FETIŠIZAM KAO PRIRODNA POJAVA – Obožavanje ženskih stopala

       Ljudi poseduju razne neobične sklonosti i strasti koje se mnogima čine devijantnim ili bliskim perverziji. Šta su uopšte devijacije, ko ih i kako determiniše, i da li ih sami konstruišemo zatrovani predrasudama, rigidnim ubeđenjima i večitom potrebom za osudama? Fetišizam je pojava koja se većinski jednostrano smatra devijacijom i o tome se retko piše afirmativno. Ne tretira se kao uobičajena, stečena ili urođena sklonost, već i dalje predstavlja tabu. Tabui egzistiraju u tabuiziranom društvu, a tabuizirano društvo je nazadno, pa samim tim i opasno. Ono vidi devijaciju i nastranost čak i tamo gde ih nema. Dokle god ne prelazi u nekontrolisanu opsesiju i ne utiče štetno ili razarajuće na nečiji psihološki status i kvalitet života, svaki fetiš je normalna pojava.
        Fetišizam (Fetishism) je otvoreno ili pritajeno obožavanje predmeta ili delova tela, odnosno praksi koje nas "pale" - uzbuđuju, čine srećnim i ispunjenim, što često i pored omasovljene zablude nije vezano za koitalni seks, genitalije i seksualni vrhunac, tj. orgazam. U raznovrsnoj paleti ženskih i muških fetiša, najupečatljiviji i najzastupljeniji su muški fetiši, pa stoga ovaj tekst posvećujem njima.
        Najčešći fetiši su vezani za odevne predmete koje muškarci uglavnom ne koriste na sebi, ali ih zato vole videti na svojoj partnerki. Prednost se daje uniformi, odnosno kostimu (medicinske sestre, sobarice, policajke, učiteljice, monahinje, prostitutke...), a u vrhu liste su i kožna odeća, aksesoar (kape, šeširi, lisice, perike), najlon čarape, halteri, donji veš (gaćice i brushalteri od mreže i čipke), lateks, plastika, maske na licu, ili obuća sa visokom štiklom (čizme, cipele, sandale, papuče). Što se tiče delova tela, dobro su poznati fetiš ženskih grudi, zadnjice, duge kose, ušiju i ruku, s tim što je sveprisutni fetiš ženskih stopala (Foot Fetishism), jedan od najinteresantnijih.

Ženska stopala, by Kosmogina

      U istraživanju neobičnih muških sklonosti, na osnovu neposrednih iskustava, došla sam do saznanja da ovaj fetiš kod dečaka može biti prirodan, tj. urođen. Kod nekih muškaraca to se manifestuje od najranijeg uzrasta, a kasnije u zavisnosti od okolnosti, ili napreduje ili se čak sasvim gubi, ometen ili ugušen strogim roditeljskim na(d)zorima i drugim socijalnim uticajima.

      Dragoljub je zdrav, sladak i pametan dečko, koji ima četiri godine. Kao najmlađe dete, on živi u normalnoj porodici sa roditeljima i dve starije sestre. Jedna sestra je od njega starija 12, a druga 14 godina, što znači da imaju 16 i 18 godina. Povremeno svraćam kod njih jer mi je njihova majka prijateljica.
       Dragoljub ima prirodni impuls ka obožavanju ženskih stopala. Otkad je prohodao i otkrio ih, on je pored svih ostalih fascinacija (obožavanje dinosaurusa, crtanih filmova, traktora, usisivača i drugih naprava), nepokolebljivo usmeren i odan ženskim stopalima. Od kada je napunio dve godine, primetili su da se u trenucima nezadovoljstva i nespokoja smiruje tako što majku i svoje sestre drži za stopala, gladeći im prste na nogama. Ako je bio dobro raspoložen, takođe bi sedao na pod i držao se njihovih stopala. Kada je na njih prislanjao svoje lice, njuškao ih i pokušavao da ih ljubi, odbijale su ga - isprva nežno, a potom sve grublje, pokušavajući da ga otrgnu od te, ne baš primerene i društveno prihvatljive sklonosti i navike.
       Letnji period je za Dragoljuba pravi izazov. Otkrivena ženska stopala u papučama, sandalama i japankama su pravi magnet za njega, dok ga u zimskom periodu, duboke cipele i čizme ostavljaju ravnodušnim, pošto ih skrivaju i čine nedostupnim. Pre neki dan, njegova majka, sestre i ja, sedele smo u hladu njihovog dvorišta i ćaskale, kad je Dragoljub ležerno skliznuo ispod stola i preusmerio se na moja stopala.
- Da li mogu malo da ti diram nogice i masiram stopala? - pitao me je, dodirujući mi ovlaš zglobove.
- Nemoj Dragoljube! - rekla sam i upitno pogledala njegovu majku, - nisu baš najčistija!
- Molim te, opusti se! - zacvrkutao je.
       Njegova majka i sestre su, nimalo iznenađene, slegle ramenima i saglasno klimnule glavama, tako da više nisam imala izbora. Mazio mi je prste na nogama sedeći na podu. Stavio je oba moja stopala kod sebe u krilo, nežno ispitujući prstima moje pete i zavlačio prste između mojih nožnih prstiju, kao da želi da proveri da li sam golicljiva.
- Baš ti je lep ovaj crveni lak na noktima. A da li mogu sada malo da ti ljubim prstiće na nogama? - pitao je.
- Nemoj Dragče dušo, nije higijenski! - rekla sam i dalje gledajući njegovu majku i sestre, koje su se smejuljile i kolutale očima.
- Meni ne smeta! - rekao je - jel' mogu? - bio je uporan.
- Ne, ne dušo, nije to u redu! -odgovarala sam ga.
- Dobro, neću da ti ljubim prstiće, al hajde da ti onda skinem lak acetonom i da ti ja namažem nokte?
- Dragoljube dušo, nemoj molim te, nemam lak kod sebe! - trudila sam se da budem nežna i razložna.
- Ima ovde puno lepih lakova, uzeću od seke! - odjurio je u kupatilo i ubrzo se vratio sa potrebnim rekvizitima: vata, aceton i dve bočice laka u pink nijansama.
     Tretman je trajao bar pola sata. Predan i usredsređen, vešto ga je izveo, prethodno stavljajući gužvice vate između mojih prstiju. Kada se saginjao i duvao u moje nokte, da bi se brže osušili, prijatna jeza mi je prolazila telom. Dragoljub je bio nečujan i skoncentrisan. Nije propustio ni drugi sloj laka. Kada sam povremeno zavirivala ispod stolnjaka da vidim kako pedikir napreduje, ugledala bih njegovo ozareno lice, zajapurenih obraza i užarenih očiju. Dragoljubova mama i sestre su mi potom ispričale sve o njegovoj strasti i njihovim pokušajima da ga urazume i otrgnu od ove uvrnute navike, ali su znale da ga to smiruje i ispunjava, te su koristile prisustvo sestrinih drugarica, kao i mene sada, da se malo odmore od njegovih ostalih, prihvatljivijih, ali mnogo napornijih prohteva i zanovetanja.
     Kada je posle obavljenog posla izašao ispod stola, prezadovoljan, Dragoljub je otrčao u kuću, uzeo digitalni fotoaparat i ponovo došao u dvorište kod nas, rekavši mi: "Daj da ih slikam za uspomenu!" Pažljivo je kadrirao i napravio nekoliko snimaka mojih stopala. Pokazao mi je fotke, odložio fotoaparat i egzaltirano odskakutao na drugi kraj dvorišta da nastavi da se igra sa svojim omiljenim igračkama, bagerom i traktorom.

By Dragoljub

     Dragoljub nije usamljeni primer dečaka s ovim neobičnim afinitetom. Moj sestrić Nenad (sada već desetogodišnjak) oduvek poseduje iste sklonosti, ali je znao da bude još ekstremniji. Često je kao mlađi, mene i njegovu majku dovodio u blesave situacije. Već od druge ili treće godine, gde god bismo ga izvodili u šetnju, u parkove, bašte restorana ili u goste, bio je fokusiran isključivo na ženska stopala. Birao je uvek mlađe ženske osobe, sa finom, tananom obućom i otkrivenim prstima. Nekada je znao diskretno da se udalji, do drugog, trećeg stola od nas u restoranu, klekne na kolena i zavuče se pod sto gde sedi žensko društvo. Ne pitajući nikog ništa, prislanjao bi lice i nos, i počinjao da njuška ili liže stopala mladih devojaka, bez obzira da li su na štiklicama i da li imaju lakirane nokte. Nepogrešivo je pikirao na zgodne, doterane i nasmejane devojke, privučen neobjašnjivim magnetizmom. Te situacije za nas nisu bile prijatne, a i kod drugih ljudi su, a naročito kod njegovih "meta", izazivale čuđenje i smeh.
       Od početka smo ga odvraćale od toga, nekad i grubo: "Ne smeš to Nešo! Sram te bilo! Ostavi devojku na miru!" Od nas i naših stopala je zbog toga odavno odustao, ali je tražio nove objekte za ispunjenje svoje nevine, nesavladive, a drugima verovatno neshvatljive i neprihvatljive potrebe i satisfakcije.

      Ima još puno sličnih primera, koji svakako ne ukazuju na poremećaj, disfunkciju, devijaciju ili patologiju, jer se ti dečaci ni po čemu drugom ne razlikuju od ostalih svojih vršnjaka. Nisu agresivni, niti su ičim podsticani, nisu gledali bezobrazne filmove i slike, i nisu čitali groznu literaturu, jer ne znaju da čitaju.
     Neuporedivo veći broj odraslih - zrelih muškaraca, mašta, loži se i obožava ženska stopala više od svega. Nekima je kontakt sa ženskim stopalima podjednako važan kao i intelektualni, emotivni ili seksualni kontakt. Od jednog mladića sam čula da ne može mirno da zaspi, sve dok svojoj partnerki ne obgrli stopala i stavi njen nožni prst u usta. Možda su fanovi ženskih stopala ostali tamo negde, na onom nivou, kada su kao deca, u svojoj čudnoj nameri, strasti i porivu, bili osujećeni, grubo kažnjeni i osramoćeni pred drugima. Kada je njihova strast postala zabranjena i tajna, shvatili su da ne smeju svuda i pred svima da pokazuju svoje "slabosti".

     U zajedničkom nadahnuću, ljudi se drže solidarno i osnivaju mnoge grupe na društvenim mrežama poput Facebook-a, kao što su: Foot Fetish!, Italian Foot Fetish, Female Foot Worship / Fetish, Za sve one koji vole ženska stopala, Ženska stopala i nožni prsti - lizanje i sisanje, Ženska stopala - fetiš, Prljava ženska stopala (Dirty female feet) i druge. Takođe postoje i razne grupe à la "Gay Foot Fetish", ali su one manjinske u odnosu na globalno idolopoklonstvo vezano za ženska stopala. U zanosu se ljudi čak toliko identifikuju, pa se na Fejsu i predstavljaju kao: Maštovit ženska stopala momak, Volim ženska stopala i sl. Topik: Sexy ženska stopala (Feet Fetish) je prisutan i na mnogobrojnim forumima kao što je Index.hr. Internet je preplavljen fotografijama ženskih stopala koje se ni u kom slučaju ne mogu smatrati vulgarnim. Pa zar iko još normalan treba da osuđuje ovaj fenomen ili da se prema njemu odnosi sa gađenjem i podsmehom?
       Istina je da ne postoje ženske grupe "obožavateljki muških stopala". Žene nisu na taj način opsednute stopalima (ni ženskim, ni muškim), mada su opsednute mnogim drugim stvarima, ali to i jeste bitna razlika između ženske i muške psihološke strukture.
       Ne treba da vodite svog sina kod psihologa ako primetite da je fasciniran ženskim stopalima! Dokle god su muškarci zaokupljeni ženskim stopalima i tako im privrženi, nežni i ustreptali, sve je u najboljem redu. Najmanje što žena može i treba da uradi za njih, je da im pruži nogu i opusti se.