Nobelova nagrada za fiziku 2011. godine

chicadacha

kako si me sad shebo. Šta koji moj i čitam svašta?

Što?
To je kraj samo jedno bubble-a...

prvo sam napisao da postoji ali sam kasnije proverio jos jednom i ne postoji.bar po sadasnjoj teorjiji. Svakako, i ako zapremina ostane nepromenjena, entropija bi trebala da potrosi svu energiju, da se raspadnu poslednje elementarne cestice i izlape crne rupe. Samo nam je preostalo da bezimo u sledeci svemir. :)

nsarski

Jos ako se ostvare ona fantasticna predvidjanja o kraju sveta 2012., onda bi ovo bila poslednja Nobelova nagrada za bilo sta.

Sto kazu - nije bitno biti prvi, bitno je biti poslednji.

Samo nam je preostalo da bezimo u sledeci svemir. :)

kroz crnu ili belu rupu pre nego što izlapi.
pod uslovom da je tačna teorija o multiverzumima.
hm. pa, dobro, za optimizam treba snage.
Lako je biti pesimista kad i entropija radi za tebe.

cult

jedan pametan covek je rekao da pesimizam deluje otmeno i oslobadja od odgovornosti.

Jos ako se ostvare ona fantasticna predvidjanja o kraju sveta 2012., onda bi ovo bila poslednja Nobelova nagrada za bilo sta.

Pa, jebemumiša, Šark, smak sveta se predvđa za Decembar 2012-te. Imaćemo još jednu turu Nobelovih nagrada, ako one još uvek nekome, nešto, znače.

On the other note, podsetio si me na moj Bambi personality kad si okačio onaj smajli... ja sam ih nekada redovno kačio, a sad sam zaboravio kako...

Opa! Evo ga!

legalizacijabg

Success is a journey not a destination.

Spiral Dynamics

Spiral Dynamics argues that human nature is not fixed: humans are able, when forced by life conditions, to adapt to their environment by constructing new, more complex, conceptual models of the world that allow them to handle the new problems.[1] Each new model transcends and includes all previous models. According to Beck and Cowan, these conceptual models are organized around so-called vMemes: systems of core values or collective intelligences, applicable to both individuals and entire cultures.

alselone
... Success is a journey not a destination.

Ovo mi izgleda kao varijacija budističke teze da je važno putovati, a ne stići na cilj (Lepo putovati bolje je nego stići), što vodi tome da svrha putovanja nije ostvarenje cilja, a to pomalo vuče u metafiziku, po kojoj i lutanje po lavirintu - ima smisla.

Doduše, i pravoslavni hrišćani imaju Priču o malome mravu, mravu koji je krenuo put Jerusalima. Stariji i mnogo jači mrav pita maloga: "Pa kako ćeš ti, bedo mravlja, tako mali i slabašan stići do Jerusalima?" - na šta mali mrav odgovara da je važno krenuti na put, prema cilju, a da je manje važno da li će se taj cilj i ostvariti.

Usput, da pomenem da u budizmu, kao i u drugim velikim religijama, ima puno razmišljanja o kosmosu, univerzumu, pa i fizičkim procesima s tim u vezi. Otuda ovaj naslov gore, sa klipa koji govori da se budizam i fizika (natural science, natural philosophy) podudaraju, odnosno sastaju na odredjenoj ravni...

Filip2412

jel si siguran da je ovo tacno? u zadnjim bbc dokumentarcima koje ja odgledah ne kazu nista slicno

koliko sam ja ukapirao nema nikakvih poznatih cestica koje se klasifikuju kao tamna materija

dark matter je za sada samo indirektno detektovana, to jest samo je matematicka pretpostavka kojom objasnjavamo neke pojave

Jesam, iako ostavljam prostor da gresim. Na brzinu sam proguglao i u ovom radu spominju neutrino (poznata cestica) kao graditelja hot tamne materije a X cestice kao graditelje cold tamne materije. Wikipedija pravi sledecu podelu:
Cold dark matter – objects that move at classical velocities
Warm dark matter – particles that move relativistically
Hot dark matter – particles that move ultrarelativistically

Jesam, iako

ok, hvala

nikola_kovac

И мало по мало ухватих себе како падам у депресију и почеше да ми се врзмају по глави мисли

Niki, kljucna rec u tvome opazanju je misli. U tome gresis, zayebi da mislis.

Mind is misery, Meditation is bliss.

Mind is misery and cannot be otherwise, because mind lives in desires, ambitions, it is always hankering for the more — and that hankering cannot be satisfied. It always goes on jumping ahead of you, wherever you would be, the mind will be asking for more....

И стварно, ако ће већ све да се распадне, чему онда и живот и култура и љубав и рат и рад и ленчарење и ...

Ja ne znam da li više da pizdim zbog poskupljenja Leksusa i Majbaha ili zbog ovoga?!
Mis'im - taman sam isplanirao letovanja za naredna 22 miliona godina, a sad ovo, ko grom iz vedra neba!

nikola_kovac

Једно време сам интензивно пратио емисије о космосу (History, Discovery и сл.) и схватио да те емисије нису за мене. Управо због ове информације да ће на крају све да стане и то је то. Нема више народе. И мало по мало ухватих себе како падам у депресију и почеше да ми се врзмају по глави мисли како ништа нема смисла. И стварно, ако ће већ све да се распадне, чему онда и живот и култура и љубав и рат и рад и ленчарење и ...

Pa mozemo da prenesemo u sledeci svemir. A neka te tesi da svakih 50 leta (izbije rat) desi se revolucija u fizici i kosmologiji. Bice ovde jos igranke.

freehand

Ja ne znam da li više da pizdim zbog poskupljenja Leksusa i Majbaha ili zbog ovoga?!
Mis'im - taman sam isplanirao letovanja za naredna 22 miliona godina, a sad ovo, ko grom iz vedra neba!

Zabranise Svemir...

alselone

Pa mozemo da prenesemo u sledeci svemir. A neka te tesi da svakih 50 leta (izbije rat) desi se revolucija u fizici i kosmologiji. Bice ovde jos igranke.

Pa ukoliko su oni neutrini stvarno putoval brže od svetlosti, onda smo odškrinuli vrata koja vode u novi lavirint. Eto nama novih jednačina, novih teorija, hipoteza a naravno i eksperimenata. Da parafraziram Artura Klarka, kakva god bude istina, biće fantastičnija i neobičnija od svega što mi možemo da zamislimo...

'em ti službeni računar, administratore i duple postove...

rade.radumilo

kakva god bude istina, biće fantastičnija i neobičnija od svega što mi možemo da zamislimo...

I, ja verujem, jednostavna.

ухватих себе како падам у депресију и почеше да ми се врзмају по глави мисли како ништа нема смисла.

....Ali znam i uzrok zašto tako biva,
Jer prošao nisam kroz života huku
Sklopljenih očiju i skrštenih ruku:
Kad srce zapišti, misao je kriva!.... ("Misao", Milan Rakić)

Čuvaj srce, nikola_kovac

rade.radumilo
Da parafraziram Artura Klarka, kakva god bude istina, biće fantastičnija i neobičnija od svega što mi možemo da zamislimo...

Može se reći da je s A.Klarkom umrla i naučna fantastika. Mi već sada živimo u njoj. ( Zoran Živković, pisac )

freehand

u Veliku Prasu.

Velika Prasa je nadnaravni termin i moze se spoznati samo intuicijom od bica viseg denziteta. Ja poznajem dva takva.

jinks

jinks, odlican komentar.

nastalo povratnom spregom preko sve savrsenijih i savrsenijih struktura i informacija koje nastaju u Univerzumu

Ova ideja mi se jako svidja!

jinks

Interesantno ideju o Stacionarnom stanju (od koje nije odustao cak deceniju i vise nakon sto je ideja o Velikom prasku postala standardna) promovisao je naucnik Fred Hojl ...
... jedan francuski svestenik Dzordz Lemetr, takodje poznati astronom. Mnogi da ne kazem ateisti u naucnoj javnosti su zbog prisustva tog naucnika apriori osporavali teoriju Velikog praska, posto se uklapala u pricu o Postanju.

Teoriju Večnog stanja zasnovao je Aristotel, jer nije mogao prihvatiti ideju o stvaranju univerzuma iz ničega. Njegova zdravorazumska logika, bazirana na Pitagorinoj geometeiji, odbacila je svaku mogućnost da nešto može nastati iz ničega. Zato je, za Aristotela, jedino moguće rešenje zagonetke bila pretpostvka da je univerzum večan. Vasiona je uvek postojala u prošlosti, i postojaće uvek u budućnosti.

U Bibliji, međutim, tvrdi se nešto drugo: I reče Bog: neka bude svjetlost. I bi svetlost. I vidje Bog svjetlost da je dobra: i rastavi Bog svjetlost od tame. I svjetlost nazva Bog dan, a tamu nzava noć. I bi veče i bi jutro, dan prvi.

U zavisnosti od škole i pravca kojima su pripadali, filozofi su se vekovima opredeljivali ili za ideju Nastanka ili ideju Večnog stanja. Međutim, zapadna civilizacije, a pre svih njeni naučnici, morali su se jednog dana opredeliti između Aristotela i Biblije. Na tu odluku nisu, kao što bi se dalo pomisliti, presudno uticali Kepler, Njutn ili Ajnštajn, već Žorž Lemetr (Georges Henri Joseph Édouard Lemaître, 1894-1966)

Žorž Lemetr (1894-1966), astronom i profesor fizike na univerzitetu u Luvenu izneo je 1927. godine ideju da su u početku sve galaksije bile koncentrisane u jedno iskonsko svemirsko jaje, a zatim je velika eksplozija, u jednom trenutku, razbacala delove od kojih su nastale galaksije, zvezde, planete. Iz te početne ideje razvio se standardni kosmološki model Velikog praska. Ovaj model, kako tvrdi nauka, predstavlja najveći trijumf ljudske misli, jedan od najčvršćih delova našeg ukupnog zananja o prirodi.

Žorž Lemetr je, bez sumnje, bio veliki znalac fizike i astronomije. Međutim, Žorž Lemetr je bio i veliki poznavalac Biblije. Stekao je klasično obrazovanje na katoličkom koledžu i pored profesure bio je i katolički sveštenik, jezuita. Knjigu Postanja je poznavao do detalja. Čuvena rečenica: I bi svetlost... dan prvi neodoljivo podseća na Veliki prasak. U Bibliji se, doduše, nije išlo u detalje. Naučno nedovoljno potkovan autor Postanja, zbrzao je nastanak sveta u šest dana. Zato su nam, umesto neukog Mojsija, mnoštvo detalja, počev od monsinjora Lemetra, ponudili naučnici.

Sol Perlmuter (Saul Perlmutter), Brajan Smit (Brian Smith) i Adam Ris (Adam Riess) tu naučnu svemirsku sagu samo nastavljaju ....
... a i alselone.

alselone

Zaboravih u komentaru da pitam kakva je struktura i funkcija belih rupa koje si pomenuo u blogu.

Vojislav Stojković

Hvala na komentaru blogodruze.

Како ненаучна мисао такође може да досегне близу Истини само са "друге" стране види се и на примеру поеме Еурека од Едгап Алан Поа. Он је у поеми дефинисао појам Primordial Particle која се ширила кроз простор и из које је све настало. На крају се све поново вратило у ту честицу.

Како каже опис књиге на онлајн књижари: Šta je on znao o kosmologiji? Ništa. A ipak je bio u pravu. Paradokse kosmologije pisac rešava putem svoje izvanredne intuicije.„Nešto novo u čovekovim fizičkim i metafizičkim znanjima", kazaće. „Ovo je kao pesma, ali intelektualna, i sve u njoj rečeno anticipira buduće istinske uvide o poreklu i prirodi sveta. Sudite o tome kad me više ne bude bilo."

Čuvena rečenica: I bi svetlost... dan prvi neodoljivo podseća na Veliki prasak. U Bibliji se, doduše, nije išlo u detalje. Naučno nedovoljno potkovan autor Postanja, zbrzao je nastanak sveta u šest dana. Zato su nam, umesto neukog Mojsija, mnoštvo detalja, počev od monsinjora Lemetra, ponudili naučnici.

Jedan od naucnika koji je na veoma interesantna nacin uklopio naucno ostvariv scenario promena koje su se desile na Zemlji sa pricom iz Postanja (koristeci moguci model scenarija promena na planeti Veneri) jeste i Milutin Milankovic, u knjizi "Kroz vasionu i vekove".

Mislim da se radi o drugom ili trecem danu postanja ("i bi voda skupljena iznad zemlje, pa se nebo otvorilo i voda pala na zemlju" ), gde je naucno dokazan vrlo slican redosled dogadjaja koji je hipoteticki mogao da se desi prilikom nastanka atmosfere na Zemlji, ili koji ce se hipoteticki desiti prilikom nastanka atmosfere na Veneri.

Sto je interesantno, taj dogadjaj ("i bi voda na nebu, i voda pade sa neba na zemlju" ) stvarno po Milankovicevom, a verovatno i mnogih drugih naucnika iz te oblasti, traje ne vise od jednog dana.

jinks

Zaboravih u komentaru da pitam kakva je struktura i funkcija belih rupa koje si pomenuo u blogu.

Погледај овде, ту смо мало причали о томе.

alselone

jinks

Zaboravih u komentaru da pitam kakva je struktura i funkcija belih rupa koje si pomenuo u blogu.

Погледај овде, ту смо мало причали о томе.

Evo pogledah. Imam jedno pitanje ... naime bila skoro emisija o polemici izmedju tvorca teorije Struna i S. Hokinga ... gde je S. Hoking tvrdio da u crnoj rupi prestaje da vazi Zakon o odrzanju informacije, dok je tvorac teorije struna pokusavao da dokaze suprotno.

I uspeo u tome povezujuci elmag zracenje sa oboda event horizonta crne rupe sa informacijom koja ulazi u crnu rupu.

Naime, tvorac teorije struna je rekao da ako se dva svemirska broda priblizavaju event horizontu crne rupe, gde jedan odlazi u nepovrat a drugi gleda sa strane i snima pojavu, posmetrac bi video zamrznutu sliku na kojoj bi se periodicne pojave razmazivale (odnosno harmonicki prosirivale) sve do mesta sa koga se emituje rezidualno elmag zracenje crne rupe. Tako je tvorac teorije struna povezao, i na neki nacin sacuvao, informaciju o onome sto je uslo u crnu rupu sa rezidualnim zracenjem na njenom ev. horiz. (informacija bi cak mogla i da se rekonstruise pod uslovom da neko ume da procita govor rezidualnog zracenja crne rupe).

Moje pitanje je ako bi brod posmatrac video zamrznutu sliku broda koji ulazi u crnu rupu (shodno teoriji relativiteta Anstanja, koja modeluje distorziju prostor vreme u crnoj rupi) sta bi shodno tome video brod posmatrac broda koji izlazi iz bele rupe (posto je obratno pretpostavljam nemoguce ... da brod udje u belu rupu). Da li bi brod posmatrac bele rupe video proslost ili buducnost dogadjaja ili sve zajedno na jednom mestu.

Da i ako sve moze samo da udje u crnu rupu, dok je njen jedini output emisija rezidualnog zracenje sa ev. horizonta, da li to znaci da iz bele rupe moze nesto samo da izadje. I sta se desava na njenom event horizontu ... da li tamo postoji neka apsorbcija zracenja (na event horizontu) analogno rezidualnoj emisiji na crnoj rupi.

Da i ako sve moze samo da udje u crnu rupu, dok je njen jedini output emisija rezidualnog zracenje sa ev. horizonta, da li to znaci da iz bele rupe moze nesto samo da izadje. I sta se desava na njenom event horizontu ... da li tamo postoji neka apsorbcija zracenja na event horizontu analogno rezidualnoj emisiji na crnoj rupi

Da, trebalo bi da iz bele rupe materija moze samo da izlazi a verovatno bi analogno trebalo da ona upija neko zracenje - uporedjujuci sa crnom rupom. Voleo bih da znam odgovore.

U Bibliji, međutim, tvrdi se nešto drugo: I reče Bog: neka bude svjetlost.

Valjda:

U početku beše reč, i reč beše u Boga.

cerski

p.s. bez alata nema zanata - narod.

Par prica o pocetku sa prethodnog bloga:

Bošongo, Bantu pleme, veruju u boga Bumbu. Na početku Bumba je živeo sam u vodi. Onda se jednog dana razboleo i povratio Sunce, Mesec, zvezde i Zemlju. Pošto mu i dalje nije bilo bolje, sledećeg dana je povratio devet životinja: leoparda, orla, krokodila, ribu, kornjaču, munju (nju su kasnije proterali na nebo), čaplju, bubu i kozu. Poslednje što je povratio bili su ljudi.

Na Maliju živi narod Mande koji veruje u boga Mangalu. Mangala nije imao fizički oblik niti karakteristike i u početku je živeo sam. Iako nije imao fizičku formu, Mangala je mogao da sadrži materiju unutar sebe. Onda je jednom pokušao da od te materije unutar sebe napravi seme. Iz prvog puta mu nije uspelo, seme se raspalo. Iz drugog puta je dobio dva semena i iz prvog je formirana riba. Riba Pemba je pokušala da pobegne i u bežanju je napravila Zemlju ali je umalo uništila Mangalinu matericu. Mangala je iskoristio Pembinog brata Faroa da napravi Sunce i ljude.

Stari Egipćani su verovali da je na početku bila samo voda. Voda je bila veoma moćna i zvala se Nun. Iz Nuna je nastao Ra koji je bio toliko moćan da kada bi imenovao neku stvar ona bi počela da postoji. Tako je Ra imenovao bogove, biljke i životinje. Poslednje što je imenovao bio je čovek. Zatim je Ra uzeo ljudski oblik i postao prvi faraon.

alselone

Da i ako sve moze samo da udje u crnu rupu, dok je njen jedini output emisija rezidualnog zracenje sa ev. horizonta, da li to znaci da iz bele rupe moze nesto samo da izadje. I sta se desava na njenom event horizontu ... da li tamo postoji neka apsorbcija zracenja na event horizontu analogno rezidualnoj emisiji na crnoj rupi

Da, trebalo bi da iz bele rupe materija moze samo da izlazi a verovatno bi analogno trebalo da ona upija neko zracenje - uporedjujuci sa crnom rupom. Voleo bih da znam odgovore.

Kada se malo slobodnije pogleda, lice na opis ociju :) (glede emitovanja i apsorbcije zracenja, a mozda i neceg drugog)

E sad kako bi se to neko kvazistacionarno stanje Univerzuma (nastalo povratnom spregom preko sve savrsenijih i savrsenijih struktura i informacija koje nastaju u Univerzumu) razlikovalo od Stacionarnog stanja koje je propovedao Hojl, kao alternativu teoriji o Velikom prasku

Kad smo već kod povratne sprege, ovo ubrzano širenje svemira podsjeća na efekat koje u tehnici daje pozitivna povratna sprega.

Nego, ako je "ponašanje" svemira za nas iznenađujuće, tj, neočekivano s obzirom na pretpostavljeni početak ( utvrđen na osnovu malo drugačijih predstava o samom njegovom ponašanju), možda objašnjenje za to ne treba tražiti samo u postojanju tajanstvene energije koja ga goni na sve intezivnije ekspandiranje ... možda bi ponovo trebalo razmisliti o samom početku.

Kad smo već kod povratne sprege, ovo ubrzano širenje svemira podsjeća na efekat koje u tehnici daje pozitivna povratna sprega.

Ne mora da znaci. I sistemi sa negativnom povratnom spregom mogu da imaju prelazna stanja sa ubrzavajucim dejstvom na upravljanu velicinu (i da nakon tog prelaznog stanja udju u nesto trece).

jinks, odlican komentar.

ps - i naravno, super blog :)

pps - pajicu: kad sam probala da linkujem jinksov komentar na fbu, pojavio mi se tvoj dripacki avatar sasvim nezasluzeno O.o
svuda se bre trpas

ppps: veliki pozdrav i nsarskom :)

Ne mora da znaci. I sistemi sa negativnom povratnom spregom mogu da imaju prelazna stanja sa ubrzavajucim dejstvom na upravljanu velicinu (i da nakon tog prelaznog stanja udju u nesto trece).

da, ali ja ovdje brzinu širenja posmatram kao ( neobjašnjivi) poremećaj koji se rapidno uvećava, dok je kod negativne povratne sprege u teh.sistemima to ubrzanje u prelaznim režimima kratkotrajno i odnosi se na suzbijanje poremećaja.

Jasno, ali mozda za sistem o kome govoris dosadasnjih 14 milijardi godina jos uvek predstavlja prelazno stanje, sto znaci da bi i on u svemu tome mogao biti sistem sa negativnom povratnom spregom (koja je mozda povrh svega i promenljiva ... mozda i adaptivna).

vishnja92

Visnja hvala

Jasno, ali mozda za sistem o kome govoris dosadasnjih 14 milijardi godina jos uvek predstavlja prelazno stanje, sto znaci da bi i on u svemu tome mogao biti sistem sa negativnom povratnom spregom (koja je mozda povrh svega i promenljiva ... mozda i adaptivna).

Džavo če ga znati ... nego, valjda je najveća brzina širenja materije ( tada još elementarnih čestica) u svemiru bila neposredno nakon BB, a danas imamo ubrzavanje širenja (sad već čitavih galaksija) šta se to desilo u međuvremenu, kada je nastalo usporenje, zašto je proces ponovo ubrzao?

šta se to desilo u međuvremenu, kada je nastalo usporenje, zašto je proces ponovo ubrzao

Pa, radi neka univerzumska automatika .

Ustvari, bolje da kazem univerzumska automatika i regulacija ... da ne reklamiram konkurentsku firmu

Koji regulator se koristi, da mi je znati. Da to casom u Matlabu napravimo.

Zamisli sta li je sve moglo da bude upotrebljeno kao merenje koje se koristi za zatvaranje povratne sprege.

Naprimer, osecaj srednje temperature nekog drveta u parku, ili vizura nekog kuceta na ulici, semplovana svakih sat vremena

A sta li se tek koristi kao izvrsni organ.

vishnja92

jinks, odlican komentar.

ps - i naravno, super blog :)

pps - pajicu: kad sam probala da linkujem jinksov komentar na fbu, pojavio mi se tvoj dripacki avatar sasvim nezasluzeno O.o
svuda se bre trpas

ppps: veliki pozdrav i nsarskom :)

E, ne razumem se u fejsbuk i avatare, ali meni još uvek na naslovnoj bloga stoji ono Vučkovo glasanje za takozvanu inicijativu (takozvanog) naroda.

docsumann

Ne mora da znaci. I sistemi sa negativnom povratnom spregom mogu da imaju prelazna stanja sa ubrzavajucim dejstvom na upravljanu velicinu (i da nakon tog prelaznog stanja udju u nesto trece).

da, ali ja ovdje brzinu širenja posmatram kao ( neobjašnjivi) poremećaj koji se rapidno uvećava, dok je kod negativne povratne sprege u teh.sistemima to ubrzanje u prelaznim režimima kratkotrajno i odnosi se na suzbijanje poremećaja.

A što mora da bude pozitivna povratna sprega da bi se poremećaj povećavao, može da bude i "open loop". Prosto - nema povratne sprege, ni pozitivne ni negativne, nema vraćanja informacije sa izlaza sistema na ulaz. Kao kad ostaviš motor da radi bez opterećenja, on će da krene da ubrzava, dok se ne raspadne, ili dok ga ne isključiš. Ili operacioni pojačavač, koji će da se zakuca u +/- napajanje, zbog malo šuma na ulazu, ako ga ostaviš bez povratne sprege.

Mozda postoji i cetvrti scenario po kome ne bi doslo ni do Velikog hladjenja, ni do Velikog destruktuiranja ili cepanja. Niti to hladjenja pa sazimanja, koji predstavljaju siroku struktrno-desktrukturnu oscilaciju, vec do neke prigusene oscilacije strukture univerzuma u kome bi se odrzala Informacija odnosno osnovna priroda strukture samog Univerzuma, koja bi tako bila sacuvana za neke buduce promene. E sad da bi se to desilo po nekim teorijama (jedna je bila data u emisiji serijala Univerzum) potreban je nekakav gotovo divine intervention

Kad sve što znamo, imamo i osećamo stavimo na jednu gomilu mi smo jedan self-referencial ontološki sistem - "čudna petlja" da pozajmim reči Douglas Hofstadtera (većini poznat po Pulicerovoj nagradi za Gödel, Escher, Bach).

Aksiomatski smo sistem.

Pa imamo singularitete, iza kojih dolaze "čuda", "nemogućnosti", "nelogičnosti" i neintuitivno, "nezdrav razum".

Taj naš sistem je unutrašnost nečega većeg gde mi ne znamo ništa o spoljašnosti, nego nagađamo. Mi amateri iz zezanja i bez mnogo šanse na uspeh (iako će, izgleda, virtuelni proverbial monkeys ovih dana napisati prvo Šekspirovo delo) dok naučnici rade bolje to nagađanje i s vremena na vreme pomere granice najdubljih znanja.

Matematičari, fizičari i slični su istrenirani u kritičkom prihvatanju teorijskih, apstraktnih formalizme pa su im nulta vremena, beskonačnosti, počeci i krajevi donekle ok.

Oni imaju efikasan alat za dubljenje i širenje znanja i stručno ga koriste.

Ali, na kraju, svi udaramo u zid. Uvek pred sobom imamo pitanja, npr, o prirodi sledećeg sloja realnosti.

Zamisli da postoji četvrta prostorna dimenzija - u teoriji i postoji nego sutra je i pronađemo i sa novim eksperimentima dokažemo, pa naučimo donekle da je koristimo, sad kad su neutrini interesantni - to bi bio značajan korak, ogroman u produbljivanju znanja, ali u problemskom, filozofskom smislu, shvatanju realnosti, taj novi svet bi bio relativno izomorfan s ovim što imamo danas.

Nemogućnst da mimo apstraktnog, matematičkog aparata napravimo neki smisao od prostora koji ima kraj, rub, pa vremena koje ima ili nema početak i ili kraj, pa beskonačnog i verovatnoće svega i svačega u tom beskonačnom, pa materije, energije, kauzalnosti itd., nam šalje neke signale da je realnost fundamentalno različita od ovog kako je danas doživljavamo.

I kako može da bude različita:

- Prvo default teza: može da postoji neki tvorac i ako ne želi da ga otrkijemo on nam u nefer maniru servira što nam servira - sloj po sloj realnosti i tako u "beskonačnost" (David Deutsch u knjizi The Fabric of Reality "dokazuje" kako ćemo uvek probiti taj zid na kom smo zastali zato što kroz njega neminovno nešto "curi" i mi na kraju "ukapiramo".

- Fundamentalno različita, recimo toliko različita u odnosu na prostor, vreme i kauzalnost kako ih mi shvatamo koliko je neobrazovanom čoveku kvantna mehanika različita od klasične koju od doživljava. Čak je ovo loš primer, premalena je razlika, nije lako smisliti naj-wow primer u self-referencial sistemu.

Realm te naše spoljašnjosti može da bude toliko čudan da su standardni primeri dodatne prostorne dimenzije prosta dečja igra za ono što može da se "radi" u takvom realmu (ako zamislimo 2D svet pa 2D kuće i ljude tamo nama iz 3D takvi ljudi ne mogu nigde da se sakriju, mi možemo da im se pojavimo u sobi niotkuda, odemo u ništa i pojavimo se u dvorištu, opet niotkuda, bez otvaranja vrata ili prozora).

Mi jedino tolerišemo beskonačno zato što nemamo ne dovoljno, nego ni neki minimum znanja o prirodi vremena, prostora, pa tako neminovno i kauzalnosti (sve uvezano).

Tj imamo impresivno kolektivno znanje u poređenju sa prosečnim znanjem stanovnika zemaljske kugle, ali imamo ili neintuitivno u ovom svetu ili veru u mnoge tekuće matematičke modele.

Čak, i najbolji među naučnicima ne mogu da odbace neintuitivno, nego samo mogu da, kao profesionalci, zatvore oči pred njim.

Vera u previše neintuitivnog je, opet, neintuitivna i nama ostaje samo jedan izlaz iz lavirinta - vera u nejasnu realnost koja je potpuno različita od ovog što mi doživljavamo, gde smo ne samo mi kao živa bića organizacioni fenomeni, nego je to i cela realnost koju "vidimo".

Izuzetno je teško, u stvari nemoguće, razmišljati u sistemu gde nemamo oslonac, pozadinu, referentni sistem, kad nemamo za šta da se "zakačimo", nego smo self-referentni.

A kad izaberemo jednu referencu, neko drugi izabere drugu i odjednom je sve "relativno", nismo otišli daleko od problema koji i danas imamo kad je u pitanju "ultimativna" istina.

Recimo da su oni "najhrabriji" među naučnicima danas spremni da gurnu prostor i vreme u stranu i krenu od "kauzalnosti" i "informacija"....

...u stvari, moja dva omiljena karaktera, Lee Smolin i Stuart Kauffman u pokušaju druženja pokušavaju prvo da se ratosiljaju vremena (vreme jest izvor "svih" zala mnogima).

Za obrazovane laike pa profesionalce evo dobre zabave sa Edge-a (kad mi krene i kad se posebno napregnem ja dobacujem najdalje do obrazovanog laika - moram da kažem ovo da me ne bi neko iole ozbiljno shvatio

pojavio mi se tvoj dripacki avatar sasvim nezasluzeno

A, pa da, nemoralno totalno, hedonistički!

Ja sam, uglavnom, Majka Hrabrost, što je ok i po sebi i za sebe (a i oduvek sam hteo da budem majka

aBsolutno
(pajic se duri kad se spomene fb pa ne mogu da odolim)

cek da probam kroz koju ces belu rupu da iscuris tamo

A što mora da bude pozitivna povratna sprega da bi se poremećaj povećavao, može da bude i "open loop". Prosto - nema povratne sprege, ni pozitivne ni negativne, nema vraćanja informacije sa izlaza sistema na ulaz.

sa + ili sa -

dakle čim vraćaš na ulaz imaš povratnu spregu
ne mora signal da prođe kroz regulator

Milan Novković

veoma inspirativan komentar



"umolomnici"

docsumann

... možda bi ponovo trebalo razmisliti o samom početku.

U sridu!

Vodeći fizičari danas, pa i Stiven Hoking, imaju potrebu da objasne početak.

U savremenoj kosmologiju potrebu za početkom je teško negirati. Logika je sledeća: sve što ima početak ima uzrok, ako je veliki prasak početak, veliki prasak ima uzrok. Međutim, tu prestaje fizika, a počinje metafizika, prestaje nauka, a počinje filozofija....

....i onda dolazimo do ključnog pitanja, a lepo ga je formulisao Dž. M. Kuci, matematičar, pisac i, naravno, Nobelovac:

"Kako to da intelektualni aparat koji se razvio kod ljudskih bića po svoj prilici nije sposban da iole razgovetno pojmi vlastitu složenost? Zašto mi, ljudska bića, po pravilu osećamo strahopoštovanje – nekakvo uzmicanje uma, kao nad provalijom – kad pokušamo da pojmimo, dosegnemo, izvesne stvari, stvari kao što su poreklo prostora i vremena, biće i nebiće, priroda razumevanja samog? Ne vidim kakvu nam evolucionu prednost daje ta kombinacija – nedovoljnost intelektualnog dosega naporedo sa svešću da je taj doseg nedovoljan....Intelektualni aparat obeležen svesnim znanjem o svojoj nedovoljnosti predstavlja evolucionu aberaciju."

Drugim rečima: spirala ljudskog saznanja, koliko god izgledala beskonačna, ipak je ograničena i ljudi verovatno nikada neće odgovoriti na ključna pitanja svog postanja i kraja. To nije u moći njihovog intelektualnog aparata.

Ipak, važno je učestvovati.

....Intelektualni aparat obeležen svesnim znanjem o svojoj nedovoljnosti predstavlja evolucionu aberaciju

iskorak je u duhovnom, po mom skromnom sudu

.. misliš na veru?

.. misliš na veru?

ne

.. onda bih te zamolio da pojasniš nama sa jeftinijim ulaznicama za vasionu.

.. onda bih te zamolio da pojasniš nama sa jeftinijim ulaznicama za vasionu.

ne razumjem zašto bi vjera bila jedini duhovni put čovjeka ?

Izuzetno je teško, u stvari nemoguće, razmišljati u sistemu gde nemamo oslonac, pozadinu, referentni sistem, kad nemamo za šta da se "zakačimo", nego smo self-referentni.

docsumann

.. onda bih te zamolio da pojasniš nama sa jeftinijim ulaznicama za vasionu.

ne razumjem zašto bi vjera bila jedini duhovni put čovjeka ?

.. iz jednostavnog razloga: ako racio i nauka nemaju odgovore, onda ostaje ogroman prazan prostor, a ako to nije verovanje u nešto, dakle religija, onda šta je?

sokodbuba

karika koja nedostaje

.. iz jednostavnog razloga: ako racio i nauka nemaju odgovore, onda ostaje ogroman prazan prostor, a ako to nije verovanje u nešto, dakle religija, onda šta je?

religija je sveobuhvatno , pojednostavljeno objašnjenje svega ... bazirano na dogmama

duhovni put ne mora imati svoj zacrtan tok i ne mora nuditi objašnjenja za sve, odmah ...

docsumann

karika koja nedostaje

Upravo zbog te "karike koja nedostaje" moramo razumeti i prihvatiti i one koji veruju u nauku i one koji veruju u boga, a i one one koji ne veruju ili sumnjaju i u boga i u nauku.

Upravo zbog te "karike koja nedostaje" moramo razumeti i prihvatiti i one koji veruju u nauku i one koji veruju u boga, a i one one koji ne veruju ili sumnjaju i u boga i u nauku.

saglasan, samo se ovo za kariku odnosilo na ono nedostajuće parče pite koju je sok od buba okačila

docsumann

karika koja nedostaje

religija je sveobuhvatno , pojednostavljeno objašnjenje svega ... bazirano na dogmama

duhovni put na mora imati svoj zacrtan tok i ne mora nuditi objašnjenja za sve, odmah ...

sad ce nsarski opet da nas ubije... u sebi.

docsumann

religija je sveobuhvatno , pojednostavljeno objašnjenje svega ... bazirano na dogmama

Prema mom laičkom shavatanu ne vidim razliku između pojednostavljenog objašnjenja svega, i vrlo komplikovanog objašnjena svega, kao što je recimo teorija struna, bazirana na nauci, a koje također ne daje odgovore i ne objašnjava..

docsumann

duhovni put na mora imati svoj zacrtan tok i ne mora nuditi objašnjenja za sve, odmah ...

Ako je to ta karika, dobro bi bilo da nam je malo detaljnije predstaviš.... naravno, nemoraš odmah, nikud ne žurimo.

Ako je to ta karika, dobro bi bilo da nam je malo detaljnije predstaviš.... naravno, nemoraš odmah, nikud ne žurimo.

nemam vremena za one koji ne žure

šalim se naravno, ali ne vidim smisao pojašnjavanja, sem ako već nije jasno



Lee Harvey Roswell - the enrapt scholar


p.s. mislio sam da odmorim od bloga neko vrijeme, a onda onaj Pleskonjićev blog o neutrinima, pa onda Žone, pa alselone ... avaj

Cetvrta dimenzija kod fizicara je odavno vreme. Neke grane fizike barataju i sa n-dimenzionim prostorima (pomenute cestice se razmatraju u takvim prostorima).
Teleskop Habl je prikupio najvecu kolicinu podataka koje ce astro fizicari da analiziraju narednih 10-tak. Oni koje poznajem nadaju se da ce merenja sa tzv super nova dati odgovore na mnoga pitanja, mozda pobiti i teorije za koje su dodeljene nagrade. Lepa strana bavljenja naukom je sto se navikne te da u sve sumljate, veruje te da to sto danas veruje te mozda i ne bude tacno sutra.
Kosmologija i Astrofizika...dobile su mnogo novih eksperimentalnih metoda koje ce im omoguiti da prodju u jednu visu dimenziju razmatranja postanka (nestanka) sveta.

vishnja92

aBsolutno
(pajic se duri kad se spomene fb pa ne mogu da odolim)

cek da probam kroz koju ces belu rupu da iscuris tamo

Tjah, vidi je, Pajić, pa Pajić, i još se buniš što se trpam svuda.

Šnjo, zaposlio sam si Radnika. Hehe, čuj, radnika - Američkog radnika. Osećaj je, mnogo dobar, kao kad imaš kućnog ljubimca, samo bolje.

Imao sam nazovi tehničara na zajam, ali se mnogo kurčio, plus je bio preskup, pa je dobio nogu u dupe. Dobro, radno mesto nije baš hajtek, zaposlio sam neku babu, da mi vodi računa o labu, naručuje šta fali, slaže alat i instrumente, trči po enčilade i sladoled, juri ove i one, svadja se sa (prokletim) mašincima i te stvari. A i da imam na nekom da se iživljavam kad mi padne mrak na oči. Saću da je naučim i da lemači, i da nas bog vidi.

Da viš', krenula, baba, odma tu nešto da mi organizuje sistem za inventar komponenti (tipično za amere, pustiš ih malo same i odma bi oni nešto da organizuju), što sam sasekao u korenu, uz "e, baba, nemoj da me daviš, vidi tamo koji mi kondenzator fali u kutuji i naruči". Podsetilo me na moju bivšu firmu-korporaciju: danas pustiš nekog da ti pravi inventar-tabelu u excelu, a već sutra imaš SAP ili NPD sistem sa kojim moraš da se rveš 80% svog produktivnog dizajnerskog radnog vremena. A, nećeš majci, barem ne u ovom biznis modelu koji zastupam.

vidi tamo koji mi kondenzator fali u kutuji i naruči

Kako u Americi narucujes komponente? Preko DigiKey-a, ili nekog njima slicnog lanca prodaje. Ili u malorpodaji, ako uopste i postoji ... kako je najpovoljnije?

Mislim da ovde ne bi bilo zgoreg postaviti par pitanja (ne samo dole citiranom Voijislavu, vec i svima, pa i meni samom ) o znacenju pojmova koji se koriste. Recimo,

Vojislav Stojković
...moramo razumeti i prihvatiti i one koji veruju u nauku i one koji veruju u boga

Sta se tacno misli pod "verovati u boga" i "verovati u nauku"?

OK, sta znaci verovati u boga je, barem meni, jednostavno: verovanti u to da bog postoji. A posto se ovde misli pre svega na monoteistickog (zapravo, Hriscanskog) Boga, onda to znaci da je taj Bog tvorac svega sto postoji, i univerzuma i zakona itd. (tj., da je uzrok svemu), da je svemocan, itd.

Mada, i ovde vec imamo problema, koji odvajkada postoje i medju najvecim teolozima i vernicima: da li je Bog svemocan u smislu da je imao punu slobodu da bira zakone, i da li je svemocan u smislu da te zakone po nahodjenju moze da menja ili ukida, itd. Ali da ne cepidlacim, cini mi se da je za ovu diskusiju dovoljno reci da verovati u boga znaci verovati da bog postoji i da je tvorac svega.

No, sta bi tacno znacilo "verovati u nauku"? Da nauka postoji? Ili, da je tacna? Sta onda znaci "tacna"? Da moze da dâ odgovore na sva pitanja o postanku univerzuma? Ili samo na neka?

No, da bi se dali odgovori na pitanja o postanku, treba (sva) ta pitanja postaviti, odnosno razumeti sta tacno znace.

Prema mom laičkom shavatanu ne vidim razliku između pojednostavljenog objašnjenja svega, i vrlo komplikovanog objašnjena svega, kao što je recimo teorija struna, bazirana na nauci, a koje također ne daje odgovore i ne objašnjava..

Da bi se dali odgovori dakle (misli se na konacne odgovore), treba imati teoriju koja objasnjava, dakle treba biti sposoban da se razume univerzum.

Sta bi "objasniti" i "razumeti" tacno znacilo? Ili barem priblizno.

Da ne tupim previse, ovde cu stati. Samo da napomenem da su odgovori na ova pitanja bitni. Recimo, neko se ne bi u potpunosti slozio s time da "teorija struna, bazirana na nauci, ... također ne daje odgovore i ne objašnjava." Neko bi mogao reci da, iako mozda ne objasnjava sve, ipak objasnjava puno, u svakom slucaju puno vise nego pojednostavljeno objasnjenje bazirano na verskoj dogmi. Uz to, teorija struna, sem sto je bolje objasnjenje, daje nadu da cemo sutra naci jos bolje.

Mada naravno, ovaj "neko" odozgo bi, pre svega, bila osoba koja misli da teorija struna ipak nesto objasnjava, neko drugi se ne bi s tim slozio. Dakle, opet se vracamo na pricu o pojmovima...

bookbinder

Prema mom laičkom shavatanu ne vidim razliku između pojednostavljenog objašnjenja svega, i vrlo komplikovanog objašnjena svega, kao što je recimo teorija struna, bazirana na nauci, a koje također ne daje odgovore i ne objašnjava..

Da bi se dali odgovori dakle (misli se na konacne odgovore), treba imati teoriju koja objasnjava, dakle treba biti sposoban da se razume univerzum.

Sta bi "objasniti" i "razumeti" tacno znacilo? Ili barem priblizno.

Odgovor na to pitanje je lepo sročio, niko drugi nego, Stiven Hoking:

"Ako i otkrijemo potpunu teoriju, njejni opšti principi bi vremenom trebali biti svima razumljivi, ne samo nekolicini naučnika. Tada ćemo svi mi, filozofi, naučnici i obični ljudi moći diskutovati zašto postojimo mi i vasiona. Ako na to nađemo odgovor, biće to konačni trijumf ljudskog razuma - jer ćemo spoznati um Božji."

Ja se, naravno, slažem sa Hokingom, ali sumnjam da ćemo u tome ikada uspeti.

jinks

vidi tamo koji mi kondenzator fali u kutuji i naruči

Kako u Americi narucujes komponente? Preko DigiKey-a, ili nekog njima slicnog lanca prodaje. Ili u malorpodaji, ako uopste i postoji ... kako je najpovoljnije?

Zavisi od komponenti. Tu neku običnu boraniju - uglavnom na newarku, ili digikey, ponešto na mouser-u. One malo zajebanije (skuplje) stvari kod Ričardsona uglavnom, (sad je to Arrow) ili direktno od proizvodjača, jer ni ti distributeri nisu što su nekad bili, pa ni oni ne stock-uju gotovo ništa nego idu kod proizvodjača. Mada, kad tražiš od proizvodjača, tu uvek bude povucipotegni jer obično su im minimum order da se otegneš, pa moram da moljakam ili da lažem kolika se očekuje serija, da mi daju samplove (lakše je dobiti džabe sameplove nego kupiti istu količinu, jebote, gde ide ovaj svet).

Mada, kad odradiš par poslova, onda te snime distributeri pa ti dolaze u kancelariju, ne mož da ih se otreseš. Pogotovu ako pokušavaju da sjebu konkurenciju (a to uvek pokušavaju) i znaju da si u prethodni uredjaj ugradio komponente neprijateljske firme (to im onako diskretno staviš do znanja), u, da vidiš kako onda predu ko male mace, donose ti džabe dizajn kitove šakom i kapom, i što ti treba i što ne. Mada umeju da budu baš dosadni. Isto tako ti donose komponente koje još nisu u generalnoj prodaji, da probaš, i kažeš šta misliš.

Ali najgore su, barem u mojoj oblasti, firme koje prave RF tranzistore (kao obično najskuplje komponente), tipe Freescale-a, ili NXP-a (bivši Philips Semicond.), ili moja bivša firma. Njih kad pitaš za samplove, ili za male količine, oće da izginu da saznaju za koga radiš. Imaju čitave timove applikacionih inženjera, koji idu okolo i napadaju sve koji potencijalno imaju potrebu za njihovim proizvodom, u uredjajima koje prave ili neko drugi pravi za njih. A takve su recimo i sve moje mušterije. U, oni su gadni, jer im je cilj da prodaju tranzistore, odma, i što više, i onda umeju da nalažu tvoju mušteriju za koju praviš uredjaj, kako će to što im ti praviš oni da naprave brže, jeftinije i bolje. I sad tu sve zavisi koliko je lakoverna tvoja mušterija, više nego koliko ti kilaviš sa projektom. Mislim, ko će da poveruje da ti sam možeš da napraviš brže i bolje nešto od 50 inženjera u Freescale-u?

Zato sam se uvalio u dosta specifičnu oblast RF enineeringa, u kojoj ima vrlo malo freelancera, a ti aplikacioni timovi po semiconductor firmama su suviše generički, a i često prilično osrednji inženjeri, pa mogu da ga duvaju što se mojih projekata tiče. Plus imam mušterije za koje radim već neke godine, za sada neće da me menjaju. Mada i krijem za koga radim kad dodju kod mene na kanabe, nisam baš ni ja sisao vesla, ali uvek na kraju izbunare.

Eto, tako kupujem komponente

Vojislav Stojković

Sta bi "objasniti" i "razumeti" tacno znacilo? Ili barem priblizno.

Odgovor na to pitanje je lepo sročio, niko drugi nego, Stiven Hoking:

"Ako i otkrijemo potpunu teoriju, njejni opšti principi bi vremenom trebali biti svima razumljivi, ne samo nekolicini naučnika. Tada ćemo svi mi, filozofi, naučnici i obični ljudi moći diskutovati zašto postojimo mi i vasiona. Ako na to nađemo odgovor, biće to konačni trijumf ljudskog razuma - jer ćemo spoznati um Božji."

Slazem se sa ovim iznad. Ali, mislim da to ipak nije potpuni odgovor na pitanje sta to znaci "razumeti". Naime, sam Hokingov citat koristi isti pojam "razumljivosti". Nezavisno od toga da li verujemo da cemo ikada doci do potpune razumljivosti, ima smisla verovati da svet oko nas mozemo do odredjene mere, i s vremenom sve bolje (makar nikada i potpuno) razumeti. Zato je bitno imati sto bolju ideju o tome sta to znaci "razumeti".

Ispod cu navesti primer sta razumeti nije (mada je to sto nije - moc da se predvide rezultati eksperimenata - i dalje neophodno). Primer, naravno, nije moj, vec David-a Deutsch-a, uzet iz njegove knjige The Fabric of Reality.

Dakle, Deutsch (parafraziram, naravno). Primer pokazuje da razumeti (u okviru razumevanja fizicke realnosti) ne znaci samo biti sposoban da, kada su dati uslovi eksperimenta (ili fizicke okoline), mozemo predvideti rezultate samog eksperimenta (sta ce se desiti u datoj situaciji).

Zamislimo da su vanzemaljci, iz daleke galaksije, ili vec odnekuda dalekog, svojim svemirskim brodom dosli na Zemlju. Ali desi se havarija prilikom spustanja na Zemlju, brod se srusi i svi izginu, brod izgori. Dodju Zemljani do mesta udesa, ne uspeju da spasu vanzemaljce i brod, sem ostecenog glavnog kompjutera. Koji posle par godina uspeju da rekonstruisu, provale kako radi i pocnu da ga koriste. E sad, komp je opasno jak, kada mu zadate pocetne uslove za bilo koju fizicku situaciju, daje tacne predikcije toga sta ce se desiti (predikcije su date s odredjenom greskom - sto su tacnije zadati pocetni uslovi, to je tacnija predikcija).

Dakle, ako je predvideti (izracunati) ponasanje fizickih sistema sve sto neka fizicka teorija moze da nam ponudi kao objasnjenje, ispada da razumemo fizicku realnost. Ili nije bas tako? Pa, izgleda da nije.

Naime, cim su oni napravili brod koji im omogucuje da dodju do nas, znaci da i mi mozemo da konstruisemo isti i dodjemo do njih. Sada, kada imamo takav superkompjuter, ne bi trebalo da imamo problema da napravimo intergalakticki brod. No, kako to uraditi? Komp daje (tacne i precizne) odgovore na postavljena pitanja. Ali, sta pitati kompjuter? Koja su to pitanja relevantna, ciji odgovori nam omogucavaju da napravimo intergalakticki svemirski brod?

Pa, kada bismo razumeli koje probleme treba resiti, znali bismo sta da pitamo... Dakle, sem moci predikcije, treba nam teorija koja ce nam omoguciti da shvatimo (barem do izvesne mere) o cemu je rec i kako da pravilno postavimo pitanja koja ce nam omoguciti da predvidimo nove pojave. Upravo ono sto svaka fizicka teorija omogucava: objasnjenje postojecih i predvidjanje novih, do tada nepoznatih, fenomena. Postaviti pravo pitanje je ponekad (cesto?) bitnije nego biti tehnicki potkovan da se isto, kada je vec postavljeno, resi...

Eto, tako kupujem komponente

Svidja mi se ovo da te obasipaju razvojnim sistemima pogotovo kada shvate da ugradjujes komponente konkurentske firme u aktuelne proizvode.

Ali, mislim da to ipak nije potpuni odgovor na pitanje sta to znaci "razumeti".

Nevezano ze pitanje religije, vec u smislu definisanja opstih pojmova o kome govorite: da li je uopste moguce nesto razumeti, a pri tome ni u sta ne verovati?

Da li je mozda taj sam cin, cin "hladnog" racija koji misli da razume sve bez vere ni u sta, opisan psiholoskim modelom prvog palog andjela, na primer.

jinks

Eto, tako kupujem komponente

Svidja mi se ovo da te obasipaju razvojnim sistemima pogotovo kada shvate da ugradjujes komponente konkurentske firme u aktuelne proizvode.

Ne verujem baš da zasipaju razvojnim sistemima, pričamo o komponentama. A ni tu neće niko da ti da za džabe tranzistore koji koštaju 500-600$ komad. Oće jedan, dva, za evaluaciju, ali to nije dovoljno za razvoj. Zato mora čovek da se dovija, mada to obično plaća mušterija, tako da nije strašno, sem ako ne kreneš da ih pržiš u većim količinama.

A kako se u Srbiji nabavljaju komponente (ako nisam pogreštno razumeo da si u Srbiji)? Znam kako su se nabavljale pre 15 godina, to je tužna priča, ali već sam dovoljno ugušio, izvinjavam se ljudima.

EDIT: Da, zaboravio sam, nema bre ovde maloprodaja, bar ne kod mene u kraju. Mislim, ima ono RadioShack, neke hobi radnje, surplus stores, Acme Corporation. Samo tu obično nema ništa, sem osigurača, vrhova za lemilice i kojekakvog krša koji je ponekad koristan. Ja i metal nabavljam online, barem za ono što sam pravim u radionici.

A kako se u Srbiji nabavljaju komponente

alselone

A kako se u Srbiji nabavljaju komponente

Pa skoro da je bilo tako, u vreme sankcija. Nosio nam neki austrijanac, u akt tašni, on nama komponente, mi njemu lovu, keš, u istu tu tašnu. Inače, ne bismo preživeli. Kad su komponente konačno mogle da se kupe legalno, propala nam firma.

A kako se u Srbiji nabavljaju komponente (ako nisam pogreštno razumeo da si u Srbiji)? Znam kako su se nabavljale pre 15 godina, to je tužna priča

Sto kazes pre 15 godina, mada verovatno najvise zbog nepostojanja Interneta, nabavka jeste bila malo otezana, mada i tada je funkcionisalo ... sve sto si narucivao (mada ja sam tada tek bio pocinjao) u principu jeste i stizalo.

Sada je nabavka vrlo korektna (evo bas sam pre 10 minuta razgovarao sa covekom koji je u firmi zaduzen za nabavku, pre tri dana sam mu mailom poslao zahtev za ponudu, covek je vec sada skupio dovoljno ponuda i pita da li da cekamo jos koji dan ili da odmah krenemo u proceduru izbora najpovoljnijeg nabavljaca).

U principu, u Srbiji ima dosta firmi preko kojih mozes da dodjes do komponenti iz Farnela, RS-a i Surihta linearno. Za Arrow nisam bas siguran, na primer, ali cak i kada im se posalje samo pun naziv cipa mnogi nabavljaci uspevaju nekim svojim kanalima da dodju do komponente dosta povoljno (inace, gotovo svi lokalni nabavljaci imaju maloprodajne objekte u kojima drze odredjeni stok, pored mogucnosti kataloske nabavke). Naravno, postoje i firme koje imaju predstavnistva napolju, ili su predstavnistva odredjenih proizvodjaca komponenti, sklopova ili uredjaja, sto jos vise prosiruje mogucnost nabavke razlicitih stvari. Naravno, ako vam firma ima jos i uvoznu licencu, mogucnosti su gotovo bezgranicne.

Inace, krajnja cena u odnosu na kataloske (Farnell, RS i slicno) ili u odnosu na proizvodjacke, kada postoji mogucnost, nisu uopste nesto preterano vece. Vrlo je povoljno, dobavljivo, pouzdano ...

Kad su komponente konačno mogle da se kupe legalno, propala nam firma.

Hahah, pa kako ovo mjkmu? Jesi posle toga zapalio preko?

Kazes da si zaposlio novog radnika? Je l' to onaj bloger sto je poceo da lemi sa cetiri godine? Kapiram da bi ti bio odlican.

Veliki problem kod dobavljaca energeticarske, automaticarske i opreme za procesnu industriju je cinjinca da smo im zanemarljivo malo trziste pa ne odrzavaju ni minimum poslovne etike i.e. ne postuju rokove koje su sami dali, insistiraju na avansu 100%, slabi su na podrsci...

Veliki problem kod dobavljaca energeticarske, automaticarske i opreme za procesnu industriju je cinjinca da smo im zanemarljivo malo trziste

Da li se mi poznajemo :)

jinks

Da li se mi poznajemo :)

Ne znam. :)
Poslacu ti PP posle dorucka.

alselone

Kad su komponente konačno mogle da se kupe legalno, propala nam firma.

Hahah, pa kako ovo mjkmu? Jesi posle toga zapalio preko?

Ma pusti, duga priča, sa tužnim krajem. Ja sam, srećom, zapalio malo pre toga.

Je l' to onaj bloger sto je poceo da lemi sa cetiri godine? Kapiram da bi ti bio odlican.

. Ako mislimo na istog blogera, taj je dobar ZA SVE. Nije bre, zaposlio sam nekog bakutanera. Naučiće da lemi sa 64, danas smo imali prvi čas, ništa nije izgorelo, ali polako, ima vremena.

Veliki problem kod dobavljaca energeticarske, automaticarske i opreme za procesnu industriju je cinjinca da smo im zanemarljivo malo trziste pa ne odrzavaju ni minimum poslovne etike i.e. ne postuju rokove koje su sami dali, insistiraju na avansu 100%, slabi su na podrsci...

Čekaj, jel to znači da ti dobavljači koje pominješ imaju i nekog ko čini "veliko tržište" u toj oblasti? Ili su ti dobavljači, ono - za sve. Od paknova za lokomotive pa do chip-scale atomic clocks, i onda ako ti treba ovo drugo, sjebao si se.

Vojislav Stojković

Prema mom laičkom shavatanu ne vidim razliku između pojednostavljenog objašnjenja svega, i vrlo komplikovanog objašnjena svega, kao što je recimo teorija struna, bazirana na nauci, a koje također ne daje odgovore i ne objašnjava..

Nauka nije toliko ambiciozna kao teologija u smislu davanja odgovora na baš SVA pitanja, pa se tako ne pača u eshatologiju ili etiku, ne objašnjava smisao života, ne tumači božji naum, ne govori šta nam valja činiti i čemu se možemo nadati.

Jednom prilikom kada je Aleksandar Stanković u emisiji Nedeljom u 2, na HRT-u, upitao svog gosta matematičara Paara da li među njegovim kolegama ima više ateista ili teista, ovaj je (onako diplomatski) odgovorio da ne zna tačan odnos, ali da ima i onih ateista koji materiji pripisuju gotovo božanske atribute.

docsumann

Vojislav Stojković

Prema mom laičkom shavatanu ne vidim razliku između pojednostavljenog objašnjenja svega, i vrlo komplikovanog objašnjena svega, kao što je recimo teorija struna, bazirana na nauci, a koje također ne daje odgovore i ne objašnjava..

Nauka nije toliko ambiciozna kao teologija u smislu davanja odgovora na baš SVA pitanja, pa se tako ne pača u eshatologiju ili etiku, ne objašnjava smisao života, ne tumači božji naum, ne govori šta nam valja činiti i čemu se možemo nadati.

Ovde nije bilo reči o etici, ili o bilo čemu metafizičkom, već o postanku svemira, dakle, složićeš se, materijalnom. A time se nauka, itekako, bavi.

Hebrejska biblija (Tanah, Stari zavet, Petoknjižje...) je hrestomatija tekstova o onome što su pripadnici Avramovog plemena znali pre tridesetak vekova, a kanionizovana je mnogo kasnije, na saboru u Jamniji oko 90.g.pre n.e. i proglašena konačnim znanjem, rečju božjom, dakle dogmom. Da je ostala otvorena za nova saznanja (nove tekstove) sigurno bi u njoj svoje mesto imali i Njutnovi zakoni gravitacije i Ajnštajnova teorija relativiteta.

Mnoge drevne religije imaju u svojim kosmologijama puno simbolike koja nevjerovatno dobro "naleže" na teoriju Velikog Praska. Kao što si već napomenuo tako je i Lemetru taj koncept bio prirodniji i očigledniji nego mnogim njegovim savremenicima, "čistim" fizičarima.

Hebrejska biblija ...Da je ostala otvorena za nova saznanja (nove tekstove) sigurno bi u njoj svoje mesto imali i Njutnovi zakoni gravitacije i Ajnštajnova teorija relativiteta.

Upravo je ta zatvorenost najveći problem kod religijskih učenja.
Jednom obznanjena "istina" automatski postaje konačna i nepromjenljiva.

Zato sam i govorio o potrebi za duhovnim putem koji pred sobom nema unaprijed određen cilj.

Moguće da se u budućnosti pojavi neki novi religiozni pokret, oslobođen dogmatske rigidnosti, nešto što bi sličilo onoj Ajnštajnovoj zamisli o kosmičkoj religiji, a koja bi se najviše bazirala na budizmu.
Mislim, široka je to tema i još prilično nejasna, ali svakako da postoje tehnike koje čovjek već može individualno da praktikuje u cilju proširenja svoje svjesnosti, kao što su meditacija, džnana joga ...

A ko zna šta će tek prodori na polju transhumanističkih tehnologija donjeti u smislu našeg boljeg ovladavanja kognitivnim sustavom i mentalnim sposobnostima uopšte ...

jinks
Nevezano ze pitanje religije, vec u smislu definisanja opstih pojmova o kome govorite: da li je uopste moguce nesto razumeti, a pri tome ni u sta ne verovati?

Da li je mozda taj sam cin, cin "hladnog" racija koji misli da razume sve bez vere ni u sta, opisan psiholoskim modelom prvog palog andjela, na primer.

Ne znam za palog andjela, pa cak ni da li je za razumevanje vera neophodna, ali da vecina, ako vec ne svi, ima odredjena uverenja i svetonazor koji nije u potpunosti odredjen raciom, o tome sam vec pisao onomad kod Nsarskog na blogu "Big Bang and the first light". Ovde cu ponoviti samo deo koji se direktno odnosi na pitanje uverenja u nauci (malo sam editovao prvu recenicu da stilski lepse zvuci, ali je sustina ista):

"Uverenje, neretko izrazeno u tolikoj meri da se moze okarakterisati kao neka vrsta vere, cesto itekako formira pozicije mnogih naucnika. Evo recimo, pitanje da li je kvantna mehanika potpuna teorija ili nije, vec je svet ipak ultimativno klasican. Da li se "Bog kocka" ili ne? Bor, Hajzenberg, Pauli i drugi su snazno bili za kompletnost kvantne mehanike. Ajnstajn, Bom, Bell i drugi snazno za nekompletnost. A i jedni i drugi su pred sobom imali identicne eksperimentalne potvrde, i radili sa istim teorijama (Ajnstajn je cak Nobelovu nagradu dobio za otkrice fotoelektricnog efekta, dakle za jedan od kljucnih radova u razvoju kvantne mehanike)."

Mislim da tu ima necega , i zato se slazem sa Docsumann-om i Vojislavom o potrebi da se nase spoznajne sposobnosti dizu na visi nivo uvazavanjem i "jedne i druge strane", kao i trazenjem "treceg puta". Mada, u ovome treba biti oprezan, i uvek s obe noge na zemlji - dakle nauka je baza, ostalo nadgradnja

Ajnstajn, Bom, Bell i drugi snazno za nekompletnost. A i jedni i drugi su pred sobom imali identicne eksperimentalne potvrde, i radili sa istim teorijama (Ajnstajn je cak Nobelovu nagradu dobio za otkrice fotoelektricnog efekta, dakle za jedan od kljucnih radova u razvoju kvantne mehanike)."

Ko zna kako bi Ajnštajn prihvatio rezultate eksperimenta koje je 1982 izvršio Alain Aspect, a koji su predstavljali praktično sprovođenje misaonog eksperimenta koji je kao provjeru postojanja "avetinjskog dejstva na daljinu" osmislio John Stewart Bell.
Rezultati eksperimenta su potvrdili da to dejstvo (kojem je upravo Anštajn dao takav naziv, sugerišući njegovu "neprirodnost" ) zaista postoji.

Što se same religioznosti tiče, interesantno je da je od trojice velikana i pionira kvantne mehanike, Hajzenberga bio panteista Ajnštanovskog tipa, Pauli pravovjerni katolik, a Dirak ateista, a opet su djelili ista gledišta u vezi fizike i njenih teorijskih postavki o samoj strukturi svijeta.

docsumann
Ko zna kako bi Ajnštajn prihvatio rezultate eksperimenta koje je 1982 izvršio Alain Aspect, a koji su predstavljali praktično sprovođenje misaonog eksperimenta koji je kao provjeru postojanja "avetinjskog dejstva na daljinu" osmislio John Stewart Bell.
Rezultati eksperimenta su potvrdili da to dejstvo (kojem je upravo Anštajn dao takav naziv, sugerišući njegovu "neprirodnost" ) zaista postoji.

Da, bilo bi bas zanimljivo videti kako bi se Ajnstajn postavio. No, ako Ajnstajn nije doziveo da vidi rezultate Belovih eksperimenata (niti same Belove nejednakosti), sam Bel jeste. A on je bio istog misljenja kao i Ajnstajn, i smislio je svoje cuvene nejednakosti upravo da bi napokon dobili nacin da eksperimentalno dokazemo da je Ajnstajn u pravu i da kvantna mehanika nije potpuna teorija. Evo sta je rekao (citat je preuzet sa Vikipedije):

"For me, it is so reasonable to assume that the photons in those experiments carry with them programs, which have been correlated in advance, telling them how to behave. This is so rational that I think that when Einstein saw that, and the others refused to see it, he was the rational man. The other people, although history has justified them, were burying their heads in the sand. ... So for me, it is a pity that Einstein's idea doesn't work. The reasonable thing just doesn't work."

Bel je prihvatio rezultate Aspektovog i ostalih takozvanih Belovih eksperimenata, kao i vecina fizicara (iako i dalje postoji "tvrdoglava" manjina koja veruje da sami eksperimenti nisu u potpunosti dobro uradjeni, sto zaista postoji kao logicka, ali vrlo malo verovatna mogucnost). No, zanimljivo je kako je koji fizicar dalje formirao svoj stav. Naime, narusavanje Belovih nejednakosti znaci da nije moguce zadovoljiti uslov takozvanog lokalnog realizma: nije moguce da je svet i lokalan i realistican (o tome sam pisao ovde).

Neki se odricu samo nelokalnosti (kao recimo Bel), neki samo realnosti, a neki i jednog i drugog uslova. I opet smo u slicnoj poziciji kao i ranije: razni (i eminentni i manj poznati) naucnici zastupaju, opet prilicno snazno, razlicite stavove koji, barem za sada, nisu eksperimentalno proverljivi. Stavise, retko ko je znacajno promenio svoje misljenje. Bel je, recimo, bio zastupnik takozvane Bomove teorije, koja je esencijalno realisticna i na tragu Ajnstanovog stanovista (mada je nelokalna), nije presao u "suprotan tabor" onih koji su na strani Bora i Hajzenberga.

Da li se "Bog kocka" ili ne?

Ovaj sam izraz vise puta cuo (u vezi sa strukturom materije na kvantnom nivou, ali posto sam laik ovde stajem), izmedju ostalog i u kontekstu prvog komentara u ovom nizu, u okviru koga trenutno diskutujemo.

Da li bi ste mogli malo detaljnije da opisete smisao izraza da se "Bog kocka", ili ako ne tog onda izraza da se "Univerzum kocka" (pokusavajuci da usloznjavanjem struktura unutar sebe, ili izvan ko ce ga znati, resi neku svoju polaznu jednacinu, na primer ... ne znam, po svoj prilici znaci nesto potpuno deseto u odnosu na ovo).

jinks
Da li bi ste mogli malo detaljnije da opisete smisao izraza da se "Bog kocka",

Kvantna teorija je esencijalno probabilisticka teorija: rezultati merenja su dati sa odredjenim verovatnocama.

Kada u klasicnoj fizici govorimo o verovatnocama (recimo u statistickoj fizici), onda podrazumevamo da su rezultati nasih merenja proizvod nepotpunog poznavanja sistema i da je, barem u principu, uvek moguce sistem dovoljno precizno posmatrati tako da su rezultati svih mogucih merenja unapred poznati (jer su odredjeni pre samog merenja, a samo posmatranje, barem u principu, mozemo uciniti takvim da ne menja sistem koji posmatramo). Recimo, kada bacamo novcic, mi ne znamo da li ce pasti pismo ili glava, ali ako bismo tacno izmerili silu kojom bacamo novcic, njegove tacne dimenzije, masu i gustinu, atmosferske parametre itd. uvek bismo mogli sa sigurnoscu da predvidimo ishod.

U kvantnoj mehanici to nije slucaj. Naime, u kv. mehanici sistem ne moze da ima sve svoje moguce osobine potpuno odredjene. To sledi i iz Hajzenbergovih relacija neodredjenosti: sto bolje je odredjen polozaj, to je losije odredjena brzina cestice, i obratno. Ovde je bitno naglasiti da neodredjenosti nisu posledica nasih tehnicki lose i neprecizno uradjenih merenja, vec upravo cinjenice da pre merenja sistem nema tacno odredjene vrednosti i polozaja i brzine.

Drugim recima, u kvantnoj mehanici nije zadovoljen uslov realizama, verovatnoce su neizbezne, sto bi po recima Ajnstajna znacilo da se "Bog kocka"

bookbinder

Hvala na opširnom i sadržajnom odgovoru.

Bel je, recimo, bio zastupnik takozvane Bomove teorije, koja je esencijalno realisticna i na tragu Ajnstanovog stanovista (mada je nelokalna), nije presao u "suprotan tabor" onih koji su na strani Bora i Hajzenberga.

O Bomu sam i sam nešto malo piskarao na blogu. Dopada mi se njegovo objašnjenje rezultata Aspektovog eksperimenta.

Pozdrav

Ти ко јапанци из вица - само би нешто радио.
Дај да прво решимо онај проблем са акумулирањем струје па ћемо касније да правимо из Црне Материје.

Шалим се, наравно. Озбиљно су причали о претварању Тамне материје? Ја сам мислио да је то још увек толико далеко да не постоји ни најава математичког модела а камоли прича о некој примени.