Kako je naMAGNETisan studentski protest 1996/97

novi novi EDIT: Dačić: Potrebna ravnoteža straha
23 novembar 2011. | 10:29 | Izvor: B92 "Srbija ne sme da kaže da neće da ratuje za Kosovo", rekao je ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije Ivica Dačić
Pitam se da li je moguće da se ljudi ne sećaju da su ovaj film, sa identičnim scenarijem, istim glumcima i poznatim zapletom i krajem, gledali ne tako davno i ne mogu da verujem da će opet biti iznenađeni kada se ispostavi da je baštovan ubica!!! 

prethodni EDIT: shvatam, ipak je ovo prava pesma za današnji trenutak, znam koliko vam je svima teško i zašto je nastupila ANESTEZIJA...Nešto mi poznata priča, nije prvi put... Samo se pitam dokle više...

prvi EDIT: Vidim da je kiselo na petnaestogodišnjicu studentskog i građanskog protesta, kojim je izvojevana prva pobeda protiv Miloševićevog režima i što bi trebalo da bude jedna od pozitivnih tekovina današnjeg "novog društva i novog sistema vrednosti". Šta je po sredi? Razočaranje ili je nastupilo naknadno osećanje poraza? Da li se ćuti iz zadovoljstva ili zbog sramote? Zbog koga, čega i zašto se devedesete, sa svojim najružnijim pojavnostima, vraćaju u galopu, dok se baba (opet) češlja?  

 
p.s.Ovo je prvi put da se objavljuju jedini sačuvani dokumentarni snimci akcija grupe Magnet, kao i ova priča ispod.

Gost autor: Jovan Despotović

Podsticanje nužnosti pobune

Deo iz predgovora monografije "Živela sloboda!" povodom istoimene izložbe o radu Nuneta Popovića i grupe Magnet

... Manje je poznato da je Nune Popović imao ulogu i prilikom pokretanja spomenutog studentskog protesta u Beogradu. Studenti koji su nameravali da iniciraju protest na Filozofskom fakultetu pozvali su Popovića da im pomogne. Na njegov predlog studenti su, umesto planiranog pisanja saopštenja i protestnog zatvaranja na fakultetu, u petak, 22. novembra 1996. najpre izašli na Plato odakle su krenuli u prvu šetnju koje će trajati više od tri meseca.

Najpre su krenuli oko Studentskog trga gde su pozvali kolege sa Filološkog i Prirodno-matematičkog fakulteta da im se pridruže, a kako su im se oni priključili u velikom broju, kolona je nastavila šetnju sve do Pravnog fakulteta odakle su se u još većem broju vratili na Trg republike gde su saopštili da će studentski protest nastaviti u ponedeljak, 25. novembra u 12 časova na platou ispred Filozofskog fakulteta. Posle prve uspešne šetnje, studenti su pozvali Popovića da im se uveče priključi na sastanku inicijativnog odbora protesta.

On im je tada predstavio koncept i strategiju MAGNETovih akcija i predložio da protesti budu karnevalski, kreativni i nenasilni, kako bi mogli da se omasove i budu zanimljivi za učestvovanje u njima, ali i da mogu da traju dugo - do ispunjenja zahteva. Takođe im je predložio upotrebu pištaljki budući da je to jeftino i dostupno sredstvo koje je MAGNET prvobitno planirao da koristi u performansu Isterivanje đavola tako što bi učesnici okružili Patrijaršiju i duvali u pištaljke kako bi isterali demone iz Srpske pravoslavne crkve, od čega se, iz organizacionih razloga odustalo pa je akcija izvedena na poznati način.

Sugerisao im je tada da njihovi zahtevi moraju da budu nepristrasni kako u medijima ne bi bili diskvalifikovani kao podmladak opozicije i da bi zato trebalo da svoj protest internacionalizuju i traže da stvarne rezultate izbora ustanovi i saopšti neka neutralna međunarodna komisija. Tako je i bilo. Nune Popović je o studentskom protestu izveštavao kao reporter Dnevnog telegrafa.

Po uspešno okončanom protestu koji je opoziciji omogućio preuzimanje vlasti u većini velikih gradova u Srbiji, aprila 1997. godine je Popović sa saradnicima pripremio projekat "Beograd svetska umetnička metropola" sa monumentalnim spomenikom "Beograd je svet". To je trebalo da bude novi oblik angažmana grupe MAGNET.

Cilj projekta je bio da se energija protesta ne izgubi, već da se očuva i razvije kako bi se u sledećem koraku cela Srbija oslobodila od Miloševićevog režima. Popović se zalagao da Beograd postane međunarodni antitotalitaristički i antiratni, ali i umetnički centar koji bi privlačio ljude i organizacije iz celog sveta i uključivao ih u pomoć i aktivnosti za obaranje Miloševićevog režima.

Na ulicama oslobođenih gradova u Srbiji bi se nastavile ulične aktivnosti u cilju daljeg oslobađana straha od režima i podsticanje nužnosti nove pobune: na trgovima bi bili Speakers' Corner na kojima bi se govorilo o nužnosti promena i kritikovao režim, na ulicama bi bili žongleri, gutači vatre, performeri, muzičari, glumci i drugi artisti sa zadatkom da prave pozitivnu i optimističku atmosferu i privlače pažnju domaće i svetske javnosti. U cilju obaranja diktatora održavali bi se međunarodni skupovi i koncerti inostranih bendova. Beograd i drugi gradovi bi na taj način postali otvoreni gradovi u zatvorenoj i međunarodno izlovonoj Srbiji, antipodi Miloševićevom sistemu šunda i kriminala. Pravio bi se potpuno drugačiji imidž od poražavajuće slike koju je izgradio Miloševićev zločinački režim. Na mikroplanu bi se gradilo novo društvo na novim vrednostima, a posle svrgavanja Miloševića isto bi se uradilo sa čitavim društvom.

Ključna tačka tog kompleksnog projekta bila je Popovićeva zamisao za Aktivni spomenik "Beograd je svet", koji je ovako bio koncipiran:
U najužem centru Beograda napraviti monumentalni aktivni spomenik "Beograd je svet", koji će u jednoj sekundi izbacivati (poput fontane) onoliko litara crvene tekućine koliko se, po statističkim podacima, u jednoj sekundi u svetu nasilno prolije ljudske krvi, odnosno ubije ljudi.
(NPR: 1 čovek = 4,5 litara krvi).
Monitor, pokazivač statističkih podataka koji će se "štelovati" jednom sedmično, ugrađen je u deo spomenika na kom će na srpskom i engleskom biti napisano:
OVE SEKUNDE U SVETU JE UBIJENO (...) LJUDI, ISTIČE (...) LITARA KRVI
Spomenik mora biti kružnog oblika, opasan TV ekranima koji će non-stop, naizmenično, emitovati programe svetskih informativnih kuća, a crvena tekućina, koja se akumulira u spomeniku, treba da preplavljuje ekrane.
Idejni autor je Nune Popović uz saradnju Ivana Pravdića. Za tehničko rešenje spomenika raspisati međunarodni konkurs. Arhitekta je u službi idejnog autora, izvođač radova. Pokrovitelja projekta odrediti licitacijom, tako da to bude pojedinac, ili institucija koja je spremna da uloži najviše novca u projekat. Početna investicija je 250 hiljada USD.

Poznavaoci avangardnih i revolucionarnih pokreta u umetnosti lako će u ovom monumentu prepoznati ideje bliske Tatljinovom, takođe nerealizovanom, Spomeniku III internacionali koji je trebalo da bude postavljen posle Oktobarske revolucije u Moskvi.

Taj projekat Popović je predao kabinetu gradonačelnika Beograda Zorana Đinđića. Na zahteve Popovića odgovoreno mu je da je gradonačelnik saglasan i da mu je ponudio da u Kulturnom centru Beograda oformi odeljenje koje bi radilo na realizaciji njegovog projekta i gde bi moglo da se zaposli najviše osam od traženih deset ljudi, što je bilo više nego što je Popović očekivao. Međutim, umesto realizacije projekta, od dogovora i Popovićevog projekta se odustalo. Gradska kulturna birokratija (koja je već tada pokazala nakazne simptome svrgnute vlasti) formalno ga prosleđuju Savetu Beogradskog letnjeg festivala, čija priroda kao manifestacije i mogućnosti produkcije nisu imali nikakvih dodirnih tačaka ni logike sa Popovićevim projektom, pa je on na taj način definitivno odbačen.
...

Ceo tekst Jovana Despotovića pročitajte ovde

Blog stranica Jovana Despotovića je ovde

Više o projektu "Živela sloboda!" saznajte ovde