Razmišljanje jednog običnog srpskog evroskeptika

On: Za šta od toga smo se izborili? Šta imamo posle deset godina demokratije?

Gledaj omega, stvarno sam se iskreno, iz uverenja i bez ’’zadnjih’’ namera borio za svoju, budućnost svoje dece i svog naroda da ostajemo ovde i da ovde gradimo blagostanje.A ovi prostori imaju skoro sve usloce za normalan život. Uspeva  sve osim pameti. Bio sam ubeđen da je krivica što nismo tako živeli isključivo na bivšem nam rukovodstvu koje je, umesto da skine petokraku, udarilo u tobožnje nacionalne talambase koje je zapravo koristilo samo kao sredstvo za očuvanje vlasti i privilegija stečenih u komunizmu. Tu sam se zaustavljao, nije bilo daljeg razmišljanja, verovao sam da su nam svi ostali, Amerika i Evropa, prijatelji koji nas čekaju da zajedno, zagrljeni krenemo u blistava praskozorja. Zajeb’o sam se

Ja: Pa dobro, biće i toga samo da prođe ova ekonomska kriza...

On: Ajde ne pričaj gluposti. Kaži mi , je l si slep, glup ili samo ne želiš da priznaš poraz, da si bio u zabludama, da si pomagao pogrešne?

Ja: I dalje mislim da nisu bili pogrešni jer bi u protivnom još uvek imali one.

On: Slažem se ali samo delimično. Oni su stvarno morali da budu zamenjeni, prevaziđeni, nesvesni novog sveta i realnosti u njemu.Ali zaslepljenost strancima onih iz DOS – jednih zapadnim a drugih istočnim, zaista boli.

E sada ti pričaš gluposti, kažem ja, pa, čoveče, moramo uz nekoga, nismo mi Kina a i oni nisu više izolovano ostrvo...

On: Naravno da nismo i da moramo uz velike. Samo pitam ja tebe da li se igde ovako nedomaćinski vodi država? Znam da se ježiš na taj pojam država, državni, još od doba one državne bezbednosti, ali znaj da će pojam ’’država’’ još dugo da postoji. Kao i porodica kao i heteroseksualni odnosi, rakija, čvarci. A sve to , rekao bih, pokušavaju da nam ogade, da omrznemo i na kraju sami da ih ukimeno. Ako posustanemo ili počnemo da mislimo svojom glavom,  eto njih da nam pomognu. Na kraju će da traže i samu Srbiju da je isporučimo na tacni.  Naši će to jedva da dočekaju, kakvi su nikakvi i oni na vlasti ali i oni u opoziciji.

Ja: A da malo ne preteruješ?

Ne, kaže on glasom čoveka koji je ubeđen u ono što priča, saberi samo gluposti koje je ova vlast uradila u utopističkoj nameri da zemlju približi EU. A o nazovi patriotama koje onako dadoše NIS, neću ni da pričam. Vidi, ja sam verovao da svi ti zakoni koji vladaju u EU mogu da nam pomognu i da ćemo, čim ih usvojimo, da dođemo na zelenu granu. Moramo nešto da znamo pa  i da primenimo: ne možeš na dženeriku da kalemiš limun ili pomorandžu.Možeš samo kajsiju ili šljivu. Od tih jednostavnih, narodnih mudrosti koje su preživele mnogo složenije testove kroz istoriju, moramo da pođemo da bismo negde stigli. Nismo mi ni blizu razvijenosti , ekonomske ni svake druge, bogatim zemljama na koje bismo da se ugledamo.Eno ti je Grčka, Portugalija... nema sine, ne može žaba da se potkiva samo zato što je videla kako  potkivaju konje.

Mi smo trebali da se sa njima dogovorimo da počnemo od jednostavnih stvari, ekologije, kulture, sporta, od stvari koje će ovom narodu da pomognu da vide kako su standardi EU korisni i dobri. Čim su počela ucenjivanja da se rade stvari koje ovde izazivaju malo veći otpor, trebalo je preispitati naš put  upravo da ne bi nisko pala podrška za evro  integracije. Meni su se ti ’’standardi’’ zgadili zbog onakvog organizovanja gej parade. Ne, nisam išao da se bijem sa pandurima ili da jurim paradere, samo mi je sve to otvorilo oči. U Splitu može da se prekine takav skup, može da se ne vraća imovina proteranih, može da se uskrati Srbima zakonom zagarantovan broj poslanika i da se uz sve to ulazi u tu evropsku uniju.A nama? Kerebeče nas kao mlade majmune. Nije meni , odavno , ništa čudno od stranaca, shvatio sam da nas ne podnose što smo pravoslavci i samim tim im uvek, ali uvek smrdimo na Ruse. Meni se povraća od ’’naših’’ koji su evro atlanske integracije proglasili novom ideologijom, opijumom za narod poput komunizma, nacionalizma...Pri tome im ovi njihovi prijatelji otvoreno produžavaju rok za ulazak , koliko god se mi trudili da usvojimo što više besmislenih evropejskih zakona kao što je taj da moje rođeno dete pre punoletstva može da zabrani doktoru da mi kaže ako se, još balavo, već drogira. Ili da ne smem da ga šopim u cilju boljeg vaspitanja, ili najvažniju stvar trenutno -  da se o državnom trošku ima od bate praviti seka.I obrnuto. Što je najgore i kada se evropske zemlje odreknu neke prakse mi se naguzimo.

Dragi moj omega, ko nam smeta da sprečimo korupciju, krađe u Javnim preduzećima, partiokratiju goru nego za vreme komunizma. Zašto ne objasnimo evropskoj komisiji da moramo da vratimo , privremeno bar, smrtnu kaznu za najteža dela kriminala, pljačke i preraspodele bogatstva koje mnoge ljude ostavlja bez pošteno zarađene plate i penzije.Nije to levičarenje omega, daleko smo mi od tih striktnih podela koje postoje u dugogodišnjim demokratijama. Što je jednom rekao dr Karajlić: Ne može demokratija da postoji u siromašnim zemljama, može da postoji u bogatim , koje su godinama izrabljivale kolonije tj. druge zemlje i narode, a sada kao uvode u te iste zemlje zakone i pravdu. Naravno da je sve to nova kolonizacija i  još gore iskorišćavanje.

Ja: Hm, šta je tvoj predlog?

On: Mi moramo da uvećamo svoje bogatstvo.Iako je kriza, mi možemo mnogo toga da unapredimo, da poboljšamo proizvodnju hrane, da sa malo truda i para revitalizujemo banje...I svaki dinar da čuvamo kao onomad Laza Paču. Moramo poljoprivredi da damo 5 ili 6 % od budžeta a ne 2.5.Zašto država ne dodeli seljaku 10 000 evra po novom radnom mestu, a ne nekim robovlasnicima koji ljudima daju manje od 200 evra platu za crnački rad, celodnevno stajanje 26 dana u mesecu, sa odmorom od 7 radnih dana godišnje. Možemo da se ekonomski povežemo sa ex YU republikama u cilju ukrupnjavanja i lakšeg ulaska u tržišnu utakmicu čiji je osnovni princip : imaj dovoljnu količinu proizvoda koji hoćeš da izvezeš. Naći će se neko veliko tržište koje će to da proguta. Imamo mi mnogo toga da ponudimo za izvoz, samo je bio problem uvozničkog lobija. Mora država da se uključi i da izvrši nekakvu regulaciju.

Da li nam treba ičija pomoć da se spreče pljačke rudnika, državnih šuma, da se kanali za navodnjavanje koji su izgrađeni davno pre nas , bar očiste od mulja i stave u funkciju?

Da li nam je EU potrebna da se  ljudi primaju putem konkursa, da se kvalitet stavi u prvi plan?

 Moramo da se ponašamo domaćinski, štedljivo.

 E onda ćemo lepo da uđemu u taj savez ako nas  tada, takve, bolje i lepše, uopšte budu hteli.

I ako uopšte budu postojali

О светом Илији Л.Г. 20011.