Što više volim svoje prijatelje manje im laskam.
Sve aktere ove priče lično poznajem. Zato mi je posebno teško što su uspeli jednu nadu da pretvore u razočarenje.
Tekst objavljen u Politici 04.11.2011.
Нишко здравство је опет у жижи јавности. Младићу из Прешева је, 3. октобра, на радном месту механичка преса одсекла шаку. Настрадали тридесетогодишњак одмах је пребачен у Ниш и исте вечери пластични хирурзи пришили су му одсечени део руке. Само три дана касније, 6. октобра, сликајући се за телевизију и новине, актери оперативног захвата тврдили су да се шака „примила" и да ће младићу само мало бити умањена функција руке...
После четири седмице, међутим, младићу из Прешева та је шака ампутирана. Због утркивања доктора са нишке хирургије да стану пред камере, али и политичких функционера који су увек спремни да ускоче у причу и где треба, а још више тамо где им није место, и овај догађај, али и многи други, изгубио је свој смисао и тежину. Просто речено, обезвређен је.
Клиничко здравство у Нишу, потпуно неочекивано, почело је да се бави саморекламом. Док се веома мало може чути о подухватима вредним пажње - на плану вантелесне оплодње, о унапређењу лечења бубрежних обољења и пресађивању органа, примени вертебропластике - попуњавања пршљенова биоцементом ради јачања кичменог стуба, ласерским операцијама на урологији или примени фибринолизе - чиме се спречава инфаркт мозга (шлог) и срца, поједини подухвати са сумњивим исходом често су у првом плану. А успешни и скромни лекари остају у сенци колега који су вичнији (само)рекламирању.
А ти, вичнији маркетингу, понекада јако ударе о зид, као што је то било ових дана после сензационалног захвата пришивања шаке несрећном младићу. Сада они исти који су се хвалили невероватним успехом тврде да се то могло и очекивати!? Међутим, никако да кажу зашто су толико журили са објављивањем „епохалног подухвата" и све то пропратили великом медијском помпом. И зашто одмах нису рекли да постоји трачак сумње?
Слична маркетиншка прича пратила је невероватне резултате неколицине нишких хирурга на наводно успешном збрињавању оболелих од мултиплe склерозе. Све док није изазвала протест већине колега, после чега је и оспорена и забрањена као ванстандардна метода у лечењу.
За све то време прави успеси остајали су по страни.
Ова прича има и свој политички додатак и говори шта све може да изазове, како је у први мах речено, „епохални успех" око шаке. У једној нишкој градској општини, на пригодној, али превременој, свечаности поводом „успешног" захвата на шаци, а да се није сачекало да се види има ли стварног опоравка руке настрадалог младића, некима се толико журило да су за „подвиг" доделили златан дукат вођи екипе хирурга која је пришила део руке.
Све је јасно - здравству, посебно нишкој хирургији, али и политичким функционерима, направљена је велика антиреклама.
Претерало се са маркетингом. И здравственим и политичким. Хоће ли то неко коначно признати?
И свакако - вратити дукат.
Тома Тодоровић
објављено: 04.11.2011.