VILINSKA ŠUMA (Vilin-saga se nastavlja) I/2

Kao i dosad - anonimni_autor: 

Kada se Frija probudila bilo je već predvečerje. Sumrak se polako počeo hvatati. Ona nehajno navuče svoj prljavi kombinezon sa lisnatim motivom i spusti se niz merdevine, da od Kjuove familije potraži nešto za jelo. Izašla je na čistinu ispred litice i priključila se grupi vilenjaka koji su se tu skupili. Tek tada primeti da je tu Kju, kao i njegov otac, Vilin-kralj. Oni je samo pogledaše, što je značilo da je već prihvataju kao svoju, jer je tokom svog boravka na zemlji, vilinski narod živeći u malim grupama izgubio naviku da se između sebe pozdravlja. To se koristilo samo u izuzetnim prilikama, naravno. Svakodnevni susreti nisu kod njih zahtevali nikakav formalni gest. Svako je u toj prilici započinjao razgovor onim što mu je bilo na umu, bez ikakvog uvoda.

Frija je sela uz svog vilin-princa i taman je htela da ga zapita o večeri, kada primeti da svi gledaju u istom pravcu, kao da nešto iščekuju. Pratila je poglede njihovih očiju i primetila talasanje duge trave i šaše pored potoka. 

Nekoliko trenutaka kasnije iz tog mora zelenila pojaviše se tri vile. Bile su prelepe. Skup tako atraktivnih žena svugde bi izavao divljenje, osim među vilinskim narodom. Njihova lepota bila je potpuno normalna stvar i niko nije davao ni pet para na nju. Vilenjaci su se okupili na čistini ispred pećine iz sasvim drugog razloga. Oni su susret majke i sina, posle duže odsutnosti, doživljavali kao nešto izuzetno dirljivo, a pošto se ovde radilo o gospodarici Šume Trolova mnogi su smatrali kako takav trenutak nipošto ne treba propustiti.
Čudno je vilenjačko shvatanje lepote i vrednosti, tako da ljudi retko razumeju njihove postupke. Ni jednom čoveku neće biti jasno, kako to čak i strašni Kut-Heargovi planinski ratnici, smatraju uzvišenim tako detinjaste stvari. Kju tada pritrča i izljubi maku i obe vile, mada se sa ovom poslednjom, zelenokosom, samo trenutak zadržao u zagrljaju. Zatim, praćen njima, pođe u obližnju pećinu gde posedše za duge stolove. Vile poslužiše neko krupno, slatko voće, koje su donele sa sobom iz tih vrtova.
Frija nikada u životu nije jela ništa slično. Velike kriške divnih boja i mirisa, prijatno su osvežavale. Jedini problem je bio što je nevešta u upotrebi tih plodova, polila i dodatno uprljala celu svoju opremu. Prosto je zavidela Un koja se setila da koketno seče kriške na male kockice i stavlja ih cele u usta ne uprljavši se uopšte. Kada je završila sa voćem, tamnokosa se onako mokra i ulepljena podiže od stola i zatraži nešto da se očisti. Ohen, starija vila koju su ostali vrlo poštovali povede je u drugi deo pećine. Tu je bila gomola malih bazenčića u kojima je topla voda brzo strujila. Ohen se obrati Friji:
- Skini se i operi se, dete, a taj tvoj kostim daj meni jer će inače uskoro početi da smrdi kao kuga. -
Tamnokosa se bez stida skinu i uskoči u najbliži bazen, prethodno, sa poštovanjem, predavši vili svoju opremu. Kada je kroz nekoliko trenutaka isplvala čista, već su je čekali čist kostim, identičan onom koji je nosila, samo ne toliko širok, uglancane meke čizme i tanke šarene čarape. Toliku brigu nije imala još od vremena kad su Ifis i Huda poginule, prosto je i zaboravila kako izgleda kad se neko brine o njoj. Neko drugi tu pažnju gotovo ne bi ni primetio. Un na primer. Ali, Frija je zaista bila duboko dirnuta.
Nekoliko suza, bez jecaja, skotrlja joj se iz očiju. Osećala se ponovo kao dete. Devojčica koja je opet našla dom. Htela je da se zahvali Ohen, ali vila je već odavno nestala trčeći za svojim poslovima. Sama se vratila u dvoranu sa stolovima. Tamo je Kju pričao svojoj majci sve što je u poslednje vreme doživeo, a prisutni vilenjaci su se uplitali u priču sa svojim pitanjima. To je bio razgovor koji Friju nije mnogo zanimao, pa ona usmeri pažnju na svoju buduću svekrvu i njene pratilje.
Asgarda je bila skladna plavuša na čijoj lepoti godine nisu ostavile nikakav trag. Kosa joj je bila podignuta kao kod dugih vilinskih stvorenja, ali uši su joj bile male i oble, a ne izdižene i šiljaste kao njihove. To podseti Friju na Kjuove reči da mu je majka nekada bila obična žena, kao što su ona i Un. Bila je obučena u dugu belu tuniku od materijala koji se na prevojima činio zlatan, jer je to očito bila donja boja tkanine. Po njoj su, jarko crvenom bojom bile izvezene rune, grupisane tako da izgledaju kao širit oko ivica i šavova te gospodarske odore. Zlatni pojas, širok i ukrašen mrežom lišća koje je na sve strane štrčalo, držao je tuniku stegnutu u struku. Noge su joj do iznad kolena bile u laganim čizmama od tamnocrvene jelenske kože preko koje je išla zlatna mreža identičnih biljnih motiva kao na pojasu, samo što u ovom slućaju lišće nije štrčalo, da ne bi smetalo pri hodanju.
Na glavi joj je bila zlatna dijadema sa motivima malo drugačijeg lišća i tri velika, kao krv crvena, draga kamena. Oni su bili uglasto brušeni, što ljudi nisu znali da urade u to vreme, ali njih su stvorile vredne ruke veštih vilinskih draguljara. Zbog toga je količina svetlosti koja se prelamala zadivila čak i Un koja se u drago kamenje uopšte nije razumela. Srednji kamen bio je najveći. Imao je veličinu sovinog jajeta. Preko svega toga je bio prebačen plašt, spolja zelen, a iznutra blješteće crven, od nekog glatkog i sjajnog materijala neuporedivo debljeg od svile. Imao je veliku kragnu, koja se zatvarala zlatnom kopčom, pogađate u kom obliku. Dve masivme zlatne široke narukvice izgravurane vilin runama spajale su plašt sa ručnim zglobovima gospodarice. Za njenu opremu mnoge severnjačke kraljice ubile bi rođeno dete, a ona ju je nosila sa toliko ležernosti kao da se radi o kecelji za kućne poslove.
Govorila je, začudo, norladski ali sa teškim kotrljajućim akcentom. U toj blistavoj opremi Vilin-kraljice, ova žena je izgledla toliko sjajno, da niko ne bi pomislio da je nekada bila obična lepuškasta seljanka iz Skanije. Nekima preljuba uništi život, a onima bezumno srećnim kao Asgardi, otvori put u raj na zemlji, jedini raj koji stvarno postoji. Tako se to dešava u životu.
Pored nje su bile dve vile za koje je Frija čula da se zovu Tis i Anunel.
Tis je bila najsitnija od svih. Skoro za čitavu glavu niža od Anunel. Snežno bela kosa štrčala joj je na sve strane kao zrela maca maslačka. Bila je izuzetno živa i pokretna. Svetlo plave oči, identične Kjuovim, stalno su skakale sa jednog predmeta na drugi. Od nje se širio neki optimizam, razdraganost i smeh. Kao da je ta osećanja zračila iz sebe. Oblačila se u komotan vilinski kostim sličan Frijinom samo još tamnijih nijansi, a nije nosila nikakav nakit. Ona nije bila rođena u Astaru, nego je bila došla iz mračnih pećina visokih planina juga i poticala je direktno od Kut-Hearga u pravoj liniji, što se nedvosmisleno videlo po njenim očima. Kao mala je stigla sa jednom ekspedicijom tamnih vilenjaka u Astar, i kako joj se život ovde mnogo više svideo od zlopaćenja pod zemljom, tako je tu i ostala.
Visoka, stasita Anunel imala je najplemenitije držanje od svih. Iz svakog njenog pokreta izbijao je šarm, ali i odmerena hladnoća. Uživala je veliko poštovanje zbog svojeg dostojanstva. Nije imala nakostrešenu vilin frizuru ni kamuflažni kostim, nego se trudila da se odeva kao ljudske žene. Svetlozelena kosa uređena u dve debele pletenice, padala joj je niz ramena i grudi, a male šiljate uši bile su joj dobro skrivene u kosi. Na sebi je imala dugu lanenu haljinu iste boje kao njene vlasi, ispod koje se divno nazirao pun oblik njenog zanosnog tela. Ta prosta odeća bila je ukrašena jednostavnim vezom, skoro geometrijski pravilnih šara, koji je mnogo podsećalo na irsku predhrišćansku umetnost.
Na nogama je nosila smeđe kožne sadale sa kaiševima koji su se peli uz list, što je bio začuđujući detalj na tom podneblju gde su vladale čizme i teške cipele. Nosila je upadljivo puno nakita, ali nije bio velike vrednosti. To su uglavnom, bile perle i prosti ukrasi od drveta i pečene gline, vrlo ukusno napravljeni i obojeni. Iz cele njene pojava izbijao je utisak kako se veoma trudi da se ničim ne razlikuje od neke izuzetno lepe ljudske žene. Izuzimajući boju njene kose.
Lice joj je bilo ovalno izduženo i u svojoj lepoti skoro nedodirljivo hladno. Čitavom njenom pojavom vladao je neki dostojanstven mir. Zbog suprotnosti između njene lepote i hladnog držanja delovala je naupadljivije od sve tri vile.
Frija se prosto uplaši te zadnje pojave i mogla se zakleti da joj je bila daleko otuđenija od ostalih vila nakostrešene kose. Međutim, Un kao da nije osećala ništa slično. Sela je pored nje i započela srdačan razgovor. Mada je prve reči bila prinuđena da joj, tako reći, izvlači klještima, plavokosa lepotica uskoro nađe teme koje su zanimale ovu čudnu vilu. Frija je imala utisak da ne vidi u tim raskošnim pojavama buduće prijateljice, već samo oštre suparnice koje odmeravaju snagu. Zato ona obrati pažnju na Tis koja je sedela preko puta. Pogleda je u njene oči sijamske mačke i upita:
- Jel' ti to prirodna boja kose ili je nekako bojiš, kao što to rade žene na sredozemlju pomoću kane i još nekih biljnih boja? -
- Ne bojim je i ne znam kako se to radi, mada sam čula da ostarele rimske bludnice to rade, još dok sam živela u Lombardiji. Mi, vile, imamo sasvim drugu metodu da bi dobile željenu boju dlake. Uzimamo posebne lekovite praškove, čiju tajnu pravljenja su vile održale svo ovo vreme od kako dođosmo na ovaj svet. Ima ih raznih vrsta i dovoljno je ih po malo uzimaš uz hranu pa će ti sve dlake na telu postati one boje koju oni određuju. Ja uzimam prašak za belu, već dosta dugo, pa mi je čak i ten postao nešto svetliji nego prirodan, - odgovori joj mala vila uz dražestan osmeh.
Frija pomisli da je to sjajno. Uz pomoć praška mogla bi da postane bela i plava kao Un. Ali, onda se priseti da je to na ovom podneblju sasvim uobičajeno, pa je tu ideju ostavila za vreme kada će možda pokušati da se uvuče u Lughajm i uzme očevo blago. A možda je bolje da ga ne dira i da ga ostavi zazidano ispod peći? Severnjaci retko ruše tako dobro napravljene stvari. Čak i kada bi kuća potpuno izgorela, napravili bi novu oko te kamene peći. Onda se trže iz tog toka misli pa nastavi razgovor sa simpatičnom vilom:
- Bela je kod nas boja starosti. Ipak, tebi lepo stoji i čak ističe tvoju mladalačku nežnost. Mislim da nisi ni malo pogrešila što si je izabrala. -
- Da vidiš samo, kako mi stoji, kad obučem crnu kožu i srebro. Taj oštri kontrast me čini privlačnom i u nasumornijim pećinama. - pohvali se Tis.
- Bledozelena boja koju ima Anunel, je l' i ona od nekakvog praška? - upita devojka vilu.
- Svakako, prašak za zeleno su naši preci napravilli prvi. Ima ga u bezbroj varijanti. Prvi je nastao „Dete trave" koji je neverovatno brzo boijo i kožu i dlaku. On se, pretežno, koristio u vojne svrhe. To je pružalo odličnu kamuflažu, čak i bez odeće, jer su na našem svetu šume uglavnom zelene, isto kao i ovde. Od njega su kasnije nastali mnogi drugi koji deluju na dlaku, kosti, oči i drugo. Onda su stvorili čitavu paletu nijansi koja se kreće od one nežne, koju koristi Anunel, do tamnozelene koja se koristi samo za kamuflažu u borovoj šumi. Osim toga zeleni prašak je izuzetno zdrav. Mnogi ga uzimaju sa vremena na vreme, isključivo da bi se bolje osećali. Naročito ga često daju deci i to onu najjaču varijantu koja boji i kosu i kožu. - objasni joj ova veoma iscrpno, mada se, po načinu na koji je to izgovorila videlo kako pokušava da omalovaži Anunelin superijorni izgled.
I pored toga, Friji se izuzetno dopade mala vila i ona shvati da joj neće biti teško da među Kjuovim narodom pronađe sebi prijatelje. Taman je otvorila usta da započne novu rečenicu, kad pod svodove pećine utrča jedan vilenjački dečak vičući iz sveg glasa:
- Vilin-kralj je naredio da gozba počne! Odmah svi dođite u šumu! Dođite svi u šumu! -
Vile i vilenjaci radosno poskakaše od stolova uz veselu graju i pođoše ka ulazu. Po njihovom raspoloženju, Frija zakjuči da je to više dozvola nego naređenje, ali Haldir se izgleda trudio da bar u verbalnoj formi očuva svoj položaj neprikoslovenog suverena. Naši junaci išli su na začelju kolone razgovarajući u parovima. Kju sa majkom, Un sa Anunel, a Frija sa Tis. Desetak minuta kasnije stigli su do proplanka gde su gorele velike vatre nad kojima se vrtelo pečenje.
Osim plamenovima, mesto je bilo osvetljeno sa bezbroj okruglih raznobojnih svetjećih kugli, koje su vilenjaci kačili na drveće pomoću dugačkih motki. U samom centru tog prostora, uz jedno staro drvo na svom izrezbarenom prestolu sedeo je Haldir. Oko i ispred njega bile su postavljene mnoge kože i krzneni jastuci između kojih se nazirao red niskih stolova, sandučastog izgleda, na kojima je bilo postavljeno piće i razno zlatno posuđe. Velike, masivne činije patkastog izgleda bile su pune kolača i hleba najfinije vilinske izrade. Prazne kupe i tanjiri čekali su u redovima da budu upotrebljeni. Vilenjaci se razmileše na sve strane i počeše se služiti bez ikakvog uvoda.
Asgarda priđe svom mužu i sede mu u krilo poljbivši ga. Takvo ponašanje je bilo pomalo suviše slobodno ćak i za Notlanđane koji su se računali u ljudske narode koji se nisu mnogo brinuli oko toga. Un se zaledi i ozbiljno zacrvene, a Frija zajedno sa okupljenim vilenjacima prasnu u smeh. Zatim nagovori Kjua da on pokuša da poljubi svoju plavokosu izabranicu pred svima. Koristeći subjektivno vrene, vilenjak je poljubi i uzmače pred njenom pesnicom. Friji je ta šala počela da izgleda suviše ozbiljno, pa dočepa svoju Un i prosikta joj u uvo:
- Znam da se te stvari kod nas ne rade ovako javno osim na venčanju, ali ovo je druga kultura. Ti, glupačo, svojim postupkom vređaš Kjua pred celim njegovim plemenom. Kakav je on muškarac kad ga i rođena izabranica odbija? Zato ga sad lepo polubi pred svima, ili ćeš nočas spavati pored našeg kreveta! -
Un pogleda oko sebe u sve oči koje su bile uprte u nju, proguta pljuvačku, pa strasno poljubi Kjua, onako kako ju je to nekada Frija naučila. Uzvici odobravanja razlegoše se sa svih strana. Zatim oni zagrljeni sedoše pored Vilin-kraljevog trona. Ostali iz njihove grupe posedaše za njima uz samo podnožije istog. Frija nastavi razgovor sa Tis kada je plavuša namerno munu petom u butinu.
- Šta je sada? - okrete se Frija, u pola rečenice, sa dosadom na licu.
- Neću ti ovo tek tako oprostiti, ma šta ti mislila o prilagođavanju običajima. Večeras spavaš sa druge strane Kjua. - objavi Un osvetnički.
Na to Frija samo odmahnu rukom, rekavši ležerno:
- Zar ti stvarno misliš da ćemo mi noćas biti za nešto, tako preždrani i pijani? -
Nije još završila rečenicu, a već se ugrizla za jezik, znajući da mala vila to sluša. Kako je samo mogla da bude tako nepromišljeno opuštena? Sada će Tis znajući za njene sklonosti, pobeći od nje misleći da joj se nabacuje, a ona je zasad jedino simpatično stvorenje koje je ovde upoznala. E sada, šta je tu je. Tamnokosa lepotica se hrabro okrenu da preživi i tu neprijatnu stranu života. Tisino srcoliko lice, bilo je možda samo dvadeset santimetara udaljeno od njenog i pretvoreno u upitnik naravno. Ona trepnu i upita:
- Ti i ta devojka, ovaj... Kako da kažem? Vi imate neki specijalni odnos? - sad se Tis pribojavala da ne povredi neki ljudski tabu.
- Jestre! - reče Frija suvo - Zbig toga su i hteli da nas spale u našem selu. Kasnije smo se obe zaljubile u Kjua. Tako da je ta priča sad malo suviše komplikovana. -
- Pa to je divno! - viknu i pljesnu rukama Tis - pa vi se svi volite! To mora da je divan život! -
Zelenokoj se u prvom trenutku učini da pogrešno čuje. Zatim joj pade kamen sa srca. Kad bolje razmisli, Kju nikada nije rekao ništa loše za ljubav između nje i Un. Ali, on je imao neposredne koristi od toga, pa je mogao da bude tolerantan. Međutim izgleda da je ta, velika tolerancija bila ključna osobina vilinskog naroda. U redu, biće lepo živeti sa njima. Pogled joj pade na njenu ljubavnicu, koja joj se još mrštila iz vilenjakovog zagrljaja. Frija uzdahnu i odgovori belokosoj vili:
- Pa sad, kako se uzme. Sa dva partnera mnogo su veće šanse da neko u kući bude neraspoložen, kao na primer sada. Nekad u svađi imaš dvoje protiv sebe. Ali imaš i lepih trenutaka koji sve to nadoknade. - stade Frija da postavlja to filozovski.
- Da! Da! Sve je lepo dok ne probaš. Tako sam i mislila. Ja, za sada, nemam stalnog partnera. Imala sam nekoliko glupih razočarenja. Čini mi se da niko nije dovoljno brz da prati moj ritam života. Ma, bolje mi je bez obaveza. -
Tamnokosa ništa ne odgovori. Činilo joj se nemoguće, da neko ko pleni toliko kao Tis, bude bez obožavaoca. Pošto nije mnogo znala o tome kako vile zaista uređuju svoj život, činilo joj se najpametnije da ćuti.
Tis je to malo pogrešno razumela. Ni ona nije mnogo znala o ljudskom ponašanju, osim da imaju gomilu tabua, vezanih za ljubav i brak. Ona pomisli da je njena sagovornica zaćutala, jer se uplašila da joj se ne umeša u vezu sa prelepom Un, pa stade da se pravda:
- Znaš, probala sam ja to sa drugom vilom, ali nije me Bog zna koliko zadovoljilo. Nije baš toliko dobro kao sa muškarcima. Meni više liči na masturbaciju u društvu. Ako si mislila da pokušavam... -
U prvom trenutku Frija htede da joj kaže „nisi naišla na pravu umetnicu", a onda se prenu, jer shvati kako i vila pokušava da spasi njihovo tek uspostavljeno prijateljstvo.
- Slušaj slatkišu, meni, trenutno, treba samo prijateljica. Neko sa kojim ću moći dobro da se ispričam i saznam nešto više o vašim običajima od onoga što mi je Kju pokazao. Mislila sam samo na to kad sam ti prišla. -
Tis munjevito pogleda svoje telo, pa onada bujnu Un. Onda jedva čujno uzdahnu sa razumevanjem. Sa iskrenim osmehom pogleda Friju dižući metalnu kupu:
- Prijateljice! - i dva pehara, puna kupinovog vina, sudariše se.
Svi se dohvatiše pića, a ubrzo stiže i divno začinjeno toplo pečenje. Vilin-kralj spusti svoju gospu na široko sedište pored sebe, pa se i oni prihvatiše hrane i pića. Muzika odnekud zasvira, a nekolicina mladih otpoče da zabavlja ostale, izvodeći vrlo temperamentan gotovo akrobatski ples. Igrao je svako za sebe jer u to vreme ples u parovima još nije bio poznat. Tis odbaci oglodanu kost, iskapi kupu jakog kupinovog vina, pa krenu ka igračima vukući za sobom Friju koja je još uvek žvakala.
- Hoćeš da naućiš igru tamnih vilenjaka, doduše u nešto blažem obliku? Onda se opusti i prati me. Predaj se ritmu i ponašaj se kao da si ždrebe na livadi. - viknu ona na uvo tamnokosoj devojci, kako bi nadjačala veoma glasnu muziku. Zatim skoči u vis i ispravi se sasvim postrance, praćnuvši se kao riba u vazduhu. Frija se prenu, jer joj se činilo da posle ovoga neizbežno ide vrlo težak pad na rebra, ali vila se u padu nekako uvrnu i dočeka na obe noge u čučećem položaju. Odmah je izvela novi skok, sa rukama i nogama raširenim u stranu, tako da su se dotakle u najvišoj tački leta. Umesto da komotno aterira, jer je sad bila u neuporedivo boljem položaju nego malo pre, ona se otkotrlja po zemlji i skoči spiralno se okrećući oko sebe. Frija je stajala zapanjeno, kada oseti nečiju ruku oko svoga struka. Bio je to naočiti vilenjak koji se predstavio kao Naaz. On joj sa dobroćudnim smeškom reče:
- Pusti Tis. Ta vratolomna igra je njena specijalnost. Niko joj među nama nije ravan u tome. Ako budeš gledala nju nikad se nećeš usuditi da zaigraš. Zato gledaj nas. Važni su brzi odsečni pokreti u ritmu. Skokove i razne figure izgradićeš sama, ili ćeš ih naučiti od drugih, ali najvažnije u ovom plesu je da se osećaš slobodno, jer ničim nije strogo ograničen. Hajde, pokušaj da uživaš sa nama. -
Frija se opusti i pokuša da ih prati. Već posle dvadesetak minuta,sasvim ponesena ritmom, igrala je kao da je bila rođena u Šumi Trolova i da je ceo život provela uz vilenjačke gozbe.
Kada se otprilike sat i po kasnije, sva umorna i znojava, vratila zagrljena sa Naazom, razgovor u krugu oko prestola bila je u punom zamahu. Haldir se zanimao za događaje van Norlanda, pa mu je sin pričao šta je o tome čuo po gradovima i selima.
- Onaj oholi siledžija, kralj Harold Modrozubi, poslao je svoju flotu da proširi posede na severu, kao da mu je nedovoljna plodna zemlja Skaniskog poluostrva. U svojoj sumanutoj pohlepi htede da otima goleti Noveške i močvare Gitsa. Ali taj pohod mu pođe po zlu. Gladni vuci ne ustuknuše pred njegovom uhranjenim silom, nego stadoše da brane svaki pedalj svoje zemlje i svog mora. Zlo se provedoše Josmovikinzi. Izginuše masovno kod Jorundfjorda, a od Upsale se niko ne vrati živ da priča o tome. Kralj je posebno bio ožalošćen zbog svog ljubimca, Stirbjorna, koji pade u tom pohodu. Cela Danska ga je žalila više nego svoje mrtve, jer su u tom mladiću videli oličenje ratnika iz davnine, i proricali su mu da će postati veliki vođa svog naroda, i u njegovo ime odneti velike pobede. -
- Dobro je da je neko natrljao nos tom uobraženom debelom žapcu. Suvuše se osilio u zadnjih dvadesetak godina. Još ne mogu sebi da oprostim što sam ga pustio da pobegne, kad smo se ono pre šesnaest godina sukobili, dok se vraćao iz neke krvave pljačke po zemlji Slovena. - zareža Vilin-kralj ogorčeno.
- Šta možeš. Već je bio daleko odmakao, a na ramenu je imao mladu vandsku ženu, pa ga naši strelci nisu hteli gađati. - Javi se Nim, Haldirov vršnjak i drug iz skoro svih bitaka.
- Ej, znači ona mu je spasla život. Baš sam se čudio, kako to da mu se jedna žena zove Tova od Obodrita i da ima punopravnu decu sa vandskim imenima. Ona je sada jedna od kraljica Danske. Ali, kad bolje razmisliš, zar je imala izbora? - ulete Kju sa svojim saznanjima.
- Ništa, ništa. Samo se nadam da ću do kraja njegove krvake vladavine imati priliku da mu rasečem stomačinu. - odvrati gospodar Astara.
- Velika nesreća što i on nije pošao sa svojim brodovima. Da je samo tako postupio, sada bi njegova glava bila na nekoj moci u plićacima kraj Norveške obale - dodade Kju.
- Nadam se da je bar izgubio dosta ljudi. Mnogo više nego njegovi protivnici. To su bile baš potpune pobede. - nastavio je Haldir da likuje.
- Više od šest na jednoga. To je taman kojiko jedan Norvežanin vredi više od Josmovikinga. Doduše, kažu da su se na norveškoj strani borili i neki Islanđani, predvođeni Hoksultom, ljubavnikom majke sadašnjeg norveškog kralja, a oni su strašni ratnici. Ne plaše se ni berseraka. - reče njegov sin, zlobno se cereći.
Tada Asgarda ustade i vrisnu:
- Kako se usuđuješ, ti štene jedno nedoraslo, da pljuješ sopstveni narod. Pa u tvojim venama teče krv Ragnara Dlakavih Čakšira! Moraš znati da su tvoji zemljaci veliki ljudi i da njihovoj floti plaćaju danak čak i ratoborni kraljevi Irske! Njihov vladar, Harold Modrozubi je vrlo mudar i srećan kralj. On vlada već skoro trideset godina, što je za ovo vreme, ispunjeno ratovima, ogroman period. Bio bi red da za svoje i moje pretke osećaš malo više poštovanja, ako je već nemaš za zemlju iz koje ti je majka. -
- Ja se u celosti osećam kao vilenjak, a Astar je moja jedina domovina. - reče Kju namrgođeno - Lično, smatram da nemam nikakve bliskosti sa tim narodom koji govori kao da ima vruć zalogaj u ustima. I da znaš, to tvoje svojatanje Ragnara Dlakavih Čakšira nije ništa novo. On i Igvar Širokog Zagrljaja pominju se kao preci svih značajnijih porodica u Norveškoj, Upsali, Danskoj, Islandu, Grenladu, Jitlandu, Gotlandu pa čak i ovde, u Norlandu. Čovek stekne utisak da se u to staro vreme niko dugi nije ni razmnožavao ovde, na severu. Verujem da je svaki od njih, pošto beše junak na glasu, mogao obljubiti mnogo žena, ali da je bilo baš tako, teško da bi imali snage i vremena za bilo kakvo junačko delo, a kamo li da počine tolike podvige po kojima su poznati. -
- Samo Ragnara ne diraj! - zapenuša njegova majka od besa - Ni ti, ni tvoj otac, koji te je tako lepo vaspitao, niste mu ni za mali prst. On je pod starost umro u borbi, kao pravi muškarac, a ne osamljen u šumi i pregažen od životilja, kao vaš znameniti predak. -
- A šta ako ti kažem da je taj Ragnar, klečao i ljubio zemlju pred Kotal-Gatorom? To su naši hroničari zabeležili, crno na belo. - mirno će Haldir sa osmehom.
- To je zato što ga je prevario nekim prljavim trikom, pa je ovaj jadnik mislio da je Kotal bog. Vi ste od vajkada bili strašno nepošteni, a sva vaša moć je bila prevara i opsena. Moj predak je tu bio obmanut i ponižen, što mi daje za pravo samo da budem još više ljuta. - saopšti Asgarda nepomirljivo.
- Koliko mi je poznato, Ragnar Dlakavih Čakšira je imao sina Sigruda, ovaj kći Helgu, ona sina Ignjalda, on sina Ojafa Belog, on sina Torštajna Crvenog, on kći Trogerdu, ona sina Hoksulda... - pokuša Frija da se tačno priseti Ragnarevog porodičnog stabla, kada je Kju oštro prekide:
- Frija nemoj sada!!! Ovde razgovaramo o važnijim stvarima, kao što je iznenadno rodoljublje moje drage majke, koja je izgleda zaboravila da danas pripada vilinskom narodu. -
- Sad je dosta! Pale su neke isuviše krupne reči da bi ovo bio prijatan razgovor - pokuša Haldir da ih umiri - bolje da sada pričamo o nečemu drugom. Ti, Asgarda, dobro znaš da Kju mrzi Dance zbog kralja Onunda Uzurpatora, koji je iz Skanije stigao na dvor u Oslo fjordu. Ne bi trebala da ga čačkaš tamo gde je osetljiv i da ga prekorevaš što se ne poistovećuje sa tvojim narodom. -
- Ostaje mu samo da tugujem što imam takvog sina - reče bivša Dankinja - On prezire svoju lozu po majčinoj liniji. Zar mi je trebala veća kazna da je doživim. Ali je sasvim jasno zašto je on takav. Ti, kao njegov otac, nikada nisi rekao lepu reč za moj narod. Sumnjam, da si ga čak sistematski huškao protiv Danaca. Naravno u tome je znatno pomogla i ona norveška razbojnica, koja mi je zavela maloletno dete! Sve je to posledica lošeg društva, i pogrešnog vaspitanja. -
- Majko! - skoči Kju tresući se od besa - Zar hoćeš da me nateraš, da ti donesem na poklon glave svih Danaca koje sretnem? -
- Mir tamo! - pokuša Vilin-kralj da bude autoritativan. - Ja nisam vaspitao našeg sina da mrzi narod svoje majke. To je proisteklo iz njegovog ličnog iskustva, mada mislim da ne postupa racionalno. Ja nisam mrzeo Dance, kada sam Asgardu doveo sa Skanije. Svi stariji su mi svedoci za to. Što se tiće mene i Harolda Modrozubog, tu se više radi o ličnoj antipatiji prema njemu i njegovom postupcima.
Sem toga, on je kao vrlo mlad primio hriščanstvo i otevši vlast, ponovo time zarazio celi Dansku. Oni su se pre njega taman oporavili od predgodnog pokrštavanja, i sve hriščanske misionare su ili pobili, ili prodali kao roblje na sajmovima van zemlje. Pošto vam je sigurno poznato moje mišljenje da kralj koji se pokrsti, prestavlja najbednije moguće stvorenje na ovoj nesrećnoj planeti, smatram da moj stav prema njemu ne moram više da objašnjavam, i time smo završili ovaj razgovor. -
- Ti si ga završio, ali ne i ja! - graknu na njega gospodarica - Kralj Harold je veliki vladar i mnogo je učinio da proširi slavu Danske. Možeš samo da ga mrziš iz zavisti, jer za tebe, dragi moj Vilin-kralju skoro niko i nije čuo! -
- Stvarno misliš da je nama, vilenjacima, stalo da se o nama priča po svetu? Pa mi se već preko hiljadu godina trudimo da ljudi ne budu sigurni, postijimo li ili ne. - odgovori Vilin-kralj smeškajući se.
Frija ne izdrža a da se ne umeša u raspravu:
- Ja u svemu tome nešto ne razumem. Kako taj kralj Harold ima više punopravnih žena kada je Hrišćanin? To ne može tako kod te religije, sigurna sam. -
- E, pa to se nijedan njihov sveštenik nije usudio da mu kaže. Naručito od kada je Danskog biskupa raspelom umlatio namrtvo, jer mu nije pomogla molitva protiv zubobolje. - objasni Kju Haroldov odnos prema religiji.
- To je baš lepa smrt za jednog biskupa. Verovatni se obreo u hrišćanskom raju i pored svih svinjarija koje je radio. Slušaj, ubijen je simbolom sopstvene vere! - smejala se Frija iz sveg glasa - Pa zašto se onda Harold uopšte pokrštavao? -
- Pokrštavao se on do sada tri puta. I svaki put su mu za to platili po sanduk srebra. Uvek kad mu ozbiljno zafali para, on se doseti svojih paganskih korena, a sveštenici raspetog boga se uspaniče da će opet izgubiti Dansku pa brže-bolje skupe novac. Za njega je crkva krava muzara. - smejo se Kju.
- Ipak on je pustio sveštenike raspetog Boga da slobodno vršljaju po zemlji. Njegova suruvost ih za sada drži pod kontrolom, Ali, šta će biti ako posle njega dođe neki vladar slabije volje? Oni će početi da vladaju i sude Danskom kako im bude bilo drago. - zabrinuto dodade Haldir.
- Šta, bre, ti hoćeš? - narogušeno će Asgarda - ne valja ti kad je Hrišćanin, ne valjati kada nije? On je jako mudar kralj koji donosi korist svojoj zemlji. Znaš, to se zove politika. Nešto što ti u ovoj tvojoj šumetini nikad nećeš naučiti! -
- More, trebalo je da ga uhvatim pre šesnaest godina, makar polomio noge od trčanja. Pa onda da ga nateram na zamenu žena. Tada bi mogla da uživaš u njegovoj slavi i mudrosti koliko god hoćeš. Ta Tova je, izgleda, neko veoma krotko stvorenje, čim je preživela toliko dugo sa njim. Ali ne verujem da bi on preživeo sa tobom... -
- Uh kakve krupne reči! - nasmeja se gospodarca - jedan gospodar šumskog bespuća, menjao bi ženu sa pravim kraljem. Pa šta, bre misliš da si ti? -
Ovo je bilo mnogo čak i za čelične živce elfa. Bura negodovanja podiže se među vilenjacima. Neki povikaše:
- Haldir poseduje silu da u svakom trenutku može da otplovi i razori Rosklind koji je taman na kraju Ketingerskog zaliva.. Znaš ti dobro šta bi Harold dao za to. -
- Pamtimo mi Dance od kako je Grendelova porodica nastradala kod njih.-
- Asgarda, kako možeš da uzdižeš tog silnika, pljačkaša i ubicu dece? -
Na Haldirov pokret rukom buka se umiri, pa gotovo ceo skup utonu u mučno ćutanje. Tada Kjuova majka primeti da je došao trenutak da ponovo ugrize svoga muža i njegov narod za posebno ranjivo mesto:
- Vaše vreme je prošlo, dragi moji vilenjaci. Velika dela koja ste počinili, sada su samo maglovite legede. Sada dolazi vreme ljudi. Nestaćete sa ovoga sveta kao i što ste došli, a i ja sa vama. -
- Znači, budućnost je u stvarima za jednokratnu upotrebu. Na Evelonu su odavno shvatili ekonomsku korist od toga. Ali, pošto ubrzo nisu znali šta bi sa svim tim đubretom, brzo su odustali. - pokuša Nim da bude sarkastičan.
- Bojim se da će vreme ljudi biti prekriveno njihovom krvlju i njihovom glupošću, koja će kroz veru u raspetog Boga kulminirati. Međutim, smatram da je naše vreme nezavisno od njihovog. Mi smo žilav narod i još dugo ćemo biti prisutni na ovom svetu. - odgovori Haldir, usiljeno mirno.
- Ovaj narod je vrlo plemenit, gospodarice. To si mogla i sama da shvatiš, s obzirom na način kao si stigla ovde. - zauze se Frija za stvar vilenjaka, jer se osećala kao čovek koji iskorištava svoje dobročinitelje, pored Asgarde čije je ponašanje prevazišlo svaku meru, što je čest slučaj sa starijim ženama kod ljudi - Neću da se mešam u vaše privatne stvari, ali mislim da njima duguješ sve lepo što si doživela u životu. -
- Imaš pravo, ali ja sebe zapravo i ne smatram više ženom, nego vilom, i ne odvajam sebe od njih. Šta mogu kad me muž i sin nekada ovako zajedničkim snagama povuku za jezik, pa im onda kažem svašta... - reče Asgarda samokritično.
- Nismo se mi naljutili ma nju! Pa ona je naša. Samo činjenica da nekad ima mnogo nezgodan jezik. - povikaše vilenjaci sa svih strana smejući se.
Frija, koja je odrasla u svetu ponosnih ratnika, gde se svaka reč pre izgovaranja merila na vagi, osećala je još uvek gorak ukus od onoga što je gospodarica večeras izgovorila. Zato se obrati budućem svekru:
- Htela bih nešto da vas zamolim, Vilin-kralju. Pošto sam nova među vama. Zanima me da čujem pravu verziju priče o Meal-Durinu i pogibiji Arel-Gatora. Erik Krvavi Vilin-prijatelj bio je moj predak u pravoj liniji. - reče Frija, više da skrene razgovor na neke druge teme, nego da zadovolji sopstvenu radoznalost, koja bar što se ticalo tog legendarnog događaja, nije bila mala.
Haldir je pogleda sa neskrivenim zaprepašćenjem. Nekoliko sekundi je ostao u tom položaju, pa onda munjevito prenese pogled na Kjua koji se samozadovoljno smeškao. Zatim ga opet vrati na tamnokosu devojku i progovori:
- Zašto mi to ranije nisi rekla? Ti ovda imaš više prava na gostoprimstvo, ljubav i počasti, nego bilo ko drugi od smrtnih ljudi. Ne događa se često da nas posećuju potomci naših osvedočenih prijatejla od davnine. -
Onda teatralno ustade sa trona i viknu:
- Čujte vilin-narode! Fruja Kjuova izabranica, koja je danas došla među nas, vodi poreklo od od Erika Krvavog, pobratima mog oca Arel-Gatora! -
Vilenjaci na te reči poskakše na noge i prekinuše svoje veselje. Svi su stali da se guraju oko prestola, trudeći se da što bolje osmotre Friju, kao da je ona neko čudo koje samo sada imaju priliku da vide. Mnogi od onih najbližih pružiše ruke da je dotaknu. Jedna vila, kojoj su se svi obraćali sa poštovanjem, prokrči put kroz masu radoznalaca. Bila je to ista ona Ohen, koja joj je dala čistu presvlaku u pećini. Gledala ju je nekoliko trenutaka, pa kroz suze progovori:
- Dobrodošla kćeri, dobrodšla u dom koji je Erik nekada davno napustio. Da tvoj predak nije imao toliko jako osećanje odgovornosti, ti bi sada bila vilinska kći. - ona zagrli Friju i pritisnu je na svoje, još uvek jedre, grudi. Videlo se da je ovaj susret njoj značio mnogo više nego ostalima.
Un čiji je mozak u ovakvim situacijama, radio još brže od Frijinog, sagnu se i šapnu Kjuu na uvo:
- Izgleda da nam je ljubavnica našla nesuđenu prababu. -
- Dosta bre, Ohen! Pusti devojku da se malo snađe. Ni pojma nije imala do sada da nam je toliko bliska. - povika Haldir trudeći se da uspostavi red.
Vilenjaci se malo razmakoše. Frija, koja je i dalje bila u centru pažnje, začudo se nije osećala ni malo nepijatno. Uvek se u životu osećala naročitom, ali mislila je da je to zbog majke sa juga. Prava istina je u stvari ležala ovde, duboko u Šumi Trolova. Ona ponosno pogleda Vilin-kralja ravno u oči i reče mu:
- Sada, kada sam saznala da vam moje poreklo toliko znači, nadam se da ćete mi dopustiti da vam ga objasnim. Ja sam Frija, kći Ulafa Razvratnog, sina Ozura Moreplovca, sina Gudelfa Hromog, sina Fridriha Mudrog, sina Morta Ubice, sina Hoksulta Neopranog, sina Olafa Belog, sina Arnolda Divljeg, sina Erika Krvavog. - saopšti Frija svečano.
- Kakvo pamćenje! - Kju veselo dobaci, namigujući Un - nikada ni jednog ne ispusti. -
Ali, među okuplenim vilenjacima niko se ne osmehnu na njegovu dosetku. To su za njih bile isuviše ozbiljne stvari. U njihovim pogledima očitavalo se duboko poštovanje prema Friji. Haldir se polako spusti na svoje mesto pa progovori:
- Sedite, dragi moji vilinski podanici. Sada bi bilo najbolje da udoviljim zahtevu pripadnice naplemenitije loze među smrtnim ljudima. -
I vilin-kralj, udobno zavaljen, otpoče svoju priču.