LUBARDA

Više puta sam u raznim novinama pisao i na TV govorio o Lubardi, slikarskoj i umetničkoj gromadi u evropskim i svetskim razmerama. Ovih dana čuh kako će se obnoviti, restaurirati i dovesti u pristojno stanje, legat ovog velikana. Postoji izreka: Nikad nije kasno ali kad je u pitanju Petar Lubarda, onda je to neviđena sramota. Od 1974 godine kad je umro pa do danas, njegov legat, poklonjen gradu Beogradu, propadao je iz dana u dan a da niko glavu nije okrenuo. Veliki broj slika je netragom nestao, mnoge su zbog neuslova u međuvremenu teško oštećene, mnoge ukradene. U državi u kojoj muzeji godinama zvrje zatvoreni i nedostupni publici, pod izlikom da će biti restaurirani, podatak da će obnovljen legat Petra Lubarde uskoro biti otvoren za javnost, nije mogao da promakne mojoj pažnji. Ko god da se toga dosetio, skidam mu kapu!

Pišući i govoreći o Lubardi, uvek sam pominjao podatke koji sami po sebi najbolje i najviše govore o Lubardi i njegovom stvaralaštvu: Dobitnik je mnogih značajnih nagrada i priznanja od kojih su najznačajnije "Grand prix" na Svetskoj izložbi u Parizu 1937, Prva nagrada na Internacionalnoj izložbi u Hagu, Prva savezna nagrada FNRJ 1948, Prva republička nagrada Crne Gore 1948, Internacionalna otkupna nagrada na II Bijenalu u Sao Paolu 1953,  Nagrada na II Bijenalu u Tokiju 1955, Oktobarska nagrada grada Beograda 1955, Nacionalna nagrada u Gugenhajmu 1956. U okviru Svetske izložbe EXPO u Briselu, u Palais International des Beaux-Arts na izložbi pod nazivom „50 godina moderne umetnosti" uvršćena je i Lubardina slika Mediteran iz 1952. Jedini je jugoslovenski slikar čije je delo reprodukovano u „Istoriji modernog slikarstva" Herberta Rida. 1973 godine dobio je čuvenu i prestižnu Herderovu nagradu.

U prošlosti je najčešće pominjana nagrada na II Bijenalu u Sao Paolu 1953 godine, iz razumljivih razloga (ne želim da je minimiziram, naprotiv) ali su meni (i glasovitim svetskim stručnjacima, kritičarima i istoričarima umetnosti) daleko značajnije: Grand prix na Svetskoj izložbi moderne umetnosti u Parizu 1937 godine i Prva nagrada na Internacionalnoj izložbi u Hagu 1939 godine. Da pojasnim neobaveštenima. Lubarda je te nagrade osvojio u konkurenciji sa tada najvećim živim slikarima poput Pikasa, Ernsta, Mondrijana, Dalija, Dišana, Šagala...Isto to se dešava i u Hagu 1939 godine.

U Galeriji SANU 1969 godine priređuje samostalnu izložbu sa radovima nastalim od 1927 do 1969 godine. Odlično se sećam ogromnog uzbuđenja i zadovoljstva koje sam osetio videvši na jednom mestu remek dela velikog Majstora!

Za sliku Sumrak Lovćena i danas moju ljubimicu, 1970 godine dobio je nagradu Oktobarskog salona.

Svoj i samosvojan kakav je već bio, Lubarda odbija da bude član Odbora za podizanje Njegoševog mauzoleja na Lovćenu! Takođe odbija da izlaže na reprezentativnoj izložbi posleratne umjetnosti Crne Gore u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, jer: Ne smatram se Crnogorcem! Tri dana pre otvaranja izložbe Apstraktno slikarstvo u Srbiji 1951 - 1971 autora Lazara Trfunovića u Likovnoj Galeriji Kulturnog centra Beograda, povukao je svoje slike s obrazloženjem da se ne slaže s naslovom.

Nadam se da neće biti na odmet i nekoliko biografskih podataka:

Petar Lubarda je rođen 27. Jula 1907 godine u Ljubotnju u Crnoj Gori. Nacionalno se izjašnjavao kao Srbin. Osnovnu školu je pohađao u Ljubotinju, Cetinju i Herceg Novom a gimnaziju u Herceg Novom, Splitu, Sinju i Nikšiću. 1925 godine upisao je Umetničku školu u Beogradu gde su mu profesori bili Beta Vukanović, Ljuba Ivanović i Šobajić.  Godinu dana kasnije odlazi u Pariz gde prvi put izlaže na Salonu nezavisnih1927 godine. U Parizu ostaje do 1932. A neposredno pred Drugi svetski rat, ponovo boravi u Parizu godinu dana i putuje po Španiji i Nemačkoj. Rat je proveo u zarobljeništvu. Od 1946 do 1950 godine, zajedno sa Milom Milunovićem, u Cetinju osniva prvu Umjetničku školu u Crnoj Gori.

Za redovnog člana SANU izabran je 1961 godine.

Bez želje da potpaljujem vatru srbocrnogorstva, prezentiram vam Lubardino pismo a povodom priređivanja grandiozno zamišljene Jugoslovenske izložbe kroz vekove u Parizu:

                                                                                                                                            Београд, 18. март 1971.

Драги Коларићу,

Желео бих да ти се обратим са једном молбом; унапред се извињавам за узнемирење.

Како си ти члан Одбора за приређивање "Југословенске изложбе кроз векове" у Паризу (од 2. марта до 17. марта 1971. године), молио бих те да на првој идућој седници Одбора прочиташ ово моје писмо.

Као што сам и писмено обавештен од Одбора, учествујем на поменутој изложби са сликом "Сумрак Ловћена", датирана 1970. године, а у саставу који шаље СР Србија (што је и била моја изричита жеља). Међутим како не знам ко шаље податке о аутору који ће изаћи у каталогу (а знајући да се у том обимном послу може подкрасти грешка), решио сам да пошаљем следеће и једине тачне биографске податке о мени. То су: Петар Лубарда, рођен 1907. године, Љуботињ; Србин; живи у Београду, Иличићева бр. 1.

Молим да се ови подаци најхитније (телеграфски) доставе другу који уређује каталог да би могао направити евентуалне исправке.

Што се тиче аранжирања саме изложбе, ја ћу бити слободан да замолим следеће: уколико се изложба аранжира по републикама, односно по националном кључу, да као што је разумљиво - будем у саставу другова-колега СР Србије.

Све сам ово саопштио у телефонском разговору са другом Матвејевићем, као и са проф. др Стеље, такође и са толбом, али желим да то потврдим и писмено, да не би било забуне и нових компликација.

Још једном захваљујем теби као и друговима из Одбора на труду и желим много успеха.

Срдачно те поздрављам,

Петар Лубарда,

Иличићева бр. 1

Tekst prema zaveštanju Petra Lubarde od 14.aprila 1972 godine, koje je predato SANU.
 

Petar Lubarda je umro 13, februara 1974 godine i sahranjen je u Aleji zaslužnih građana Novog groblja u Beogradu.