima droga i onima koji preteruju s alkoholom i tabletama. Kao takve ne treba ih osuđivati, već pustiti da njihova vanvremenska sudbina i muzika nose svoju poruku.