Sedam milijardi ljudi

/ 27.10.2011. u 15:05

Komentari: 221
Čitanost: 28379
/
Preporuke: 6864
/

overpopulation.jpg?w=455&h=343

Ovih dana će naša civilizacija da postigne jedan zanimljiv rekord: broj stanovnika na planeti će da premaši cifru od 7 milijardi. Ljudi koji se ozbiljno bave demografijom i priraštajem stanovništva kažu da će to da se desi u periodu izmedju oktobra ove i marta sledeće godine, ali je trenutno popularno da se za tačan datum uzima 31. oktobar 2011., na dan Veštica, za nekoliko dana od danas. Tada će nas biti sedam milijardi.

Prvi put je populacija ljudske vrste premašila jednu milijardu pre oko 200 godina, tacnije 1804. i za to je bilo potrebno da protekne skoro 2000 godina (populacija Zemlje početkom Nove Ere, u doba Starog Rima, je bila oko 200 miliona, a 1500. godine oko 500 miliona). Druga milijarda je ostvarena 1927., četvrta 1974., i računa se da će nas biti osam milijardi 2025. godine. Vremenski razmak, u godinama, izmedju ovih udvostručenja broja stanovnika je 304, 123, 47 i 51 godina. Ako se ovaj trend nastavi - a svi su izgledi da hoće barem u dogledno vreme – za oko 40 godina će na planeti živeti 10 milijardi ljudi. Biće nas sve više, sve brže.

Suočeni sa ovim činjenicama, mnogi ljudi smatraju da je ovo put ka opštoj propasti civilizacije jer na planeti nema dovoljno hrane, vode i energije (o drugim ljudskim potrebama da ne govorimo) da bi na njoj toliko ljudi normalno živelo.

Prvi zagovornik ovog scenarija je bio Tomas Maltus, sveštenik i filozof, koji je 1798. godine štampao knjigu Esej o Principu Populacije (ova knjiga je doživela više izmena i izdanja – poslednje 1826.), gde je, služeći se jednostavnim matematičkim modelom priraštaja stanovništva, pokušao da pokaže kako razvoj poljoprivrede, tehnologije, itd., ne može da prati eksponencijalno brz rast broja stanovnika, te da je neophodno intervenisati po tom pitanju.

Maltusovi proračuni su zasnovani na veoma grubom matematičkom modelu koji nije uzimao u obzir mnoge važne faktore koji utiču na ograničenje priraštaja, ali to je u njegovo vreme bila poslednja reč nauke. Ova knjiga se u demografiji danas pominje iz istorijskih razloga i mnogi njeni rezultati nisu tačni, ali je ona izvršila veliki uticaj na mnoge mislioce toga vremena. Korisno je pomenuti da su Maltusove ideje imale veliki uticaj na Darvina, koji ih je koristio prilikom formulacije svoje teorije o prirodnoj selekciji. Čak i danas ima zagovornika ograničenja broja stanovnika raznim metodama socijalnog inženjeringa. Maltus je predlagao uzdržavanje (celibat), sklapanje brakova u kasnijim godinama, oporezivanje za višak dece, i slično. Ovakve ideje cirkulišu i danas ponegde.

U vreme kada je populacija planete dostizala cifru od dve milijarde (ranih sedamdesetih), pojavila se izuzetno uticajna knjiga neo-maltuzijanca Pola Erliha, Populaciona Bomba, u kojoj je predstavljen scenario po kome će već za deceniju ili dve doći do masovnog umiranja od gladi širom planete. U jednom javnom nastupu na američkoj TV mreži CBS on je tvrdio da će, povećanjem broja stanovnika, temperatura na Zemlji početi da raste do neizdržljivih vrednosti, itd. Ukratko, pravi doomsday scenario po kome nam je, usled prenaseljenosti, ostalo još jedva nešto malo života. Ni jedno od ovih Erlihovih predvidjanja nije se ostvarilo.

Nasuprot Maltusu i njegovim sledbenicima, već hiljadama godina postoje i pronatalisti – ljudi koji zagovaraju ideju da je povećanje broja stanovnika korisno jer vodi povećanju radne snage, rastu tržišta, povećanju broja vojnika, itd. Svoje argumente su obično zasnivali na svojim religioznim uverenjima kakva se propagiraju u svetim knjigama kao što su Biblija, Kuran, itd. Ovo gledište je imalo neko opravdanje u vreme velikih perioda gladi, bolesti i ratova, ali danas, kada opasnosti od zagadjenja i preterane potrošnje počinju globalno da nas ugrožavaju, malo ko ozbiljan može da ga opravda.

U stvari, svet je u stanju da hrani i izdržava mnogo više ljudi, na kratke staze. Za poslednjih 200 godina, zahvaljujući razvoju tehnologije, ekonomski proizvod po glavi stanovnika je uvećan jedanaest puta. Životni vek je utrostručen tokom poslednjih nekoliko hiljada godina. Prosečan broj dece po ženi koja radja je danas oko 2.5, dok je 1950. bio duplo veći. Populacija raste brzinom od 1.1% godišnje, sto je upola manje nego 1960. godine. Ovaj usporeni rast omogućava porodicama da se orijentišu na boljitak svoje dece, a ne samo na njihov broj. U tom smislu, stvari se poboljšavaju.

Medjutim, skoro polovina današnje populacije živi ispod granice siromaštva (koja je odredjena na 2 dolara dnevno). U Kini, tako siromašnih ima oko 35%, u Indiji 75%. Blizu milijardu ljudi su hronično gladni ili nedovoljno hranjeni. Iako svet proizvodi dovoljno žitarica da hrani 9-10 milijardi ljudi, manje od polovine toga se koristi za ljudsku ishranu, a ostatak se troši na proizvodnju goriva, za ishranu domaćih životinja, za proizvodnju plastike i za ostale industrijske svrhe.

Svi ovi podaci koje sam gore naveo se mogu lako naći na internetu (ja sam ih tako našao) pored mnogih drugih koje nisam pominjao (o broju nepismenih, o urbanizaciji, o položaju žena, itd.) i oni su, jednostavno, činjenice koje stoje pred nama.

Postoji još jedan demografski aspekt rasta populacije koji sve više počinje da dobija političku notu. Naime, priraštaj stanovništva nije u svim sredinama i svim delovima planete isti. Dok se u Evropi, Severnoj Americi i drugim razvijenim zemljama primećuje usporen (ili, čak, negativan) rast, u siromašnim zemljama je on pozitivan. Primera radi, prosečna porodica u Nigeru, u Africi, očekuje i želi da ima oko desetoro dece (i obično ima). Takav rast je, naravno, neodrživ jer ako bi se tako ponašao ceo svet, populacija planete bi se upetostručila samo tokom jedne generacije.

Ovakva disproporcija u rastu dovodi do promene demografskih odnosa, a to može da ima ozbiljne političke posledice. Nacionalisti raznih vrsta i ubedjenja počinju da upozoravaju na «zatamnjivanje» bele rase – od evropskih zemalja do Severne Amerike. Maltuzijanski metodi ograničenja radjanja počinju ponovo da se prizivaju, ovog puta namenjeni strancima. U zemljama gde je priraštaj negativan govori se o beloj kugi. U Erlihovoj knjizi, pomenutoj gore, on se zalagao da bogate zemlje izvrše trijažu siromašnih i da pomoć u hrani šalju samo onima koji imaju šanse da prežive ograničavajući svoj priraštaj – Indiji, na primer, bi pomoć bila uskraćena (u to vreme je Indira Gandi pravila one socijalne eksperimente sa kastracijom). Novi zakoni o emigraciji su sve strožiji prema emigrantima tamnije kože koji dolaze iz nerazvijenih i siromašnih zemalja. Nadam se da ovo nije nagoveštaj širih političkih kretanja koja nas u budućnosti čekaju.

Čitajući nedavno knjigu Superfreakonomics naišao sam na jedan ohrabrujući podatak. U mnogim delovima Indije sela su izolovana od ostatka sveta, nema televizije, nema informacija koje bi došle spolja. Živi se po tradicionalnim zakonima koji vladaju vekovima. Medjutim, uvodjenje kablovske TV u takvim selima je donelo vazne socijalne promene. Žene su počele da više vode računa o tome kako se oblače, dobile su svojevrsnu moć i sve više odbijaju da u porodici služe samo kao vlasništvo ili mašina za pravljenje dece. One same počinju da razvijaju svest da veliki broj dece ne mora da znači i veće porodično bogatstvo. Mozda je to put ka rešenju? Dajući ženama veću moć i obrazovanje može da dovede do smanjenja priraštaja stanovništva u siromašnim i mnogoljudnim populacijama. Možda će baš te žene, koje su izrodile svih ovih sedam milijardi ljudi, ipak na kraju spasiti svet.

postavite na |

Komentari (221)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

zilikaka 16:28 27.10.2011

Re: ha!

izmedju decijeg i mog rodjenja populacija se udvostrucila.

A tvoja godina rođenja je paran broj

Jukie 16:34 27.10.2011

Re: ha!

the global population was approximately: 3,806,527,092

Sećam se kad smo čekali petu milijardu... u školi nam je nastavnica rekla "evo sad će biti pet milijardi" (doduše rekli su nam i da će nam javiti kada naša škola bude imala 2000 đaka, pa se to nije desilo...)
A u Orlovi rano lete se isto pominje neki broj milijardi ljudi koji nisu videli nečiji šešir kako viri iz lišća na vrhu najvišeg drveta u šumi.

omega68 16:20 27.10.2011

?

31. oktobar 2011., na dan Veštica

Doktore, je l ovo greška ili namera teška?, srećan bih bio da je ovo prvo
Tog dana je sveti Luka , slava mnogih srpskih porodica koje , po tome, mogu da se smatraju da su u srodstvu

nsarski 16:29 27.10.2011

Re: ?

Tog dana je sveti Luka , slava mnogih srpskih porodica koje , po tome, mogu da se smatraju da su u srodstvu

Znam da je Sv. Luka - pozvan sam na slavu. Medjutim, 31. oktobar je i Halloween koji je u ostatku sveta mnogo poznatiji. U Njujorku je broj od 7 milijardi proglasen za planetarni Halloween scare.

zilikaka 16:30 27.10.2011

Re: ?

Tog dana je sveti Luka , slava mnogih srpskih porodica koje , po tome, mogu da se smatraju da su u srodstvu

...moja devojačka slava

Jukie 16:36 27.10.2011

Re: ?

Sveti Luka, sneg do kuka
sveti Mrata, sneg do vrata,
sveti Toma tera žene doma

dragan7557 19:04 27.10.2011

Re: ?

nsarski
Tog dana je sveti Luka , slava mnogih srpskih porodica koje , po tome, mogu da se smatraju da su u srodstvu

Znam da je Sv. Luka - pozvan sam na slavu. Medjutim, 31. oktobar je i Halloween koji je u ostatku sveta mnogo poznatiji. U Njujorku je broj od 7 milijardi proglasen za planetarni Halloween scare.

Glupavost, Halloween, je holivudizacija, pa se i po tome vidi do koje sumanute mere su ameri sumanuti. a ono da je Sveti Luka napisao i neko Jevanđelje "In God we trust" naciji nije ni poznato.

Ostatak sveta je valjda sumanuti Holivud? E, vala, svetinja je bila ona cenzura, dok je nje bilo i odnosni ostatak sveta je bio malo, ali ipak ne mnogo civilizovaniji.

E sad u Njujorku, jedini od velikih gradova, gde se osećam isto kao u nekoj ludari u u robijašnici odjednom, a čini mi se da je Danteov pakao literarlna slika i priliketina Velike smrdljive bundeve.

Jedan moj prijatelj priča kako je prilikom prve, i jedine posete, toj Sodomi i Gomori, u Centralnom parku jeo dudinje a one gluperde ga izbečeno gledale.

Imam utisak da je ipak Vašington DC najgore mesto koje na svetu postoji.

Boston smatram štalom, a Čikago me živo podseća na balkanske selendre.

Huston me je toliko oduševio, da sam posle nekoliko sati pobegao glavom bez obzira, u Nju Orleans. Oni drugi biseri onoga što neko ovde opriča kao: Amerika nije drugi kontinent to je druga planeta, stoji, ali ako je druga onda je to najgora moguća druga planeta koja postoji

cerski

kukusigameni 21:08 27.10.2011

Re: ?

dragan7557
ali ako je druga onda je to najgora moguća druga planeta koja postoji

Nisi bio na Marsu. Tamo je tek sranje.

docsumann 21:12 27.10.2011

Re: ?

nsarski 21:14 27.10.2011

Re: ?

Amerika nije drugi kontinent to je druga planeta, stoji, ali ako je druga onda je to najgora moguća druga planeta koja postoji

Boston smatram štalom, a Čikago me živo podseća na balkanske selendre.

Ti bas ne biras reci kada govoris o ljudima/stvarima/pojavama koje ne volis?

docsumann 21:59 27.10.2011

Re: ?

Ti bas ne biras reci kada govoris o ljudima/stvarima/pojavama koje ne volis?

Naprotiv, bira

dragan7557 22:02 27.10.2011

Re: ?

nsarski
Amerika nije drugi kontinent to je druga planeta, stoji, ali ako je druga onda je to najgora moguća druga planeta koja postoji

Boston smatram štalom, a Čikago me živo podseća na balkanske selendre.

Ti bas ne biras reci kada govoris o ljudima/stvarima/pojavama koje ne volis?

A i zašto bih, između dva putovanja na nekoliko dana sam došao kući, odmah čim sam pritisnuo objavi, ovoga na čega reaguješ, počela je kuknjava na stepeništu, izbio je požar u apartmanu do mog, prve komšije. Posle ujdurme koja prati takav doživljaj, pre dva minita su me policija i vatrogasci pustili da uđem u moj apartman. Da recimo moja komšinica nije kukala, po stepeništu ja ne bih ni primetio da se nešto dešava, a kad sam otvorio vrata da vidim šta se dešava, u glavu me je strefio oblak dima.

Da je birala reči kako ti kažeš, ja ne bih ni primetio uzbunu u hodniku.

Posle skoro dva sata drndanja stvar se evo polako smiruje.

cerski

p.s. kada bi svi izražavali svoje nezadovoljstvo, sa stvarima koje ne vole, ovaj svet bi bio mnogo bolji, uz zslov da oni kojima se to nezadovoljstvo izražava shvate, da svojim bližnjim čine zlo. Šteta je minimalna, a i osiguran sam za takve prikike.

dragan7557 22:03 27.10.2011

Re: ?

docsumann
Ti bas ne biras reci kada govoris o ljudima/stvarima/pojavama koje ne volis?

Naprotiv, bira

Hvala doksu, ti jedini, razumeš pravilno.

cerski

mrdax 22:13 27.10.2011

Re: ?

E sad u Njujorku, jedini od velikih gradova, gde se osećam isto kao u nekoj ludari u u robijašnici odjednom, a čini mi se da je Danteov pakao literarlna slika i priliketina Velike smrdljive bundeve.

Jedan moj prijatelj priča kako je prilikom prve, i jedine posete, toj Sodomi i Gomori, u Centralnom parku jeo dudinje a one gluperde ga izbečeno gledale.

Imam utisak da je ipak Vašington DC najgore mesto koje na svetu postoji.

Boston smatram štalom, a Čikago me živo podseća na balkanske selendre.

Huston me je toliko oduševio, da sam posle nekoliko sati pobegao glavom bez obzira, u Nju Orleans. Oni drugi biseri onoga što neko ovde opriča kao: Amerika nije drugi kontinent to je druga planeta, stoji, ali ako je druga onda je to najgora moguća druga planeta koja postoji

Gde si Cerski Ameru stari.

dragan7557 22:58 27.10.2011

Re: ?

mrdax
E sad u Njujorku, jedini od velikih gradova, gde se osećam isto kao u nekoj ludari u u robijašnici odjednom, a čini mi se da je Danteov pakao literarlna slika i priliketina Velike smrdljive bundeve.

Jedan moj prijatelj priča kako je prilikom prve, i jedine posete, toj Sodomi i Gomori, u Centralnom parku jeo dudinje a one gluperde ga izbečeno gledale.

Imam utisak da je ipak Vašington DC najgore mesto koje na svetu postoji.

Boston smatram štalom, a Čikago me živo podseća na balkanske selendre.

Huston me je toliko oduševio, da sam posle nekoliko sati pobegao glavom bez obzira, u Nju Orleans. Oni drugi biseri onoga što neko ovde opriča kao: Amerika nije drugi kontinent to je druga planeta, stoji, ali ako je druga onda je to najgora moguća druga planeta koja postoji

Gde si Cerski Ameru stari.

Evo ga, kao što napisah, imeđu dva putovanja dođoh kući, i umal' me ne zapali ova bagra od civilizovanih Jevropljana.

cerski

vishnja92 16:26 27.10.2011

ps

vege:

Iako svet proizvodi dovoljno žitarica da hrani 9-10 milijardi ljudi, manje od polovine toga se koristi za ljudsku ishranu, a ostatak se troši na proizvodnju goriva, za ishranu domaćih životinja, za proizvodnju plastike i za ostale industrijske svrhe.

koliko znam (a nije iskljuceno da pogresno znam), ubedljivo najveci deo "nekorisnih" zitarica odlazi na ishranu domacih zivotinja.
kada bi (nastupa mali perica, ta-daaaa) vecina covecanstva presla na hranu biljnog porekla, hrane bi itekako bilo za sve (otud i ona akcija "vege ponedeljak" i njoj slicne). ok, ne moramo da se odreknemo, ali ako bi se potrosnja hrane zivotinjskog porekla smanjila, bilo bi neke vajde. ono sto nije za utehu je da je ta potrosnja najveca u najrazvijenijim zemljama, tako da manje-vise sve zavisi od njih.

Mozda je to put ka rešenju? Dajući ženama veću moć i obrazovanje može da dovede do smanjenja priraštaja stanovništva u siromašnim i mnogoljudnim populacijama. Možda će baš te žene, koje su izrodile svih ovih sedam milijardi ljudi, ipak na kraju spasiti svet.

Goran Vučković 16:30 27.10.2011

Re: ps

kada bi (nastupa mali perica, ta-daaaa) vecina covecanstva presla na hranu biljnog porekla, hrane bi itekako bilo za sve (otud i ona akcija "vege ponedeljak" i njoj slicne)

Do sledećeg ćoška

nsarski 16:31 27.10.2011

Re: ps

kada bi (nastupa mali perica, ta-daaaa) vecina covecanstva presla na hranu biljnog porekla, hrane bi itekako bilo za sve (otud i ona akcija "vege ponedeljak" i njoj slicne). ok, ne moramo da se odreknemo, ali ako bi se potrosnja hrane zivotinjskog porekla smanjila, bilo bi neke vajde. ono sto nije za utehu je da je ta potrosnja najveca u najrazvijenijim zemljama, tako da manje-vise sve zavisi od njih.

Sta da kazem, sem da preporucim. Slazem se u potpunosti.

metrevelic 17:53 27.10.2011

svinja,kralj životinja

kada bi (nastupa mali perica, ta-daaaa) vecina covecanstva presla na hranu biljnog porekla, hrane bi itekako bilo za sve (otud i ona akcija "vege ponedeljak" i njoj slicne). ok, ne moramo da se odreknemo, ali ako bi se potrosnja hrane zivotinjskog porekla smanjila,

pa postoji jasna korelacija između jedenja čvaraka i rasta populacije.
gdje više jedu svinjetine manji je prirast. zato treba promovisat jedenje špeka i šunke umesto špinata i palente.

A gladnoj africi je potrebno privatno vlasništvo i silazak sa vlasti "velikana pokreta nesvrstanih"
usporedite stanje u aziskim zemljama i afričkim 1930 i sada.
a isto tako liči na bezobrazluk da oni koji populaciski izumiru finasiraju one koji se eksponencijalno razmnožavaju da nebi umrli od gladi. Šta je idući korak, porezima i taksama kaznit one koji zarađuju za kulen, potom uvest obavezno hranjenje u menzi da nema varanja.

predatortz 17:56 27.10.2011

Re: svinja,kralj životinja

Šta je idući korak, porezima i taksama kaznit one koji zarađuju za kulen,

Ustanak!
Bolje grob nego rob!

nsarski 18:06 27.10.2011

Re: svinja,kralj životinja

A gladnoj africi je potrebno privatno vlasništvo i silazak sa vlasti "velikana pokreta nesvrstanih"
usporedite stanje u aziskim zemljama i afričkim 1930 i sada.

Godine 1950. bilo je tri puta vise Evropljana nego ljudi iz donjeg dela Afrike (sub-Saharan Afrika). 2010. Afrikanaca ima oko 16% vise od Evropljana, a do kraja veka ce ih biti 4 puta vise.

vishnja92 18:10 27.10.2011

Re: svinja,kralj životinja

pa postoji jasna korelacija između jedenja čvaraka i rasta populacije.
gdje više jedu svinjetine manji je prirast.

obrnuto: gde je manji prirastaj, jede se vise mesa.
za generaciju i po potrosnja mesa i mesnih preradjevina se umnogostrucila, posledicno imas degenerativne i ine poremecaje i bolesti koje se skupo lece i ne lece uz pomoc farmaceutskih zlikovaca, teretane u kojima trosis visak dok neko ne tako daleko ima manjak (nikad necu razumeti zasto kardio sprave ne proizvode struju za gym) itd isl.

a isto tako liči na bezobrazluk da oni koji populaciski izumiru finasiraju one koji se eksponencijalno razmnožavaju da nebi umrli od gladi. Šta je idući korak, porezima i taksama kaznit one koji zarađuju za kulen, potom uvest obavezno hranjenje u menzi da nema varanja.

e neka si reko, svaka ti zlata vredi

metrevelic 20:46 27.10.2011

Re: svinja,kralj životinja

e neka si reko, svaka ti zlata vredi

bolje umrit no mučat
Bio kod nas u selu neki Dronjak (to mu je prezime) meo je ljudima tavane od žita 46. zbog viših ciljeva.
Tako da ja nebi bio voljan da mi neko špek,pršut,kulen i sl. skida sa tavana zbog Somalije 2020.Ovako i onako sreda i petak se poste (a bogami petkom nebi trebalo da se jede ako je čeljade deblje) al to nije zbog Patrisa Lumumbe. sa druge strane zgražatelji nad tuđim tanjurom su najčešče kučkari rasisti koji raznim friskisima rane svoju rasnu štenad dok đulovi u africi nemaju ni kosti (kosti trebju vraču).Zato drage brižne tetke , kad se idući put budete zgražali nad "leševima" u tuđem tanjuru pomislite možda je problem u prikrivenoj agresiji prema majci , najbliži psihoanalitičar če vam to objasnit za jedno 150 x 50 eura (ili malo više ako ste tvrđi na uvidima) . Ako želite vidjet kako pomoć Africi pogledajte ovo. A ako živite u betonskim neboderima u NBG tad je vaša toplinska rastrošnost pojela daleko više krmiva od bilo kog krmeta.Isto vredi za Dorćolske zgrade sa rasklimanim prozorima.
Idete si psihiću a nemojte zavirivat u tuđe tanjure i davat predloge tipa kad bi svi glodali praziluk radnim danom ...
a uopšte ne mislim da će porast broja stanovnika strašno poskupjet hranu. (zemlja je jeftina u Srbiji pa kupujte ako ste sigurni u to)

vishnja92 21:41 29.10.2011

Re: svinja,kralj životinja

edit: obrisala. ovo iznad nije vredno nijedne reci.

docsumann 16:36 27.10.2011

Ne mogu da se sjetim

da li ima neki SF roman ili film, koji obrađuje situaciju u kojoj ljudi počinju da se "guše" uslijed prenaseljenosti planete.

predatortz 17:42 27.10.2011

Re: Ne mogu da se sjetim

da li ima neki SF roman ili film, koji obrađuje situaciju u kojoj ljudi počinju da se "guše" uslijed prenaseljenosti planete.

Ne boj se , rešiće to maderfakersi

docsumann 17:49 27.10.2011

do the math!

dragan7557 19:08 27.10.2011

Re: Ne mogu da se sjetim

docsumann
da li ima neki SF roman ili film, koji obrađuje situaciju u kojoj ljudi počinju da se "guše" uslijed prenaseljenosti planete.

Ma jok svi polude i završe kao Jim Jones & Co.

cerski

pape92 19:48 27.10.2011

Re: Ne mogu da se sjetim

neki SF roman ili film,

Soylent Green. Tu se u jednom paketu rešava problem prenaseljenosti i prehrane čovečanstva.

SPOILER

Soylent green is made of people.

Atomski mrav 20:02 27.10.2011

Re: Ne mogu da se sjetim

Soylent Green.

*ebeno dobar film!

vladaxy 20:03 27.10.2011

Re: do the math!

Evo: kada bi svi ljudi sveta (6,5 milijardi!) bili raspoređeni u četvoročlane porodice i smešteni u kuće srednje veličine (100 kvm) sa okućnicom (300kvm), svi bi stali na površinu jednog Teksasa (696.000 kvm). Ostatak planete bi bio prazan...

antioksidant 20:13 27.10.2011

Re: do the math!

vladaxy
Evo: kada bi svi ljudi sveta (6,5 milijardi!) bili raspoređeni u četvoročlane porodice i smešteni u kuće srednje veličine (100 kvm) sa okućnicom (300kvm), svi bi stali na površinu jednog Teksasa (696.000 kvm). Ostatak planete bi bio prazan...

a gde bi sa cak norisom?

nsarski 20:20 27.10.2011

Re: do the math!

Evo: kada bi svi ljudi sveta (6,5 milijardi!) bili raspoređeni u četvoročlane porodice i smešteni u kuće srednje veličine (100 kvm) sa okućnicom (300kvm), svi bi stali na površinu jednog Teksasa (696.000 kvm). Ostatak planete bi bio prazan...

Ja nisam proveravao ovaj racun, ali ti verujem na rec.

Medjutim nije problem u tome da li na Zemlji ima dovoljno mesta za sve nego da li ima dovoljno hrane, vode, energije, itd., za sve.

Mislim, ni Indija nije posebno gusto naseljena. U poredjenju sa Singapurom, recimo, koji je sampion sa 7.3 hiljade stanovnika po kvadratnom kilometru, Indija ima 367 ljudi po km^2, ali mnogi od njih gladuju i jedva prezivljavaju. Indija bi trebala da ima oko 30 milijardi ljudi (25 puta vise nego sada) da bi postigla sadasnju gustinu naseljenosti Singapura.

Dr M 20:36 27.10.2011

Re: do the math!

Indija bi trebala da ima oko 30 milijardi ljudi (25 puta vise nego sada) da bi postigla sadasnju gustinu naseljenosti Singapura.

Planeta bi se opasno nakrenula na tu stranu..

docsumann 20:42 27.10.2011

Re: Ne mogu da se sjetim

Soylent Green

hvala na informaciji

*ebeno dobar film!

i preporuci

AlexDunja 20:48 27.10.2011

Re: do the math!

a gde bi sa cak norisom?

poslednji koji sam čula:

šta radi č.n. na dimnjaku?
štipa dim za oči.

vishnja92 21:01 27.10.2011

Re: Ne mogu da se sjetim

Soylent Green. Tu se u jednom paketu rešava problem prenaseljenosti i prehrane čovečanstva.

uf, meni se nekoliko scena iz tog filma godinama motalo po glavi uvece kad legnem. doc, ne moras da gledas, znas sve i bez toga.

sjajan i strasan film
(smajli pod traumom)

dragan7557 23:04 27.10.2011

Re: do the math!

Medjutim nije problem u tome da li na Zemlji ima dovoljno mesta za sve nego da li ima dovoljno hrane, vode, energije, itd., za sve.

Naravno da ima, ali je idiotski raspoređena.

Uostalom robovlasništvo je ukinuto (ne svuda), tek pre stotinak i nešto godina, a to dovoljno govori o civilizovanosti.

cerski

NNN 10:50 28.10.2011

Re: Ne mogu da se sjetim

Soylent green

jinks 16:39 27.10.2011

...

Postoji još jedan demografski aspekt rasta populacije koji sve više počinje da dobija političku notu. Dok se u Evropi, Severnoj Americi i drugim razvijenim zemljama primećuje usporen (ili, čak, negativan) rast, u siromašnim zemljama je on pozitivan. Primera radi, prosečna porodica u Nigeru, u Africi, očekuje i želi da ima oko desetoro dece (i obično ima).

Možda je deo objašnjenja citiranog dela bloga dala jedna Kineskinja u emisiji o populacionoj politici koja je u Kini na snazi zadnjih nekoliko decenija ... o gajenju porodica sa jednim detetom.

Kada su je intervjuisali, da li bi rodila više od jednog deteta ukoliko bi bio ukinut pomenut zakon ... rekla je kranje prozaično: "Ne, zato što je u međuvremenu porastao standard, pa je skuplje imati dete".

vladimir petrovic 20:34 27.10.2011

Idenje u drugu krajnost

Jinks
... u emisiji o populacionoj politici koja je u Kini na snazi zadnjih nekoliko decenija ... o gajenju porodica sa jednim detetom.

Slučaj sa Kinom je umnogome problematičan, kako god da se stvar posmatra.

Najpre, dugo im je trebalo da uoče da ih je premnogo.
Onda su uveli "restrikcije", porodice sa jednim detetom, da bi se pojavili drugi problemi. Na engleskom to se zove Gendercide (The war on baby girls).

Kako se tradicionalno više vole muška nego ženska deca, prirodna ravnoteža se poremetila, pa se danas na 100 devojčica radja - 120 dečaka.

For millions of couples, the answer is: abort the daughter, try for a son. In China and northern India more than 120 boys are being born for every 100 girls. Nature dictates that slightly more males are born than females to offset boys’ greater susceptibility to infant disease. But nothing on this scale.

Gendercide: China's shameful massacre of unborn girls means there will soon be 30m more men than women

U Indiji, drugoj najbrojnijoj zemlji po stanovništvu, svi znaju za "Female Infanticide".
Ako se ovakav trend nastavi, žene će biti u velikoj manjini... pa će još početi da uvode - poliandriju.

nsarski 21:07 27.10.2011

Re: Drugo idenje u krajnost

Slučaj sa Kinom je umnogome problematičan, kako god da se stvar posmatra.

Ovih dana je neki kineski funkcioner (zaboravio sam ime) isticao da je upravo kineska one child policy usporila rast populacije. Na primer, kaze on, cifra od 7 milijardi bi bila dostignuta jos 2006. godine. Mnogi ovo osporavaju.
Singapur je, koliko znam, resio svoj problem prenaseljenosti (najgusce naseljena zemlja na svetu) sistemom oporezivanja. Cim porodica ima vise od dvoje dece, porezi naglo rastu, trece dete nema privilegije da ide u obliznju skolu, i, generalno, zivot postaje mnogo tezi. Kod njih nema ogranicenja koliko dece mozes da imas, ali te svako dete posle drugog mnooogo kosta.

jinks 21:12 27.10.2011

Re: Idenje u drugu krajnost

Ne znam koliko i sledeci detalj moze da bude relevantan, ali posto zadnjih vise generacija gro porodica odgaja samo jedno dete (a verovatno ce to jos duze vremena trajati) za 20/30 godina u Kini ce gotovo svi ljudi biti jedinci.

Posto neko rece da su jedina deca ponekad svet za sebe, mozda ce i to imati uticaj na drustvene tokove, prirodu medjuljudskih i drustvenih odnosa u Kini.

(a mozda i nece :)

pnbb 20:32 28.10.2011

Re: Drugo idenje u krajnost

kineska one child policy usporila rast populacije.

evo pored mene i levi i desni komsija kinez imaju po 2 dece... doduse nisam u kini

Bojana Maljević 16:54 27.10.2011

spasenje

Možda će baš te žene, koje su izrodile svih ovih sedam milijardi ljudi, ipak na kraju spasiti svet.

Divno je koliko ti umeš da budeš nežan. Liči na ono Kneza Miškina da će lepota spasiti svet.

nsarski 17:10 27.10.2011

Re: spasenje

Liči na ono Kneza Miškina da će lepota spasiti svet.

Verovatno hoce. Hvala na komplimentu.

Milutin Milošević 17:08 27.10.2011

Evropa

Po podacima kojima mi raspolažemo u Evropskoj skautskoj kancelariji, (od prilike) do 2050. godine broj mladih u Evropi će se prepoloviti!

Praktičan primer: moj otac je bio jedan od 11, nas je trojica braće, a samo ja imam jedno dete!

KRALJMAJMUNA 17:15 27.10.2011

Re: Evropa

Milutin Milošević
Po podacima kojima mi raspolažemo u Evropskoj skautskoj kancelariji, (od prilike) do 2050. godine broj mladih u Evropi će se prepoloviti!Praktičan primer: moj otac je bio jedan od 11, nas je trojica braće, a samo ja imam jedno dete!

...jedno ali lepo dete a lepota će spasiti svet...

49 41 17:40 27.10.2011

Re: Evropa

Milutin Milošević
Po podacima kojima mi raspolažemo u Evropskoj skautskoj kancelariji, (od prilike) do 2050. godine broj mladih u Evropi će se prepoloviti!

Praktičan primer: moj otac je bio jedan od 11, nas je trojica braće, a samo ja imam jedno dete!

Da dodam, majka od 12-storo, ona tri, ja keca iz vladanja.

mrdax 17:19 27.10.2011

Broj

Dog god je vazniji broj dece od toga kako i u kakvoj sredini deca zive ne pise nam se dobro.

dragan7557 23:07 27.10.2011

Re: Broj

mrdax
Dog god je vazniji broj dece od toga kako i u kakvoj sredini deca zive ne pise nam se dobro.

Vrsno rečeno!

cerski

vishnja92 07:56 28.10.2011

Re: Broj

hehe, u svoje vreme su ovde promovisana i drugacija misljenja

gosn autor je tada banovao, obrisao i optuzio za klerofasizam skoro dvocifren broj zena koje su se usudile da ne pristanu na ulogu masine za radjanje.

NNN 10:54 28.10.2011

Re: Broj

vishnja92
hehe, u svoje vreme su ovde promovisana i drugacija misljenja

gosn autor je tada banovao, obrisao i optuzio za klerofasizam skoro dvocifren broj zena koje su se usudile da ne pristanu na ulogu masine za radjanje.

...i ne samo žene!
Ustvari svakoga ko nije on

Biljana 77 12:12 28.10.2011

Re: Broj

hehe, u svoje vreme su ovde promovisana i drugacija misljenja

Sad sam opet preletela diskusiju...Pa se posle pitam gde mi je strpljenje...

alselone 17:19 27.10.2011

Da li je to samo prvobitno odusevljenje i

i vera, il' ce biti nekog rata ili se nesto menja al' 90% drugara iz moje generacije je reklo - Ispod tri komada nista!

vishnja92 17:29 27.10.2011

Re: Da li je to samo prvobitno odusevljenje i

eee, deco deco, to sam i ja rekla i ponavljala kroz godine, aj sa srecom :)

nsarski 17:34 27.10.2011

Re: Da li je to samo prvobitno odusevljenje i

Ispod tri komada nista!

Heh, mi mozda ne umemo da radimo (a ni da se bijemo, bogami), ali valjda decu umemo da pravimo!

alselone 17:37 27.10.2011

Re: Da li je to samo prvobitno odusevljenje i

vishnja92
eee, deco deco, to sam i ja rekla i ponavljala kroz godine, aj sa srecom :)

Loading ██████████████████33.3

alselone 17:38 27.10.2011

Re: Da li je to samo prvobitno odusevljenje i

nsarski

Heh, mi mozda ne umemo da radimo (a ni da se bijemo, bogami), ali valjda decu umemo da pravimo!

Tj. usrecujemo se!

nsarski 18:30 27.10.2011

Re: Da li je to samo prvobitno odusevljenje i

Tj. usrecujemo se!

Ih, sada moram ponovo da ucim! A da li se usrecavate?

alselone 18:54 27.10.2011

Re: Da li je to samo prvobitno odusevljenje i

nsarski

Ih, sada moram ponovo da ucim! A da li se usrecavate?

Ah, da, pardoniram.

freehand 18:32 27.10.2011

Još jedan pogled

Pre nekoliko godina sam negde (ne znam, na žalost, gde) naleteo na neku prilično sumornu projekciju: šta se, naime, dešava kad skoči standard u Kini ili Indiji?
Kad prosečni Kinez počne da jede 1 kg govedine više mesečno?
Koliko je to u masi kilograma mesa=goveda=hrane i vode=energije=sirovina...
Malo zbrkano, ali poenta je - hoće li planeta to izdržati?

nsarski 18:40 27.10.2011

Re: Još jedan pogled

freehand
Pre nekoliko godina sam negde (ne znam, na žalost, gde) naleteo na neku prilično sumornu projekciju: šta se, naime, dešava kad skoči standard u Kini ili Indiji?
Kad prosečni Kinez počne da jede 1 kg govedine više mesečno?
Koliko je to u masi kilograma mesa=goveda=hrane i vode=energije=sirovina...
Malo zbrkano, ali poenta je - hoće li planeta to izdržati?

Ne znam. Za sada znamo da je povecanje potrosnje nafte i derivata u Kini pocelo ozbiljno da zabrinjava ostatak sveta. S druge strane, ne mozes im zabraniti da se razvijaju. Ako ne nadju neki efikasniji nacin da proizvode govedinu, onda ce morati da budu vegetarijanci. Uostalom Kinezi svasta jedu, bas zato sto nema govedine za svakog. Onda su dobre i zmije i macke...
Promene u Kini uticu na ceo svet. Jedan od booming industries u Kaliforniji je, recimo, skupljanje starog gvozdja koje se odmah salje za Kinu. Oni kupuju kolikogod ima da se proda.

alselone 18:58 27.10.2011

Re: Još jedan pogled

freehand
Pre nekoliko godina sam negde (ne znam, na žalost, gde) naleteo na neku prilično sumornu projekciju: šta se, naime, dešava kad skoči standard u Kini ili Indiji?
Kad prosečni Kinez počne da jede 1 kg govedine više mesečno?
Koliko je to u masi kilograma mesa=goveda=hrane i vode=energije=sirovina...
Malo zbrkano, ali poenta je - hoće li planeta to izdržati?

Ja sam negde citao ili cuo, a i moguce je da je patka, da je prosecna visina Kineza povecana za ne znam koliko cm tokom poslednje dekade (drugi izvod). Da Kinezi nisu genetski toliko niski nego su se nekvalitetno hranili. Sad kad su zamenili pirinac mesom i mlekom - izdjikljali.

draft.dodger 19:00 27.10.2011

Re: Još jedan pogled

Jedna filmska digresija;

U Bergmanovom filmu Winter Light, svešteniku na savet, žena dovodi svog potpuno utučenog muža, ribara, koji je pročitao u novinama da Kineze odgajaju da mrze i da je samo pitanje vremena kada će napraviti atomsku bombu...

alselone 19:03 27.10.2011

Re: Još jedan pogled

draft.dodger
Jedna filmska digresija;

U Bergmanovom filmu Winter Light, svešteniku na savet, žena dovodi svog potpuno utučenog muža, ribara, koji je pročitao u novinama da Kineze odgajaju da mrze i da je samo pitanje vremena kada će napraviti atomsku bombu...

Ima ona prica kao su Tarabici prorekli da ce zuta rasa pobediti i unistiti sve ostale. Kad sam bio u Kremnima letos, lokalci imaju novo tumacenje. Zuti su vec pobedili! I unistili sve. Ali samo u Srbiji. Mozda je to deda Tarabic i prorekao.

freehand 19:16 27.10.2011

Re: Još jedan pogled

nsarski
freehand
Pre nekoliko godina sam negde (ne znam, na žalost, gde) naleteo na neku prilično sumornu projekciju: šta se, naime, dešava kad skoči standard u Kini ili Indiji?
Kad prosečni Kinez počne da jede 1 kg govedine više mesečno?
Koliko je to u masi kilograma mesa=goveda=hrane i vode=energije=sirovina...
Malo zbrkano, ali poenta je - hoće li planeta to izdržati?

Ne znam. Za sada znamo da je povecanje potrosnje nafte i derivata u Kini pocelo ozbiljno da zabrinjava ostatak sveta. S druge strane, ne mozes im zabraniti da se razvijaju. Ako ne nadju neki efikasniji nacin da proizvode govedinu, onda ce morati da budu vegetarijanci. Uostalom Kinezi svasta jedu, bas zato sto nema govedine za svakog. Onda su dobre i zmije i macke...
Promene u Kini uticu na ceo svet. Jedan od booming industries u Kaliforniji je, recimo, skupljanje starog gvozdja koje se odmah salje za Kinu. Oni kupuju kolikogod ima da se proda.

Nije u pitanju samo govedina, pobogu, profo. Suština je da povećanje standarda znači povećanje potrošnje, što traži novu i veću proizvodnju svega i svačega.
Što traži još i još i još sirovina i još i još i još i još energije...
Inače je interesntna i ta računica sa govedinom:
1.3 milijarde kilograma mesečno=1.3 miliona tona=3 miliona goveda, za čiju proizvodnju je potrebno...
A to je samo 1kg govedine mesečno...
A gde je Indija?

nsarski 19:24 27.10.2011

Re: Još jedan pogled

A gde je Indija?

Oni ne jedu govedinu - to im je sveto

Ma, salim se. Znam sta hoces da kazes - ybg., morace da se potrude, da nadju efikasnije nacine stednje i koriscenja energije i svega drugog. Problem je sto oni u Aziji nisu suvise environment friendly. Pobise onolike ajkule, na primer, zarad corbe koja se pravi od peraja.
Pre neki dan je poslednji javanski nosorog ubijen u Vijetnamu zbog roga. Cena roga je i do 100K dolara po kilogramu.

Tako i za sve drugo - ako potraznja poraste, i cene skacu. Govedina u Japanu je visestruko skuplja nego u USA, na primer.

Jukie 19:35 27.10.2011

Re: Još jedan pogled

alselone

Ja sam negde citao ili cuo, a i moguce je da je patka, da je prosecna visina Kineza povecana za ne znam koliko cm tokom poslednje dekade (drugi izvod). Da Kinezi nisu genetski toliko niski nego su se nekvalitetno hranili. Sad kad su zamenili pirinac mesom i mlekom - izdjikljali.

Pa i Srbi. Sudeći po rezultatima nekog istraživanja iz Politike, za jednu deceniju školska deca su počela da budu velika kao pre deset godina deca iz sledećeg razreda. To je naročito dramatična promena u šestom razredu.

ivana23 19:39 27.10.2011

Re: Još jedan pogled

alselone
Ima ona prica kao su Tarabici prorekli da ce zuta rasa pobediti i unistiti sve ostale. Kad sam bio u Kremnima letos, lokalci imaju novo tumacenje. Zuti su vec pobedili! I unistili sve. Ali samo u Srbiji. Mozda je to deda Tarabic i prorekao.

Moja baka je govorila da to pise u Svetom pismu.

Goran Vučković 19:50 27.10.2011

Re: Još jedan pogled

Pre nekoliko godina sam negde (ne znam, na žalost, gde) naleteo na neku prilično sumornu projekciju: šta se, naime, dešava kad skoči standard u Kini ili Indiji?

Neće valjda da budu kao mi? Pa to je nedopustivo

Meni je mnogo simpatičan bio Hans Rosling i njegova magična veš mašina. Nađe se tu poneko slično pitanje.

Dr M 19:53 27.10.2011

Re: Još jedan pogled

A to je samo 1kg govedine mesečno...
A gde je Indija?

Oni ne jedu krave..

Dr M 19:57 27.10.2011

Re: Još jedan pogled

Pardon, već rečeno..

docsumann 20:52 27.10.2011

Re: Još jedan pogled

Pre neki dan je poslednji javanski nosorog ubijen u Vijetnamu zbog roga.

Nije baš neka utjeha, ali eto piše da ih je ostalo nešto malo u zarobljeništvu.

Only 40 to 60 Javan rhinos now remain in Ujung Kulon National Park in Indonesia. They are the last known living members of the species, with none in captivity.

Pretpostavljam da je i sumatranski pred potpunim istrebljenjem.

freehand 21:22 27.10.2011

Re: Još jedan pogled

Oni ne jedu govedinu - to im je sveto
Ma, salim se. Znam sta hoces da kazes - ybg., morace da se potrude, da nadju efikasnije nacine stednje i koriscenja energije i svega drugog. Problem je sto oni u Aziji nisu suvise environment friendly. Pobise onolike ajkule, na primer, zarad corbe koja se pravi od peraja.
Pre neki dan je poslednji javanski nosorog ubijen u Vijetnamu zbog roga. Cena roga je i do 100K dolara po kilogramu.

Pa da, ali se govedina i izvozi u tu Kinu, a gaji u, na primer, Španiji. I tu se proizvodi hrana za ta goveda, tu se troši voda da se ta goveda napoje, tu se troši nafta i struja... Nego da ne smaram.
Evo moje najtoplije preporuke:

Ko nije video - o-ba-ve-zno!

(ima i deo sa govedima u Španiji

)
a snimci su spektakularni!

dragan7557 22:22 27.10.2011

Re: Još jedan pogled

Ko nije video - o-ba-ve-zno!

Kad sam ja pisao o tome(pre skoro dve godine) ti si izgleda bio pijan.

A da bi video šta je, za druge stvorove na ovoj planeti, tvoj obavezno videti Home, pogledaj:

"EARTHLINGS"

pa ćeš shvatiti da živiš u neviđenom najkrvavijem, najzločinačkijem Paklu, sa sve spektakulanim snimcima Home. Uzgred, repato rogati đavo, posle gledanja ovog, još o-ba-ve-zni-je videti, filma, će ti se činiti kao oličenje dobrote, ljubavi i skromnosti.

cerski

docsumann 22:55 27.10.2011

Re: Još jedan pogled

"People often say that humans have always eaten animals, as if this is a justification for continuing the practice. According to this logic, we should not try to prevent people from murdering other people, since this has also been done since the earliest of times."

"There will be no justice as long as man will stand with a knife or with a gun and destroy those who are weaker than he is."

Isaac Bashevis Singer

NNN 11:00 28.10.2011

crvi će spasiti svet

Ako ne nadju neki efikasniji nacin da proizvode govedinu, onda ce morati da budu vegetarijanci.

Zapravo ješće se crvi, koji imaju bar duplo veće iskorišćenje belančevina (i druge hrane) koje konzumiraju nego krave (i druga stoka) - mrzi me da googlam, ali živi bili i crve dočekali.

Ps. izgledaju kao pomfrit (ili neke makarončice)

pps. je l' to prihvatljivo vegetarijancima?

freehand 11:25 28.10.2011

Re: crvi će spasiti svet

Zapravo ješće se crvi,

To sa crvima ko perpetuum mobile, jbt!
Teufelskreis.

alselone 11:48 28.10.2011

Re: crvi će spasiti svet

Takodje efikasan nacin za dobijenje proteina su i bakterije. Vecina bakterija ima preko 50% proteina. Na primer, postoji bakterija chaetomium celluloticum koja jede celulozu i raste od nje, tako da je to veoma efikasan nacin dobijanja proteina iz drveta (na primer otpadnog). Rade se genetski eksperimenti da se napravi bakterija pomocu koje ce se dobijati protein iz smeca.

looping 19:33 27.10.2011

Mozda

Čitajući nedavno knjigu Superfreakonomics naišao sam na jedan ohrabrujući podatak. U mnogim delovima Indije sela su izolovana od ostatka sveta, nema televizije, nema informacija koje bi došle spolja. Živi se po tradicionalnim zakonima koji vladaju vekovima. Medjutim, uvodjenje kablovske TV u takvim selima je donelo vazne socijalne promene. Žene su počele da više vode računa o tome kako se oblače, dobile su svojevrsnu moć i sve više odbijaju da u porodici služe samo kao vlasništvo ili mašina za pravljenje dece. One same počinju da razvijaju svest da veliki broj dece ne mora da znači i veće porodično bogatstvo. Mozda je to put ka rešenju?

Ne bih rekao. Poznajem dosta Indijaca, dosta su tradicionalni, redji su slucajevi gde je zena samostalna (sto ne znaci da ih muzevi maltretiraju). Samo po vecim gradovima. Internet im je dosta jeftiniji od naseg (imaju oko 70 provajdera - tako mi bar kazu, nisam proveravao) pa ga ima dosta ljudi.
Vecina ih danas ima 1-2 dece.
BTW slabo jedu meso generalno jer vecini i nije neophodno.

alselone 19:36 27.10.2011

Re: Mozda

looping

Ne bih rekao. Poznajem dosta Indijaca, dosta su tradicionalni, redji su slucajevi gde je zena samostalna (sto ne znaci da ih muzevi maltretiraju). Samo po vecim gradovima. Internet im je dosta jeftiniji od naseg (imaju oko 70 provajdera - tako mi bar kazu, nisam proveravao) pa ga ima dosta ljudi.
Vecina ih danas ima 1-2 dece.
BTW slabo jedu meso generalno jer vecini i nije neophodno.

Jbg, Indija je toliko velika i toliko naroda i kultura ima da je sigurno sve istina. Ono sto sam ja doziveo je da jedu mesa koliko i evropljani, da imaju odlicne zacine i po ukusu i za stomak i ama bas nikakav urbanisticki plan!

Jukie 19:49 27.10.2011

Re: Mozda

alselone

.BTW slabo jedu meso generalno jer vecini i nije neophodno.

Jbg, Indija je toliko velika i toliko naroda i kultura ima da je sigurno sve istina. Ono sto sam ja doziveo je da jedu mesa koliko i evropljani

Nama je neka devojka koja je jedno vreme živela u nekom urbanijem diverznijem delu Indije rekla da je tamo normalno da svako ima neke verske i druge tabue u vezi pojedinih namirnica (jedan ne jede svinjetinu, drugi govedinu, treći nikakvo meso, četvrti ima poseban post kada ne jede pasulj i pšenicu itd.), i da ti ne moraš da napamet znaš šta je tabu koje grupe, tako da su i nju i sve druge goste jednostavno pitali "koju hranu smeš da jedeš a koju ne", ljudi im rekli, i nema ljutnje što ne jedeš nečije jelo po starom porodičnom receptu.
A to bi inače trebalo da se uvede u praksu i na drugim mestima, uz sve alergije i netolerancije na hranu koje postoje

vishnja92 20:19 27.10.2011

Re: Mozda

pa naravno, vera je tamo rasprsena na gomilu malih dogmi koje ne poricu ono osnovno stablo iz kog proizilaze. ljudima je potrebna dogma a ne logika, a Indija je velika zemlja (ocigledno) prakticnih ljudi. i zato postoji mnostvo upotrebljivih religija, ali one su svetlo a ne mrak, i sasvim prijateljske prema coveku. nista ekseri, smrt, kazna, kajanje, samo zivot do sledeceg susreta (a to im se ogleda i u odnosu prema hrani).

au, ala tupim
tebi

ps - celo vece me muci - gde se u "orlovi rano lete" spominju te milijarde koje nisu videle sesir u krosnji?

freehand 21:12 27.10.2011

Re: Mozda

ali one su svetlo a ne mrak, i sasvim prijateljske prema coveku. nista ekseri, smrt, kazna, kajanje, samo zivot do sledeceg susreta (a to im se ogleda i u odnosu prema hrani).

Zato su imali naveće preseljenje u istoriji civilizacije a hindu i muslimani se i sad tamane i spaljuju gde ko koga stigne...

ivana23 20:47 27.10.2011

***

Kako se svet približava brojci od sedam milijardi stanovnika, stručnjaci upozoravaju da bi život na zemlji mogao da postane nesiguran zbog agresivnih neženja koji će se boriti za mlade.

Francuski demograf Kristof Gilmoto upozorio je na taj trend u državama kao što su Indija i Kina koji se događa zbog toga što roditelji biraju pol deteta i žene abortiraju ako se otkrije da je pol deteta ženski. Pobačaji dece neželjenog pola su zabranjeni u ovim zemljama, ali vlasti tvrde da ih je teško primeniti u stvarnosti.

Mnogi demografi smatraju da će problem manjka punoletnih žena tokom narednih 50 godina biti jednako težak kao i klimatske promene, piše AFP.

Ratovi će se voditi zbog nedostatka žena - ceo tekst

princi 21:32 27.10.2011

Možda žene, a možda i kablovski TV

Medjutim, uvodjenje kablovske TV u takvim selima je donelo vazne socijalne promene. Žene su počele da više vode računa o tome kako se oblače, dobile su svojevrsnu moć i sve više odbijaju da u porodici služe samo kao vlasništvo ili mašina za pravljenje dece. One same počinju da razvijaju svest da veliki broj dece ne mora da znači i veće porodično bogatstvo. Mozda je to put ka rešenju? Dajući ženama veću moć i obrazovanje može da dovede do smanjenja priraštaja stanovništva u siromašnim i mnogoljudnim populacijama. Možda će baš te žene, koje su izrodile svih ovih sedam milijardi ljudi, ipak na kraju spasiti svet.

Hans Rosling: 200 zemalja, 200 godina u 4 minute. Po njemu, svetska populacija će dostići 10 milijardi i onda se tu stabilizovati.

angie01 21:41 27.10.2011

sada ce trebati ovakva Nojeva barka

Ribozom 21:59 27.10.2011

Re: sada ce trebati ovakva Nojeva barka

Ja sam pesimista u pogledu (pre)naseljenosti planete.
Posebno me plasi nedostatak nafte i fosfora. Mislim, da ljudi u Srbiji nemaju pravu predstavu o nedostatku vode i hrane u svetu.
No, ne bih da kvarim blog radosti rodjenja 7 milijarditog deteta. Nek je zivo i zdravo...

dragan7557 22:32 27.10.2011

Re: sada ce trebati ovakva Nojeva barka

angie01

Opisana interesantna SF verzija:

HELIX

Eric Brown

cerski

alselone 09:01 28.10.2011

Re: sada ce trebati ovakva Nojeva barka

angie01

Ovo je resenje na prvu loptu.
Linak.

A energije ce biti, samo da je nama nauke.

Po kategorizaciji koju je napisao ruski astronom Nikolaj Kardašev postoje tri stupnja civilizacije koji se razilikuju po potrebama za energijom i mogućnosima njenog sakupljanja i korišćenja. Tip 1 koristi energiju samo sa svoje planete - to smo mi. Tip 2 koristi energiju i najbližeg sunca - ovo je negde oko milijardu puta više od Tipa 1. Tip 3 koristi energiju cele jedne galaksije - ovo je još nekih stotinak milijardi puta više od tipa 2. Kolega bloger Ćirković je doprineo diskusiji o tipovima civilizacija dodajući Tip 4 - ona civilizacija koja je ovladala energijom svog superklastera galaksija.

pnbb 20:43 28.10.2011

Re: sada ce trebati ovakva Nojeva barka

Nek je zivo i zdravo...

ovo gore mora da ej linija brampton - bramalea

49 41 22:04 27.10.2011

Conspirancy theory

kaze:
- 4.5 billion depopulation
- Stone hedge, gradjen 71. od najfinijeg granita u dzordziji ostace samo pola milijarde.

Kome verovati?!?

dragan7557 23:12 27.10.2011

Re: Conspirancy theory

49 41
kaze:
- 4.5 billion depopulation
- Stone hedge, gradjen 71. od najfinijeg granita u dzordziji ostace samo pola milijarde.

Kome verovati?!?

Nadgrobnom spomeniku.

cerski

pape92 22:53 27.10.2011

verovatnoća da smo mrtvi je ogromna

Od postanka ljudske rase do danas, mnogo više ljudi je umrlo nego što ih hoda zemljom. Odnos je oko 1:20. Naše šanse da smo živi su svega 5%!

JJ Beba 00:15 28.10.2011

Rimski klub

je bila neformalna organizacija koju su nazivali "nevidljivi koledž".Niz susreta članova Rimskog kluba kulminiralo je odlukom da se započne nacrt o neizvesnostima čovečanstva , i potom. 1972, god objavljivanjem knjige Granice rasta The Limits to Growth, izveštaj istraživačke grupe MTI i nacrta rimskog kluba
Već tada su pametni ljudi shvatili potrebu za izradom Projekta o neizvesnostima čovečansta, da se istraži kompleks problema koji muče čovečanstvo: siromaštvo usred bogtastva, prenseljenost, ekologija, gubitak vere u institucije,nekontrolisana urbanizacija......

princi 01:06 28.10.2011

Re: Rimski klub

JJ Beba

je bila neformalna organizacija koju su nazivali "nevidljivi koledž".Niz susreta članova Rimskog kluba kulminiralo je odlukom da se započne nacrt o neizvesnostima čovečanstva , i potom. 1972, god objavljivanjem knjige Granice rasta The Limits to Growth, izveštaj istraživačke grupe MTI i nacrta rimskog kluba
Već tada su pametni ljudi shvatili potrebu za izradom Projekta o neizvesnostima čovečansta, da se istraži kompleks problema koji muče čovečanstvo: siromaštvo usred bogtastva, prenseljenost, ekologija, gubitak vere u institucije,nekontrolisana urbanizacija......

Bebe, to ludilo o tome kako nas je previše na planeti, kako nema previše resursa za sve, uopšte nije novo. Šarski lepo piše kako je taj manijak Maltus o tome pisao još krajem 18. veka (iz nekog razloga su Englezi posebno opsednuti idejom kako će jednog dana svi ljudi pocrkati od gladi i žeđi, bez vazduha, valjda zbog tog ostrva). Od toga vremena se čovečanstvo više nego utrostručilo a nešto ne primećujem da mu se standard smanjio: prosečan ljudski vek na planeti se značajno produžio, smrtnost odojčadi značajno smanjila, glad, raznorazne boleštine, čuda značajno smanjile. Ma šta ko pričao, statistike pokazuju da su čak i ljudi kao vrsta postali manje nasilni (i Steven Pinker bi imao koju na tu temu).

Problem s tim komitejima i klubovima je što su oni vrlo podložni ličnim interesima, i nikad nisi načisto da li su oni tu da vode neku, često vrlo rasističku, politiku. Da pustimo mi ovu planetu da se razvija tako kako se razvija, da verujemo u čovekovu dovitljivost i snalažljivost: kako smo preživeli do sada, valjda ćemo i od sada. A ako nismo sposobni, onda nismo ni zaslužili da opstanemo. Taj scaremongering je, onako, highway to hell, ako mene pitaš.

nsarski 10:08 28.10.2011

Re: Rimski klub

Ma šta ko pričao, statistike pokazuju da su čak i ljudi kao vrsta postali manje nasilni (i Steven Pinker bi imao koju na tu temu).

Pa i na temu Stevena Pinkera bi nesto imao da kaze i Gray - Delusions of peace

(Zahvaljujuci Vucku sam otkrio J. Gray-a).

princi 11:59 28.10.2011

Re: Rimski klub

nsarski
Ma šta ko pričao, statistike pokazuju da su čak i ljudi kao vrsta postali manje nasilni (i Steven Pinker bi imao koju na tu temu).

Pa i na temu Stevena Pinkera bi nesto imao da kaze i Gray - Delusions of peace

(Zahvaljujuci Vucku sam otkrio J. Gray-a).

Kao što rekoh, iz nekog razloga je Englezima osećaj i podsticanje osećaja mizerije u vezi budućnosti omiljeni pastime. Nezavisno od retoričkih figura i šamaranja kopanjem po opskurnim srednjevekovnim spisima samo uvećanje broja ljudi jasno govori da se uslovi života za ljude na planeti Zemlji ne pogoršavaju.

Milan Novković 12:56 28.10.2011

Re: Rimski klub

Kao što rekoh, iz nekog razloga je Englezima osećaj i podsticanje osećaja mizerije u vezi budućnosti omiljeni pastime. Nezavisno od retoričkih figura i šamaranja kopanjem po opskurnim srednjevekovnim spisima samo uvećanje broja ljudi jasno govori da se uslovi života za ljude na planeti Zemlji ne pogoršavaju.

Da, "klasičan" je problem gde je jako teško u kvalitetnu analizu ubaciti progres, naučno tehnički, organizacioni i socijalni.

I meni je zabavno posmatrati kako se ljudi "klade" protiv progresa, pogotovo imajući u vidu "smešnu" ljudsku osobinu da ne popravljaju stvari ako nisu pokvarene.

Naravno, u tu osobinu je upakovana i slabost da mi ne vidimo "fault" dok nije opipljiv, tj dok nam se ne desi ili dok mu nismo preblizo, pa se angažujemo uvek malo prekasno i ne idemo u budućnost na "idealan" način.

Ali i to je aposteriori kritika češća nego apriori kritika, čak i kod većine "zelenih".

Zeleni, nikad nisam mislio da će mi se sledeće desiti - ja sad radim R&D projekat sa zelenima na problemu efikasnijeg kretanja kroz urbanu sredinu iz perspektive smanjenja CO2 emisije - i nikad u evo skoro 30 godina rada nisam bio u neprijatnijoj i agresivnijoj grupi ljudi. Pazi, zeleni:

- Bone idle (lenji ko trutovi)

- Vanredni rasipnici (potrošili travel i management budžet u prvih 50% projekta

- IT glupi ko tocila - ja sam radio "eksperimenat" i moja tak 13-24-šnja ćerka je brže kapirala. A imaju doktorata ko da si im lopatom delio.

- Agresivni, neprijani ljudi sa ostatkom i empatije i iole razboritih manira - većina ovih "mojih" su agresivni, a najneprijatnija jedna Španjolka već drugi put u 3-4 godine donija otkaze u svojim španskim firmama zato što se drugi iz Evrope bune na njeno nepodnošljivo ponašanje.

Što reče neko i sam sam part-time green, ali zbog nekih full-time zelenih sramota me da se tako deklarišem.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

nsarski

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi