Highway to hell

Dobio sam jutros e-mail sa ovim vicem... varijacija ranijih viceva na sličnu temu ali tema je aktuelna... Što bi rekao Homer Simpson, "It's funny because it's true"...

Poslanik je hodao po putu kada je na njega naleteo kamion i naneo mu smrtonosno povrede. Njegova duša se uputila put neba gde se pred ulazom srela sa Svetim Petrom.
- Dobro došao na nebesa, - reče Sveti Petar. - Videćemo da li ćeš otići u Raj ili Pakao.
- Samo ti mene pusti u Raj, neće biti problema, - reče čovek.
- Da smem pustio bih te, ali moram da se pridržavam naređenja odgore. Propis je takav da moraš da poživiš jedan dan u Paklu, jedan dan u Raju. Posle toga ćeš odlučiti gde ćeš zauvek živeti.
- Dobro, dobro, ali ja sam se već odlučio za Raj, - reče poslanik.
- Žao mi je, propisi su propisi.
Odmah zatim Sveti Petar ga otprati do lifta koji se spuštao dole, dole i dole, sve do Pakla.
Vrata lifta se otvore i poslanik se nađe usred pažljivo negovanog terena za golf. U blizini su bile klupske prostorije a ispred veliki broj njegovih prijatelja i političara sa kojima je često sarađivao.
Svi su bili razdragani i srećni, obučeni u lepa večernja odela. Prilazili su da ga pozdrave, oživljavajući uspomene na lepa vremena koja su zajedno proživeli, bogateći se na račun poreskih obveznika.
Odigrao je prijateljsku partiju golfa, a posle su uživali u jastogu i kavijaru i ispijanju šampanjca.
Među njima je bio i menadžer đavola, prijatan i ljubazan momak koji se zabavljao sa njima igrajući i pričajući viceve. Svi su se tako zabavljali da nisu ni primetili kada se primakao čas rastanka.
Svi su došli da ga isprate i mahali su mu dok se lift polako penjao, penjao, i penjao naviše.
Zaustavio se pred nebeskim vratima gde ga je već čekao Sveti Petar.
- Vreme je da posetiš Raj.
Poslanik je naredna 24 sata bio u društvu veselih duša, premeštajući se sa oblaka na oblak, svirajući harfu i pevajući. I ovo vreme je brzo prošlo tako da se ponovo našao pred Svetim Petrom.
- Dobro, proveo si jedan dan u Paklu i jedan dan u Raju. Sada izaberi svoju večnost.
Poslanik malo razmisli pa odgovori:
- Raj je tako divan, ali mislim da će mi bolje biti u paklu.
Sveti Petar ga zatim bez reči otprati do lifta i pošalje dole, dole i dole, sve do Pakla.
Vrata lifta se otvore i poslanik se nađe usred zapuštene poljane prepune raznih otpadaka i smeća.
U toj prljavštini mogao je da vidi svoje prijatelje kako sakupljaju otpad u crne vreće i čekaju da nešto siđe odozgo.
Đavo mu priđe i prebaci mu ruku preko ramena.
- Ne razumen, - zajeca poslanik. - Juče sam bio ovde, tu je bilo igralište za golf i klupske prostorije gde smo se gostili jastogom i kavijarom, pili šampanjac, igrali i bogovski se zabavljali. Sada je tu pustinja prepuna otpadaka i prljavštine, a moji prijatelji izgledaju jadno. Šta se dogodilo?
Đavo mu se nasmeši, pogleda ga ispod obrva i reče:
- Sinoć smo imali predizborni miting... Danas si glasao.