Peđaaa Stojakoviiiić!!!

Ovaj tekst par godina čeka povod...
I trebalo je da započne sa
Naš* najbolji košarkaš ikada... (*exSFRJ)
Ali povrede su ga omele da to bude očigledno jasno i pučini jednoj grdnoj
(nešto slično se desilo i ove godine sa sezonom Novaka Đokovića, koja je najuspešnija ikada, ali o tome uskoro).
Ukusi su različiti. Moj omiljeni (domaći) košarkaš je Divac (je l' moguće da nisam o njemu ništa pisao? Auu!).
Omiljeni u exSFRJ je verovatno Kukoč, omiljeni u Srba su Bodiroga ("Bog") i Đorđević ("Sale Nacionale"), najveći respekt je prema Draženu...
Ne znam da li ću ovim tekstom uopšte pokušati da ubedim nekoga da je Stojaković najbolji, ustvari ne znam ni o čemu će konkretno biti tekst (:P),
kucam uživo (typoes included) kako mi šta padne na pamet (uz autocenzuru da se ne rasplinem mnogo).

POČECI

Dakle, sve je počelo u Slavoniji berićetne '77. (zli jezici tvrde da je u pitanju '75. - tako da evo ćevapčić za sve ljubitelje teorija zavere).
U Slavoniji se završilo '91. :( pa je Peđa došao u Zvezdu. Kažu da je bio ubedljivo najbolji u juniorima (što nimalo ne čudi). Ja sam ga prvi put video kada je Zvezda uzela titulu '94. bio je na klupi, pa kada sam pročitao Stojaković, pitao sam se ko je sad ovaj i što ne ulazi u igru, a pošto je KK Zvezda svetski prvak po košarkašima koji u njoj nisu dostigli ni delić svog punog potencijala, Peđa je otišao u Solun i postao Grk (tamo zvali su ga Kinis, mada mu je na dresu pisalo Stojakovic :)).

Prvi put sam ga primetio na nekoj tvrdoj utakmici; sećam se polovina 2. poluvremena, on pogađa trojku za rezultat 44:40 za PAOK, a njegov 30. poen (trojke 5/6), a ja koma patos nevera!

'98. je kao najbolji evropski mladi igrač, logično, otišao je u NBA (oni koji tamo nisu uspeli ne mogu se nikako smatrati boljim od njega!)

Upala mu je kašika u med jer ga je draftovao Sakramento, koji se posle lock-out-a bacio na renoviranje tima i doveo Peđinog starijog brata i gurua Divca!

U prvoj (osakaćenoj) i drugoj sezoni se borio za mesto u timu, više su ga gurali pod koš nego što bi on voleo (Ameri od Birda nisu videli tolikog šutera), sećam se utakmice protiv Lejkersa kada je zabeležio (svojih) rekordnih 17 skokova. Tada je Divac za njega govorio da će sigurno da uspe, jer još od Dražena nije video igrača koji tako uporno i posvećeno  trenira (ste mislili, da se do zvezda stiže preko splavova?).

Peđa je u svojoj trećoj sezoni ustalio u prvoj petorci i već je davao preko 20 poena po utakmici,
a onda su Kingsi trejdovali drogiranog Džejsona Vilijamsa (koji je već bio atrakcija) za Bibija i istorija je mogla da počne...

KRALJEVI (ovde moš bit da ću ovde da se rasplinem i da će ovo biti parazitni blog u blogu)

Sakramento Kingsi su već bili najatraktivnija košarkaška ekipa još od kako se Medžik Džonson povukao, ali sada su postali sila.
Taj fenomen, hajp, ludilo u vezi Sakramenta je jedno veliko bogatstvo koje svaki ovdašnji iskreni ljubitelj košarke nosi u sebi. Mislim da nikada nije viđeno takvo uživanje u košarci i kolikogod da smo se mi pored TV-a provodili super - gledajući ih, mislim da su se oni provodili neuporedivo bolje - igrajući, možda i najlepšu košarku ikad. Prosto je neverovatno koliko su igrali timski ("there is no "I" in this team"). Još je neverovatnije koliko su svi bili "naši" (svi zajedno Zvezda, Partizan, Srbi, Ameri, Turci, crnci, belci... - tim). I kada ostanete budni celu noć čekajuči ih, ujutro je uvek stizala nagrada, kez od uva do uva + danima prepričavanje i čekanje sledeće utakmice (+ ja sam tad baš postao apsolvent i bio još besposleniji nego inače), those were the days...npr. utakmica u Torontu (posle produžetaka Sakramento - Toronto 119:118) Divac 25 poena, Stojaković - Karter 39:38, nezaboravno.

Sezonu 2001/02. su završili na prvom mestu. A posebno su nepobedivi bili u svojoj Arko areni, zvanično najbučnijoj na svetu (130 decibela, rođaci! - Grobari u Pioniru samo 114dB). U prvom krugu plej-of su oduvali Finiks  sa 3:1 - u drugoj utakmici Peđa je Merionu (koji je bio MVP u prvom meču) uvalio 37 poena, a majmun je iste godine pred četvrtfinale SP u Indianapolisu izjavio da ne zna ni za jednog našeg igrača, valjda se tek deceniju kasnije u Dalasu upoznao sa Stojakovićem.

U drugom krugu protiv Dalasa (obožavao da gledam te mečeve 'de se za poluvreme ubaci više koševa nego u Evropi za celu utakmicu - inače me smara kad se košarka igra na nula-nula) Stojaković se povredio! - imao sam teoriju (zavere je l' te) da je onaj grozni kauboj Mark Kjuban naredio da se uglača teren, jer su se gosti klizali ko ludi. Kingsi su dobili seriju sa 4:1 i usledilo je epsko finale protiv arhineprijatelja Lejkersa.

Prvu u seriji su dobili Lejkersi (na iskustvo), sledeće dve Sakramento ih je uništio, a onda je došla 4. utakmica u LA. posle prve četvrtine Sakramento je vodio 40:20 (Divac razbio Šeka - uvek je prvi napad na utakmici igran na Divca, a on se izvlačio i sa "visokog posta" šutirao preko O'Nila, a ovde mu je još pride dao još koš horogom, pa je posle uradio to isto samo levom rukom - ludilo, brat Hido je savršeno menjao Peđu). Posle su meč u  ruke preuzele sudije i (ne)sreća - eksplicitan primer: poslednji napad Lejkersa u prvom poluvrmenu, Samaki Voker (nebitni krilni centar, koji ni bacanja nije nešto pogađao) dao je "trojku" sa pola terena očigledno po isteku vremena - koja je priznata! I čuveni poslednji napad; Divac je stigao da udvoji Kobija, koji je promašio, da zasmeta Šekilu i da odbitak izbije u polje, u tom trenutku pomislio sam "dobro je - ističe vreme", a onda se u kadru odjednom pojavio Hori i ... jebiga! 5. utamicu Kingsi dobijaju košem Bibja u poslednjim sekundama. A zbog 6. utakmice je sudija Donahju osuđen na 18. meseci zatvora (Dik Beveta nikada nije osuđen, uopšte je pravo čudo kako neko ko je slep, gluv, slabo pokretan, pokvaren do srži i star 98. godina može da bude NBA sudija). Na samom kraju Kobijev lakat (po čemu je najpoznatiji) je sviran kao faul poluonesvešćenom Bibiju. A za sve ljubitelje teorija zavere (mada je ovo suviše očigledno) može na YT da se  potraži dokumentarac "The Greatest Tragedy in Sports" delovi 6, 7...(oops! trenutno su neki delovi budu uklonjeni - čudo, ali lik ga povremeno upload-uje), ko voli da gleda 27 bacanja za LAL u poslednjoj četvrtini, kako Šek iskorači skoro metar prilikom izvođenja bacanja, šta sve "jeste" i šta sve "nije" faul itd. Ps. ovu utakmicu je gledalo više desetina hiljada ljubitelja košarke na Trgu republike! Posle toga u 7. utakmici realno Kingsima su se vezale ruke (ipak su oni klub iz gradića veličine Novog Sada, protiv najbogatijeg kluba na svetu), to se manifestovalo pre svega u očajnom šutu sa bacanja (16 od 30) i trojke (2 od 20) inače najšuterskije ekipe tog vremena (ps. svi podaci su iz glave, ko neverue i nema u voogla nek googla). Odvašnji hejteri i slični štakori slave Sveti Peđin er-bol iz poslednje četvrtine. Faulovima desetkovani Kingsi su izgubili u produžetku (mislim prvi, možda i jedini put da se igrao produžetak u 7. utakmici finala konferencije), a Lejkersi su se prošetali do titule u velikom finalu.

U sezoni 2002/03. u Božićnom specijalu - reprizi finala zapada, Kingsi su pobedili uz nekih 35 poena Stojakovića. U toj sezoni Kingsi su još pojačali klupu! Red je da ih nabrojim:
prva petorka: Bibi, Kristi, Stojaković, Veber, Divac, druga petorka:Bobi Džekson, Džim Džekson, Turkoglu, Klark, Polard, čak odlični Džeral Valas nije mogao da prismrdi prvoj petorci, a glavni "mahač peškirom" je bio Dejmon Džons koji je dve sezone kasnije bio prvi trojkaš lige! Te zime su u kratkom vremenskom intervalu iskidali su NjuDžersi Netse (najjaču ekipu istoka) sa 36 razlike u gostima, San Antonio (24 razlike u gostima) i Dalas (nešto mnogo :)), ovoga puta je izgledalo da samo čudo može da ih spreči da uzmu titulu. I to se nažalost i dogodilo! U drugoj utakmici polufinala zapada protiv Dalasa povredio se se Veber (koji je imao tripl-dabl u prvoj utakmici u kojoj su Kingsi ubedljivo pobedili i koji je u prošlom plej-ofu bio prvi strelac, skakač, asistent i bloker ekipe i drugi kradljivac i pravi je bezobrazluk što mu nije dodeljena titula MVP lige)! Serija je je otišla u 7 utakmica, a mi se posebno sećamo jedne u kojoj je Peđa ubcio 39 poena, ali nije imao snage da posle dva produžetka dovede ekipu do pobede (na parketu je proveo suludih 56:17 minuta!).

Za sezonu 2003/04. kao zamenu za povređenog Vebera je doveden odlični Bred Miler (ja sam znao da je mnogo dobar, ali da je toliko dobar - to ni on sam nije znao!). Miler je sezonu statistički završio među 5 najkorisnijih igrača lige (zajedno sa Peđom). Sakramento je, naravno, opet bio ekipa sa najviše asistencija, a kuriozitet je da je centrovski par Divac-Miler imao više asistencija od bekovskog Bibi-Kristi! (Divac je u februaru 2004. u proseku imao skoro 10 asistencija po utakmici!!). Tu sezonu je Peđa završio kao drugi strelac lige sa 24,2 poena po utakmici!!! Dok se Veber nije vratio pred kraj sezone, Peđa je imao prosek od 26 poena i 7 skokova (uz šut iz igre od preko 50 posto, trojke preko 40, a bacanja preko 90% (93,3)!!! Ovo laicima može izgleda kao gomila nabacanih brojeva, ali mogu reći da su u pitanju izuzetni brojevi :) Te sezone bio je prvi trojkaš lige sa 240 ubačenih trojki, najbolji u slobdnim bacanjima, po treći put zaredom je igrao Ol-star utakmicu (za jednu loptu nije uspeo po treći put zaredom da pobedi u brzom šutiranju trojki), bio je četvrti u glasanju za najkorisnijeg igrača lige!!! U plej-ofu, ako ih je prošle sezone Veberova povreda koštala titule, može se reći da ih je 2004. tutule koštao Veberov povratak! Naime, pred kraj sezone, posle teške povrede vratio se Veber, međutim ni senka onog eksplozivnog igrača koji je u jednoj sezoni imao više zakucavanja čak i od Šekila O'Nila! U prvoj povratničkoj utakmici sve je bilo kao u snu, otkinuli su Kliperse sa 125:100, tri big gaja su ravnopravno podelila minutažu (po oko 32 minuta) Divac centar, Veber četvorka, a Miler po potrebi, Peđa za 31 minut 32 poena - milina. Ali već u trećoj Veberovoj utakmici usledilo je teško gostovanje u Indijani, koja je trenutno bila lider istoka, u veoma tvrdoj i teškoj utakmici Veber je završio sa 18 poena i 16 skokova i Rik Adelman ga je ponovo promovisao u lidera ekipe (umesto da bude teška artiljerija sa klupe, i ceo koncept uigravan tokom sezone je pao u vodu). To ustvari možda i ne bi bio toliki problem da nisu naleteli na Minesotu predvođenu MVP-jem lige, Kevinom Garnetom u zenitu i neizbežnim dikom bevetom! Koliko god da je suđenje u drugoj utakmici bilo loše na štetu Kingsa, u čuvenoj 3. utakmici je poprimilo epske razmere. Minesota je u Arko Areni celu utakmicu vodila sa laganih 10-ak razlike, a onda je na dva minuta do kraja (i -12) Peđa stao na parket i onda je Peđa zaigrao basket (joj!). Sa dve ukradene lopti i dve asistencije Bibiju i dve teške trojke uključujući i onu u poslednjim sekundama za produžetak, Peđa je pokazao da se lav ne dira ni kad spava. za 7 minuta skupio je 22 poena (imam snimak, pa ako nađem uploadovaću)!  Ali produžetak je bio bizaran: jedan dezoganizovan napad Minesote završio se er-bolom Hasela u 24-toj sekundi, beveta je Bibiju svirnuo 6. faul iako je ovaj bio na metar od protivnika, a uz to mu je dodao i tehničku (zato što je dik smrad)! I sve to ne bi bilo od značaja da u poslednjoj sekundi produžetka, pri Peđinom šutu za pobedu Hasel nije napravio očigledan faul; kada biste milion ljudi pitali koja od ta dva je faul, svih milion bi odgovorilo ovo drugo, ali baveta je "sudija", a Kingsi su ispali posle 7 utakmica :(. Posle toga dinastija se raspala :(.

PAD i USPON

2005. Peđa je ostao kao lider, ali u plej-ofu protiv Sijetla, na utakmici u kojoj je u prvom poluvremenu ubacio preko 20 poena ga je divljačkim faulom povredio Fortson (ista smradina koja je Žarku Čabarkapi, u utakmici života, na 30 razlike, divljačkim faulom slomila ruku i zapečatila karijeru!)

Polovinom sledeće sezone odlazi u Indijanu, u prvom kolu plej-ofa igrao je rovit samo dve utakmice (i obe su pobedili, četiri koje nije odigrao su izgubili) protiv Netsa.

Posle toga odlazi u Hornetse, povremeno bljesne, kao npr. 10 trojki u Stejples centru ili 42 poena protiv Šarlota (rekordnih 20 prvih poena na utakmici!), ali vremenom ga povrede stižu sve više stižu. Bilo mu je ostalo još nekoliko trojki da bude 3. trojkaš u istoriji (iza legendarnih Reja Alena i Redžija Milera), ali zbog povrede i više od pola sezone neigranja to se nije deslio (a ni ovaj tekst tada ;)). Odlazi u Toronto, gde ni ne igra i na kraju, umesto povređenog Batlera i nezadovoljavajućeg Pavlovića, stiže u Dalas ... i bajka kreće ka hepi-endu (primetite da nisam uopšte doslovan pri pisanju stranih reči, negde i' pišem u or'ginalu, a negde "po Vuku", što je marker neobrazovanja i nepismenosti).
Koliko je Peđa veliki i cenjen igrač videlo se iz medijske pažnje koja mu je posvećivana. npr. u njegovom debiju za Dalas u trominutnim hajlajtsima, pola vremena je posvećeno njemu, ono: Peđa ustaje, skida trenerku, ulazi, uzima loptu, šutira, pogađa, ovacije, hvalospevi, pozdravi i čestitke...
Imao je do kraja sezone par starih Peđa-utakmica, čisto da se setimo ko je, šta može i kakva se košarka nekad igrala :)
A onda kreće plej-of i počinje prava pesma. Protiv dobrog Portlanda imao je svojih momenata, generalno je igrao dobro, bio je najbolji igrač u 2. utakmici sa 5 trojki, ali protiv Lejkersa je došlo ono što smo čekali skoro 10 godina - osveta je najbolja kada se servira hladna. Dalas je iznenađujuće pobedlio prve dve utakmice u LA. U trećoj u Dalasu Lejkersi su vodili do poslednje četvrtine, a onda je Peđa sa svojih 11 poena u tom periodu i odličnoj odbrani na Odomu preokrenuo utakmicu i izabran je za igrača utakmice. U četvrtoj utakmici, u demontaži napuhanih zvezda, razbio je sa 6/6 za tri! Protiv Oklahome u finalu zapada je imao nekoliko važnih koševa, a u velikom finalu, nije se naigrao protiv LeBrona, ali samo njegovo prisustvo na parketu razvlači odbranu i razbija zonu.

REPREZENTACIJA

Iako je premalo živeo ovde (i imao grčko državljanstvo), odabrao je da igra za nas (ali svetu, a pogotovo domaćoj stoki se ne može ugoditi)! Zbog problema sa dvojnim državljanstvom, tek '99. debituje za reprezentaciju, ali skoro da nije ni igrao (infekcija kolena, neki kažu ujela ga 'čela).
2000. ponovo čabar sa Obradovićem.
2001. dolaskom Karija stvari dolaze na svoje mesto. Na otvaranju EP puni "svoje" Hrvate i pokazuje ko kosi ko vodu nosi. Posebno je impresivan bio u četvrtfinalu protiv Letonije sa 7/7 za tri za 20-ak minuta. Do kraja ubedljivo osvajamo titulu, a Peđa biva proglašen za najboljeg igrača šampionata.
2002. godine u Indijanapolisu dve utakmice su za nezaborav: četvrtfinale protiv Amerikanaca (najefikasniji na utakmici sa 20 poena) i finale protiv Argentine (26 poena), na kraju najzlatnije zlato i Peđa u prvoj petorci prvenstva. 

2003. sa Vujoševićem (posle serije otkaza) na EP on je trebalo da bude taj one-man-team (što je Dule tih godina forsirao u Partizanu) i posle odličnih izdanja na pripremama, dolazi prizemnjenja i povrede u "osmini" protiv Turske.
2004. ponovo se vraća "stari lisac" Obradović, koji "principijelno" ne da Stojakoviću (posle prenaporne sezone i venčanja) da se ekipi priključi u Avgustu ("svi su isti" - cvrc milojka! - Nisu!!) - Đinobili se isto tad venčao, dobio medeni mesec odmora, priključio se ekipi na Dajmond bolu u Beogradu i bio pobednik i najbolji igrač na Olimpijadi!

KARAKTERISTIKE

Sa 208 je "previsok" za spoljnjeg igrača, izbačaj mu je neverovatno brz, ruke visoko iznad glave. U tranziciji je bio ubitačan, otvorene šuteve gotovo nije mašio. Igru dva na dva sa Divcem je doveo do svršenstva koristeći Divčeve perfektne blokove za otvorene šuteve i savršene bek-dor pasove za lagane poene iz ulaza. Za svoju visinu, odlično se kretao (iako su laici pričali da se "samo krije u ćošku" - kako je onda dao preko 15 hiljada poena?). Zamerali su mu da ne igra dovoljno pod košem (nije da nije mogao), da ne igra leđima, da ne ide u prodor (iako perfektno izvodi bacanja), da je mek, na jednom blogu od strane nekog NBA stručnjaka je izabran za najmekšeg igrača lige, što realno uopšte nije daleko od istine, izbegavao je svaki fizički kontakt, igrao je "u rukavicama" - gospodin šuter. Iako primitivnija publika ceni bacanje po parketu, on to nikada nije radio - priznao je da se u finalu protiv Argentine prvi (možda i jedini) put bacio na parket! Ipak je košarka bacanje lopte u koš. Zamerali su mu da loše igra odbranu (što jednostavno nije tačno), jedan na jedan nije bio neki supermen, ali jednostavno, odlično je pokrivao prostor i nikada nije ispadao (2004. u prvom kolu plej-ofa protiv Dalasa - 4:1 za Kingse, tri utakmice je Sakramento dobio minimalnom razlikom, na sve tri je Dalas imao poslednji napad, sva tri puta su igrali poslednji napad preko Peđe (Finli, Neš i Novicki) i sva tri puta nisu dali koš - toliko!)

UTICAJ

Peđa je jedan od najboljih šutera u istoriji ove igre!
U šutera morate verovati, iako promaši pet šuteva zaredom, mora dobiti loptu, poverenje, samopouzdanje, on će to vratiti. Dobri šuteri su vredni, dragoceni, retki. Oni su na vrhu piramide, na čelu lanca isharane, za njih mora da igra ceo tim, oni su ogledalo timske igre, u njih se mora verovati, oni se ponekad primire, ali kad se probude...
Sećam se kako je '93. u plej-ofu ceo tima igrao za Redžija Milera, a on poslednjoj četvrtini davao preko 20 poena Njujorku. Peđa je bio čist šuter. Za razliku od gore pobrojanih naših igrača koji su bili mnogo kompletniji od njega, on je u onome u čemu je dobar dostigao savršenstvo. Kada je bio u Hornetsima, već su mu se smanjile statistike, ali tada je generalno uvedena +/- statistika, koja pokazuje koliko je tim bio u plusu ili minusu kada je određeni igrač bio na parketu i Peđa je i bez nekog posebnog košgeterskog učinka uvek imao impresivne +/- statistike, tj. tim je imao ogromnu korist od samog njegovog prisustva na parketu, dovoljno je samo da se pojavi i zona je već obesmišljena i razbijena, a u reketu "promaja".

Rekli su

Karmelo Entoni: "Najteži za čuvanje je Peđa Stojaković." (ovo je rekao 2004. pre nego što je sreo Bodirogu ;)).
Dag Kristi: "Kada Peđa šutira, često uhvatim sebe kako samo posmatram" (što reče neko, kad uzme otvoren šut, niko se nešto ni ne gradi pod košem).
Dirk Novicki:"Jedan od najboljih saigrača ikada." (njih dvojica su bili veliki sportski prijatelji još dok su bili ljuti rivali - generalno dosta su slični).
Rik Karlajl (trener): "Peđa nam je spasio sezonu." (zamislite tu sreću, da uzmete polupovređenog veterana, pred kraj sezone, a on prelomi nekoliko utakmica u plej-ofu!).
Dejvid Štern: "On je bio jedan od igrača iz inostranstva koji su upoznali NBA sa ostatkom sveta" (Divac, uz Marčuljonisa, je zvanično prvi Evropljanin koji je uspeo u NBA, Dražen je par sezona kasnije uspeo da pokaže šta zna, kasnije je došao i Kukoč, ali tek sa Dirkom i Peđom je pokrenuta lavina: Gasol, Kirilenko, Turkoglu, Parker, Đinobili... što je dosta oslabilo evropsku klupsku košarku, ali poboljšalo NBA).

ZAOSTAVŠTINA

Sam taj osećaj, kad čekaš celu noć, a za uzvrat dobiješ spektakl, kada svaki put kad Peđa šutira pomisliš "da l' je moguće da će opet!", kad se do imbecilnosti diviš genijalnosti i jednostavnosti Divca, kad uživaš u najlepšem izdanju najboljeg sporta je nezamenjiv i neprocenjiv i u to ime bih zamolio B92 ako je ikako moguće da pusti neke od tih utakmica, koje je prenosila u najslavnijim danima (svojim i Sakramentovim), nekako sam navikao na glas Ilije Kovačića "Peđa za TRIII!!!"

U svakom slučaju Peđa, hvala za sve!

Nova sezona počinje sutra...