Čudovišta u nama

 Rob Cobb: „An idea is like a virus, resilient, highly contagious and the smallest seed of an idea can grow. It can grow to define or destroy you".*

U pokušaju da u poplavi misli pretočenih u raznovrsne forme izražavanja na Internetu pronađem neku dovoljno zanimljivu, da me nadahne i ulepša mi dan, čitam i pratim sve: vesti i komentare, blogove i komentare, ono što postave moji prijatelji na socijalnoj mreži i komentare, gledam fotografije i čitam komentare ispod, komentare na komentare. Nisam mogao da ne primetim da se svi žale na sve: na druge ljude, društvene pojave, vremenske prilike, nedostatak novca, ljubavi, ljubaznosti, solidarnosti, pameti, mudrosti i poštenja u svom okruženju. Beznađe se, poput uljeza, odomaćilo u (kolektivnoj?) podsvesti do te mere da se kroz naše misli i reči ono izliva u nas same i svet oko nas, već i mimo naše volje, stvarajući tako zagađenje, uporedivo sa neprestanom i prekomernom emisijom CO2 i drugih štetnih gasova u Zemljinoj atmosferi. Za razliku od zagađenja koje proizvodi industrijsko društvo, kojim preskupo plaćamo cenu razvoja i „opšteg blagostanja", unutrašnje fabrike otrova zvanog Beznađe, koji nastaje kao proizvod procesa u našem unutrašnjem, duhovnom „kazanu", možemo i moramo zatvoriti sami, bez pomoći organizacija i pokreta za zaštitu Planete, bez panela u Ujedinjenim Nacijama, bez oglašavanja i advertajzinga, kampanja i video-spotova.

Slavno remek-delo reditelja Dejvida Finčera (David Fincher) i pisca Endru Kevin Vokera (Andrew Kevin Walker) Sedam (Seven, 1995.) upozorava nas na otupelost čoveka i civilizacije, kojoj teži sav „slobodan svet" i onaj koji to još nije, ali bi, razume se, želeo da to postane. Mehanizmi savremene ekonomije učinili su da pojedinac zaboravi na slobodnu volju kao koncept, kao osnovni izraz lične slobode. John Doe se buni protiv tog i takvog poretka i Sveta. John Doe je obrazovan, finansijski nezavisan, „hrišćanin", emancipovan od savremenog sistema vrednosti i rešen da pokaže Svetu, Tvorcu i sebi da je slobodan, da ima slobodnu volju i da će je upotrebiti tako da to Svet zauvek pamti, prinoseći svom bogu ultimativne, ljudske žrtve, kao i naposletku i svoj život, verovatno verujući da će tako zaslužiti svoje mesto u raju.

John Doe: „Wanting people to listen, you can't just tap them on the shoulder anymore. You have to hit them with a sledgehammer, and then you'll notice you've got their strict attention".**

Šesnaest godina kasnije, Anders Bering Brejvik (Anders Behring Breivik) transponuje u stvarnost Vokerovu postavku. Brejvik ima isti poriv, da „otvori oči" civilizaciji, da je vrati njenim korenima, hrišćanstvu, kakvim ga Brejvik doživljava.

Brejvik kaže, parafraziram: "...the rest of the world doesn't understand my point of view, but in 60 years time, they'll understand me."

Brejvik veruje da je zadužio Svet, ostavljajući zavet, natopljen krvlju „grešnika". Za Brejvika, nijedna žrtva nije mala, ako će pomoći da se narod osvesti dok ne bude kasno i povrati svoju dušu. Brejvik tako sebe „posvećuje" i smešta visoko u domostroju spasenja, kojem treba da teži civilizacija belog čoveka.

Da li je Voker mogao da zna da će njegova umetnička zamisao, biti gotovo doslovno sprovedena u stvarnost?

S druge strane, slična sredstva, iz sličnih motiva koriste i pripadnici drugih veroispovesti i kulturnih baština. Stvoren je pojam „fundamentalizam". Imamo fioku, u koju trpamo sav „prljav veš" i odložili smo problem na sigurno.

A osnov je zapravo, kao što to „fundamentalne" postavke svih religija i baština svedoče, ljubav prema bližnjem. Međutim, u nedostatku ljubavi, stvaraju se čudovišta koja čine čudovišna dela.

Putem Interneta i drugih medija, u poziciji smo da snažno odašiljemo svoje misli i ideje. Pritom, nemamo baš najjasniju predstavu o tome ko će sve to čitati i da li ćemo, poput virusa, u Svet pustiti ideju koja će, kroz različita tumačenja dovesti do neželjenog ishoda. Ne zaboravimo, „put do pakla popločan je najboljim namerama". Što se kriza današnjeg Sveta više približava kulminaciji, odgovornost je sve veća.

P.S. Da ne bude zabune: ne mislim da je Seven uzrok Brejvikovoj destrukciji. Kao i mnoga umetnička dela pre, naravno, anticipirao je vreme koje dolazi.

*Film "Inception", 2010

**Film "Seven", 1995

Goran Marić

Kao tinejdžer, početkom osamdesetih, za nekada kultni pop magazin Džuboks , zajedno sa Zoranom Marinkovićem, radio je intervjue sa vodećim ličnostima jugoslovenske rokenrol scene (Disciplina Kičme, Partibrejkers) i pisao recenzije albuma (potpisivali su se pod izmišljenim imenima, kao McCrywack & Max Radackow).  

Pod pokroviteljstvom Božidara Mandića objavljuje pesme u Književnoj reči , zajedno sa neformalnom grupom pesnika, kojoj su, pored pomenutog Marinkovića, pripadali Nenad Milošević, Slobodan Ilić, Miodrag Jakovljević (1962 - 1992).

Jedan je od dvojice osnivača, autora i pevača poznate grupe  Bjesovi u periodu od 1990 - 1997, sa kojom je objavio tri studijska albuma i nastupao na puno koncerata.

Dvehiljadite godine, pojavljuje se na kompilaciji Pesme iznad Istoka i Zapada sa mnogobrojnim autorima i izvođačima .

Od tada,  vlasnik je privatnog obrazovnog centra za računarstvo i strane jezike.