Malina razdora

Maline, malinari, otkupna cena, hladnjače, pljačka, izvoz, naš znoj, mi radimo, drugi se bogate... To su naslovi i transparenti koje viđamo svake godine u ovo vreme. U poslednjih desetak godina, kad dođu najtopliji meseci, vrlo često smo u prilici da vidimo u vestima neke ljude koji protestuju zbog otkupne cene maline.

Spontano sam se dodatno zainteresovao kad sam video snimke na kojima „goloruk" narod bije miliciju i demolira službena vozila. Baš me zanimalo da proniknem u suštinu i saznam ko su dobri momci, a ko unutrašnji neprijatelji. Prvo što sam saznao bilo je poražavajuće. I pored toga što sam mogao da se opkladim da država propisuje otkupnu cenu maline, nisam bio u pravu. Cenu formira tržište i na nju uglavnom utiče jedan od osnovnih principa ekonomije poznat kao „odnos ponude i potražnje", kao i kvalitet samog proizvoda.

Pa mi nije jasno zašto prozivaju Vladu ako se cena otkupa formira između malinara i hladnjača? Kao „Vlada im dala monopol i oni nas ucenjuju". Malinare jednostavno ne interesuje što Čileanci i Poljaci prodaju svoju malinu i do 40 odsto jeftinije i što zbog pada svetske ekonomije u hladnjačama stoje naslagane tone srpske maline od prošle godine.

Pitam se samo, ako su gospoda proizvođači maline toliki ekonomski i drugi eksperti, što se ne udruže i ne naprave savremenu hladnjaču? Pet većih proizvođača maline osnuju firmu i garantujem da mogu da dobiju kredit kakav zamisle, od bilo koje banke. A ne ovako da ih „lopovi" što drže hladnjače pljačkaju i opterećuju nebitnim detaljima kao što su „pad cene na svetskom tržištu" i „nismo još prodali malinu ni od prošle godine". Onda ne moraju da protestuju već sami proizvode, zalede i prodaju svoju malinu. Ako slučajno nisu sigurni oko detalja celog procesa, mogu da plate nekog da ih nauči ili da im vodi firmu. I nema više prevare.

Kako ja vidim, seljaci iz okoline Arilja patentiraju novi društveno-politički sistem koji bi važio samo za njih. Socijalizam i kapitalizam u delovima koji im se najviše sviđaju. Slobodno tržište kad su cene visoke, a garantovana cena kad su niže. Ako je cena niža nego što im odgovara, traže zaštitu države, a ako je viša i imaju profit i preko 300 odsto, onda se ne tale ni sa kim. Lakše da protestom dođu do željenih cena nego da lepo zaokruže svoj proizvodni proces svojim hladnjačama i logistikom. Ovako Vlada, kao i uvek, kupuje i socijalni mir, a malinari uz malinu prodaju i bezobrazluk.