2012 GODINA, KORAK UNAZAD

Volim britkost našeg jezika. On je kao skalpel. A vrh tog skalpela, naoštren i šiljat jesu psovke. One mogu da bockaju a vala i da probodu, samo je razlika u tome ko drži skalpel. Ako ga drži nevešta ruka nezadovoljnog čoveka nanosi bol a u rukama „hirurga“ može da predstavlja spas života. U svakom slučaju od tog i takvog skalpela svi se plaše.

Prateći komentare koje daju obični ljudi na izjave naših cenjenih vlastodržaca uvek su me navodila na pitanje, kako to deluje na njih. Na ove njihove analitičare i savetnike, znam da deluju frustrirajuće jer za njih označavaju mogućnost prekida sna, ali za ljude koji sebe nazivaju vizionarima to nikako ne mogu da dokučim.

Istorija društvenih eksperimenata, bilo u dimenziji ponašanja i svesti, bilo u dimenziji socijalne strukture, često bivaju vraćane unazad ako paralelno sa njima ne idu promene i u drugim društvenim dimenzijama. Jedan takav eksperiment, čiji smo istorijskim trenutkom akteri, dešava se sada u Srbiji. Taj istorijski eksperiment sazdan od tri svere, političke, ekonomske i komunikacione, očigledno da je počeo da pokazuje svoju istorijsku zakonomernost- vraćanje unazad. Oštre reči plebsa samo ukazuju na dubinu neostvarenih nadanja i spremnosti da iracionalno reaguje na sledećim izborima. Ta iracionalnost izbora, još je jedan dokaz, beznađa srpskog društva i verovatnog kraha DS kao samoprozvanog nosioca ideje promena.

Isprazne reči kritike bez analize razloga tog kraha, bile bi kao da sam nevešti korisnik skalpela čime bi povredio sujetu mnogih. Zato ću pokušati da u jednoj od svera ekspirementa prikažem razloge mogućeg kraha.

U političkom smislu, istorijskim eksperimentom 5 Oktobra 2000, izborili smo se za demokratski način promene vlasti. Time smo postigli da oni koji su demokratski izabrani imaju pravo da izvršavaju vlast u granicam zakona. Očigledno nespremno društvo u celini, svoju demokratski izabranu vlast, stavilo je pod uticaj određenih faktora koji su i doveli do verovatnog iskoraka unazad. Ti faktori, koji su očigledno našli pogodno tlo za pokazivanje svih negativnih efekata su sledeći:

1. Predstavnici naroda su veoma zavisni od sakupljanja donacija za izborne kampanje i druge oblike političkog delovanja, tako da su postali zavisnici volje davaoca donacija. Iako zakonodavna vlast ima mehanizme da izmeni mehanizam obezbeđivanja sredstava za te namene, zbog ličnih razloga uskog kruga privilegovanih partokratskih lidera, to se ne čini.
2. Drugi problem je što su izabrani predstavnici počeli maksimalno da se udaljuju od svog biračkog tela i podpadaju pod jak uticaj korporativnih lobista na nivou Izvršne vlasti Države, a partokratskog načina razmišljanja na nivou lokalne izvršne vlasti. Time se postupno dovelo do dijametralno suprotnog interesa od onih zbog kojih su i birani
3. Treći problem je značajan uticaj privatnih masmedija koji zastupaju interese elite i biznisa. Njihovo „šminkanje“ narodnih predstavnika dovodi do udaljavanja onih koji odlučuju od onih koji odluke trpe. Čak je i izbor direktora zvaničnog državnog medija RTS-a bio izbor lobista kojima je cilj bio kontrola a ne objektivnost.

Mogu se navesti još neki pokazatelji, ali blog nije mesto za naučne rasprave već mesto gde se iznose lične impresije. Zato „samoprozvani nosioci“ ideje promena ako žele da dobiju novi mandat moraju da izvrše ozbiljne rezove. Oni su bolni ali i pored kratkog vremena za njihove efekte, dali bi motivacioni impuls koji je neophodan za izvlačenje srpskog društva iz kaljuge učmalosti „istorijskog eksperimenta 5 okotobar 2000“.

I da završim u stilu početka ovog pisanija „jebem vas glupe uzimajte se u pamet“.