Epohalna beda...

Nema orden, a zaslužio ga

Start je odredio Konuzin, onom čuvenom pištaljkom - pitalicom - "Ima li ođe Srba"..

I za čas je  krenula trka u dokazivanju da ima.

- Najavljena je i održana masovna terevenka pod nazivom -"Volim devdesete"... Šta ima da volimo tu braćo i sestre, mada se mora priznati da danas više "umiremo od gladi nego od metaka". Kažu - za otadžbinu - mada je to i onda i danas, više za k.... krasni, da prostite.Za otadžbinu je uvek racionalnije živeti nego umirati...

- Zatim je zabranjen Prajd - autori su dvojac Tadić - Dačić, mada je Đilas obavio u Tadićevo ime prljavi posao . No, zna se ko donosi odluke, kako u DS-u tako i u državi.

- Potom je priređena glupava svađa sa austrijskim ambasadorom (Dačić) uz direktan navod da to radi zato da ne bi morao Konuzin da interveniše (Konuzin bio prisutan u sali). Ta svađa je sa naše strane bila razumljiva poruka zapadu da smo zapravo "mali Rusi".

- Onda ide laž sa zatvorene sednice Odbora za bezbednost o događajima na severu Kosova (službe dale tačnu informaciju, ali vlast naložila sasvim drugu interpretaciju događaja). Kad je provaljeno da je laž, Tadićevi partneri iz Miloševićevog političkog legla (Bajatović, Dačić), počinju pretiti onima koji su kazali istinu. Laž je valjda ta koja će nas spasiti.

- Našao se u onome "ima li Srba" prozvanim i patrijarh pa je osim poziva omladini "da se gine za Kosovo" uputio more prigodnih ljubavnih poruka majčici Rusiji. Zgodno je znati "da su nam Rusi braća i staratelji" i kad je bjelodano da od toga imaš samo štetu.

- Morao se oglasiti i "blagorodni" Vučić, da kaže kako je njegov Zvonko Veselinović, zapravo njegov koliko i DS-ov, pa upozorio DS da čoveka ne hapse, jer će on (Zvonko) onda morati reći da je zapravo čitavo vreme bio fan Vučićeve stranke, ali  i čovek koji je na severu Kosova obavljao državne poslove. Vučić je, onakav kakvim ga je bog dao, saopštio da je Zvonko slušao njega, onako stranački - patriJotski, ali bogami još više je slušao ono što je od njega tražila DS ekipa u liku Gorana Bogdanovića i Borka Stefanovića.

- Onda se oglasio i "rodoljub Zvonko" (eh, sretao sam takve u životu pa za njegov intervju imam naročit senzibilitet), i naravno, poseban akcenat stavio na svoje rodoljublje i čestitost, naglašavajući iznad svega žrtvu koju podnosi za otadžbinu, a upirući prstom "na Vuka i Čedu" kao izdajnike. 

- Prirodno, iza Zvonka se javlja Bajatović, ključni Dačićev čovek ( ali u skladu sa Tadićevom strategijom spašavanja Kosova, a zašto ne reći i strategijom petnaestominutnog nobelovca "čika Dobrice") izgovorio zapravo ovo -  nema veze što sam sve slagao glede odbora koji vodim, to ne slušajte, nego počujte da  su svemu krivi Čeda i Vuk što kažu da lažem. Kosovo se brani lagarijama.

- Finiš izgleda sjajno i iznad svega pravoslavno svečano. Eparhija Mileševska dodeljuje  odrenje "Belog Anđela"...Ako,ako... moja jedina primedba "kao Srbina i pravoslavca" je što taj orden do sada nije dobio Boris Tadić. Sudeći po tome, kome je ordenje  dodeljeno, urađena mu je velika nepravda.Ove godine nagrađuju se patrijarh, Dačić i družina.Nagrađuje se Pahomije, prepodobni episkop vranjski, zaslužan naročito za rad sa pravoslavnom decom i omladinom, a ne nagrađuje naš predsednik zaslužan sa rad sa nama svima i svakako zaslužniji od Dačića za zabranu Prajda ( prepodobni Filaret naglasio zabranu Prajda kao Dačićevu naročitu zaslugu). Stvarno, šta se tu više može reći, osim "nepravda" ispisano sa početnim velikim slovom.Na dodeli nagrade, svi su se slikali sa Konuzinom, a pošteno, niko to slikanje nije zaslužio više od našega predsednika. Na kraju, zar on od svih "slikanih" nije najzaslužniji što smo NIS dali Rusima džaba da bi danas plaćali najskuplji i najgori benzin na svetu i najneurednije i najskuplje snabdevanjem gasom. Da sam ja Konuzin, jako bih se ljutio što predsednik nije među odlikovanima.Prosto, nije po zaslugama.

Ako je neko u mom tekstu prepoznao ironiju, ona postoji i jako je gorka. Ovo što danas živimo, zaslužili smo. Šta je uzrok tome....bilo bi jako dugo nabrajati. Uglavnom je to naša nesposobnost da realno doživimo svet oko sebe. Boris Tadić, naš vladar, zapravo je opečatio tu iracionalnost, pa i neiskrenost pre neki dan, kad je govorio poslovnim ljudima u regionu (poznato je da ima želju biti "lider u regionu"). Kazao je, onako folirantski raširenih ruku -"samo je nebo granica"... Dobro, to je u filozofskom smislu tačno...Ali, pre će biti da su prva prepreka do neba načini na koji on vlada,oslonac koji mu predstavlja Konuzin i ovaj mračni konzervativizam kome podilazi. Baš kao da ga je svemu učio "petnaestominutni nobelovac".

Da bih ilustrovao ovo što napisah, evo izveštaja sa žurke koju je priredio Filaret deleći ordenje.

"Imali smo puno prijatelja, bar smo tako mislili, mnogi od njih stali su na stranu onih koji nas ne vole i koji nas mrze. Ostali smo sa malo prijatelja, ali ostali smo sa našim najvećim prijateljem, ruskim narodom, rekao je patrijarh prilikom osvećenja u manastiru Mileševa najvećeg zvona u Srbiji, teškog devet tona, poklon iz "svete Rusije".

Patrijarh je rekao da se nada u rusku braću i one koji predstavljaju Rusiju, a "hvala Bogu predstavljaju je najbolji sinovi tog naroda".  "Znaće oni šta je Božija i ljudska pravda i učiniće ono što Gospod i srpski narod od njih očekuje", naglasio je patrijarh Irinej.

On je poželo da se ruski glas čuje tako daleko i moćno, kakav je i zvuk poklonjenog zvona, da će prekinuti one "mnoge šumove koji su protiv nas".

Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin kazao je da je istorija puna stranica o međusobnoj rodbinskoj ljubavi ruskog i srpskog naroda, dodajući da su "naši preci više puta zajedno ratovali za slobodu".

Prema rečima Konuzina, danas Rusi pomažu Srbima da "brane istorijsku čast i nacionalno dostojanstvo da se sačuva od skrnavljenja kolevka srpstva - Kosovo i Metohija".

Konuzin je rekao da je duboka simbolika u tome što će se, uz snažan zvuk ruskog zvona, Srbi okupljati u manastiru Mileševa na mestu vezanom za najveće srpske svetitelje, kao što je Sveti Sava.

"Neka glas ovog zvona uliva veru, nadu i ljubav. Veru u sebe, nadu u pobedu istine nad silom i ljubav prema Rusima. Rusi će vam višestruko odgovoriti", rekao je Konuzin.

Dositej Obradović je, pre više od dva veka napisao veliku odu Srbiji pod nazivom "Vostani Serbije". Da je danas živ, imao bi velikih razloga da napiše istu pesmu. Dositej je bio istinski evropejac, a ne folirant poput ovih Tadićevih trabanata "za pare"..I sigurno bi video da današnja, Tadićeva i Konuzinova Srbija spava civilizacijski san.....Ni Đelić ga u tome razuverio ne bi, pošto Dositej nije briselski činovnik nego prosvetitelj..

Srpska pravoslavna crkva je u istoriji, pored svoje evanđeoske uloge imala i ulogu očuvanja nacionalne svesti našega naroda. Danas je njena evanđeoska uloga nestala. Ona je samo "čuvar nacionalnog identiteta" i to onakvog oblika koga je vreme pregazilo i što više niko ne razume.

A političari i crkva...Pa znaju jako dobro, i Tadić i Dačić, da je još Francuska buržoska revolucija  odvojila crkvu od države. Zna to i patrijarh. No nisam za sve njih siguran da znaju koliko je za društvo opasna ova manipulacija komplotom mračne crkveno - državne sloge.

Znali ili ne znali, "neka im bog pomogne". I onima koji znaju i onima koji ne znaju. No, meni, se sve ovo čini epohalno bednim. A vidim, osećam i znam, da je ovolika bliskost države i crkve u Srbiji, pogubna i za državu i za crkvu. Mada, nesporno donosi materijalnu i politikantsku korist političkoj oligarhiji i crkvenom vrhu. Pogledajte samo automobile koje voze. Iste su marke i kod vladika i kod ministara i potpuno novi...A to je najbanalnija sličnost koja proizilazi iz najbanalnijeg uskog "incestnog" interesa. I protivna je državnim intersima, kao što je protivna verskim i moralnim načelima...Zar slučaj odlikovanog Pahomija o tome ne svedoči vrlo zorno...