BOŽIĆ PO RTS-u : 2007 ILI 2008.godine ?

pa pogledajte sajt SPC, tamo je datum 8.1. a ne 26.12. ni oni koji toliko koče usvajanje Milankovićevog kalendara ne znaju koji je datum, "njihov" ili "naš".

Da li ću da doživim da SPC pređe na ONAJ kalendar pa da nam NG bude posle Božića? Kao braći Grcima.
Ovako nam je Božić između dve NG - svetovne i crkvene. A vernici i "vernici" više slave onu svetovnu?!?!
Naravno da to neću doživeti.
Da ne pričam o ekonomskim koristima takvog poteza (da mi ne kažu da sam prodao veru za večeru).

Eto Božić nam kasni 14. dana za ostalim svetom.
Nešto mislim i nije tko strašno, u svemu ostalom kasnimo mnogo više.

Да ли у опису радног места једног Б92 блогера стоји да мора да се испуни нека квота?

Gostovao fin covek, kulturan. Necu spominjati da pravi dokumentarce pod a. Nikolaj Velimirovic a pod b. Justin dok sam pod c. zaboravio.
Svi znamo Nikolaja i njegovu spiku. Justin je glavni za sledecu trojku A : Amfilohije, Artmije, Atanasije. Covek da se zapita...
Ali, vrhunski paradox. 1923 na nekoj od konvencija ljubljenih pravslavaca u Rusiji, delegaciju Srbije je predvodio spomenuti Milankovic. I nasa delegacija predlozi resenje kalendara koje se razlikovalo od svih ostalih - meni je zvucalo vrlo dobro. A kraj? Pa prihvatili su predlog NASE delegacije, svi osim....? NAS!
Sta dodati?

Moja supruga i ja već dve godine pravimo božićni ručak 25. 12. Zašto bi nam bila potrebna potvrda, SPC, CPC,RPC RHCP-a i sl. koji je kalendar validan.

...u principu..ali protrcim ponekad kad menjam kanale a ponekad nesto i pogledam...I tako menjajuci kanale ovih praznicnih dana dodjoh do zakljucka, kao i ranijih godina, da Bozic (kao i Uskrs) slave samo seljaci...Nadam se da niko nece da pomisli da imam nesto protiv seljaka....ali svi obicaji koji se prikazuju kroz neke dokumentarne programe iskljucivo su vezani za selo....Tu se pokazuje kako se bere badnjak..kako se unosi...pa onda neki deda narice i baca kukuruz i psenicu... da nam rodi, da nam prasici porastu....da budemo zivi, zdravi i siti....itd.....Na naslovnoj strani Politikinog Magazina, neka devojka u novoj novcatoj narodnoj nosnji, samo sto nije zaigrala u nekoj folklornoj grupi, sedi sa preslicom i prede vunu...pored nje neki praistorijski bakrac a ispred nje upaljena vatra u necemu sto se zove "ognjiste"....i pise: U TOPLINI OGNJISTA;
Prava slika Srbije u 21 veku....Da li ti urednici razmisljaju o necemu, sta je "pisac" hteo da nam kaze....ja ne razumem...Mozda neko od blogera razume pa ga unapred molim da mi objasni....Takodje bih zamola blogere koji ne zive u Srbiji da mi kazu kako prevode rec "ognjiste"......na primer, ako ih neki kolega priupita da prevedu pomenutu naslovnicu Magazina....

Sta i kako objasniti,a da se shvati onako pravilno,kako je pisac htio da kaze?Ognjiste?Pijan k'o majka?Lud ko struja?Tezak ko crna zemlja?I uopste,obicaje od kojih se vrlo cesto i nama koji ih zivimo,kosa na glavi dize od neke jeze i mraka i prijetnje da ces biti kaznjen ako ovo ili ono...Najbolje je nista ne objasnjavati.Ionako smo im vec dovoljno "egzoticni".A pritom,sve sto nije odavde(inostranog nam zapada),sve sto je doslo odnekud,pripada toj grupi.Njihova ogranicenost i odredjenost samo svojim prostorom i okolinom,iskljucuje svako razumijevanje,nebitno ko je u pitanju.U vecini slucajeva,ostaje nam da svoje obicaje upakujemo i selimo zajedno s nama,pokusavajuci da svoj zivotni prostor odredimo prema svojim potrebama.Problem je kad se predje prag tog doma-vani te cekaju neki drugi nezainteresovani obicaji.Kako da objasnim da meni, licno i personalno,fali jutarnja kafa u kafeu preko puta moje bivse zgrade,sa novinama i malom kiselom?Ovdje je zgrabim i vucaram u onoj plasticnoj casetini,dok kupujem hljeb i mlijeko,jer kome god kazem da smo mi to nekad tako,pitaju se vrlo iskreno kako smo to GUBILI VRIJEME na OBICNU kafu?!

Zaista bih voleo da mi neko sa teolosko-dogmatske strane objasni tvrdoglavost manje grupe pravoslavnih crkava oko pitanja kalendara i kakve veze ima dogma crkve sa nacinom racunanja vremena. Racunanje vremena je pitanje konvencije, a ne dogme. A to da li Sveti Duh ishodi samo od Oca ili Oca i Sina (filloque) - to vec JESTE pitanje dogme i to opravdano, ali to opet nema veze sa kalendarskim problemom, niti harmonizacija kalendara automatski znaci da pravoslavci moraju da prihvate filloque i druge dogmatske zakrpe rimokatolika. Gde god bih zapoceo tu temu na nekom od nasih foruma obavezno se pojave pravoslavni fundamentalisti koji me nazovu ustasom (ili balijom, zavisno od raspolozenja), judeo-masonom, vatikanskim slugom, unijatom, izdajnikom (neki obavezno pomenu Vuka Brankovica, da mi je samo znati kakve veze ima ta istorijska licnost sa crkvenim kalendarom) itd.

Julijanski kalendar - to znamo valjda svi - astronomski kasni za realnim kretanjem nase planete oko sunca. Stavise, cak se i Milankovic oslonio na rezultate astronoma Alojzija Lilija, koji je predlozio gregorijanski kalendar (a papa Gregorije ga odobrio i blagoslovio). Stavise - svega 5 pravoslavnih crkava (srpska, ruska, gruzijska, jerusalimska i grcka starokalendarska) nisu usvojile Milankovicevu reviziju julijanskog kalendara. Ruska pravoslavna crkva je bila usvojila Milankovicev kalendar, ali je u vreme kada je to usvojeno Rusku crkvu predstavljao patrijarh rezimske pravoslavne crkve (Живая Церковь) koju su podrzavali Sovjeti (dok je patrijarh carske pravoslavne crkve Tihon bio zatvoren u manastiru). Posto su Sovjeti par meseci posle Vaseljenskog sabora (1923.)oslobodili patrijarha Tihona ovaj je ponistio sve odluke "sovjetske" crkve, izmedju ostalog i odluku o prihvatanju Milankovicevog kalendara.

Dakle zaista - u cemu je to grcka, rumunska, bugarska i ukrajinska pravoslavna crkva manje pravoslavna od ruske i srpske ako su se vec odlucile da slave Bozic po kalendaru koji je predlozio pravoslavni Srbin Milankovic, tj. 25.12. kao i sav ostali svet? Taj kalendarski inat me ozbiljno podseca na stavove inkvizicije o zemlji kao ravnoj ploci u sredistu vasione. Samo se pitam dokle ce nasa crkva slediti primer svete inkvizicije? Ok, lomace nemaju ... a ni sprave za mucenje ... srecom ...

Ako je u našoj zemlji zvanični kalendar gregorijanski, onda je RTS, kao i većina građana (koji se, iz ovih ili onih razloga ne udubljuju u problematiku) "u pravu" kada Božić smešta u Novu, 2008. godinu. Dakle, prvo dolazi Nova godina, pa, sedam dana kasnije, Božić.
Na drugi pogled, problematika primenjivanja julijanskog kalendara od strane SPC (i još par sestrinskih pravoslavnih crkava), upravo dovodi do "inercije" u shvatanju: katolički nasuprot pravoslavniom Božiću.

Dakle, kad se pomešaju dva kalendara koji se razlikuju za 13 dana (inicijalno, a sada bi to bilo već nekoliko dana više), naravno da dolazi do zbrke. RTS, već prema svojoj tradiciji, nema dovoljno ljudkih resursa "talentovanih" koji bi ovaj problem, ako ne rešili, ono, barem, ublažili. Da li bi nekom u RTS-u pala kruna s glave ili bi mu možda "prsle" moždane vijuge od intelektualnog naprezanja ako bi smislio da na ekranu napiše, npr. Božić 2007/08?

PS: Na kraju, nadajući da se Cole, časni Knjaz neće ljutiti, evo malo satire na temu božićnih, ali predizborno-kampanjskih SMS poruka:

Stari mi je đedo rek'o: 'Kada budeš badnjak sjek'o, ka istoku okreni se, satri prsta prepusti se. Jer s istoka sunce sija, na istok' je Tunguzija. Badnjak sjeci, Boga moli i Drpiju majku voli. Boga moli za Ćosovo i za zdravlje Blogovo. Nemoj drobit' za borine, srećan badnjak, moj Grbine!

Nisam siguran... ali gledao sam svojevremeno jednu emisiju na History ili sl. chanel-u da Bozic u stvari pada negde u maju. : )

Nisam nikakv strucnjak, ali znam da Rumuni "nepokretne" praznike slave po Gregorijanskom, a tzv. "pokretne", kao sto je Uskrs, slave po Julijanskom kalendaru - istog dana kad i Srbi. Nemam pojma zasto je to tako... Mozda nije u pitanju samo prihvatenje/neprihvatenje kalendara u pitanju...

СПЦ слави Божић по Јулијанском календару, 07.01.2008. поред православних Срба, Божић славе и православни Египћани и православни Руси, и православни Палестинци.

Што се тиче пуцања када у поноћ почиње нови дан-Божић, Срби пуцају јер славе рођење Исуса Христа.

Пуцање на Божић је део српске традиције.

РТС је потпуно исправно ставио кајрон " Божић 2008 " јер се у Србији по Јулијанском календару Божић слави 7.01, 08.01 и 09.012008. Трећи дан Божића је крсна слава Свети Стефан.

Господине Ковачевићу, МИР БОЖЈИ-ХРИСТОС СЕ РОДИ -ВАИСТИНУ СЕ РОДИ. Срећан други дан Божића.

Вама и Вашој породици нека овај Божић донесе добро здравље, радост, срећу и благостање.

Све најбоље!

Небески рачуни и земаљске рачунице

Како су православне цркве 1923. у Цариграду прихватиле календар Милутина Миланковића, а онда се већина одлучила за грегоријанско рачунање времена. А зашто су Српска, Руска и још неке цркве остале при старом јулијанском календару

Савремена цивилизација време мери од Христовог рођења, али ни сви хришћани немају исту меру времена.

Разлика између јулијанског и грегоријанског календара није само 13 дана, колико она временски износи. Она је таква да некада задире у саму – суштину вере.

Хришћанство је прихватило календар који је био у општој употреби у време када се оно јавило: јулијански календар, уведен 46. године пре Христа, а који је, према налогу римског императора Гаја Јулија Цезара, сачинио чувени александријски астроном Сосиген. Црква је према њему одређивала празнике, постове и уопште водила живот.

Тек почетком ИВ века, када је хришћанство, за време цара Константина, добило слободу јавног исповедања, највиши представници Цркве одлучили су да се темељније позабаве питањем датума празновања Пасхе, као најважнијег и средишњег хришћанског празника. Тако, на Првом васељенском сабору у Никеји 325. године епископи доносе саборску одлуку да се Васкрс слави после пролећне равнодневице, али не у време када Јудеји славе свој Песах (14. нисан), да се слави после пуног (уштап) месеца и увек у недељу, на дан Христовог васкрсења.

Када се стекну та четири услова, по посебним прорачунима математичким и астрономским, одређује се када у одређеној години пада празновање Васкрса. Потом се на основу Васкрса, као покретног празника, одређује почетак Великог или Часног поста, који му претходи, затим празници који следе, Вазнесење (Спасовдан, четрдесети дан по Васкрсу) и Духови (Педесетница), од чега онда зависи и дужина поста Светих апостола (Петровског поста).



На тај начин цео хришћански свет (уз мале изузетке) одређивао је и у исти дан славио Васкрс више од дванаест векова. Васкрс се у исти дан славио и на Истоку и на Западу, и после великог раскола 1054. године. Све до 1582. године, када је на Западу изведена реформа јулијанског календара, и прихваћен тзв. грегоријански календар. Нови, реформисани календар назван је по папи Григорију XИИИ (1572-1585), који га је званично увео у употребу. А он је реформисан према пројекту астронома из Напуља Алоизиуса Лилиуса, који је то извео тако што је из постојећег, јулијанског календара избрисао десет дана, колико се накупило од Првог васељенског сабора, па је 4. октобар 1582. године проглашен за 15. октобар исте године. Кроз ову реформу календара папа Григорије XИИИ, како наводи истакнути црквени историчар и канониста протојереј проф. др Радомир Поповић, имао је циљ да уједини цео западни хришћански свет, који је био подељен после тамошње Реформације.

И према грегоријанском календару свака четврта година је преступна, сем ако нису у питању неке од секуларних година. Секуларне су оне године које се завршавају са две нуле. А оне су у овом календару преступне само онда ако се број њихових векова може, без остатка, поделити са четири. Уколико то није тако, онда су оне – обичне године. Отуда грегоријански календар за четири стотине година има три преступне године мање од јулијанског календара. Из тога следи и да је његова година дужа, има: 365 дана, 5 сати, 49 минута и 12 секунди. Зато ће у међувремену разлика између ова два календара бити повећана на тринаест дана.



Православна црква била је против, јер се њиме крше одлуке црквених сабора о празновању Пасхе. Тако, догађа се да они који су га прихватили често Васкрс славе када и Јудеји свој Песах, а некада и пре Песаха, што канони изричито забрањују. Противи се и зато што се њиме додатно разбија молитвено јединство хришћана.

Грегоријански каленедар тешко је заживео и на самом западу. Исте године када је озваничен, он је уведен у Италији, Шпанији, Португалији, Холандији и Француској. Потом ће бити прихваћен у Немачкој, Швајцарској, Аустрији и Пољској. Али, и не увек плебисцитарно. У евангелистичкој Немачкој прихваћен је 1700. године, а у протестантској Немачкој 1744. У Великој Британији и Ирској уведен је 1752, а у Шведској и Норвешкој годину дана касније. У Русији, као грађански календар, уведен је тек после тзв. Октобарске револуције 1917. године, а у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, такође као грађански календар, одмах по њеном настанку, уједињењем после Првог светског рата, 1. јануара 1919. године.



И у Православној цркви ово питање је често расправљано. У ствари још од првог Никејског сабора. Пошто се о календару све чешће писало, почетком XX века, 30. јуна 1902. године, цариградски патријарх Јоаким ИИИ шаље свим аутокефалним православним црквама посланицу којом позива да се “Свете православне цркве међу собом, као што им и приличи, договоре и објасне...” У узвратним дописима, у којима су поједине цркве износиле гледишта, углавном је указивано на тешкоће увођења измена, јер их верни народ тешко прихвата.

По завршетку Првог светског рата, пошто су и неке од православних цркава прихватиле нови календар, ово питање је додатно постало актуелно, па је цариградски патријарх Мелетије ИВ сазвао за 1. мај 1923. године у Цариграду Свеправославни конгрес, чија ће главна тема бити реформа јулијанског календара.

Иако је назван Свеправославним конгресом, он то, ипак, није био, јер на њега нису дошли представници Руске патријаршије (због оног што су народ и Црква преживели и доживљавали од бољшевичког терора), Бугарске цркве (због раскола са Цариградском патријаршијом, насталог још 1872), као ни представници Александријске, Антиохијске и Јерусалимске патријаршије.



Српску православну цркву на овом скупу представљали су митрополит црногорско-приморски др Гаврило (Дожић) и, као стручњак за календарско питање, чувени професор небеске механике на Београдском универзитету др Милутин Миланковић.

Српска делегација поднела је конгресу, на три језика – српском, грчком и француском – свој писмени предлог реформе календара. Осим тога, на главној седници професор Миланковић је и лично образложио свој, односно предлог Српске православне цркве о реформи календара.

Главне одредбе овог предлога биле су следеће: нови календар доводи се на исти датум са грегоријанским календаром; у њему ће бити преступна свака година дељива са четири, уз изузетак секуларних година, које ће бити преступне само када број векова подељен са девет да остатак два или шест.

Према том новом интеркалационом правилу, које регулише распоред преступних година, добија се средња дужина календарске године од 365 дана, 5 сати, 48 минута и 48 секунди. “Тим највишим приближавањем тропској години, које је уопште могуће, добива се до сада непостигнута тачност календара”, записао је у делу Кроз васиону и векове професор др Милутин Миланковић.

Миланковићева календарска година дужа је од тропске године само за две секунде. Што значи да би се тек за 40 000 година накупио један дан.

У грегоријанском календару, од секуларних година, преступне су само 2000, 2400. и 2800. година. А у Миланковићевом календару то су 2000, 2400. и 2900. година, јер када се 20, 24 и 29 поделе са девет дају остатак од 2, 6 и 2. Према томе, разилажење у датумима хришћанских календара наступило би (један дан) тек 2800. године.

“У принципу различит, астрономски исправнији, наш се календар привио оскулирајући уз грегоријански”, каже Миланковић.



Усвајајући предлог који је дошао из Србије, Конгрес заузима становиште да је “изједначавање грађанског и црквеног календара неопходна потреба” и да “не постоји никаква канонска препрека за исправку црквеног календара који је сада у употреби, према подацима астрономске науке”, те “једногласно одлучује да се јулијански календар исправи овако: бришу се 13 дана јулијанског календара тако да се 1. октобар 1923. г. рачуна као 14. октобар”. Затим се каже: “Непокретни празници имаће дан и месец који су имали до сада. Покретни празници одређиваће се према празнику Пасхе. Према канонским одредбама, које остају непромењене, Пасха ће се празновати у недељу која долази иза првог пуног месеца после пролетње равнодневице.”

Изгледало да креће временски другачије одређена ера. По повратку у Београд професор Миланковић добија писмо захвалности од цариградског патријарха Мелетија, које гласи:

“Велеучени господине професоре, чедо у Господу љубљено Наше Смерности, благодат нека је с Вашом Великоучености и мир од Бога.

Пошто је у Нашем Светом и Часном Синоду прочитана одлука Свеправославног Конгреса о календару, у циљу правилног усвајања њеног, које је усвајање већ следовало, као што то јављамо Пресветим Православним Црквама, Часни Синод је с особитим признањем примио к знању најдрагоценију сарадњу Ваше дубоке Великоучености као члана Свеправославног Конгреса при састављању те одлуке, којом је тако срећно и потпуно решен један од првих задатака Свеправославног Конгреса, и у опште тако важно календарско питање.

С тога, по једногласној синодалној одлуци, изјављујемо драге воље овим Нашим честитим писмом нарочиту похвалу и захвалност Вашој Великоучености за такву просвећену и корисну сарадњу њену.

Шаљући пак уз то и наше очинске поздраве и благослове, молимо се за све што је најбоље Богу, чија Благодат нека буде са Вашом дубоком Великоучености.”

У потпису: “Милетиус, милошћу Божјом архиепископ Константинопоља – Новог Рима и васељенски патријарх”.



Али, нажалост, Цариградска патријаршија убрзо после тога, већ исте године, крши договор са конгреса одржаног под њеним окриљем, у Цариграду, и уводи грегоријански календар. Исто то чине и Румунска и Грчка црква, а затим и Александријска и Антиохијска патријаршија.

То није без последица. У Грчкој је настао раскол, који ни до данас није превазиђен, нити таквих наговештаја има на видику. Од матичне Цркве одвојило се готово милион старокалендараца, који немају никакво литургијско општење са новокалендарцима, са званичном Црквом у Грчкој.

Поменуте цркве настојале су да нађу неко “средње решење”, тако што су увеле нови календар за непокретне празнике, а Васкрс и покретни да буду по старом.

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве већ у јесен 1923. године начелно је прихватио одлуке конгреса у Цариграду о реформи црквеног календара, али је његову примену одложио, док се не усагласе све помесне православне цркве. Како до тога није дошло, СПЦ је и у трећи миленијум ушла са старим, јулијанским календаром.

Осим Српске цркве, црквеног јулијанског календара и Пасхалије наставили су да се држе све до данас: Јерусалимска патријаршија, Руска православна црква (такође и Руска загранична црква, која је у међувремену деловала самостално), Грузијска православна црква и Света Гора.



Како време одмиче и свет све више постаје једно село, све су гласнији захтеви да се календари изједначе. Упркос таквим захтевима, професор др Радомир Поповић, у свом делу Календарско питање – црквено мерење и рачунање времена, каже да за православне “проблем календара не постоји”, јер “календар одавно постоји и његово питање је решено у духу хришћанског Предања” А да “све новине, без обзира на ове или оне ваљане изговоре (астрономска и математичка тачност, практичне потребе и тако даље), само уносе смутњу и разједињују духовно и литургијско тело Христове Цркве.”

А патријарх Павле у чувеним одговорима, које је писао још као епископ рашко-призренски у Гласнику СПЦ, примећује да се у поменутим одлукама Првог васељенског сабора “не помиње никакав календар, него одређена збивања у космосу, створеном Богом, која не зависе од календара, него обратно – календар зависи од њих”.

Кључни догађај у хришћанству јесте Васкрс. А православни који славе и празнују по старом календару, да не би пуно објашњавали зашто не желе да мењају календар, као кључни аргумент, пред којим многи заћуте, наводе чудо које се редовно дешава само за православни Васкрс (по јулијанском календару), на Велику суботу, када у Јерусалиму на Гроб Господњи силази Божанствени благодатни огањ. Његова својства су таква да првих минута он не пече и да њиме људи могу лице да умивају.

Sećate se te Nušićeve satirčne pričice? Ono kad Srbin dospe nekako u raj (ono nekako jer nije bio na spisku ni za raj ni za pakao) ali je sve zasrao pa su ga izbacili... ova zavrzlama (po meni zaista veštačka, jer ako Arapi i Jevreji mogu i hiljadama godina da se razlikuju od gregorijanskog kalendara onda bismo i mi mogli da se nosimo sa ovih 13 dana) me podseća na tu pričicu i nešto kontam ako zaista nekada uđemo u EU, bićemo prvi i možda jedini koga će izbaciti odande...

kasnim, nemoš postići. Šta je uopšte sa ljudima i praznicima?

Evo kakav sam ja SMS dobila:

"Svima koji mi nisu poslali novogodišnju čestitku želim:da vam izgori jelka,da vam se Deda mraz posere u kamin i da vam irvasi i..ebu psa.Obaveštavam voljene prijatelje koji su mi pisali čestitku za 2007.da mi se želje nisu ostvarile i da mi za 2008. uplate keš! "

Islamski vernici u Srbiji danas obeležavaju dolazak nove, 1429. hidžretske godine.