Banja Koviljača, protesti i azilanti

Verujem da veliki broj ljudi ne prepoznaje u čemu je tačno problem vezan za proteste građana Banje Koviljače, a glede azilanata koji su tamo prisutni u sve većem broju, pa da probam dati doprinos boljem razumevanju onoga što se trenutno događa.

Da kažem najpre kako nešto znam o ovom problemu pošto je moja organizacija bila uključena u zagovaranje donošenja zakona o azilu između 2003 - 2008. godine, te da sam učestovao na više skupova i stručnih rasprava kako bi ova materija bila što bolje uređena.

Donošenje Zakona o azilu bila je jedna od obaveza naše zemlje kako bi mogla doći na "belu Šemgen listu", kao što smo u tom smislu imali obavezu da se obezbedi integrisano upravljanje granicom i potpišu sporazumi o readmisiji (povratak naših građana koji su izgubili pravni osnov za boravak u zemljama EU).

Najpre je, za vreme dok je još postojala državna zajednica SCG, posao počeo da se otaljava tako što je donet nekakav okvirni zakon o azilu iz koga je jedino bilo jasno da će države članice doneti svoje zakone. Zatim je urađeno to da je kontrolu granica umesto vojske preuzela policija, i potpisano čak 18 sporazuma što sa pojedinačnim zemljama EU što sa EK o povratku naših azilanata iz Evrope.Na kraju, mislim da je to bilo 2007. godine, u Srbiji je donet  Zakon o azilu. Treba kazati da su, egzistencijalno, u našoj zemlji godinama azilanti bili isključivo briga UNHCR-a. Oni su, i pored toga što je zakon donet pre više godina, verujem još uvek UNHCR-ova briga. Naravno, njihov pravni status u Srbiji određuje MUP, a njihovim smeštajem se u tehničkom smislu bavi Komesarijat za izbeglice Republike Srbije koji od UNHCR-a verovatno postepeno preuzima nadležnosti kako je zakonom uređeno.

Komesarijat je odredio nekakva četiri centra za azilante, među kojima iz nekoga razloga posebno figurira Banja Koviljača. Lokacija toga centra davno je određena, a njegovu gradnju je najverovatnije finansirao UNHCR.  Koliko se sećam  ranijih godina je oko toga bilo izvesnog natezanja. On ima kapacitet za možda stotinjak ljudi. Početkom ovoga desetljeća UNHCR je sve azilante, a njih nikada nije bilo više od pedesetak, držao pod Avalom u motelu "1001 ruža". Postojao je za to vreme i neki poluzatvoreni ili zatvoreni centar u Padinskoj Skeli, no o njemu je   bilo jako malo informacija.

E sad, da pređemo na problem Banje Koviljače. Zašto je kao ključna tačka za zbrinjavanje azilanata odabrano baš to mesto, kad se zna da je na samoj granici sa BIH. Možda baš zato što je na granici..?

Srbija je tranzitna zemlja u kojoj azilanti "zapnu" na putu ka Evropi. Dolaze najčešće sa istoka, iz država gde se ratuje i gde im je život u opasnosti.To su mahom ljudi mlađe životne dobi iz Irana, Pakistana, Palastine, Libije, ali ih ima i iz zemalja centralne Afrike. Dolaze porodično ali i "solo" i svakome od njih je san da se domogne Nemačke, Holandije, Belgije ili bar Italije i Francuske. Kad se zateknu u našoj zemlji, a dolaze na razne načine, ili pak, kad se nađu na našem graničnom prelazu bez validnih  dokumenata, dovoljno je da kažu kako se prijavljuju za azil i ne mogu biti vraćeni. Kad bi recimo kazali nešto drugo, naši državni organi bi ih mogli vratiti u zemlju iz koje su ušli u Srbiju, ali ako se izjasne da traže azil onda ih službenici naše države dovode pred zato nadležne organe i počinje postupak. Dok postupak traje, a ide veoma teško jer su provere osnovnih podataka  komplikovane, komunikacija teška i uz probleme, oni borave u centrima za azil, najčešće u Banji Koviljači. I šta se događa, u pravilu. Njima nije cilj da ostanu u Srbiji, nego iz Banje traže mogućnost da idu što je moguće zapadnije. Čekaju bilo kakvu mogućnost, a ja verujem da su im razni "majstori" na usluzi da ih za novac prebace u BIH, Hrvatsku, Sloveniju ili ako je moguće i dalje. I tako se naša zemlja reši najvećeg broja tražioca azila, dok je postupak još u toku.

Gledajući ovo što se trenutno događa u Banji Koviljači vidim silna preterivanja u iskazima koliko je tamo tražioca azila. Govori se o 2.500 ljudi koji tamo trenutno borave što ni u ludilu ne može biti tačno, ali je verovatno kroz godinu dana toliko ljudi prošlo kroz centar.. U Banji Koviljači trenutno nema više od 200 - 300 potencijalnih azilanata, što za mesto od nekoliko hiljada stanovnika nije malo, no mediji su mogli jednostavnom proverom ipak utvrditi šta je tačno a šta preterivanje.Za više godina, naša država verujem nije odobrila ni 10 dozvola za azil. Oni koji su privremeno boravili u Banji sad su u nekim drugim državama i "bakću" se sa nekim drzgim administracijama.

Azilantima nije u interesu da prave ekcese. Time bi rizikovali svoj cilj, odnosno bezbedan dolazak u zemlje EU. Ekcesi bi ih mogli koštati raznih neprijatnih situacija. Kažnjavanja i u konačnici vraćanja u zemlje porekla ili zemlju iz koje su ušli u Srbiju. Ni to nismo mogli čuti niti pročitati, a elementarna je stvar.

Zato mislim da je reakcija meštana Banje ishitrena, glupa i besmislena, naročito zato što su svoje nezadovoljstvo iskazali kažnjavajući vlastitu decu da ne idu u školu. 

Upada u oči u nekim iskazima i reakcijama meštana, ali ne samo njih i rasizam, što nije dobro za Srbiju i što govori da su neki politički faktori upleli prste u čitavu priču, a ekces sa Engleskinjom od pre dve nedelje iskoristili kao okidač.

No, nije svako zlo za zlo. Ovo što se trenutno događa verovatno će prodrmati državu da konačno nešto ozbiljnije radi oko politike azila. Očito nije dovoljno ljude ostaviti na granici i moliti boga da je što pre prođu, kako bi se briga prebacila nekoj drugoj državi.I osim Banje Koviljače, postoji još destinacija gde bi ovi nevoljni ljudi mogli boraviti.