Hedy Lamarr: Izumeti više od filmskog orgazma

Any girl can be glamorous. All you have to do is stand still and look stupid.

Ovo je  jednom  rekla  poznata holivudska diva Hedy Lamarr, i sama prikrivajući svoj briljantan, pronalazački um, ispod lepe i fotogenične spoljašnosti. Uzgred, šta je to u ljudima kad na prvu pomisle da pamet i lepota ne idu zajedno? 

Pa, da kažem nešto o Hedy, iako je  9.novembar odavno prošao. Bio je to  Dan pronalazača ili izumitelja, kako hoćete, ustanovljen   danom  rođenja ove interesantne žene. Mislim da nikad nije kasno pomenuti je.

Rođena  9.XI 1913.g. u Beču, u pristojnoj, dobrostojećoj jevrejskoj porodici kao Hedwiga Kiesel, dobro obrazovana, rano pokazavši da je, između ostalog,  vrli connoisseur i ljubitelj umetnosti, upisala je  prestižnu i poznatu školu glume Max-a Reinhardt-a u Berlinu još u svojim tinejdžerskim godinama. (Nadalje ću ova strana imena pisati onako kako govorim, he, he...) 

Vrlo brzo, 1933. imala je priliku da uzburka svetsku javnost pokazujući svoju glumačku veštinu u filmu "Ekstaza", koji je obilovao danas gotovo naivnim, "golim scenama" i poznatom scenom orgazma, koji se očitovao na prelepom licu HL. Vrata za Holivud su naravno bila otvorena, MGM joj je ubrzo promenio prezime u Lamarr, i... ostalo je istorija.

Još kao mlada devojka je imala neobična interesovanja različita od interesovanja vršnjakinja, koja je ispoljavala u razgovorima s ocem u dugim šetnjama  po Beču. Razgovarali su o tome kako rade štamparske mašine, tramvaji, i ostali moderni izumi. Radoznala Hedi je volela te razgovore, a posebno svog oca. Kasnije u životu,  rekla je da nikoga, pa i nijednog od svojih šest (!) muževa, na žalost nije volela toliko kao svog oca.

Prvi put se udala za izvesnog Frica Mendla, bečkog proizvođača oružja i municije, koji se kasnije kao naci obožavalac bavio i istraživanjima na polju sistema kontrole u vazduhoplovstvu. Bila je svedok mnogih "radnih sastanaka" u njihovoj kući u Beču, i mnogo upijala i naučila iz istih. Posle, u Americi, je sa svojim prijateljem i ko-pronalazačem George Antheil-om izumela sistem za navođenje torpeda,  po  tzv. Frequency hopping principu, koji je bio barem dve decenije ispred svog vremena. Ovaj Lamarr-Antheil patent, s kojim se možete detaljnije upoznati, ako želite, ovde US patent 2.292.387 , je nažalost tek u novije vreme našao svoju primenu u modernoj tehnologiji (GPS, mobilna telefonija, Bluetooth, sateliti, proizvodnja anti-jamming uređaja i dr.), jednostavno rečeno primenjuje se da  se neki elektronski uređaji,  koji rade blizu jedan drugome, ne ometaju međusobno.

Ljudi iz tadašnjih američkih vojnih saveta i vojske su smatrali da je primena izuma u navođenju torpeda iz aviona, isuviše sofisticirana za nezgrapna američka torpeda, a i da ne bi bilo mesta za instalaciju uređaja. Hedin kolega, avangardni muzičar i istraživač na tom polju, dao je opasku da ceo mehanizam može da stane i u običan sat kad  se ima volje, ali to nije prošlo. Generali k'o generali, kada su čuli da je on sinhronizaciju frekvencija već uspostavljao u njegovom eksperimentu sa 16 klavira, valjda su pomislili da je za ovaj uređaj malo i čitava soba.

Ima još jedan značajan novembarski događaj. Pre nedelju dana, 28.  novembra, 2011.g.  izašla je  i knjiga Richard-a Rhodes-a  (dobitnik Pulicera za knjigu "The making of the atomic bomb" ) "Hedy's Folly", knjiga o životu i izumima  Hedi Lamar.

Dobro je da je neko opisao život i otkrića ove lepe  žene, dovoljno hrabre i mudre da  pobegne iz "mrtvog" braka i nastavi život u novom svetu, adolescentkinje željne svih mogućih iskustava iz vremena Ekstaze, Zuckerberg-esque pojave u ženskom obličju, dovoljno drske  da pomisli da će njeni izumi promeniti svet, dovoljno sujetne da insistira na priznavanju  "pronalazačkog staža", a da odbije da se pojavi u javnosti prilikom uručenja nagrade za pronalazaštvo.

Sigurno je još bolje da svi ti njeni izumiteljski gedžeti ne skreću pažnju  sa jednog  izuzetnog koji je izumela - nje same.

Na kraju, još samo malo nepotrebnog znanja  o Hedi Lamar.  Kad je Sesil de Mil svojevremeno snimao "Samsona i Dalilu" u kome je Hedi Lamar  igrala Dalilu,  tražio je pomoć od glumaca u rešavanju raznih problema u toku snimanja. Za  svako dobro rešenje "nagradio" bi  ih sa  jednim kvoterom.  U ekipi je jedino Hedi imala Sesilove kvotere, i to pet.