i svima je dobro...
Marketing služba Liberalno demokratske partije je tokom prošle izborne kampanje osmislila jedan od najboljih slogana u novijoj političkoj istoriji Srbije i naterala mnoge političare da se tokom svojih nastupa povremeno ugrizu za jezik. Tako se i Boris Tadić, gostujući u Utisku nedelje zajedno/odvojeno sa Tomom Nikolićem, u jednom trenutku izleteo rečima „Od nas zavisi”. Za razliku od svojih kolega/protivnika, nije se dao zbuniti već je rečenicu izgovorio do kraja i nasmejao se, time vešto vraćajući pomenuti slogan u opštu upotrebu, oslobađajući ga od copyright-a LDP-a.
Posmatrajući uspešnost poruke na takav način i analizirajući njen uticaj na društvo bez obzira na politički uspeh/neuspeh koji je tom prilikom ostvaren, vredni su pomena još neki slogani. Među onima koji su obeležili devedesete, nalaze se „Tako treba” – SPS, „Pošteno. Đinđić, Demokratska”, "Gde su srpske zemlje, tu su srpski radikali" – SRS i meni najdraži, Otporov GOTOV JE! iz 2000.
U trci za ružičasti Grand Prix konkurencija je poprilično jaka, s obzirom na česte izborne kampanje i anti-kreativnost ljudi koji ih vode. Tako jedan od najpromašenijih „Znamo se” iz kampanje Bate Živojinovića za predsednika Srbije, ide rame uz rame sa „Mi se nismo promenili” – SRS, „Zna Srbija” Vojislava Koštunice, „U centar, Srbijo” Dragana Maršićanina, „Realno” Tome Nikolića i tako dalje.
Neki od najsmešnijih su „Svoj na svome” – SRS i „Kad je teško Čović” za koji deo veselije javnosti optužuje nosioca da je ideju uzeo iz reklame za „Probavitu”. Često, nevešto izabrane poruke posluže kao odlična inspiracija političkim protivnicima. Tako je kampanja JUL-a „Bira narod, a ne NATO”, kao reakciju doživela slogan „Narod bira, a ne Mira”. Ili „Radikalno bolje” koje je grafitima dobilo nastavak „uz puške i zolje”.
Najnovije kampanje za predsedničke izbore nisu donele posebno originalne slogane. SPS-ovo „Dela govore” i „Naš drug”, nastavljajući prethodnu tradiciju opet zvuče otrcano i ukazuju da ova stranka i dalje ima problem da se uspešno moderno profiliše. „Izaberi Srbiju” Velje Ilića je samo po sebi potpuno besmisleno, kao i „Ne dam zemlju za fotelju” Marjana Rističevića. „Snaga juga” i „Porodica je snaga Srbije” nisu dovoljno objedinjavajuće da bi privukle veću pažnju.
Ostale četiri poruke zvuče pristojno i adekvatno. Posebno mi je simpatična „Za Srbiju u kojoj će svima biti dobro” Ištvana Pastora, jer podseća na evropske principe suživota i uvažavanja različitosti i zvuči kao dobro obećanje.
Pozdrav i „Idemo dalje”, što rekoše Ivo Sanader i pre njega Slobodan Milošević.
