Gost-priređivač: Srđa Zlopogleđa
Philipp Bagus, THE TRAGEDY OF THE EURO
ДВЕ ВИЗИЈЕ ЕВРОПЕ
Постојао је сукоб између заступника две различите идеје Европе, од
самог настанка Европске Уније.
Које становиште усвојити:
визију класичног либерализма, или визију социјалистичке Европе?
Увођење евра је одиграло кључну улогу у стратегијама ове две визије и
у циљу разумевања трагедије евра и његовог настанка, важно је бити
упознат са ове две основе, раздвајајуће визије, као и са тензијама
које су претходиле увођењу јединствене валуте.
Оци-оснивачи ЕУ, Шуман (Француска, рођен у Луксембургу), Аденауер (Немачка)
и де Гаспери (Италија), сва тројица католици који су говорили немачки,били су следбеници Европе класичног либерализма. Такође су били Хришћани и демократе. Класична либерална
визија поставља слободу појединца као најважнију културну вредност
Европљана и Хришћанства. По овој визији, суверене европске државе
јемче права својине и економију слободног тржишта у Европи отворених
граница, тако омогућавајући слободну размену робе, услуга и идеја
Споразум из Рима, потписан 1957. године, био је најзначајније достигнуће какласично-либералној визији Европе. Споразум је установио четири основне слободе: слободан
промет робе, слободно пружање услуга, слободно кретање капитала и
слободу миграција. Споразумом су обновљена права која су била од
суштинског значаја за Европу током класичног либералног периода у 19.
веку, али су била напуштена током доба национализма и социјализма.
Споразумом се одаљавало од социјализма, који је водио ка конфликтима
између европских држава, који су кулминирали у два светска рата.
Визија класичног либерализма има за циљ обнављање слобода из 19. века.
Слободна конкуренција, приликом уласка на тржиште, требало би да
преовлада на заједничком европском тржишту. По овој визији, нико не би
могао да забрани немачком фризеру да сређује фризуре у Шпанији, и нико
не би могао да да опорезује Енглеза што пребацује новац у из немачке у
француску банку, или што улаже на италијанској берзи. Нико не би могао
да спречи, регулацијама, француског пивара да продаје пиво у Немачкој.
Ниједна Влада не би могла да субвенцијама сузбија конкуренцију. Нико
не би могао да спречи Данца, од бежања из своје државе благостања, и
екстремно високих пореских стопа, и миграрања у државу са ниским
пореским оптерећењем, као што је то Ирска.
Да би се остварио овај идеал мирољубиве сарадње и процват размене,
ништа више од слободе би било неопходно. У овој визији не би било
потребе за стварање, европске супердржаве. У ствари, следбеници визије
класичног либерализма су веома скептични према централизованој
европској држави, коју сматрају штетном по слободе појединца.
Философски гледано, многи браниоци ове
визије су инспирисани католичанством, и границе европске заједнице су
одређене простором Хришћанства. У складу са католичком социјалним
учењем, принцип субсидијарности би требало да преовлада:
проблеме би ваљало решавати на најнижем и најмање концентрисаном
могућем нивоу. Једина прихватљива централна установа би била Европски
суд, чија би активност била ограничена на конфликте међу државама чланицама, и
јемству четири основне слободе.
Гледано са позиције класичног либерализма, требало би да постоји много
конкурентних политичких система, као што је био случај у Европи
вековима. У средњем веку, до деветнаестог века, постојали су веома
различити политички системи, као што су независни градови Фландрије,
Немачке и северне Италије. Постојала су краљевства, попут Баварије или
Саксоније, а било је и република, попут Венеције. Политичка
разноврсност била је најизраженија у веома децентрализованој Немачкој.
Под културом различитости и плурализма, наука и индустрија је цветала.
Конкуренција на свим нивоима је од суштинског значаја за класичну
либералну визију. Она води до повезаности, јер стандарди производа,
фактор цена, и посебно плате теже да конвергирају. Капитал се креће
где су плате су ниске, повећава их; радници, с друге стране, одлазе
тамо, где су стопе зарада високе, те их обарају. Тржишта нуде
децентрализована решења за еколошке проблеме засноване на приватном
власништву. Политичка конкуренција обезбеђује најважнију европску
вредност: слободу. Пореска конкуренција подстиче ниже пореске стопе и
фискалну одговорност. Људи гласају "ногама", избегавајући претеране
пореске стопе, као што то чине и компаније. Различити национални
порески суверенитети се сматрају за најбољу заштиту од тираније.
Конкуренција преовлађује и у области новца. Различите монетарне власти
такмиче се у понуди валуте високог квалитета. Власти које нуде
стабилније валуте врше притисак на друге да ураде исто.
ВИЗИЈА СОЦИЈАЛИЗМА http://en.wikipedia.org/wiki/Socialism
У директној супротности класично либералној визији је социјалистичка
или имепријалистичка визија Европе, брањена од стране политичара,
попут Жака Делора или Франсоа Митерана . Коалиција етатистичких интереса националистичких, социјалистичких, и конзервативних кругова, ради оно што може да спроведе своју агенду.
Она жели да види Европску унију као империју или тврђаву:
протекционистичку према споља и интервенционистичку унутра. Овај
етатистички сан централизоване државе са ефикасним технократама је у
примени - тако владајући технократски етатисти и замишљају себе, како
том државом управљају.
По овом идеалу, центар Империје ће владати над периферијом. Требало би
бити заједничко и централизовано законодавство. Браниоци
социјалистичке визије Европе желе да створе европску
мега државу, копирајући националне државе на европски ниво. Они желе
европску државу благостања, која ће им омогућити редистрибуцију,
регулацију и усклађивање законодавства у Европи. Усклађивање пореза и
социјалне регулације би требало обављати на највишем нивоу. Ако се ПДВ
разликује од 15 до 25% међу земљама, социјалисти би га ускладили на
стопи од 25% за све земље. Таква хармонизација социјалне регулације је
у интересу најзаштићенијих, најбогатијих, и најпродуктивнијих радника,
који себи могу да "приуште" такве прописе, док други радници то не
могу. Уколико би се немачки социјални прописи применили на Пољаке, на
пример, потоњи би имали проблеме у конкуренцији са првима.
На дневном реду социјалиста је да се одобри све више моћи за централну
државу, тј, за Брисел. Социјалистичка визија за Европу је идеал
политичке класе, бирократа, интересних група, привилегованих, и
субвенционисаних сектора који желе да користе моћи централне државе за
своје богаћење. Присталице овог сагледавања, европску државе виде као
неопходност, и сматрају да је само питање времена када ће постати
реалност.
Током социјалистичког пута, Европска централна држава ће једног дана
постати толико моћна да ће јој суверене државе постати потчињене. (Већ
можемо видети први индикатор таквих понизности
у случају Грчке. Грчка се понаша као протекторат Брисела, који
усмерава владу Грчке како да рукује својим дефицитом.)
Социјалистичка визије не даје очигледна географска ограничења за
Европске државе за разлику од католичко-инспирисаног посматрања
класичне либералне визије. Политичка конкуренција се види као препрека
за централну државу, која се изузима од јавне контроле. У том смислу,
централна држава у социјалистичкој визији постаје све мање и мање
демократска, како се моћ пребацује бирократама и технократама. (Пример
пружа Европска комисија, извршни орган Европске уније. Комесари нису
изабрани, већ постављени од стране владе држава чланица).
Историјски гледано, претходници овог старог социјалистичког плана
оснивања контролишуће централне државе у Европи су Карла Велики,
Наполеон, Стаљин и Хитлер. Разлика је, међутим, да
овог пута успостављање директним војним средствима не би било
неопходно. Али, државна моћ принуде се користи се за јачање централне
европске државе.
Из тактичке перспективе, кризне ситуације посебно би биле коришћене од
стране присталица социјалистичке визије за стварање нових институција
(као што је Европска централна банка (ЕЦБ) или евентуално, у
будућности, европско Министарство финансија), као и да се прошире
овлашћења постојећих институција као што је Европска комисија или ЕЦБ.
Класичне либералне и социјалистичке визије Европе су, сходно томе,
непомирљиве. У ствари, повећање снаге централне државе као што је
предложила социјалистичка визија подразумева смањење опсега четири
основне слободе, и свакако мање слободе појединца.
http://vimeo.com/24493467
http://vimeo.com/7500958
http://vimeo.com/12958508