JUTROS...

Noćas su me pohodili mrtvi... pisaše Dis. Mene jutros!

Mnogima se neće dopasti što ponovo pišem o smrti ali pročitajte spisak koji dobih ovog jutra uz poziv za Skupštinu ULUS-a:

IN MEMORIAM 2010 - 2011. BABIĆ SVETLANA /2010/, BESARABIĆ MILAN /2011/, ĐAK ŽIVKO /2011/, DŽENGIS REDŽEPAGIĆ /2011/, GVARDIOL GORAN /2011/, KUDIĆ SMILJA /2010/, KOVAČEVIĆ BOŽA /2010/, KEREČKI DESA /2011/, LEČIĆ LAZAR /2010/, LALOVIĆ DRAGANA /2011/, MANDIĆ MILANKO /2010/, MARKOVIĆ D. BRANISLAV /2010/, MINIĆ MINA /2010/, MILOŠEVIĆ ŽIVORAD /2010/, MITROVIĆ MILUN /2010/, MIHAJLOVIĆ MILORAD BATA /2011/, MILISAVLJEVIĆ DOBROSAV /2011/, PEĆINAR NIKOLIĆ MIRJANA /2010/, PAVLOVIĆ JOVAN VOVA /2010/, SAVIĆ MIROSLAV ŠILJA /2010/, SANDIĆ MIRA /2010/, SAMARDŽIJA RAJKO /2011/, VUKOVIĆ ZORAN /2011/, ZARIN TATJANA /2011/.

Svi su, one i oni bili moje koleginice i kolege. Sa mnogima sam drugovao i delio zlo i dobro od mladosti, sa nekima od detinjstva, neke sam upoznao i zavoleo u zrelim godinama. I evo dođoše mi u pohode jutros, onako iznebuha, kada im se nisam nadao! Istina je živa da sam sinoć, kao uostalom svake večeri, gledao u mračne prozore na ateljeu mog drugara iz detinjstva Zorana Vukovića, istina je da sam pre neki dan pronašao, preturajući po knjigama, monografije koje su mi sa dirljivom posvetom poklonili Mira i Sava Sandić i raznežen ih prelistavao, istina je da kad u šetnji prođem pored vinskog podruma u zanatskom centru Bloka 45, očekujem da me zovne Goran Gvardiol, istina je da malo, malo pomislim na Lazu Lečića i njegovu Ljilju koja je uspela da poživi do njegovog rođendana, samo šest meseci od njegove smrti, istina je da sam pre mesec dana pronašao pismo Džengisa Redžepagića u kojem me moli da napišem predgovor za katalog naše izložbe koja će se održati u Novom Pazaru, istina je da se još sećam prijatnih druženja u Bečićima i Tivtu sa Desom Kerečki, istina je da se sećam kako je dobro izgledao posle bolesti stari Milan Besarabić na sahrani Zorana Pavlovića, istina je da se odlično sećam Mande (Milanka Mandića) sa kojim sam 1972 godine, dane provodio u Bečkom Kunsthistorisches Museumu ispred Vermera i Velaskeza, sećam se dobro Živka Đaka na Venecijanskom Bijenalu 1982 godine i zafrkavanja na račun njegove ljubomore...sećam se a njih više nema, u IN MEMORIAM-u su!

Kao da je juče bilo, sećam se energičnog i hrabrog glasa Mire Sandić preko telefona, kad mi je rekla da sutra ide na operaciju (rak je bio u pitanju): A kada se oporavim morate da dođete kod nas da u bašti popijemo kafu ili šta god, da se malo ispričamo. Sećam se koliko sam bio oduševljen i zapanjen Mandinim akvarelima: Gde si to krio vajarčino jedna, toliko su suptilni i delikatni bili!

S nekima sam se sretao svakodnevno, s nekima s vremena na vreme ali bismo se uvek obradovali jedni drugima i nikad se nije osećao jaz u godinama, dobro i kvalitetno smo se družili.

Smrt je neminovnost ali boli kad ti odu bližnji i dragi!