Sumrak morala, zora voajera

freehand

Neka ih. Zašto bi gledao u Lažljivo ogledalo?

A i to što veliš.

freehand

Ono što mene mnogo više muči i rajca, sa svakom novom NATO humanitarijom jeste pitanje koje do skoro niko, kao tabu, nije ni smeo da postavi, bar ne u Evropi:
dakle, pitanje terorizma kao legitimnog moralnog i borbenog odgovora poniženih i nemoćnih.
Kakva je razlika između čina očajnog pojedinca koji u civilnom naselju ubija i povređuje nedužne civile, i organizovane terorističke armade koja razara, ubija i povređuje nedužne civile?
Da li je u pitanju samo količina moći? Da li zaista na jednoj strani postoje nadmoćni moralni razlozi i opravdanja čina? Ili je u pitanju samo nivo ideološke indoktrinacije i medijska impregnacija svesti birača i podanika?

U ustavu je, kao i u samom umu, u novije vrijeme ugledalo svjetlo svijeta bezbroj brbljarija, a u Njemačkoj su to učinili najbljutavije oni koji su bili uvjereni da najbolje razumiju što je ustav, isključujući čak sve druge, a prije svega vlade, pa su smatrali da imaju za to neodbacivo ovlaštenje, jer je trebalo da religija i pobožnost budu temelj svih tih njihovih plitkosti. Nije čudo da je to brbljanje imalo za posljedicu da su umnim ljudima postale odvratne riječi um, prosvijećenost, pravo itd., kao i ustav i sloboda; i valjalo se stidjeti još učestvovanja u razgovoru ο političkom ustavu. No čovjek se od te prezasićenosti, u najmanju ruku, može nadati tome da postaje općenitije uvjerenje da filozofska spoznaja takvih predmeta ne može proizaći iz rezoniranja, iz svrha, razloga i koristi, a još mnogo manje iz ćudi, ljubavi i oduševljenja, nego samo iz pojma i da bi se oni koji božansko smatraju nepojmljivim a spoznaju istinitoga ništavnim poslom morali uzdržati da učešća u razgovoru. Što oni iz svoje ćudi i svojeg oduševljenja proizvode u pogledu neprobavljivih brbljarija ili okrepe, u najmanju ruku ne može imati pretenzije na filozofsku pažnju.

G.V.F.Hegel
Osnovne crte filozofije prava
§272.

freehand

Ono što mene mnogo više muči i rajca, sa svakom novom NATO humanitarijom jeste pitanje koje do skoro niko, kao tabu, nije ni smeo da postavi, bar ne u Evropi:
dakle, pitanje terorizma kao legitimnog moralnog i borbenog odgovora poniženih i nemoćnih.
Kakva je razlika između čina očajnog pojedinca koji u civilnom naselju ubija i povređuje nedužne civile, i organizovane terorističke armade koja razara, ubija i povređuje nedužne civile?
Da li je u pitanju samo količina moći? Da li zaista na jednoj strani postoje nadmoćni moralni razlozi i opravdanja čina? Ili je u pitanju samo nivo ideološke indoktrinacije i medijska impregnacija svesti birača i podanika?

Gledam maločas ova tvoja pitanja, pa se setih da sam ovo već negde kačio:

„...Vi, inače znate kakva je situacija. Na Bliskom istoku stvari su došle u ćorsokak. Videli ste šta se dogodilo u Nemačkoj na Olimpijadi u Minhenu. Ubijeno je jedanaest izraelskih sportista. Poginula su dva Nemca... Zbog toga su već mogli da dignu avione i bombarduju žene i decu u Libanonu i Siriji. Ja lično, kao i čitav naš narod, apsolutno sam protiv onoga što su komandosi napravili u Minhenu. Da li su oni bili svesno ili nesvesno nečije oruđe, ne znam. Ali mi smo protiv terora uopšte. No, dajte da se malo razmisli – kakvih sve terora ima. Šta je sa onim terorom kada se svakodnevno bacaju hiljade i hiljade tona eksploziva, kada se bombama ruši i sve živo ubija... Je li to teror? To je najgori teror. Prema tome, neka se sada izvuku pouke iz onoga što se dogodilo u Minhenu, pa da se jedanput kroz Ujedinjene nacije, učini nešto kako se terorizam u svetskim razmerima više ne bi mogao pojavljivati. A to se može ostvariti... To što sada Izrael čini ne čini sam, on ima dobru podršku izvana. Zbog toga je to jako opasno. I taj teroristički poduhvat u Minhenu ima jednu vrlo paklenu nameru. Da se sva mržnja čovečanstva, okrene protiv Arapa. Maltene, trebalo bi sve Arape likvidirati. Razume se, mi se moramo boriti protiv toga da se sada baci krivnja na te narode, na čitave zemlje...“

Iz govora Josipa Broza Tita, Predsednika SFRJ, održanog u Prijedoru 10.septembra 1972.godine

freehand

Šerijat na krilima NATO

Džalil je najavio da će nova Libija uzeti islamski šerijat kao osnovu dok je istakao da će biti ukinute i zabrane na broj žena kojim se Libijci mogu ženiti.

Američki predsjednik Barak Obama čestitao je Libijcima istakavši da “nakon četrdeset godina brutalnog diktatorstva i osam mjeseci krvavih sukoba sada mogu da proslave svoju slobodu i započnu eru obećanja”.[/url][/url]

Vest
Do jj!
Ima nekoliko blogera sa kojima bih sad voleo da prodiskutujem ovu teokratsku poligamnu demokratiju koju su Naša krila donela po svrgavanju mrskog diktatora

Ma nije problem u samom šerijatu, on takođe može da bude sasvim prihvatljiv pravni sistem za određene zemlje, među koje Libija svakako spada usled povesnih, kulturoloških i tradicijskih razloga, a u nekim aspektima čak je i superiorniji od bazičnih pravnih modela zastupljenih u civilizaciji Okcidenta. Problem je, da se sad ovde ne rasplinjavamo u bespućima povesne zbiljnosti, nastojanje da se muda prodaju pod bubrege.
Tu i tamo bacim pogled na raspravu koja se po ovom pitanju vodi na susednom forumu. Jedan forumaš tako navodi da Gadafi nije zatucan kao zarobljenik, već kao nekakav simbol. Ok, to još i mogu da progutam. Ali ono što zastupnik takve ideje ne može da proguta jeste konkluzija koja sama poput padobranca ispada iz njegove rečenice - onda je svaki homicid na neki način zatucanje simbola. Kad Džek Trbosjek raseca utrobe londonskih prostitutki, on se, može biti, razračunava sa simbolom vlastite matere. Kad jurišnik Crvenih brigada ustreli Alda Mora, on puca u simbol kapitalističke tiranije. Pa i onaj kukac sa žalcem iz Srebrenice ispaljuje rafal ne u maloletnog čoveka, već samo u - simbol nečega, ko će ga znati čega.
Ta vrsta nekoznistencije je ono što je mene nekada nerviralo a sada mi se samo gadi. To pravo koje branitelji svetlih staza liberalizma sami sebi priskrbljuju - pravo da se jednim te istim logičkim alatom jedna pojava brani, a druga napada. Kad imamo takav slučaj, onda znamo da ne valja ili alat ili majstor. Najčešće - oboje.
Rušiti tiraniju bezakonjem jednako je lečenju žrtve silovanja terapijom redaljke. Braniti i opravdavati rušenje tiranije bezakonjem jednako je masturbiranju nad prizorom te redaljke.
Ima još nešto znakovito kada je u pitanju seirenje ovdašnjih okcidentofila nad ubistvom kolonela iz Zaliva Sidre - ne to što oni u svom pravdanju tog ubistva ispoljavaju jedan loše prikriveni rasizam, već što veruju da će im ta sitna podvala proći neprimećeno. Za njih je skoro pa samorazumljivo da tamo neki Libijci prvo govnjivom motkom, a zatim i parabelumom zatuku svog dojučerašnjeg vođu, jer je to, valjda, sasvim primeren nivo tih nesrećnih divljaka koji postoje samo da bi izazivali samilost kao žrtve tiranina. A pri tom nikome od njih nije palo na pamet da daju svoj obol zatucanju nekog od ovdašnjih gospodara života i smrti, a nije da ih nismo imali. I po Hrvatskoj, i po BiH, i po Srbiji i Kosovu.
Ne, ti naši slobodoljupci su prefinjena gospoda istančanog muzičkog ukusa, te su oni svoje Gadafije rušili verujući da šerpice i pištaljke imaju snagu Jerihonskih trublji.

freehand

Tiranija se ne ruši zakonski.

Ne, ovo nije tačno. U stvari, tiranija ne bi trebalo da se ruši bezakonjem. Ukoliko želimo odista da je dokinemo, tada je moramo rušiti uz pomoć odgovarajućeg zakonskog okvira. Koji, naravno, uopšte ne mora biti identičan zakonskom okviru koji je tiraniju održavao na vlasti, ali svakako mora postojati. Taj zakonski okvir, složiću se, u vanrednim okolnostima kakve nužno nameće proces rušenja jedne tiranije, može biti nešto fleksibilniji i nedorečeniji, ali čak i u najfleksibilnijem i najnedorečenijem zakonskom okviru ubistvo nemoćnog čoveka bez presude jeste zločin.
Ostala tvoja pitanja potpisujem i s tobom čekam odgovore od onih koji ih imaju.

srdjazlopogledja

Ma nije problem u samom šerijatu, on takođe može da bude sasvim prihvatljiv pravni sistem za određene zemlje, među koje Libija svakako spada usled povesnih, kulturoloških i tradicijskih razloga, a u nekim aspektima čak je i superiorniji od bazičnih pravnih modela zastupljenih u civilizaciji Okcidenta. Problem je, da se sad ovde ne rasplinjavamo u bespućima povesne zbiljnosti, nastojanje da se muda prodaju pod bubrege.

Osnovni je problem u serijatu, koji nije prihvatljiv za 21. vek.

Šerijat za ono što se definiše kao Evropa i još pokoji deo sveta nije prihvatljiv ne samo u ovom, već ni u bilo kojem prethodnom veku. No to i nije problem, jer Libija ne namerava da nameće taj šerijat ni severno ni zapadno.
Međutim, tu se otvaraju neka dodatna pitanja:

1. Iz čega proističe uverenje mnogih da je za Libiju neki drugi pravni model, recimo anglosaksonski, nužno prihvatljiviji i superiorniji?

2. S kojim je sve poteškoćama, ne samo tehničke, već i suštinske prirode, skopčano uvođenje novog pravnog modela na jedno podneblje, pri čemu taj novi pravni model ne korespondira sa civilizacijskim, tradicijskim, kulturološkim i inim nasleđem tog područja? Preciznije, koliko bi odista bio učinkovit taj novi pravni model, odnosno koliko razgranat policijski i pravosudni aparat bi zahtevalo njegovo sprovođenje u delo?

3. Zbog čega se šerijat u percepciji velikog broja ljudi reducira na samo na poligamiju, kamenovanje i odsecanje ruke? Što su svakako anahronizmi u XXI veku, te se i ne praktikuju u većini islamskih zemalja. Mada, moram priznati da ponekad ne nalazim da su kazne koje šerijat propisuje za određena krivična dela preterane, pre su krivične sankcije koje propisuju sekularni zakoni preblage (prihvatam svaku optužbu za radikalizam koju će izazvati moj stav da počinioca n.pr.silovanja treba primereno i oštro kazniti, na način nedvosmislen i užasavajuće preteći za ostatak stanovništa. No, što se tiče poligamije, decidirano sam protivan - jedva izlazim na kraj i sa jednom ).

4. Zašto se islamskim društvima odriče mogućnost evolutivnog razvoja kroz koji je prošla Evropa i zašto se od njih zahteva dosledno sleđenje evropskog modela?

Baš kao što ne nalazim da bi uvođenje, tačnije vraćanje šerijata, u celosti ili samo u nekim njegovim aspektima, donelo ikakvu sreću, recimo, Bosni i Hercegovini ili Srbiji, tako ne nalazim da bi anglosaksonski pravni model usrećio jednu, recimo, Libiju.
A što se tiče anomalija kako u postojećem, tako i u budućem pravnom modelu libijske države, nalazim da je Okcidentu mudrije da pomogne Libiji da iznalazi odgovarajuća rešenja u okviru postojećeg modela, nego da na silu kalemi jedan za tamošnje uslove neprimeren i stran model.

milisav68

elis

A što se tiče anomalija kako u postojećem, tako i u budućem pravnom modelu libijske države, nalazim da je Okcidentu mudrije da pomogne Libiji da iznalazi odgovarajuća rešenja u okviru postojećeg modela, nego da na silu kalemi jedan za tamošnje uslove neprimeren i stran model.

Ovo ti je odličan šlagvort za neki tekst(blog ili više njih), o državnim i društvenim uredjenjemima u islamskim državama.
Čisto da se stekne neka slika, i da se "izadje" iz stereotipa.

Pa jeste dobar šlagvort, samo što ja nisam nikakav autoritet za pisanje takvih tekstova - morao bih googlati za informacijama, a google-based tekstovi uvek su na neki način uvreda za čitaoce, jer polaze od pretpostavke da oni sami ne umeju da surfaju.
Međutim, volim da tu i tamo skršim pokoji mit i stereotip, a za to nisu potrebne silne informacije, dovoljno je samo da se čovek oboruža sumnjom i da sebe prestane tretirati kao središte univerzuma, odnosno da prestane sebe uzimati kao prameru sveta.
Ne treba dugo zuriti u (ne samo ovdašnje) komentare povodom bilo kojeg neuralgičnog događaja, pa shvatiti da je većina napisana iz ubeđenja njihovog autora da je neporecivo u pravu i da do u najsitniji kapilar razumeva krvotok povesti i društva. A to što se predznaci takvih komentara razlikuju, što se jedni junački obrušavaju na ono što drugi herojski brane, to samo govori o tome koliko je i znanjem i sumnjom i pameću siromašna pozicija njihovih pisaca.

freehand

Da, izuzetno interesantna tema, ali za drugi blog.
U konkretnom kontekstu pitanje je - šta ćemo dobiti u medijsko pojilo kao racionalizaciju situacije u kojoj je sa svih strana peglana jedna zemlja, pobijene desetine hiljada ljudi, i na kraju na najbrutalniji i najskaredniji način ubijen anahroni, krvožedni diktator, da bi se promenilo - šta?
I u kom smeru?
Dakle, oni koji su prvo stvarali, pa uništavali talibane, stvarali pa uništavali Al-Kaidu, sad su srušili mračnog srednjevekovnog ludačkog nasilnika kako bi umesto Zelene knjige ustoličili Kuran, a sve u smislu modernizacije, demokratije ištatijaznam?
I kako ćemo sad sa mulama i sa Persijom?!
To će bolje Sonja Biserko i njeni istomišljenici sa Bloga, ako se jave, objasniti, jel.

Ima jedan lik u blizini koji će i ne trepnuvši ustvrditi da iranske mule podržavaju Zukrolića
A stavljati znak jednoznačnosti između Libije i Irana kao nedvosmisleno islamskih zemalja, a što googleznalci tako rado čine, ne razlikuje se od stavljanja znaka jednoznačnosti između Poljske i Srbije kao, uslovno, hrišćanskih zemalja.
Prema tome - preživećemo i bez objašnjenja tih i takvih
Samo ne znam kako ćemo preživeti ubeđenje Okcidenta da je superiorniji od Orijenta i ubeđenje Orijenta da je vredniji od Okcidenta.

freehand

... Tu važi samo jedno pravilo: pravilo o našim kučkinim sinovima.
To je bitna kvalitativna razlika između dobrih i loših mula i ajatolaha, demokratiskih i nedemokratskih diktatora, terorista i boraca za slobodu.

Upravo.
Oni koji kučkine sinove dele na njihove zločince i naše budale, upravo tom, po njihovom verovanju suptilnom, jezičkom distinkcijom otvaraju širom vrata svakom zlu.

srdjazlopogledja

Iz razloga sto serijat i nije pravni sistem, u poredjenju sa drugim modelima. Najlakse je uporediti sa "pravnim" sistemom Jote, i zapadnoevropskih drzava.

srdjazlopogledja

Moze se takvo pitanje postaviti i za usvajanje ustava, implementaciju demokratije i slicne stvari koje su promovisali vec. Navodno. Reklo bi se da je serijat u sukobu sa takvim nakanama.

Srđa, šerijat odista nije pravni sistem u poređenju sa drugim, poglavito zapadnoevropskim modelima, baš kao što iz kiplingovske vizure obojeni čovek nije čovek.
Baš kao što su zapadnoevropski pravni modeli iznikli iz teokratijskih kanonskih sistema, ne odričući ih se u potpunosti, upravo se tako i šerijat modelira kroz vreme. U pretprošlom veku taj pravni model doživeo je prilično korenite izmene koje su bile nužna posledica suočavanja islamskog sveta sa do tada nezamislivo dinamičnim društvenim i političkim promenama. Te transformacije nastavljaju se sve do danas, a ja se nadam da će se dešavati i u budućnosti.
To da je šerijat u suprotnosti sa demokratijom, izvini, ali moram primetiti da takve stavove inače iznose znalci za sve-i-svašta poput Muharema Bazdulja, Miljenka Jergovića, Miroslava Lazanskog i sličnih. Naravno, ne pada mi napamet da kažem da šerijatski sistem pogoduje demokratiji na način kako je ona jedino misliva u mozgovima neoliberala, ali da je smrtni neprijatelj demokratije, na to već ne mogu pristati. No, to je već sasvim druga tema - sad bi valjalo diskutovati o modalitetima demokratije i o tome šta ona odista jeste i koliko je odista ima tamo gde se veruje da je sveprisutna. A ja za tu temu, kao križanac anarhiste i monarhiste, definitivno nisam tipski i podesan sagovornik.

srdjazlopogledja

Kazne i poligamija su najuocivljivije, ali tu je sam proces, sud, "tuzilac", diskriminacija prema zenama, nemuslimanima itd.

Apsolutno ne odričem opravdanost primedbi koje si izneo. Međutim, tu stvar moramo posmatrati štono se kaže - dijalektički. Usled razloga koji uveliko nadmašuju nameru i domet ovog bloga, u jednom povesnom trenutku šerijat je bio neusporedivo superiorniji pravni sistem od svog zapadnog sabrata. Pa se situacija stubokom promenila. Naravno, to važi za gledanje iz jedne tačke. Posmatrač iz druge tačke imaće potpuno drugačiju sliku. Ja lično nalazim da i okcidentalni i orijentalni pravni modeli itekako imaju šta ponuditi jedni drugima. Jer ni jedan ni drugi nisu apsolutno nadmoćni ili apsolutno inferiorni u svim svojim aspektima.

srdjazlopogledja

Ne odricem ja nikom nista, narocito ne nekome u Libiji. Mislim, sto bi se to mene ticalo, u krajnjoj liniji? Ali serijat, sa namerama demokratije, ustava i pravnog sistema koji bi bio evolutivni korak, a da se krece iz serijata... Ne mislim da ce ici, al'... Videcemo.

O, itekako nas se sve ovo tiče, jer neće dugo proći do časa u kojem će opasni čovek iz Yeni Pazara početi da prvo stidljivo, a potom sve glasnije mulja oko selektivnog uvođenja šerijata i na ove prostore. Da i ne govorim koliko je takva mogućnost izgledna u BiH u kojoj se verskim pitanjima bavi još jedan opasni čovek.
Međutim, ne smatram da taj patronski stav po kojem se a priori polazi od pozicije superiornosti ikome nosi suštinsku i dugoročnu korist.

srdjazlopogledja

Ako Zapad treba da "pomaze" Libiji sa prekrajanjem serijata, onda je najbolje da ne pomaze uopste. To su losi kompromisi, jer sam serijat ne poznaje kompromise koji su potrebni da bi to "zalicilo" na zapadni sistem. Ili ljudi zele samo nekog drugog na mesto Gadafija?

Zaista misliš da šerijat ne poznaje kompromise ili da u sebi ne nosi potenciju evolutivnog razvoja? U tom slučaju ćeš mi teško moći objasniti proces dokidanja inkvizicije i razvoj sekularnih društava sa sekularnim pravnim modelima u Evropi. Ili odista veruješ da je to učinjeno onako, aleksandrogordijevski, nekakvim dekretom koji je donet preko noći?

Na kraju, da dodam još i to - ako valjanost jednog pravnog modela ocenjujemo po uspehu u borbi protiv kriminala, odnosno kršenja postavljenih pravnih normi, onda se moramo saglasiti sa onim što sam već rekao - da i zapad i istok itekako šta imaju da uče jedni od drugih.

srdjazlopogledja

...No, zapadni sistemi izlaze iz rimskog, paganskog sistema, a bivaju preoblikovani judeohelenizmom, tj. hriscanstvom, sto je potpuno obrnut proces. U tom smislu, inkvizicija je bila izuzetak, ne svuda prisutan, a sa reformistima, krece nov period, koji je dosta ucinio za razvoj te nauke, da li kontinentalne, ili anglosaksonske. Odatle ide talas ka ostatku kristendoma. Ali nisam dovoljno upucen u istoriju razvitka pravnih sistema. Cenim da tu ima ceo sektor ljudi koji izucavaju razvitak te humanisticke nauke.

Ali i šerijat ima svoje prethodnike i pravne sisteme koji su mu utirali put, među kojima su kako paganski, tako i judeohrišćanski. Što ga nesumnjivo kvalifikuje za nastavak unutarnje evolucije. Pored toga, ne smemo smetnuti s uma da je struktura zapadnih pravnih modela u dobroj meri određena pojavom kapitalizma i potrebe da se svojina zaštiti na način koji je dotad bio ne samo nepoznat već i nepotreban i da se radna snaga oslobodi stega nužnih za feudalnu ekonomiju. To je jedan od presudnijih faktora koji su doveli do darivanja slobode (ponekad samo iluzije slobode) pojedincu, slobode koja je na Orijentu zaista u deficitu. Ali ne zaboravimo i to da Orijent nije učestvovao u porađanju kapitalizma u koji tek poslednjih decenija počinje da ulazi.

srdjazlopogledja

OK, je smesno, ali Elis, nije svaka primedba upucena "sa visine", pa tako ni ova razlika, koja se tice suverenosti, nije potpuno neosnovana.

Ma Srđa, ni u primisli nemam da ti spadaš u one koji 's visoka' govore, zato i uživam u ovom dopisivanju s tobom, ali 'em imam taj, što freehand kaže, barokni stil , 'em neću, upravo zbog toga što razgovaramo 'na ravnoj nozi', da prećutim kad u tvom govorenju primetim nešto što nalikuje na naučenu lekciju.
I nisam govorio o suverenosti, već o superiornosti

koksy

Dobar (danas) Elis.
Malo si previše intervenisao sa pojašnjenjima tipa "nemojte pogrešno razumeti" ali, u globalu : 4+.
Sad kad si od mene dobio pohvalu mo'š slobodno dići nos.

Jebote, ti o nekakvom nosu, a ja razmišljam da zbog te pohvale dignem ruku na sebe

P.S.
Neiskusan si, pa ću ovaj put biti milostiv, ali drugi put dobro razmisli kad mi kreneš davati ocene. Mnogo sam bre sujetan, a kad se moja sujeta pusti s lanca, to nikad nije ugodno onome na koga se ustremi

jasnaz

...

A umesto



Amos sad izgleda ovako