Prica o Dva Grada

Igrom slucaja zivim na Ostrvu. Takodje igrom slucaja, a i cinjenicom da je pre 15-tak godina prokopan tunel ispod engleskog kanala (srpski: Lamans), Pariz je na 2 sata i 15 minuta vozom, ili 5 sati automobilom (bez da kvasim noge) od kuce.

I tako, neko vreme, koliko obaveze dozvole, se provodi u carima nasa dva najveca grada: London - Pariz... Kao nekad Beograd - Zagreb...

Dva grada, toliko razlicita, a toliko slicna. Jedan drugog bas i ne vole, ali jedan bez drugog ne mogu. Ne ogleda se tu samo razlika izmedju engleza i francuza, jer su i London i Pariz odavno prestali da budu samo nacionalni gradovi. Tu se ogleda vise istorijski mentalitet, zajedno sa kolonijalnim nasledjem i traumama, revolucionarnom prosloscu, multikulturalnom sadasnjoscu, neizvesnom buducnoscu, i tradicijom... Tradicijom prema kojoj se, po mom misljenju, drugacije odnose u Londonu i u Parizu, ali i drugacije odnose u odnosu na nase uvrezeno misljenje o tome ko je bolji i revnosniji cuvar tradicionalnih vrednosti i tradicionalnih monumenata. London se bez problema odlucuje na promenu. Parizu je svaka promena uvek problematicna.

London je cool za sebe, Pariz je cool prema drugima. U Parizu gotovo uvek duva vetar, London je ponekad topao i cosy. Pariz je ponosan na svoje gradjevine, London je ponosan na svoje gradjane. U Parizu su konobari odvratni, a hrana dobra, u Londonu su konobari studenti, a hrana takodje studentska (osim u celebrity chef restoranima). U Parizu voze kao u Beogradu, u Londonu voze kao u vojvodjanskom selu...

U Parizu se jos uvek ulja na platnu stancuju kao pare u Topcideru '93. U Londonu se jos uvek svira najbolja muzika na svetu.

U Parizu, juzno od Sene, mozete da sednete i pojedete omlet u bistrou gde su doruckovali i pili kafu Jean-Paul Sartre i Simone de Beauvoir (ili to bejase Yves Montand i Simone Signore?). U Londonu mozete da naletite na nekog slavnog muzicara kako jede picu iz kartona na Camdenu u subotu ujutru. Pariz je dama kao Greta Garbo, London je neuhvatljiv kao David Bowie. Pariz je sirok, grandiozan, otvoren za trcanje. London je uzak, uzan, skucen, nabijen, polu-zatvoren, otvoren za poglede. U Londonu ukoliko ne znate na koja vrata tacno da kucate, tesko da ce vam se bilo sta otvoriti samo od sebe. Pariz vas uvek docekuje, London uvek morate da iskopate i izvucete na povrsinu.

London je konstantno ispred svog vremena, cesto puta ni sam nije svestan toga. Pariz je uvek jednom nogom u proslosti, za svaki slucaj. London je navikao na slobodu, Pariz je navikao na sigurnost. London se ne plasi nicega, Pariz se plasi Londona.

London sagoreva u svojim bezbrojnim aktivnostima, Pariz se gusi u duvanskom dimu i ne cuje svet oko sebe od sopstvenog gundjanja. London vas ostavlja bez daha jer se svugde juri i trci, Pariz vas ostavlja bez daha jer fascinira totalno.

U Londonu uglavnom svi znaju engleski, u Parizu isto samo to nece da priznaju. U Londonu se osecate kao kod kuce iako nista ne lici na Beograd (ili bilo koji drugi srpski grad), u Parizu ste uvek stranac iako je sve vrlo poznato i prepoznatljivo. Pariz je jos uvek opcinjen Amerikom, Londonu je Amerika odavno dosadila.

Pariz je prepun idilicnih ulicica, kutaka, zaseoka, radnjica, kafica, slika i slicica, boja, patine. London se raspada od prljavstine i truleza. U Londonu morate da platite da bi ste vozili kroz centar grada. Kroz centar Pariza ne bi ste vozili ni da vam plate. U Londonu se tjubom koriste samo turisti i posetioci grada, jednostavnije im je. U Parizu svugde uzimam metro, jednostavnije je. U Londonu sme da se gazi trava u parkovima. U Parizu je nemoguce naci dobru piceriju.

Hodati po Parizu je uzivanje i samo sebi svrha. Hodanje po Londonu je samo nacin za stici od A do B. Pariz je neverovatno inspirativan. London neverovatno umara. Pariz je sujetno sarmantan, London je racionalno tolerantan.

Pariz i London su vezani pupcanom vrpcom od rodjenja. Francuskom egu nista ne pase tako dobro kao engleska smelost (i obrnuto). London ne mozete doziveti i shvatiti do kraja ukoliko ga ne upotpunite Parizom (i obrnuto). Pariz koristi London kao sef u svajcarskoj banci za staro porodicno srebro. London koristi Pariz kao poslednju odbranu od sopstvenih varvara.

I nije vise uopste bitno da li ulicama ova dva grada tece krv giljotiniranih kraljica ili rasporenih prostitutki. Pariz i London su dva najlepsa grada na svetu. London i Pariz su dva najteza grada na svetu. Samo kamen i zeljezo...