Fama o .......stima

Ako mu bude doprlo do ušiju, što bi rekla Šeherezada, da parafraziram naslov njegovog romana, da čak izostavljm sedam slova, Svetislav Basara može da reaguje kako god hoće i želi. Ako bude smatrao da je povređena njegova intelektualna svojina (nekad se to zvalo: autorska prava) i tuži me za povredu iste, priznaću da sam (nepotpuni) naslov njegovog romana, iskoristio s predumišljajem. Možda će Basara proći kao karavan pored mene lajućeg. A najverovatnije je da za ovo nikad neće ni saznati.  

Uostalom, hajde da prvo razjasnimo značenje latinske reči Fama, koju može koristiti svako kome padne na pamet i nije ničija svojina ako izuzmemo stare Latine. Po Latinsko-Srpskom rečniku (kupio sam ga na buvljaku 1993.) koji su izradili Boško Bogdanović i Dr Svetomir Ristić 1913 godine a štampan je u štampariji Prosveta S. Horovica, pod Fama piše: glas, govor, predanje, tradicija...fama est = priča se. Ovo tumačenje se može naći i u Vujaklijinom Leksikonu stranih reči i izraza. Iako smatram da je ovo manje-više svima poznato, nije na odmet podsetiti se. Fama dakle, jeste svima dostupna ali:

Izostavljanjem sedam slova iz naslova Basarinog romana (bicikli) i ostavljajući samo: stima, imao sam i imam nameru da, što je više moguće, proširim temu. U redu biciklisti a gde su tu triciklisti, trotinetisti, traktoristi, seksisti, saksofonisti, gitaristi, sofisti, neoplatonisti, daltonisti, humanisti,  pijanisti, balisti, konformisti, impresionisti, kubisti, dadaisti, realisti, popartisti, iracionalisti, nacionalisti, šovinisti, basisti, sadisti, mazohisti, lenjinisti, trockisti, staljinisti, enverhodžisti, nudisti, bihervijoristi, automobilisti, sandolinisti, rasisti, feministi, solisti, nekrofilisti, motociklisti, somnabulisti, titoisti, intervencionisti, seminaristi, turisti, budisti, secesionisti, separatisti, iredentisti, alpinisti, Agata Kristi, fuzbalisti (po Crnjanskom), sodomisti, fundamentalisti, filatelisti, troprsti, okulisti, romanisti, anglisti, arabisti, snajperisti, bukinisti, specijalisti, pesimisti, optimisti, melanholisti, marihuanisti, realisti, bridžisti, remisti, nacisti, fašisti, pederasti, talasasti, žbunasti, kovrdžasti, prugasti, tačkasti, zrnasti, vehabisti, teroristi, antagonisti, komunisti, kapitalisti, kolumnisti, kabasti, anahronisti, legalisti, oboisti, klarinetisti, harfisti, cimbalisti, violinisti, sedefasti, badmintonisti, nečisti, kontejneristi, monarhisti, testosteronisti, onanisti, dentisti, slavisti, makabristi, nikotinisti, taoisti, islamisti,

Svi oni, po mom mišljenju, zaslužuju da se o njima širi Fama, da se govori, priča o njima, piše,...tvore romani ili bar pripovetke, snimaju filmovi, prave pozorišni komadi...O mnogim od navedenih i jesu ali velika većina je nepravedno zapostavljena. Kusturica je u svom odličnom (jednom od dva) filmu Otac na službenom putu, jedan deo posvetio somnabulistima. Dečak Malik (Malik, Malik, na govno si nalik) koji somnabuliše po sarajevskom mostu, jeste jedna mala ali efektna Fama o somnabulistima.

Bilo bi zanimljivo pročitati priču ili roman pod naslovom, recimo: Fama o kontejneristima! Ili: Fama o solistima, koja u sebi sadrži bezbroj konotacija. Pa Fama o onanistima, bila bi bestseler, garantujem!

Fama o onanistima bi mogla da počne nekako ovako, seriozno pre svega: Onan je drugi sin Jude i unuk Patrijarha Jakova. Posle smrti Judinog najstarijeg sina, Onan je, prema tradiciji Levita, bio obavezan da oženi njegovu udovicu Tamaru tako da ona može da rodi naslednika koji bi se smatrao prvencem najstarijeg sina. Kada je Onan opštio sa ženom svog brata, prosipao je svoje seme na zemlju kako bi izbegao začeće (Knjiga Postanka 38:9). Bog ga je kaznio smrću.

Njegov greh je po mišljenju odozgo, dakle s najvišeg mesta, bio taj, što je svoje seme prosipao uzalud a lepo je i jasno bilo rečeno: Plodite se i množite! Njegovo ime je kasnije pogrešno iskorišćeno da bi se samozadovoljačima nadenuo naziv: Onanisti. Latini su samozadovoljavanje odgovarajuće nazvali masturbacija. Od pradavnih vremena i ženskinje i muškinje Kromanjonskih, Neandertalskih, Australopitekuskih grupacija polučoveka, polumajmuna, je u nedostatku partnera, upražnjavalo masturbaciju. Za razliku od biciklista kojima je neophodan kakav- takav ili bilo kakav bicikl, masturbatkinjama i masturbatorima je dovoljan samo prst ili šaka. Trošak nikakav a zadovoljstvo veliko! Mož' stojeći, mož' ležeći, mož' sedeći u mehkanoj fotelji, dvosedu ili trosedu, u kadi...ne žulji ti dupe uvek tvrdo i neudobno sedište bicikla. Takođe je opće poznata činjenica da od kad je sveta i veka i životinje masturbiraju.

Vekovima je onanisanje i masturbacija od strane, pre svega crkve ali i (kvazi)naučnih krugova bivalo progonjeno i zabranjivano. Generacije i generacije, posebno mladih osoba oba pola, zastrašivano je najgorim i najcrnjim predstavama o tome šta može da im se desi ako se nedajbože prepuste samozadovoljavanju, od sušenja kičme do slepila! Što se mene tiče, crkva i njena pravila zvana kanoni me nisu ni u detinjstvu privlačili a u nauku tog tipa se u to doba a ni danas, nisam baš uzdao. Prepuštao sam Prirodi, naravno uz moju svesrdnu pomoć, da radi svoje.

Famu o secesionistima, bi mogao, ubedljivo prvi, da napiše Hašim Tači, kad ne bi bio do guše u poslovima tipa narkotika (široka lepeza) i neverovatno unosnom trgovinom jetrama, srcima, bubrezima i još po nekim ljudskim organom.

A Fama o anahronistima bi bila najkraća: Vojislav Koštunica!