Uloga Crkava i verskih zajednica u post-konfliktnom društvu

Nedovoljna zastupljenost ovakve vrste kritičke svesti za posledicu ima negativne, ne samo naučne, već i religijsko - političke implikacije, pogotovu kada se govori o međureligijskom dijalogu, koji je zemljama u regionu neophodan. Imajući u vidu naučno - univerzitetsku aktuelnost i političke teologije i religiologije u svetu, smatramo da je neophodno uzeti učešće u ozbiljnom interdisciplinarnom istraživanju koji će dati nesumljiv doprinos religiološkom, sociološkom i filozofskom diskursu u našem društvenom i akademskom kontekstu.

Uzimajući ovo u obzir, Protestantski teološki fakultet u saradnji sa Centrom za otvoreni dijalog - centrom za interdisciplinarne studije religije počinje sa edukacionim programom pod nazivom „Uloga Crkava i verskih zajednica u post-konfliktnom društvu". Program ima za cilj da naglasi važnost Religije i bogoslovlja unutar društvenog i političkog konteksta i njenu ulogu u procesima osnaživanja društva, prevazilaženja konflikata i suočavanja sa prošlošću. U okviru pilot programa koji će trajati godinu dana biće organizovane konferencije i panel diskusije kao i pripremljeni zbornici naučnih radova. Takođe, u okviru nastavnog programa fakulteta biće organizovana predavanja iz dva predmeta: Političke teologije i Post-konfliktne teologije. Fakultet će jednom u dve nedelje organizovati i otvorena predavanja iz ovih nastavnih jedinica.

Program „Uloga Crkva i verskih zajednica u post-konfliktnom društvu organizovaće se pod pokroviteljstvom organizacije KerkInActie iz Holandije, to jest, Protestantske crkve Holandije.

Koristim ovu priliku da pozovem sve zainteresovane (naučne radnike, bogoslove, filozove, antropologe, sociologe, politikologe) da učestvuju u zborniku radova pod naslovom „Demitologizacija religijskih narativa na Balkanu: uloga religije unutar pomirenja i kulture sećanja".

Organizatori:

Protestantski teološki fakultet u Novom Sadu i Centar za interdisciplinarne studije religije (Centar za otvoreni dijalog) pod pokroviteljstvom organizacije KerkInActie, Holandija

Priloženi radovi biće objavljeni u izdanju Centra za interdisciplinarne studije religije (Novi Sad) i Protestantskog teološkog fakulteta u Novom Sadu.

Zbornik radova biće predstavljen na promocijama u Novom Sadu i Beogradu.

Rok za predaju referata u štampu jeste 01.02.2012. Obim referata koji će biti štampani jeste do 45000 slovnih mesta (s proredom).

Naslov referata i abtrstakta (do 1800 slovnih mesta) sa ključnim rečima (do 10) potrebno je poslati na elektronsku adresu office@cirelstud.org zaključno sa 25.12.2011. godine.

Suočavanje sa prošlošću predstavlja složen proces u kojem pojam sećanja ima jednu od ključnih uloga. Kako možemo da se sećamo na pravi način? Na koji način da izbegnemo selektivno, iznova ekskluzivističko pamćenje koje nas lišava empatije za patnje i žrtve drugih i drugačijih, a opet nekada istih, a sada sukobljenih strana, koje nas tera da idealizujemo prošlost ne osvrćući se pritom na činjenice. Postavlja se pitanje kako je uopšte i moguće doći do ove faze dijaloškog istorijskog narativa ako ostanemo taoci poricanja stvarnosti, duhova prošlosti i mitomanskih istorijskih konstrukcija koje nam pokrivaju pogled ka budućnosti, ostavljajući nas tako zatočene u vrtlogu iskrivljene realnosti, primoravajući nas da je iznova ponavljamo.

Naši sunarodnici izmišljali su i konstruisali tradicije, svesno naglašavajući razlike i prekidali karike u lancu kolektivnog sećanja, stvarajući tako pozadinsku kakofoniju zla i prepremajući pozornicu za predstavu užasa. Ipak, upitna i dalje ostaje njihova uloga. Neki njihove ličnosti i dalje idealizuju i apoteiziraju dok drugi svesni činjenica pokušavaju da se suoče sa prošlošću i njenim posledicama. Potrebno je zakoračiti prema prema istini, istini koja boli, ali istini koja oslobađa (Jn, 8,32). Istini koja ne iskrivljuje činjenice, ne podleže mitologizaciji i preuveličanoj viktimizaciji prošlosti već želi uporediti narativne strukture koje iz sećanja proizilaze i kroz prizmu dijaloga stvoriti novi narativ, koji žrtve oslobađa a vinovnike osvešćuje o krivici.

Bez sumnje, sećanje predstavlja put iz lavirinta traume, bola i patnje u kome prepliću prošlost i sadašnjost, čije okolnosti nesumnjivo utiču na budućnost. Uzimajući ovo u obzir važno je istaći ulogu demitologizacije religijskih narativa koji su često interpretirali kulturne i etničke konflikata kao religijske. Ovakva vrsta definicije konflikta, uvek podiže uloge ali samim tim i potencijal da ih dodatno produbi. U kontekstu toga potrebno je demitologizovati narativne konstrukte i unutar njih, Bultmanovski rečeno, otkriti kerigmu - samu suštinu, oslobođenu od ideoloških i političkih činilaca koji je iskrivljuju i čine otvorenim za razne interpretacije i manipulacije.

Urednički kolegijum

mr Nikola Knežević
mr Srđan Sremac
prof. dr Goran Golubović