Нешто нисам добре воље вечерас.
Знаш, има она ствар због које Илија Чворорвић полуди ... Тако се некако осећам.
Некако, као да ме је време прегазило. Знаш, као оног Белопољанског средином осамдесетих ...
... мада нисам тужан. Више се осећам онако као ономад Пера Митић уз пок. Поспишиловићку..
Можда је најбоље да мало будем сам.
.