Parada 2011 (još 4): Mediji i oni koji to žele da budu

Iako smo pohvalili medije na konferenciji za štampu na kojoj smo najavili Paradu ponosa 2011, ispostavilo se da sve i nije baš tako sjajno.Naprotiv. Od toga da je srž svih tekstova o Paradi uvek izjava nekog od političara (a takve izjave se menjaju svaki dan), pumpanje nasilja (neki tekstovi nisu ništa drugo do obično priželjkivanje krvi), pa sve do propusta da se traže izjave od onih od kojih ih morate tražiti za neke stvari npr. Tužilaštvo i policija.

Ove godine smo se stavili na raspolaganje bukvalno svim medijima. Nismo odbili nijedno gostovanje ili intervju koji je zatražio neki domaći ili strani novinar. Pristali smo i na gostovanja i intervjue sa ekstremnom političkom partijom „Dveri" koja tvrdi da je pokret koji poziva na nenasilan otpor (!?), a doživeli smo i pitanja tipa „Da li se osećate odgovornim za eventualne žrtve na Paradi ?" (TV PINK).

Što se tiče interesovanja, svakako ga ima više nego prošle godine i više je novinara koji su zaista dobronamerni, čak i kada uređivačka politika nije baš naklonjena Paradi ponosa. Postoje redakcije koje se baš nijednom nisu javile (npr. „Večernje novosti"), a postoji i dosta onih koji svakodnevno prate Prajd, iako to čine svako na svoj način (B92, Blic, Press, Alo, Danas). Pokušaj da se kroz saradnju sa medijima tokom izveštavanja o Paradi eliminiše govor mržnje je veliki zalog za budućnost, naročito onda kada tema ne bude Parada ili LGBT populacija.

Interesovanje za akreditacije je takođe veliko i biće akreditovano preko 300 novinara. Naravno da se svi nadamo da će oni mnogo više izveštavati o samoj povorci nego o nasilju ili huliganima. Prošle godine to nije bio slučaj i to je jedna od lošijih činjenica koja je propratila Prajd 2010. Na to organizatori ne mogu uticati, kao što nisu mogli ni prošle godine. Poražavajuće je i perverzno je da samo slike krvi i nasilja postoje u novinskim i drugim izveštajima iz prošle godine. To veoma otežava pripremu ove, ali verovatno i neke naredne Parade.

I za kraj deo konverzacije sa novinarkom iz jednog od prethodnih blogova, za koju većina ne veruje da uopšte postoji u srpskom novinarstvu:

X: „Da li je tačno da je koordinacioni sastanak zemalja EU organizovala ambasada Norveške ?"

Ja: „Norveška niti je članica EU, niti je organizovala takav sastanak"

X: „Ali ja sam čula da je udeo te zemlje veliki u mirenju. Čula sam da je norveški ambasador organizovaomirenje vas i gospodina Krstića"

Ja: „Ali rekoh vam da mi nismo u nikakvom sporu, ni na blogu, a ni drugačije"

X: „A u vezi Parade ?"

Ja: „I to sam vam rekao. On je napisao veoma afirmativan tekst."

X: „A da li vas je u Ambasadi Norveške nagovarao da odustanete od Parade, a sve uz posredstvo te zemlje ?"

Ja: „Gospodina Krstića ne poznajem lično, nisam bio sa njim u norveškoj ambasadi, a ni on ni bilo ko drugi me nije odgovarao od Parade, niti ja imam mandat za to."

X: „A zbog Kosova ?"

Ja: „Zbog Kosova bi patriote trebale da otkažu nasilje, a ne mi Paradu"

X: „Od njih sam čula da će ih primiti Demokratska stranka. Mislim na „Obraz"

Ja: „Mislim da ste ponovo neozbiljni. Demokratska stranka je ozbiljna partija."

X: „Pa evo Vučić će da primi „Dveri", zašto onda DS ne bi mogao „Obraz" ?

Ja: „Zato što su ljudi ozbiljni".

X: „Gospodine Miletiću, odgovorite mi iskreno, da li su DS i SPS vam ponudili da budete Poverenik ukoliko ne bude Parade ?"

Ja: „Poverenici ističe mandat 2015.godine, a i nisam baš neki materijal za trgovinu".

X: „Čudno, ja sam čula da ona odlazi početkom godine, a da je vama ponuđeno da dođete na njeno mesto."

Ja: „Nije, a vama savetujem da nađete nove izvore, ovi su vam potpuno bezveze".

X: „ Pa moram da proverim, to je posao novinara".

Šta reći, a ne nasmejati se. Prajd. NORMALNO.

note: Potpisnik ovih redova smatra herojem svakog novinara (a ima ih u različitim redakcijama) koji svoj posao radi na profesionalan način i sve to za prilično lošu platu