SKRIVENO EROTSKE NARODNE PESME

A bogami i vrloveoma eksplicitne ali o takvim nešto kasnije.

U prošlom tekstu na Margitino: Idi u tri peršuna, odgovorih da sam otišao u celer s Katom. OndaK krenuše asocijacije i prisećanja. Najpre baš Kata i celer:

Ajde Kato, ajde zlato, ajde sa mnom celer brati.

Ne mogu ti gospodine, nema sjajne mesečine.

Upaliću tri fenjera, odvešću te do celera.

U celeru jaka suša, ti si Kato moja duša,

U celeru jako blato, ti si Kato moje zlato.

Iako je erotika lako uočljiva, pesma je obično sranje, sklepano na vrat na nos e da bi se Kata privolela pretpostavljenom sexu sa dotičnim gospodinom. I gde? U celeru, leji zasađenoj celerom, u mrkloj noći, ‘ajd' to može. Katinom, reda radi, pominjanju nedostatka sjajne mesečine, gospodin o'ma nudi tri upaljena fenjera. A onda slede kontradikcije a sve u cilju rimovanja: U celeru je.... suša=duša, u celeru je...blato=zlato. Pa dobro ako je suša, kako onda u celeru egzistira blato i obratno? Može biti da se i Kata malo femkala, tvrdila pazar i da celer, suša i blato, plus tri fenjera, ne bi trebalo da budu od presudnog značaja za nepomenuti a po svemu planirani koitus.

Ili:

Višnjičica rod rodila,

višnjičica rod rodila.

Od roda se polomila,

od roda se polomila.

Nema višnju ko da bere,

Samo momče i devojče.

Daj devojko jedno oko!

Ona bila milostiva,

I na srcu žalostiva,

Pa mu dade i obadva.

Kao prvo, ako je u pitanju Višnjičica pa da se od roda i polomila, za branje njenih plodova (roda) nije potrebna mnozina ljudi ili cela seljačka zadruga....sasvim su dovoljni momče i devojče. Em nema mnogo posla, em štošta tu može da se izrodi i izdešava, mladost je to, ej! Sve bi to bilo lepo i krasno da iznebuha na scenu ne stupa, na prvi pogled dobrovoljna ali ipak, trgovina, muvanje ljudskim organima. Momče devojčetu traži oko! Bože sakloni! A ona, valjda uspaljena ili kako to veli neidentifikovani narodni pesnik, milostiva i žalostiva, daje mu oba(dva) oka, pretpostavljam u nadi da će biti sexualno zadovoljena. A ako je to rečeno u zamumuljenom prenosnom smislu, onda je kratak put od oba(dva) oka do devojčetovog međunožja, naravno na obostranu radost.

A ima i ova:

Milica je večerala

I na sokak istrčala

Da vidi svog dragana.

Mati viče, mati zove:

Ajde kući pile moje!

Večeraj, dragog ne čekaj.

Erotsko-seksualni naboj pod kojim se Milica nalazi, tera je da trenutačno ostavi/napusti proces večeravanja, ne bi li ugledala/videla svog dragana. To mi je sasvim razumljivo i prihvatljivo. E, ali eto ti kvake 22! Mati, pre bih rekao da je u pitanju zla i pakosna maćeha, viče, zove, dernja se iz sveg glasa: Jebeš dragog idi klopaj, a ono pile moje je samo kamuflaža osnovne, sržne namere da Milicu liši viđenja s draganom i mogućih seksualnih implikacija.

Zatim ova:

Ja prođoh snužden kraj dola,

i stadoh malo kraj kola,

kad u kolu Milka skakuće,

iz oka joj ljubav šapuće.

Milkino oko plavetno

Namignu na me pametno

Odmah moje srce oseti

Da će mene Milka voleti.

Milka se pusti iz kola

I gleda svoga sokola

A soko će Milku pratiti

Dok je mogne gledom shvatiti.

Milkina kuća na kraju,

Okolo kuće psi laju

A ja velim neka, nek laju,

Oni moju Milku čuvaju.

Osim čopora pasa koji laju, što mi se kao kučkaru dopada, pesma je veliko, u najmanju ruku, nedosledno mrsomuđenje. Mogao bih da prihvatim sokolovu snuždenost, čak i da zamislim razloge za nju ali njegova oftalmološka analiza oka (jednog!) koloskakutave Milke, baca me u očaj! Snuždeni soko u dve uzastopne strofe tvrdi: a) Da Milkino oko šapuće (ni manje ni više nego ljubav!) i pod b) Milkino oko ne samo što je plavetno, nego je i pametno (glede namigivanja). Da se prevrneš, ne u grobu, daleko bilo, nego u krevetu! Koliko ja uspevam da pratim radnju, Milka gleda željno svog sokola i verovatno se nadajući makar vatanju uz neki plast sena, napušta kolo. A njen soko s ratlukom među nogama, će Milku pratiti dok je mogne gledom shvatiti. Lično bih savetovao Milku da se trajno mane sokola koji joj nije ni prišao jer je pre toga mora gledom shvatiti i nađe pravog đidiju s kojim će se valjuškati, ljubiti i sve ostalo po redu kako dolikuje.

Pa onda ova:

Škripi đeram, škripi đeram,

Ko je na bunaru?

Škripi đeram.

Na bunaru, na bunaru

Kajka (Sojka) materina,

Na bunaru.

Vodu lije, vodu lije,

Belo lice mije,

Vodu lije.

Vodu vadi, vodu vadi,

Belo lice ladi,

Vodu vadi.

Ovu pesmu kao da je spevao neki voajer, rašomonac (izraz iz 60-tih), skriven u obližnjem žbunju. I voajerizam je nekakva pa bila i devijantna, vrsta erotike. Ipak mi je nekako tužno to posmatranje iz potaje Kajke/Sojke, njenog umivanja, njenih belih čvrstih mišica, razdrljene lanene košulje koju nadimaju uzbibane grudi, zbog nagnutosti nad bunar, zategnutosti njene zadnjice i uplašenog zbog mogućnosti da bude otkriven a opet strasnog masturbiranja, baš zbog te činjenice. Bunar s đermom je samo kulisa na sceni voajerisanja.

Pored gore pomenutih zamumuljeno erotskih pesama, postoje i pesme u kojima žensko čeljade eksplicitno, energično i zahtevno peva:

Đuvegije, gde ste da ste

htela bih da znam.

Na sve strane glas raznes'te:

‘oću da s' udam.

I mila mi veli nana:

Nemoj ‘ćeri gubit' dana,

već gledaj kome da te dam.

Odrešito, uverljivo, ne želeći više ni časa da časi, uz svesrdnu podršku svoje nane, devojka priziva đuvegije, momke, mladiće, muškarce, da je ožene i sexualno zbrinu. Uzimajući u obzir da je pesma nastala davno, potpuno je razumljiva patrijarhalna nota, koja konzumiranje sexa podrazumeva samo i isključivo u braku. Pored patrijarhalnog koda, ovo odgovara i crkvenom kanonu: Plodite se i množite se, uz verovatnu ogradu svetih otaca glede devojčinog nesmernog glasnog prizivanja i razglašavanja: ‘oću da s' udam.

Ova mi je ljubimica:

Ajde selo da selimo!

Gde ćemo ga naseliti?

Među oči devojačke.

Tu ne može selo biti-nema šume, nema vode, nema zemlje za oranje, nema ničeg, joj!

Ajde selo da selimo!

Gde ćemo ga naseliti?

Među ruke devojačke.

Tu ne može selo biti-nema šume, nema vode, nema zemlje za oranje, nema ničeg joj!

Ajde selo da selimo!

Gde ćemo ga naseliti?

Među grudi devojačke.

Tu ne može selo biti-nema šume, nema vode, nema zemlje za oranje, nema ničeg, joj!

Ajde selo da selimo!

Gde ćemo ga naseliti?

Među noge devojačke.

E tu može selo biti-ima šume, ima vode, ima zemlje za oranje, ima svega, joj!

U tren mi pred očima Život je lep, film Bore Draškovića iz 1985 godine. Sonja Savić otvara usta a ovu pesmu maestralno peva Bebi Dol!

Našlo bi se mnogo njih koji bi ovu pesmu proglasili za muško-šovinističko-svinjsku ujdurmu i rabotu, ženomrziteljsku i po žene ponižavajuću ali drage moje i dragi moji, stvar se može sagledadavati sa raznih strana. Ova pesma može biti i lolo-bekrijsko-bećarska, u suštini benigna tvorevina, izrasla iz višednevnog pijanstva i sedenja u zadimljenoj kafančini u trenucima kad piće više ne prija a u teškom mamurluku počinje da se pomalja kao kroz gustu maglu, lik voljene ili bar željene devojke ili žene. Uostalom, bez skanjeranja i lažnomoralnosti, svestan da nisam jedini, slobodno mogu reći da sam opčinjen i začaran organom, delom ženskog tela koji se skriva međ' ženskim nogama! Svojevremeno napisah tekst na ovom blogu i naslovih ga i ilustrovah čuvenom Kurbeovom slikom: Poreklo sveta.

Budite mi zdravi i veseli.