Reljić: Odumiranje slobodnih medija

Sutra idem da kupim, cini se da je vrlo interesantno stivo (po razumnoj ceni).

- - - klik

Imam neki površni utisak. Za prvi toliko.:)

Može da bude zanimljiva knjiga. Ali meni u glavi neke činjenice (ili bolje reći "činjenice" iz vremena kad je Reljić bio nešto u novinarstvu Srbije ili SRJ ili kakonamsevećzvalazemlja, koje me sprečavaju da budem nepristrasan. Ipak ću da pročitam tj. prelistam knjigu, bezt iznošenja tih mojih tlapnji.
Tu moju malecku sumnju je prikazivač formulisao bolje i pažljivije od mene:

Овде се Рељићу може упутити једина замерка, јер је поглавље о домаћем новинарству исувише уопштено, док је његово знање као директног учесника свега што се у српском новинарству дешавало током протеклих неколико деценија свакако далеко веће и детаљније. Пошто је свакако добро упознат не само са општим процесима, већ и са ликом и делима бројних актера српске медијске сцене, можемо да се надамо да ће једном приликом јавности оставити много опширнији и детаљнији запис о трагичној судбини медија у Србији,а да је ова скица претходница неког будућег дела.

..al' ajde (da si napisao blog dan ranije kupio bih knjigu, ovako čekam priliku i čitam eseje Predraga B.

Čovek je genije, Predrag t.j., i literalni i analitički, treba "vešati" one što su ga oterali s bloga!

I kad smo kod bloga i ovog članka što si linkovao:

- Neko uže vreme, pogotovo tranziciono, često nema previše smisla u vremenskom kontinuumu. Zamisli kolike bi bile knjige istorije kad bi svako vreme imalo svakakvog smisla! Primer: reka teče od A do B, prvo mirno, pa imamo neke virove i brzake, pa opet mirno. Reka mora da teče, pa onda teče onako kako može.

Tj može da ima puno smisla nekoj suženoj generaciji, ali ne i civilizaciji.

- Od Kjerkegora do Vučka desila se tehnološka revolucija i neverovatna umreženost, sve prisutna i u prostoru i u vremenu, znači osnovni sastojak sve većeg broja pojedinačnih života koji polako počinju da se mere u milijardama. Da si radio IQ, pa test znanja i intlektualne "spretnosti" uopšte onomad u istom razredu sa Kjerkegorom ko zna, 50:50 da bi ga pobedio. A znamo da je Kjerkegor bio genije i ako bi ga, u nekom normalizovanom maniru, poredio sa prosečnom osobom danas kojoj je posao razmišljanje i pisanje.

I ovo prosečan čitalac zna, eksplicitno ili implicitno, oseća, pa tako:

- I do sad je bilo jasno da ako ima priliku da nešto kaže prosečna osoba i želi da nešto kaže, to je deo ljudske jednačine.

- Ali je interesantno da mi slušaoci ako imamo priliku da "čujemo" prosečnu osobu i želimo da je čujemo, u okviru mogućnosti, naravno, i dok ne formiramo neki stav.

Tako, dok nije bilo umreženosti postojao je taj jaz, jednosmerni, gde manja grupa piše, mi ostali čitamo. Tj postojala je razlika u "pritiscima", ali ta membrana između dva sveta nije bila dovoljno propusna da bi difuzija uradila svoje.

A danas je potpuno propusna, tj skoro potpuno, pa autorstvo i čitalaštvo teku na sve strane relativno slobodno.

I pitanje je tehničke i operativne efikasnosti da medijska kuća danas napravi genijalnu postavku prilagođenu vremenu - a ne rade, otud moja frustracija, ponekad, na temu B92 bloga gde su nam sad dali tehnologiju, i mogućnost da biramo autore koje ćemo čitati (favoriti autori pa favoriti tekstovi), a onda ne daju ljudima autorske opcije.

Primer, Reljić bi mogao, ako već nije, da se registruje ovde, pod imenom ako može pa da skrati "izdatke" na marketing, ili pod nickom ako tako mora i mi bismo ga brzo primetili.

Znam, monetarizacija jeste problem, mora čovek od nečega da živi i mnogi, ako ne većina, pametni autori bi da, možda, žive od pisanja, a u slobodno vreme rade nešto drugo.

Ali ovo je problem različit od problema žute štampe, koja isto tako umire polako, uz oscilovanje, naravno, karakteristično i mnogim prirodnim procesima.

I ovaj problem monetarizacije sigurno ima rešenje, to što ga ne znamo još ne znači da ono ne postoji, nego da moramo, civilizacijski opet, da još malo češkamo glavu.

Mjuzing na temu dosade, potreba i identifikacije sa žutom štammpom je ok ali je isto tako i opravdano tugovanje nekoga ko je onomad pošteno dostigao nivo i ne želi, svestan prolaznosti, da gubi vreme na zaobilaženje prljavštine tranzicije.

Ništa ne pada u provaliju, ako mene pitaš, a da to padanje nije samo delimično, kratkotrajno, deo "razvojnog" šuma.

A još jednom, treba pročitati kjnigu "prvo", naravno, iako je i ovakvo komentarisanje deo kako tranzicije tako i "svetle" social-medija budućnosti

najveca ironija od svih je cinjanica da su stvarno slobodni mediji u ovoj zemlji (a i sire u Evropi) postojali samo za vreme Slobe i to u onoj ranijoj fazi 90tih kada je svaki novinar koji je hteo mogao da otvori svoj radio, TV stanicu ili novine i pise i prica sta hoce. Slobodni mediji su umrki ne tako mnogo kasnije kada je sloba poceo da se plasi za poziciju vlasti i kada su stigle strane udbe koje su pocele finansirati i odredjivati uredjivacku politiku "nezavisnih" medija.

ovo nije samo slucaj sa slobodnim medijima vec generalno sa slobodom u najsirem smislu te reci - nikada (u modernoj istoriji) na ovim prostorima nije bilo i nece biti toliko slobode kao tokom ranih devedesetih kada je srbijom vladao diktator - to je NAJVECA IRONIJA NASE MODERNE ISTORIJE

Knjiga je vrhunska