ZDRAVO, KAKO SI?

Pa dobro - ja mislio on umetnik, slikar, intelektualac, klasno i društveno svestan...

A ono - jajara?!

Pa valjda neki burek, koliko sam razumeo

Freehand se ne podštapa; Freehand leti kao bumbar, bode kao hilti!

A fora je da ja nikad nisam gledao te "Priče iz radionice". Možda odlomke nekih epizoda. A nije mi ni bilo interesantno.

Na Blogu B92 gde se većinom razglaba o politici korektan odgovor bi bio ,,Kao država!"

Ja trošim ono ,,niiiiikad bolje!" sa velikim akcentom na ono nikad.
Ako se razgovor proširi na podpitanje sa eventualnim ,,zašto" onda ispucavam ono čuveno: ,,Ja sam bolestan čovek, zao, nesimpatičan..."

'jesi li cula ...' prvo sam se strasno nervirala zbog svih ogovaranja i ceprkanja po tudjim zivotima, sada samo kazem 'ne zanima me', nevidjeno efikasno, nikada nisam upletena u neku ruznu stvar, jedino mi je, casna rec, nadimak nezanimame. i meni samoj dodje smesno kad ozbiljno neko kaze, 'a, stigla je nezanimame'.

mikele, kako cesto napises blog koji je toliko jednostavan i toliko ljudski.

Ne bi' ja tu ništa dodav'o, skener lepo sažela:)

је на питање како је обично одговарао бескрајним кукумавчењима о лошем здрављу и осталим непријатностима. Међутим, умео је, до душе ретко, да на исто питање одговори и средње. Е, тада смо знали да је добро.
Тако и ја сад умем да искористим тај његов одговор, мало да збуним противника, а мало да се нашалим.
А како ми је заиста?
Пази овако...
Ма, шалим се.
Како сам?
Углавном...

Baš lepo razmišljanje i tako svima blisko i često...i naravno ni je ne volim te koji me pitaju,a znam da ih ne zanim i zašto bi ih uopšte zanimalo, kako sam ja?...pa odgovaram-Odlično!
Ali ova užasna vremena, tako dugotrajna, nikako da ih neko ukine...dovela su do toga da ljudi to pitaju da bi dali oni odgovor..da bi se žalili, žalili i to naravno uvek oni koji se ne žale na nešto grozno kao bolest...nego na, nešto....

Тачно, све зависи од саговорника. И ја волим да кажем да сам добро, без обзира на то какво је стварно стање ствари. Ако то никако не могу, замолим сабеседника да пређе на неко друго питање...

Микеле,

Те (ретке) особе најчешће не морају да те питају како си, знају.

To Kako si je postalo kao Dobar dan. Dobar i kad je daleko od dobrog. Razmišljam nešto i sve mi se čini da ja obično pitam ljude Jesi dobro...to mi valjda roditeljska deformacija.

Nedavno sam nekome odgovorio:
"Dobro sam - istina, lošije nego juće, ali zato bolje no što ću biti sutra".