Već neko vreme razmišljam o ovom tekstu i svaki put odustanem, bojeći se dve stvari: da neću biti dovoljno jasna u onome što hoću da kažem (a ne jednom mi se desilo da ne ne procenim kako treba sagovornika i da rasprava ode u pogrešnom pravcu) i da će priča postati previše lična jer o onome o čemu planiram da pišem skoro svako ima lično iskustvo.
Ovih se dana na blogu često pominjao tabu – pojam koji bi trebalo da označava nešto o čemu nije društveno prihvatljivo otvoreno govoriti. Imali smo prilike da se kao tabu okarakteriše bilo kakvo stavljanje u negativan kontekst majki sa decom, kao tabu je okarakerisan pojam silovanja u braku (za koji iskreno mislim da veliki broj komentatora nije uopšte shvatio na šta se odnosi), čini se da je i nasilje nad mušakrcima tabu o kojem se ne govori dovoljno i sl. Bez namere da dalje polemišem na ove teme koje su se s bloga na blog selile, odlazeći u neslućenim pravcima u kojima se od (nemanja) običnog i elementarnog vaspitanja pravio životni stav (da, mislim na Martinu, ali to sam već rekla), a na osnovu ličnih frustracija donosila mišljenja o čitavim grupama (i pri tom ne mislim na Martinu), preko relativizacije i banalizacije vrlo ozbiljnih tema na osnovu jednako banalnih zamerki (i opet ne mislim na Martinu) otvaram ovaj blog sa idejom da pišem o onome što mislim da je u našem (i ne samo našem) društvu zaista tabu, vezan za roditeljstvo i pre svega majčinstvo.
Teme o kojima želim da govorim su iz domena sasvim običnog, svakodnevnog života, ne nalaze svoje mesto u hronikama, statistikama i sl. To nisu pitanja zloupotrebe dece od strane odraslih, bilo da su im roditelji ili ne, o tome sam mislim već pisala, iz ugla nemoćnog posmatrača ovih naših ulica. Nisu ni pitanja nasilja nad ženama za koje mislim da je prisutnije nego što smo spremni da priznamo (pogledajte dokumentarac B92 – Ja, žena sa sela, da vidite kako se nema životnog izbora ni toliko da se ide u školu, pa ćemo onda da diskutujemo o nasilju). Teme su dakle tabui, vezani za majčinstvo i nemaju uporište ni u kakvim teorijama, statistikama i sl. već isključivo u mom ličnom utisku stvorenom posmatranjem okruženja.
U pokušaju da vas navučem na čitanje počeću sa seksom, tj. sa pričom o seksu. Možda će mnogi odustati ako napomenem da se radi o seksu u trudnoći, temi koja je zaista tabu, među samim ženama isto koliko i među muškarcima. Do sada sam se srela sa ženama koje su u trudnoći odbijale bilo kakav seks, kao i sa opaskama nekih muških prijatelja (koji doduše nisu ni bili u prilici da isti probaju) da im je to nezamislivo. Jedan sasvim korektan tekst govori o nekim aspektima čitave priče, kao i o tome zašto su stvari takve kakve jesu. Iz perspektive parova koji su sve to prošli situacija naravno deluje jednostavna (to se može videti i iz komentara na linkovani tekst), kao što sve i jeste jednostavno kada dvoje ljudi vole i žele jedno drugo. Međutim, ako se tema pogleda “spolja “ vidimo da je to zaista tabu, da se muškarci (oni inače skloni tome da se hvale uspesima) retko hvale trudnicom, a da se na priznanje da nekog loži trudnica gleda kao nešto prilično izvitopereno. Meni je lično beskrajno simpatičan bioovaj komentar, a i odnos "pluseva" i "minuseva". Lakše je ”priznati” kad neko drugi već prizna, a još lakše ako je anonimno. Iako ne mislim da je uopšte od značaja raspredati bilo čije seksualne navike, kao i da je neophodno da svi budemo beskrajno ekstrovertni po tom pitanju, ova tema bi možda trebalo da bude manje u senci prosto zbog onih koji se sa situacijom suočavaju prvi put i imaju hiljadu pitanja koja ne smeju da postave ni sopstvenom lekaru bojeći se najstrašnijeg od svih pitanja – -Pa kakva ste vi to majka? Ili nešto slično tome… Jer ova tema jeste tabu pre svega sa aspekta kvaliteta majčinstva i stavljanja bezbednosti/svetosti (!?) deteta ispred prozaičnog zadovoljstva majke (i/ili oca). Pri tom mnogi koji gadljivo ne pomišljaju na seks u trudnoći, sasvim ravnodušno u istoj pale cigaretu. Majka može biti neodgovorna, bahata ali bi bilo zgodno da nekako ostane aseksualna, bar kada se radi o slici koja je društveno prihvatljiva.
Kada se trudnoća sa i ili bez seksa nekako izgura, dolazimo da mog omiljenog tabua – lepote majčinstva. Samo ona(j) koja nije imala to iskustvo ili koja je u stanju da sebe obmanjuje do ludila može da kaže da su prvi dani (kod nekh i meseci) majčinstva prelepi, divni, savršeni trenuci ispunjeni ljubavlju i itd.. Čak i kod onih koji imaju sreće (kao što sam ja imala zaista, da prođu bez komplikacija u bilo kom smislu) prvi dani majčinstva su sve samo ne lepi. Ne sporim da ima divnih trenutaka u kojima se osećate savršeno dok vam je pogled prikovan na malecko biće koje spava sa šakom stegnutom u pesnicu ispod zgužvanog obraza, ali počeci majčinstva su težak fizički rad, praćen nespavanjem, iscrpljenošću, divljanjem hormona, bolovima, strahom (da li je gladno je naravno najveći), nesigurnošću. I niko vam to nije rekao. Ni jedna drugarica, sestra, majka, tetka, komšinica. Svi su vam prepričavali porođajne horore i prve reči i korake svog čeda, samo vam ovo nije niko pričao. Niko vam nije pričao da ćete biti umorni i pospani, da ćete pomisliti da ne možete i ne umete, da ćete plakati, da ćete se bojati da zatražite samo 15 minuta svog života nazad, da odmorite malo. I naravno da ćete se osećati kao najgora osoba na svetu jer nema gore pomisli od toga – Ja sam loša majka. A niste. Nisam. Nismo. Samo ste umorni, depresivni, uznemireni, zbunjeni. I imate svako pravo na to… pravo da plačete, pravo da se osećate umorno i da to kažete. I da se ne osećate krivom. Majčinstvo je kod nas na visokom pijedestalu, višem nego što žene same mogu da dobace. Jer zaista nema veće i teže stvari od toga da se bude dobra majka. Ali to se ne rađa, to se postaje. Majka nije savršeno biće, koje bez greške i bez oklevanja, bez trunke sumnje savršeno obavlja svoju ulogu. Biti majka se uči, a priroda sve to radi sama, važi za vrlo malo stvari. Podrška partnera i okruženja uopšte najvažnija je stvar u tome da se pregura početak. Ali kada imate trudnu drugaricu, sestru, komšinicu, ćerku, nemojte joj prećutati da je teško. Za mene je prelomni trenutak bio kada mi je na FB poslala poruku koleginica sa faksa, tada već majka dva dečaka – Plačeš li? Nije bilo dana da su mi obrazi bili suvi. Hvala ti Jelena do neba. Plačem i mislila sam da sam luda. Zato što je to zaista tabu. Svi vam pričaju o materinskom instinktu, prirodi i lepoti. I onda, suočeni sa drugačijom realnošću, naravno da ćete sebe okriviti. Jer samo se vama to događa i samo je vama teško i nije vam lepo, i mora da ste grozna majka. Niste, još jednom. Sve je to tako normalno. Samo je uloga pisana za vrhunske glumice, teška. Ne iznese je svako od početka jednako dobro. Ali ovo je jedna od onih igara u kojima se gleda da li ste dali sve od sebe, a ne koliko je to u odnosu na ono što se očekuje od vas. Okruženje ima prema majkama velika očekivanja, a one od sebe još veća. Niste loša majka ako ne pobedite svakog dana. Jer dana je pred vama puno, a svaki sledeći je šansa za novu pobedu. I u tome je valjda lepota majčinstva.
I onda, deca rastu, nisu više bebe, pa polako prestaju biti i deca. A one su ostale majke. I samo to. Koliko žena znate zarobljenih isključivo u toj ulozi? Žena koje su postavši majke zaboravile da budu bilo šta drugo? Očekivanja su bili previsoka, previše su se posvetile ne bi li ih dostigle, ili je jednostavno bilo najlakše ostati u ulozi u kojoj su se tako dobro snašle, dok sve ostalo nosi rizik neuspeha? Ima svega. Tek mnogo je žena u našem okruženju koju su isključivo majke, dok su sve ostale životne uloge ostavile po strani. Prestale su biti ljubavnice svojim muževima, zaboravile su da budu drugarice, da se opuste i zabave, da traže uspeh izvan školskih ili poslovnih uspeha sopstvene dece. Društvo tu igra nemalu ulogu. Od majke se očekuje da bude prevashodno majka, i to savršena naravno. Ako društvo (komšiluk, rodbina..) nepogrešivo odmeri da je posvećenija poslu ili mužu nego detetu… Bolje i ne pokušavati. A nekad je pitanje posvećenosti potpuno izvan domena voljnog – jer majka je ta koja će u najvećem broju slučajeva otići na bolovanje ako je dete bolesno (banalan primer, ali dosta govori). I tako okruženje sa svoje strane projektuje očekivano, žene iz svog ugla isto, ponekad postavljajući metu i malo više od očekivanog jer znaju da su pod lupom svevidećeg sveta (onog Nušićevog) . Koji je tako beznačajan. Ali to treba stalno ponavljati.
Pretpostavljam da je dramatičan naslov stvorio drugačija očekivanja od ovog teksta. Ovo je jedan sasvim običan pogleda na one teme za koje mislim da pre svega žene jedne među drugima treba da "raspredaju", da ogoljuju, da jedne drugima priznaju i olakšaju. Naravno da muškarci nisu isključeni, naprotiv. Samo mislim da se neki od tabua majčinstva moraju pre svega među nama ženama razbiti.
Blogovi autora
- Ko je čovek sa 800 evra i zašto ne sme da se (o)pere? (10)
- A zvali su se tako jednostavno: Lokalni front (3)
- Na tromeđi pesme, planine i asocijacije (36)
- Iskra za Svratište (10)
- Šta ste sinoć propustili... (25)
- To whom it may concern (0)
- Jedan mali apel... dobro dva (3)
- Prošetaj u njenim cipelama (300)
- Ја нисам БИРН (123)
- Bedne Fore i Fazoni (385)
- Pregovori (20)
- Poljska u mome srcu... my arse! (54)
- Tantalove muke po Palanci (50)
- Društvena odgovornost - pronađimo održivo rešenje (60)
- Naslov: MARIJANA. Kategorija: ŽIVOT. (5)
- Bez pametnog zaključka (129)
- Pucanj u nogu, žensku ... X 2 (187)
- A da pošaljete "golišavu savetnicu"? (156)
- Svako može da bude (loš) roditelj (154)
- Ravnogorski vijenac (81)
Najnovije VIP blogeri
- Dovidjenja, gospodine Bobicu!
angie01 - Klasicna tema- Beograd, popodne i gitare
jednarecfonmoi - Fragmenti stvarnosti u opštem prividu
Hansel - Horizontala, koja ne da vertikali da se vidi
angie01 - СРБИЈА ‒ ЗАЈЕДНИЧКА ДОБРОБИТ И КАЗНА
Predrag Brajovic - Lični izbori
njanja_de.manccini - Džez kao religija
Ivan Blagojevic - Diznijev svet
jinks - ovde je nigde dobro mesto ...
Đorđe Bobić - вабомамом спојке сунчане
Черевићан
Najnovije blogeri
- ŽUTA OSA (8/24)
horheakimov - DUB PUB: Milion kvadrata
docsumann - Dokon um đavolje igralište
zilikaka - НАЦРТ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ
Filip Mladenović - DUB PUB: A Bright New Day Is Coming
docsumann - Srbija u EU i NATO do 2030...
Filip Mladenović - DUB PUB: Woman, Hey
docsumann - DUB PUB: No Love, No Home
docsumann - ŽUTA OSA (7/24)
horheakimov - Hronologija antipatriotizma...
Filip Mladenović
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Eksperimenti u blogovanju (4)
- Muzika (3)
- Mediji (2)
- Moj grad (2)
- Zabava (2)
- Reč i slika (2)
- Hobi (2)
- In memoriam (1)
- Društvo (1)
- Kultura (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org