Ništa nije džabe, sve je to zbog nečega dobro

Savršen tekst. Bez mržnje, svađanja. Odlično napisano.

„Izvinite, jel ne bi bio problem da uđem preko reda? Imam bebu ispred, a jako je vruće pa bih što pre da je odvedem u stan?"." I tako smo došli do suštine - nadam se da sada razumete da je stvar ljudskosti i lepog vaspitanja i molba umesto naredbe i podrazumevanja da se majka sa detetom propusti.

zoja444

ali, bas nikada, ne treba da se osecas manje vrednom/vrednim sto nesto nemas ili da se osecas superiorno sto nesto imas. to moze biti bilo sta: posao, supruznik, deca, pamet, obrazovanje, snaga, materijalna dobra.... svaciji ljudski zivot je vredan sam za sebe, svako ljudsko bice je vredno samo po sebi.svaka neispunjena zelja se moze preboleti. ne treba trositi vreme ni energiju ni na patnju. ok, neko razumno vreme moze, ali zivot tece, i patnja tu nista nece promeniti.smisao zivota je sam zivot i to treba da bude vrhunska vrednost u referentnom sistemu. srce nam ne slamaju drugi vec mi sami sebi. mi smo ti koji dajemo vrednost/vaznost necemu.sve ovo ne znaci egoizam i otudjenost vec sigurnost u sebe. i trazi jednu jacinu i zrelost licnosti. samosazaljenje tu nicemu ne koristi.verovatno ovo deluje kao gomila nabacanih fraza ali da zakljucim sa jos jednom, istinitom, parafraziram: zivot je ono sto nam se desava dok cekamo da nam se desi.srecno. - diskriminacije ce uvek biti, po ovom ili onom osnovu. to treba prihvatiti kao cinjenicu i ne uzbudjivati se preterano oko toga. jednakost je samo jos jedan ideal.- postoje i alternativna resenja oko zadovoljenja majcinskog instinkta: usvojenje dece, hraniteljska porodica, cuvanje dece, volontiranje u nekoj ustanovi socijalne zastite... mozda ce se jos nesto u medjuvremenu smisliti.velika je iluzija da kroz decu produzavamo nasu egzistenciju. mi smo tu sad i nikad vise a deca su prica za sebe. posebna.

: podrazumevajucu prednost imaju samo stari i bolesni...

I žene sa bebama. I trudnice. I invalidi. I svakjo ko je u nekoj nevolji, makar i zbog sraćkavice. Bar u mom svetu.

jesen92

I žene sa bebama. I trudnice. I invalidi. I svakjo ko je u nekoj nevolji, makar i zbog sraćkavice. Bar u mom svetu.

...svako ponekad moze biti u nekoj nevolji ali nije svako u obavezi da primeti tudju nevolju...na primer, odkud ja znam da neko ima srackavicu ako mi ne kaze i zamoli me da zavrsi neki posao preko reda..

Ti ne prepoznaješ istinsku patnju u ljudskom pogledu?

jesen92

Ti ne prepoznaješ istinsku patnju u ljudskom pogledu?

...prepoznajem samo ono sto je vidljivo...nemam drugih sposobnosti....Tako sam primetila da je na blogu kod Jelice bilo preterane brige da ne kazem euforije oko majki i dece a nikome od euforicnih nije palo na pamet da to sto pisu moze nekog i da povredi tj da te pisanije neko gleda iz drugog ugla kao Jelena...Da li treba majkama sa decom pomoci na ulici, ili bilo gde, je nepostojeca dilema za normalnu osobu...zato je bilo nepotrebno pisati ode majkama, teskim porodjajima, zrtvama...itd...sve u svemu Martinin blog uopste nije zasluzio onoliku diskusiju koja se otela kontroli i kao sto vidite poneko se, sa pravom, nasao povredjen...

Klizav je to teren. Ne postoji iskazivanje emocije ili ljudski postupak zbog koga neko negde ne bi mogao da se oseti povređenim. Ali veltšmerc u najmanju ruku nije produktivan.

jesen92

Klizav je to teren. Ne postoji iskazivanje emocije ili ljudski postupak zbog koga neko negde ne bi mogao da se oseti povređenim. Ali veltšmerc u najmanju ruku nije produktivan.

..naravno da je teren klizav kada su u pitanju emocije...reci su ponekad ubojitije od svakog oruzja...zato treba biti oprezan, klin se klinom ne izbija bas uvek... zlocin se ne moze opravdati predhodnim zlocinom....i tako....ima neka paralela i sa recima...

Sve je to u redu, ali ja mislim da je u ovakvim diskusijama mnogo realnija opasnost od patetike i kiča svake fele.

Dešava mi se i da vidim neko ubledelo žensko koje je na dve sekunde od rušenja na pod. Tada prilazim, pitam, hvatam pod ruku i propuštam na početak reda ili dižem prvog klipana koji u autobusu gleda zanimljive beogradske predele.

zilikaka

Dešava mi se i da vidim neko ubledelo žensko koje je na dve sekunde od rušenja na pod. Tada prilazim, pitam, hvatam pod ruku i propuštam na početak reda ili dižem prvog klipana koji u autobusu gleda zanimljive beogradske predele.

zilikaka

Dešava mi se i da vidim neko ubledelo žensko koje je na dve sekunde od rušenja na pod. Tada prilazim, pitam, hvatam pod ruku i propuštam na početak reda ili dižem prvog klipana koji u autobusu gleda zanimljive beogradske predele.

Dešava mi se i da vidim neko ubledelo žensko koje je na dve sekunde od rušenja na pod. Tada prilazim, pitam, hvatam pod ruku i propuštam na početak reda ili dižem prvog klipana koji u autobusu gleda zanimljive beogradske predele.

trahovi nad strahovima povećali,

a mene je to uvreda, isto kao što mi je uvreda unošenje u facu sa rečenicom: ajde, ajde, kad će više to drugo.

Performans, da prostiš, Snežo!

jedna, martinina rečenica o tašnici i pogledu koji govori mami s detetom da zna da je ova mrzi što se ne zamene. (tako nešto)

Ta, i izraz "novokomponovana majka".
Valjda postoje i "starogradske".

maksa83

Valjda postoje i "starogradske".
Tekst (Martinin) odiše hejtom i šupljoglavom arogancijom.

Uz sve to bila sam svedok muka svoje najbolje prijateljice. Ono sto mogu da ti napisem, nikada, nikada nemoj da odustanes.

Ono sto mogu da ti napisem, nikada, nikada nemoj da odustanes.

Relaksacija valjda, ko će ga znati.

It ain't over until it's over! Sutra je novi dan, ne znas sta ti nosi. Mozda neke nove zelje, potrebe i planove?

angie01

a da je Martinin tekst sa sve manirom opservacije problematike bio nedopustivo nepristojan i sramotan!

Srđan Fuchs

sad, shto se poigravala sa emocijom roditelja,

Ja nemam decu koju sam rodila ali imam dete koje volim.

Ja nemam decu koju sam rodila ali imam dete koje volim.

angie01

docsumann