Lepota mušice 9 i 10

Preduzimljivi ljudi u Americi su u jednom  trenutku shvatili da bi mogao da se uvede I neki red u označavanje mušičarskih konaca, kako bi isti mogli da se uklope sa odgovarajućim štapovima.

Tako je AFTM (American Fishing Tackle Manufacturers Association) ili Američko Udruženje Proizvodjača Pribora Za Ribolov usvojilo sledeću kategorizaciju težina konca koje onda pripadaju štapovima odgovarajuće dužine.

Za konverziju, stopa je otprilike 30 centimetra. Dakle 6(ft) X 30 = 180 (cm), itd… 

Dakle, štap od osam stopa nikako neće valjati u kombinaciji sa, na primer, koncem AFTM 8 jer je isti pretežak I ište štap od 12 stopa. Sad, neki proizvodjači, posebno američki, imaju običaj da daju nižu vrednost konca uz svoje štapove. Ovo možda nema značaja za iskusne mušičare koji odgovarajućim tehnikama mogu da “napune štap” (da daju dovoljno energije koncu), ali za početnika to nikako nije dobro.  

Medjutim, uz dužinu, skoro svaki štap je obeležen AFTM brojem, I to vam rešava sve probleme.

Dakle, ako nameravate da lovite pastrmku, lipljana I po nekog klena, kupite štap AFTM 5/6 ili najviše 7/8. Za veliku pastrmku, štuku, a bogami I po neku manju mladicu pazarite štap AFTM 9 ili 9/10. Ako pak nameravate da po potocima tražite (jednako malu) pastrmku, sitnu mrenu I krkušu onda je za vas štap broj 4/5.

I pokušajte da se držite gornjega da vam se ne desi što I meni.

Odem ja tako jednog lepog jesenjeg dana u Ukrajini gde sam par godina prebivao, na mrtvaje Dnjepra blizu Kijeva, u kraju koji se zove Konča Zaspa sa idejom da lovim štuku. 

Kolega ribolovac me veče uoči dogadjaja upozori da su štuke po ovim mrtvajama ogrome, da li zbog malo ribolova I dosta hrane, da li zbog jednog nepopularnog dogadjaja koji se u obližnjem Černobilu desio 1986,  preporuči mi da ponesem jači štap I ponudi mi jedan svoj dvoručni AFTM 10 sa pripadajućim čekrkom, koncem, liderom I laganom sajlicom.

Ja, veliki ribolovac iz junačke Srbije ga sa izvesnim bagatelisanjem ljubezno odbijem, ubedjen da mi je dosta I ono što imam – ABUov štapić od 2,40m, AFTM 5/6 sa laganim čekrkom, plivajućim koncem I laganim predvezom bez sajle kojim sam, pa recimo uspešno,  vadio štukice po Savi.

Odnosno i bio je dosta za ribe do dve-tri kile, ali ne I za međeda od desetak kila, što je procenjujem bila težina štuke koja mi je  u prvih pola sata udarila na jedan veliki crveni strimer koji je bio toliki da sam ga jedva bacao, pa je beznadežno pljeskao po vodi desetak-petnaestak metara dalje I činio čitav cirkus (valjda ju je to I privuklo).

Ova štuka je jurnula ispod jedne vrbe, podigla talas, poplašila kedere, i tukući repom po vodi, sama se okačila na na udicu. I onda je počeo horror koji je trajao, pa na primer 30 sekundi. Pokušao sam da je držim na vagi ali da ne preterujem jer je štap pa skoro odmah ušao mal te ne vrhom u vodu. 

Bila je besna, ali strašno besna (I ja bih bio da mi se u vilicu zabode udica). Stigao sam čak I da dotegnem regulator na čekrku da štuka može da izvlači konac I backing (o tome šta je backing docnije) ali da ne izmota sve u jednom jedinom odlučnom begu.  

Onda je iskočila I dan-danas pamtim sivo zelene pruge I po njima velike bele pege I razjapljena usta. Fljusnula je u vodu otprilike 3 metra od mene i okupala me. Zamahnula je glavom dva puta i skočila još jednom. Štap je uradio kvrc!, konac je uradio pop! , a ja sam seo na obalu I jedno pola sata sasvim ozbiljno imao problema da zapalim cigaretu koliko su mi se tresle ruke. Štap je posle dovršio karijeru u vidu dve motke, jedne za fikus, a druge za hibiskus. Čekrk je takodje nešto čangrljao, pa je otišao na kijevsku deponiju.

Nastaviće se 

Lepota Mušice 10 

Konaca ima raznih, plivajućih, tonućih I polu-tonućih. Ima I onih sa otežanim - takozvanim shooting heads za daleka zabacivanja ili za takmičenja.

Ima cilindričnih konaca ili onih koji se pod raznim uglovima sužavaju na obe ili na jednu stranu pa su sledstveno tome I otežani, a svaki pojedini ima drugačiju funkciju I drugačije se ponaša prilikom bacanja. 

Evo je jedna tabelica o mušičarskim koncima:

·                  F (Floating) – plivajući. Radi baš to – pliva – I koristimo ga za lov suvom mušicom koja mora da stoji u vodenom filmu.

·                  I (Intermediate) – tone lagano, pa omogućava prezentaciju mušice neposredno ispod površine.

·                  S (Sinking) – tone I koristimo ga za lov u dubljoj vodi, jezerima I sličnim mestima.  Obično uz slovo S ide I rimski broj, na primer IV što označava vreme tonjenja u inčima (1 inč – 2.5 cm), što će reći IV= 4 inča = 10 cm u sekundi.   

·                  F/S (Floating/Sinking)— ili ST (Sink-Tip) – kombinacija koja vam omogućava da lovite duboko vršnim delom, a da ostatak pluta I time dozvoljava bolju kontrolu nad koncem

Sad, početniku je najpametnije nabaviti konac otežan I sužen ka napred (na špulni je lepo napisano koji se kraj vezuje za backing, a on za čekrk, a ponegde je taj kraj i obojen drugačijom bojom) odnosno weight forward (WF) čija težina odgovara AFTM broju štapa. Dakle, npr štap 7 = konac 7. Ako su (kao što obični I jesu) jeftiniji štapovi sa dve naznačene težine npr 7/8  onda su I konci 7 ili 8 (meni je lakše bacati težim koncem, vi probajte pa kako kome). 

* WF konci se sastoje od suženog prednjeg dela koji se postepeno širi, pa se onda sužava ka tankom I najdužem cilindričnom delu koji se još zove I running line.

Kupite svakako dve vrste konca, tonući I plivajući, odnosno WFxF ili WFxS (gde je x težina konca odnosno AFTMA broj). Neki kažu da je bolje početi sa DT - double taper (suženim na oba kraja) jer su zabačaji I prezentacija mušice nežniji, ali su weight forward jednostavniji za učenje. Cilindrični, odnosno L (level) konci su najjefiniji I najteži za bacanje. Njih ostavite iskusnima (mnogi ih seku pa prave raznorazne konce specijalne namene). 

Double taper konci medjutim imaju dobru stranu jer se mogu prevrnuti kad se jedna strana ofuca pa traju duže. Ima ribolovaca koji ih prepolove pa onda imaju dva kraća WF konca.

Konci dolaze u raznim bojama, od bele, crne ili zelene pa sve do ružičaste ili kojekakvih fluorescentnih nijansi. U suštini baš vas briga jer na kraju dolaze leader I tippet koji su od monofilamenta (strune) koja je prozirna. 

Ima ih koji ih vole u jarkim bojama kad love pastrmku na nimfu (tad je konac I nešto kao indikator ugriza, ali našto kad postoje namenske stvari za to – o čemu ćemo docnije). Dakle, što se boje tiče, kupite šta god da ima.   

Medjutim, ne kupujte jeftine konce jer po pravilu ne valjaju. Znam ribolovce koji godišnje upropaste po dva kompleta, a znam I one kojima traju po nekoliko godina. Zavisi od toga koliko se izlazi na vodu, šta se lovi, koliko, kako… Kvalitetan (I skuplji) konac traje duže I tačka.

Jako je važno zapamtiti da se po koncu ne gazi, da ga se nipošto ne sme uprljati sredstvom protiv komaraca ili uljem (kremom) za sunčanje jer ga jedu kao vatra. Nemojte ga uklještiti (na primer kamenom ili čime sličnim), nemojte ga krzati po pesku ako baš ne mora, žar od pikavca ga seče kao žilet, itd itd.

S vremena na vreme ga odmotajte I ostavite na podu (ako može ispravljenog) nekoliko sati da se opusti I operite ga u mlakoj vodi.

Sledeći je backing, odnosno monofilament ili upredeni dakron ili nešto tome podobno koji se posebnim čvorovima vezuje na kraju konca, pa za čekrk I onda služi kao poslednja linija odbrane ako nam se posreći velika riba koja će za tren odmotati tridesetak metara konca. 

Za ilustraciju – desetak metara konca je napolju, na vodi, još dva puta toliko na čekrku. Ako lovite laganijim štapom, na primer AFTM 4 ili 5, riba od dve-tri kile će izmotati ceo konac za par sekundi, bez obzira na to kakva je kočnica na čekrku koja ribi dozvoljava da ga odmotava postepeno I uz odredjeni otpor (možemo je zategnuti I do kraja, ali će onda da pukne leader iliti predvez ili konac ili štap ili čekrk pa nam dodje svejedno). 

Ovde govorim o pastrmki, velikom klenu, štuki, velikoustom grgeču ili šaranu (o, da, ide i šaran na mušicu) ili tako nečemu. 

Neka backing-a bude otprilike dva puta koliko konca (za šta nam treba čkerk dovoljnog kapaciteta): pogledati predjasnji blog gde su ulogu u gubitku trofejne ribe igrali nedovoljno jak stap & konac i cekrk malog kapaciteta. No o cekrcima docnije.