I N T I M N O S T – Tajni život jedne muzejske zbirke

Galerija poklon zbirke Rajka Mamuzića

u Novom Sadu (ul. Vase Stajića 1)

12. oktobar (19 h) - 8. novembar 2011.

Autor i kustos: Nebojša Milenković

 

Emotivna istorija čoveka sačinjena je od malih, intimnih priča. Ako je desakralizujemo i lišimo pretenzija da daje odgovore na tzv. krupna, istorijska pitanja - shvatićemo da umetnost jeste univerzalna ljudska aktivnost, u podjednakoj meri u kojoj su to, recimo, uzimanje hrane, spavanje, vođenje ljubavi, čitanje, disanje i tsl.

 J. Radić, Slika 2001.

Zastupljeni umetnici:

Danijel Babić, Miloš Bajić, Milan Blanuša, Slavoljub Bogojević, Kosara Bokšan, Lazar Vozarević, Lazar Vujaklija, Matija Vuković, Angelina Gatalica, Dragutin Cigarčić, Ksenija Divjak, Aleksandar Zarin, Boža Ilić, Tadija Janičić, Dragan Jankov, Nikola Janković, LJubinka Jovanović, Majda Kurnik, Aleksandar Luković, Stevan Maksimović, Božidar Mandić, Mario Maskareli, Milorad Mihailović, Mirjana Mihač, Edo Murtić, Petar Omčikus, Boško Petrović, Milan Popović, Miodrag Popović, Jelena Radić, Milica Ribnikar, Monika Sigeti, Ljubica Sokić, Jovan Soldatović, Mladen Srbinović, Aleksandar Tomašević i Stojan Ćelić.

Izvodi iz teksta za katalog izložbe:

Da li strah od intimnosti i opšte otuđenje postaju određujuće karakteristike sveta u kom živimo: ljubavnici su otuđeni jedni od drugih, roditelji su otuđeni od dece, čovek je otuđen od prirode, gradovi su otuđeni od svojih stanovnika, radnici su otuđeni od (rezultata) svog rada... Istovremeno, kod dobrog dela populacije komunikacija putem društvenih mreža zamenila je realnu komunikaciju i bliskost. Istražujući relacione odnose između emocija i modernog kapitalizma, Eva Illouz piše o tome kako su "u našem vremenu i emotivni odnosi sve podređeniji logici robe i trgovinskih odnosa". Kao dominantan model emotivne razmene današnjice i ona identifikuje emocije koje se "primaju" i "šalju" posredstvom interneta - sa jedne strane stoje beskrajne mogućnosti uspostavljanja socijalnih odnosa dok se, sa druge, suočavamo s emotivnom i fizičkom ispraznošću. 

Pretpostavljeni sukob modernosti i emotivnosti, srećom, ipak ne postoji. Uostalom, nije li upravo umetnost ona ljudska aktivnost koja je osvestila, konceptualizovala, kontekstualizovala i učinila vidljivim sve složenosti i mnogostrukosti intimnosti danas. Umetnosti su učinile mogućom koegzistenciju oprečnih, naizgled nepomirivih emotivnosti - isprepletenih u meri koja je veća no što uopšte možemo i da pretpostavimo. Umetnost nas je, između ostalog, naučila i to da čiste emocije, koje bi bile lišene doze vlastite kontroverznosti i kontradiktornosti jednostavno više nisu moguće. Poput ogledala koje odražava i ono što na prvi pogled (spolja) nije jasno vidljivo, umetnost je uvek (i) susretanje sa (skrivenim) sobom. Otuda, pored one nežne, ljubavničke, na koju se prvo pomisli - danas istovremeno možemo da govorimo i o socijalnoj, apersonalnoj, hladnoj i(li) brutalnoj intimnosti...

Naučne discipline poput evolucione psihologije, socijalne (kulturne) antropologije u dobrom delu zasnovane su na izučavanju razvoja čovekove intimnosti. Po Ellen Dissanayake, umetnost i intimnost

zapravo imaju identično evolucijsko poreklo koje se nalazi u onome što uobičajeno nazivamo ljubavlju: počevši već od trenutka rođenja čovek se evolucijski (intuitivno) usmerava ka pronalaženju mehanizama za postizanje i obezbeđivanje skladnih odnosa sa drugima, i to je proces koji traje sve do smrti. U emocionalnoj razmeni izvorište je većine čovekovih rituala, samim tim i umetnosti. Razvojni ciklusi te evolucije obeleženi su osećanjima: privrženosti, ljubavi, brutalnosti, strasti, egzaltiranosti, bola, čežnje, gubitka, usamljenosti... Do sličnih saznanja stiže i Laura Lewis radom na identifikovanju vrsta i nivoa intimnosti. Po njoj, to su: 1. Fizička; 2. Estetska; 3. Rekreaciona; 4. Intelektualna; 5. Duhovna; 6. Emocionalna; 6. Seksualna i 7. Bezuslovna. Tako je i tema intimnosti, čitana u ovom ključu, zapravo pokušaj ukazivanja na svu složenost procesa formiranja kulturnih uverenja - koja proističu upravo iz procesa uspostavljanja i razvijanja emotivne kulture jednog društva.

 A. Luković, Događaj na mesečini, 1968.

Umesto ideje globalnog sveta oduvek me više zanimala ideja umetnika kao idealnog globalnog građanina. Koncipirana na osnovu izbora radova iz kolekcije Poklon zbirke Rajka Mamuzića, koji čine njenu okosnicu, uz dva rada pridodata iz kolekcije Muzeja savremene umetnosti Vojvodine te nekolicinom autora sa tekućom produkcijom - izložba Intimnost stoga nije lišena pretenzija da kod posmatrača podstakne osećanja: zadovoljstva, ushićenosti, neprijatnosti, bliskosti, uznemirenosti, melanholičnosti, empatičnosti, čulnosti/putenosti, nostalgičnosti... 

 

T. Janičić, Crvenkapa i vuk, 2011.

 

 Pres konferencija - utorak, 11. oktobar u 12 časova

Govore:

Lazar Marković, direktor Galerije Rajko Mamuzić u Novom Sadu

Nebojša Milenković, autor izložbe 

opširnije:  http://www.galerijamamuzic.org.rs/