razglednica iz palestine

nisam nekako objasnio šta me je navelo da ubacim prethodni mrežni unos, ali mi se činio dovoljno škakljiv tako, sam po sebi, pa sam ga ostavio. očekivano, izazvao je lavinu nezadovoljstva i otvorenog gađenja, što i nije bilo iznenađenje uzev u obzir ideološki profil učesnika na ovom kanalu. ono što ne mogu da procenim je da li se ta mrežna (utvarna, nestvarna, anonimna) skupina istomišljenika ophodi prema problemu sa iskrenom (ideološkom) zatupljenošću - što bi bilo tužno i vredno profesionalne posvećene čovečne brige; ili se pak ophodi sa iskrenim licemerjem - što apsolutno nije vredno mog dragocenog vremena i pažnje; ili se ophode sa iskrenim i otvorenim neprijateljstvom - što jedino mogu da prihvatim bespogovorno, kroz optičke noćne nišane IDF-a, ili već nekako, ali ipak mogu. poštujem iskrene neprijatelje.

 tema...

razlog za ponovno bavljenje ovom temom je jedno novo ponašanje, meni te samim tim i bližoj okolini, nepoznato - ili da kažem drugačije, poznato ali neprihvaćeno iz različitih razloga, ponašanje ogledano u palestinskom laganju sebe. uzeću za primer par situacija koje su se odigrale upravo kod njih, na njihovom terenu, dakle nema tog "baby cry" izgovora, "izraelci su nam uradili ovo, izraelci ono".

prva situacija se odigrala u tel jerihou. drveni, arhajski jerihon, ili tel jeriho na domaćem jeziku, arheološki govoreći, jedno je je najdrevnijih središta urbane ljudske kulture na planeti zemlji. ostatke i jasne konture

organizovane ljudske naseobine naučnici su smestili u osmi milenijum pre nove ere. ostaci prikazani na slici ovde datiraju u 15-13 vek pre nove ere. kao što je poznato iz biblije, u trinaestom ili dvanaestom veku pre nove ere, plemena izraelita pod vodjstvom arona i džošue (isusa) navinovog ulaze u obećanu zemlju. da li silom, ili ne, izraeliti osvajaju teritorije. jerihon je jedan od prvih gradova na njihovom putu naseljavanja u novoj, obećanoj zemlji.

kako god bilo, današnji tel jeriho je pod kontrolom i upravom palestinske samouprave. sam grad jeriho je prvi grad nad kojim su palestinci dobili punu samoupravu, nakon mirovnih dogovora u oslu između počivših arafata i rabina, 1993. odnosno 1996. godine. tel jeriho kao arhajski atar je i simbol palestinskih nacionalnih težnji. ne bi tu bilo ništa čudno, samo po sebi, da u prezentaciji biblijskog tela na samom terenu, u polučasovnom dokumentarcu pod pokroviteljstvom PA (palestinian authority), USAID i EU se ni jednom jedinom rečju ne pominje "israel", "hebrew", ili "jewish", dakle nigde ni od korova nema 1300 godina jevrejske povesti grada. u redu, samo po sebi, da nije palestinskih tvrdnji o palestini koja želi pravičan mir i susedstvo sa izraelom.

pokazaću još primera.

bela džamija u nazaretu. 

belu džamiju su gradili lokalni muslimani u otomanskom periodu države, u 18. i 19. veku. bela je jer je u teoriji trebala da predstavlja simbol novog razvoja i prosperiteta galileje, geografski severnog dela izraela, dominantno nastanjenog arapima, od kojih ogromnu većinu čine muslimani. nazaret je imao predstavljati regionalni centar i duhovno središte mirne koegzistencije tri konstitutivna naroda: arapa hrišćana, arapa muslimana i jevreja. u teoriji... pijuckajući arapsku kaficu i pretresajući svoje skripte vezane za tematiku islamske vere i umetnosti na ovim prostorima u avliji ispred džamije dok su se gosti molili unutra, ostao sam zatečen sledećom situacijom: pošto se završila podnevna molitva u džamiji, pred mene je, pre mojih gostiju, kročio iz bogomolje jedan fino odeveni gospodin, uglađene spoljašnjosti, poželevši selam aleikhum. aleikhumu selam, poželeh obratno, razmišljajući o svojoj licenci sigurno smeštenoj u džepu kao i o odsustvu bilo kakvih spoljašnjih znakova koji bi me odali kao službenika izraelske države. 

vi ste iz bosne?, upitao je stariji gospodin na tečnom francuskom.

nešto nalik tome, da; odgovorio sam na engleskom. posle uvodnih učtivosti gošpar je prešao na stvar. nije mu bilo potrebno ni 5 rečenica da upadne u vatru.

zašto ste vi izdali naše najbolje sinove?

o-ovaj, nisam najsigurniji da razumem o čemu pričate.

naše najbolje sinove, naše palestinske mudžahedine, koji su došli da se bore za vašu slobodu, da vas oslobode, potom ste im dali vaše kćeri, dali im državljanstva a sada ih ukidate. hoćete nam tako otkazati pomoć kada se i mi budemo borili za našu slobodu?

morao sam tu da prekinem starog gospodina jer se grupa počela prikupljati u avliji po okončanoj molitvi, iako priznajem da me je zakopkao scenario "njihove borbe za slobodu" i prospekt dolaska pojačanja u obliku bosanskih mudžahedina. kasnije sam saznao da je zaista određenom broju palestinaca prispelih tu tokom poslednjih balkanskih ratova bosanska federacija zaista otkazala državljanstva, na pritiske američke administracije.

treća slika iz palestine (doduše, ova iz nazareta je bila sa izraelske teritorije, iako mi ekipa iz džamije nije ostavila preteran utisak lojalnosti matičnoj državi, štaviše, u jednom usamljenom trenutku sam se osetio kao, valjda, prasence zalutalo na glavni trg u teheranu) vezana je za ogromne panoe na glavnoj džadi u betlehemu, na kojoj uz arafatovu sliku stoji i natpis (preveli mi lokalci, hrišćani uglavnom): marširamo na jerusalim do konačne pobede. dobro da, na stranu to što je ovo vrlo miroljubiva poruka ovde u predgrađu jerusalima, na nekih 10 kilometara od centra glavnog grada izraela, kada sam ušao u domaćinov džip (vodio me je u razgledanje hotela sa kojima u budućnosti nameravamo da sarađujemo u palestini), nije mogla moj cinični um ne zaokupirati pažnjom vest da se u tunisu traga za udovicom počivšeg predsednika i gerilca, suhom arafat. tačnije se traga za brojnim milijardama palestinskih poreskih obveznika odbeglih sa suhom u koferčetu nakon gerilčeve smrti.

četvrta slika vezana je za palestinski narod, svakodnevne, obične ljude. 

obični ljudi su umorni od konflikta - baš kao i sa izraelske strane. oni žele da rade, žive, idu kući posle posla, gledaju teve, piju pivu ako su hrišćani ili kokišku ako su muslimani...

... 

nadam se da će palestinska inteligencija, za koju ne sumnjam da postoji, da postoji čak i u SHJ govornom području, uzeti u obzir ove stvari koje smetaju u njihovom društvu. nadam se da će uticati na svog predsednika, sada pošto mu je propalo nastojanje da dođe do državnosti prečicom i pošto će morati da se vrati za pregovarački sto, da uzme sve ove stvari u obzir. radikalnim islamistima bih preporučio da se manu ćorava posla i ne nadaju prevelikim čudima od trijade hezbolah-sirija-iran, jednostavno, izrael je motivisaniji da se brani no što je trijada sposobna da rasturi. druga stvar, izrael će se pre ili kasnije dogovoriti sa saudijom i uspostaviti mir. zapadna obala je bliskija saudiji, znamo, pojas gaze iranu. čak iako dođe do regionalnog rata pre pada režima u siriji i iranu, izrael će opstati, makar i u atomskim skloništima, ali će ostati. do svega toga uopšte ne mora da dođe. možemo da uklonimo te rogobatne zidove i pokušamo da živimo zajedno, po prvi put valjda otkako smo se vratili na zemlju.