Nemojte subvencionisati stambene kredite, ponovo

/ 16.01.2012. u 01:07

Komentari: 54
Čitanost: 13673
/
Preporuke: 7920
/

Nije valjalo prvi put. Ne valja ni sada. Pad cena nakretnina ne treba sprečavati. On je u interesu građana.

Uzimati od poreskih obveznika koji zarađuju minimalac i poklanjati ljudima koji zarađuju do 150.000 dinara mesečno je nemoralno. Nisu vaše pare.

Kažete da ima novca za oko 800 kredita. Niste mogli da nađete 800 ljudi u Srbiji koji zarađuju 100.000 dinara mesečno pod ovim uslovima, pa ste sada još povećali granicu na 150.000 dinara. Kojim superljudima je namenjeno ovo? Koga to pomažu poreski obveznici koji jedva sastavljaju kraj sa krajem? Od njihovog novca uzimate.

Cena od 1250 evrea po m2 više nije tržišna. Bila je pre dve godine. Isto kao što je cena u Belvilu pre dve godine bila oko 1.500 evra po m2, ali investitor nije hteo da spusti cenu ispod 1950. Pa sada prodaje po 1.600, ali je cena u međuvremenu sišla ispod 1.200. Da li to država juri padajuće cene zajedno sa Belvilom?

Računica kaže da cena stana od 40 m2 iznosi 51.600 evra. Od toga, kupac daje 5% ili 2.580 evra, država daje 20% učešća, odnosno 10.320 evra, a banka kreditira ostatak od 38.700 evra.

Recimo da je kamata banke 7% i da je ukupan kredit na 30 godina. Po programu, prvih 25 godina isplaćujete banku, a poslednjih 5 godina državu bez kamate.

Inače država se zadužuje u svetu po odličnim kamatnim stopama od 7.25%.

10.320 evra bez kamate na 25 godina je ušteda od 722 evra godišnje, odnosno 18.600 evra. Toliki je poklon države, pardon poreskih obveznika Srbije, "socijalno ugroženim" građanima sa primanjima od 150.000 dinara mesečno (po supružniku) za kupovinu precenjenih stanova.

A šta mislite da napravite dil sa građanima Srbije. Prodate nepokretnost po ceni za 10.320 evra manje, odnosno oko 950 evra po m2. Bez učešća države. Izađete na isto..

I šta mislite da objavite ugovore Građevinske direkcije Srbije sa građevinskim firmama. Ne onako kako ste objavili ugovore sa Fijatom, nego baš objavite bez zacrnjenih delova. Da vidimo ko kome šta plaća.

I da se objavi studija (sigurno ste je napravili jer kako bi inače predlagali ovakve projekta, a Vlada ih usvajala) o tome koliko je ljudi zaposleno ovim merama u prošloj godini, kolika je pomoć građevinskoj industriji i koji su pozitivni efekti po društvo. Ne napamet, nego onako sa sve brojevima.

Od petog oktobra do danas, sva naša privreda sa sve privatizacijom se svela na građevinsko zemljište i nekretnine. Zar je to zaista industrija u koju želite da usmeravate kapital građana. Jer izgleda da ove stanove kupuju samo oni koj parkiraju novac koji su držali u evrima u stanove jer im se čini sigurnije.

Da li pročitaste rezultate popisa? Ima 2.500.000 domaćinstava u Srbiji, a oko 3.200.000 stanova.

Kam gi 250.000 radnih mesta koje smo izgubili? I broj raste. Najbolja subvencija privredi je smanjenje poreza na rad. Time se zaustavlja gubitak radnih mesta, i stvaraju uslovi za nova radna mesta.

Druga subvencija koja ima smisla je subvencija za štedljive sijalice. Ili izolacija stambenih zgrada tako da trošimo manje energije.

Nemojte subvencionisati stambene kredite. Molim vas. Ne valja. Nemoralno je da radnici iz Vranja, ili tekstilci iz Novog Pazara ili čistačice iz Subotice, doniraju po 700 dinara da bi neko sa primanjima od 150.000 dinara kupio stan jeftinije. Pogrešno je. Pad cena stanova ne možete zaustaviti.

postavite na |

Komentari (54)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

st.jepan 02:34 16.01.2012

Džabe priča!

Nemojte subvencionisati stambene kredite,

Jeste bestidno, al' MORA!

Gazda Miškec mora da proda one svoje sklepačibe iza Bljuvaka, i to po ceni koju je zamislio (ko da su salonci u Knezu), pa makar se sve raspalo (gradjevinska industrija, upravo stoga, već jeste - piso o tome)).

Onim prethodnim povlašćeni kreditom, za koji je Dinkić uz cinični smeh objavio da je to "sad i nikad više", bilo je moguće pazariti isključivo kod Gazde. Malo je verovatno da će sada biti drugačije (mislim onu polovinu kredita koja je namenjena kupovini od privatnih investitora).

Pomišljam, samo napola u šali, da je novi most, za koji mnogi stručnjaci kažu da je na pogrešnom mestu, u stvari na ciljanom pravom mestu - precizno gadja "Belvil".

krkar 02:56 16.01.2012

Xhaba

Ti i dalje peniš objašnjavajući najosnovnije stvari - a na blogu iznad tvoga molba i apel da se u još jednu rupu bez dna ulije još malo para poreskih obveznika zbog eto jer zato...

Ovde bez jedne dobre okupacije sa prekim sudovima i streljanjem po kratkom postupku teško da može nešto da se pokrene.

buba_truba 10:25 16.01.2012

Re: Xhaba

krkar

Ti i dalje peniš objašnjavajući najosnovnije stvari - a na blogu iznad tvoga molba i apel da se u još jednu rupu bez dna ulije još malo para poreskih obveznika zbog eto jer zato...

Ovde bez jedne dobre okupacije sa prekim sudovima i streljanjem po kratkom postupku teško da može nešto da se pokrene.

Baš tako! A do tog kratkog postupka treba probrati pa popuniti ludare... onaj na blogu iznad mi se čini da nije za streljanje, već za ozbiljno posmatranje.

Edit: Saša, kao i obično - odličan blog.

Sepulturero 12:37 16.01.2012

Re: Xhaba

krkar

Ti i dalje peniš objašnjavajući najosnovnije stvari - a na blogu iznad tvoga molba i apel da se u još jednu rupu bez dna ulije još malo para poreskih obveznika zbog eto jer zato...

Ovde bez jedne dobre okupacije sa prekim sudovima i streljanjem po kratkom postupku teško da može nešto da se pokrene.

Зашто окупација и, уосталом, ко да нас окупира када је и у осталим европским земљама слично стање само се боље прикрива?

У Кини се спроводи слично али без окупације.

jigv 03:39 16.01.2012

Licemer

Iako sam i sam kupio stan uz pomoc subvencionisanog kredita u "Dinkicevo vreme", apsolutno se slazem sa ovim. Subvencionisani krediti, kao pomoc gradjevinskoj industriji, imaju smisla samo ako njihov broj nije ogranicen, a ne da daju 800 kredita...

Mene interesuje koju ce to gradjevinsku industriju spasiti 800 kredita?! Ogranicenje broja kredita na ovako smesan broj samo govori o tome da je iskljucivi cilj ove subvencije prodaja neprodatih stanova na Vozdovcu, kao i, moguce, u Belvilu. Kao i u prethodnim slucajevima, Dulic pokazuje da je, medju ministrima, najgori u prikrivanju svoje korumpiranosti.

Druga stvar je to sto nasu gradjevinsku industriju ja ne bih ni spasavao. Poznato je da su gradjevinci uglavnom kriminalci ili, ako nisu, da u najvecem broju grade zgrade fush kvaliteta, kao i da retko ispunjavaju uslove iz ugovora, u smislu garancije. Oni koji su kvalitetni sigurno nece propasti, jer imaju ono sto 99% domacih preduzetnika ne razume: ODRZIVI RAST!

Ipak, do ovoga mozda ne bi doslo da NBS nije diktirala uslove u vezi sa minimalnim ucescem. Ne krivim Soskica, naravno, za ovo subvencionisanje, mada smatram da nije trebao to da uradi. Ne iz ekonomskih, vec iz humanih razloga. 10% je bilo sasvim dovoljno.

Na kraju,

Najbolja subvencija privredi je smanjenje poreza na rad.

Ova recenica treba da ima tri znaka uzvika na kraju i tri ona spanska obrnuta znaka uzvika ispred. To, i reforma javne uprave.

krkar 04:48 16.01.2012

Cene nekretnina

Negde početkom 2009. došlo mi vreme da razmišljam o proširenju poslovnog prostora a i shvatim da mi zbog stranih partnera ne bi škodilo nešto bar malo reprezentativnije. Nije mi hitno, tražim polako.

Vidim jednog dana lepa zgrada u gradnji na lepom mestu, strogi centar, pred završetkom. Veliki baner 'prodaja i iznajmljivanje', zapišem broj.

Pozovem, ljubazna žena sve lepo opiše, veličine kancelarija, kombinacije, spratove, garaža... Odem krajem aprila da vidim. Gradnja prilično kvalitetna, zgrada 80-90% gotova, do jeseni lako mogu da završe. Kažu biće useljivo 15.9.

- Ovo bi odgovaralo, koja je cena?

- 35€ kvadrat (ili 33, ne sećam se šta je prvo rekla).

- Gospođo, tržište je palo, spreman sam da platim najviše 25€ kvadrat.

- Šta pričate, ne može to tako, ovo je cena i ispod ne može...

Ostavim ja vizitkartu da se javi ako se predomisli.

Negde sredinom juna zove nepoznati muški glas, predstavi se kao direktor firme koja gradi zgradu:

- Mi smo ponovo izračunali cene, spremni smo da Vam ponudimo zakup po 28€

- Hvala ali ja sam nudio 25€

Krene onm da kuka, na kraju kaže 'dobro, ajde za 26, poslednja cena'

- E, cene padaju, ja sad ne dam preko 20.

Tu on meni makakvi nedolaziuobzir pajelznatevi...

Već ja zaboravio na sve, odem na odmor, vratim se... prođem onuda - zgrada mrdnula nije. Negde sredinom ili krajem septembra opet onaj mene zove. Ovog puta spustio cenu na 22. Ja kažem 'kasno ste se setili', ja sad ne dam više od 15. Opet on kuka, nemože, propašće...

Sedim ja sa drugom koji je iz tog biznisa. Kaže 'kriza je, ogromna kvadratura neprodata i neiznajmljena, i 16 će za mesec-dva biti mnogo, doći će ti on na 10. Moraju da vraćaju kredite a očigledno nemaju para ni da ulože još to malo i završe'

Negde krajem oktobra opet onaj zove. Da dođem na ručak, biće i njegov partner i finansijski direktor.

"Mi smo rešili da Vam damo po 16. Ali ako platite celu godinu unapred daćemo Vam bonus za prvu godinu, da bude 12€ po kvadratu a posle toga da fiksiramo cenu na 15 za 3 godine"

Meni ipak nisu ulivali poverenje a i bilo mi je mnogo da im toliku lovu dajem unapred (pametno sam uradio, još su nezavršeni, ne znam koliko traže ali zgrada nije useljena, baš kao i mnoge druge u centru).

Dakle, iz mog iskustva cena najma poslovnog prostora je u 6 meseci pala na trećinu.

Ne verujem da bi za stanove situacija trebalo da bude bitno različita. Dok se ne umeša država.

sevarlica 10:47 16.01.2012

Re: Cene nekretnina

Dakle, iz mog iskustva cena najma poslovnog prostora je u 6 meseci pala na trećinu.

Ne verujem da bi za stanove situacija trebalo da bude bitno različita. Dok se ne umeša država.

Tačno je da se sve promene u imovinskom stanju nacije, u poslovima sa nekretninama, prvo pogađaju poslovne prostore. Što je manje posla i firme se zatvaraju, veća je ponuda poslovnog prostora pa shodno tome cena pada.

Sepulturero 12:44 16.01.2012

Re: Cene nekretnina

krkar

- Hvala ali ja sam nudio 25€

Krene onm da kuka, na kraju kaže 'dobro, ajde za 26, poslednja cena'

- E, cene padaju, ja sad ne dam preko 20.

Tu on meni makakvi nedolaziuobzir pajelznatevi...

Već ja zaboravio na sve, odem na odmor, vratim se... prođem onuda - zgrada mrdnula nije. Negde sredinom ili krajem septembra opet onaj mene zove. Ovog puta spustio cenu na 22. Ja kažem 'kasno ste se setili', ja sad ne dam više od 15. Opet on kuka, nemože, propašće...
meša država.

Ха, ха, па ви као они из Кума. An offer he could not refuse. Следећи корак је ваљда да вам они плате.

кад мало бођље размислим: Ко зна можда то и није толико надреално. Плате вам да се уселите како зграда не би изгледала напуштено.

krkar 13:48 16.01.2012

Re: Cene nekretnina

Ха, ха, па ви као они из Кума. An offer he could not refuse. Следећи корак је ваљда да вам они плате.

кад мало бођље размислим: Ко зна можда то и није толико надреално. Плате вам да се уселите како зграда не би изгледала напуштено.

Veruj mi da nisam vadio pištolj niti gazdi klao konja.

Tržište je tržište i gotovo svuda ima mesta cenkanju. Naravno da se ne cenjkam u samoposluzi ali cenjkam se za mnogo šta drugoga.

Treba poznavati situaciju na tržištu, znati za šta se može cenjkati i umeti se cenjkati.

Kad ja imam pare a onaj koji nudi neku robu ili uslugu želi moje pare - moje je da ustanovim koliko mogu da uštedim od cene koju mi na početku traže. Koliko je to što je prodavcu još uvek isplativo.

I nije to samo kad se troše velike pare, kad se kupuju kola ili stan. Može se cenjkati za svašta.

Pozovem hotel u Veneciji čija je redovna cena preko 200€ za noć. Prethodno proverim preko nekoliko e-bookinga - imaju slobodnih soba koliko ti duša želi. I već su za e-rezervacije skinuli cenu na 150 (ili 130, ne sećam se).

'Dobardan, hoću sobu na 4 dana ali neću da platim redovnu cenu a ni cenu preko e-bookinga. Nudim 50€ za noć. Znam da ste prilično prazni.'

Dobijem za 60€.

A da on meni plati - dešavalo se i to u određenim situacijama. Ponekad se jako isplati biti prvi klijent čije će se ime kasnije koristiti u prodaji, tzv. early bird. I o tome treba voditi računa.

st.jepan 15:28 16.01.2012

Re: Cene nekretnina

Ne verujem da bi za stanove situacija trebalo da bude bitno različita

I nije.

Saša Radulović 20:20 16.01.2012

Re: Cene nekretnina

Cene zakupa poslovnog prostora u centru Beograda su pale na 5-10 evra po m2 zavisno od kvaliteta. Zakup stanova takođe.

Ne isplati se kupovati.

krkar 11:52 18.01.2012

Re: Cene nekretnina

Cene zakupa poslovnog prostora u centru Beograda su pale na 5-10 evra po m2 zavisno od kvaliteta. Zakup stanova takođe.

Potaknut ovim blogom čujem se i vidim juče sa nekoliko prijatelja i poznanika da vidimo ko koliko plaća poslovni prostor. Rekorder je jedan koji i dalje plaća 30€ kvadrat u Genex Apartmanima!!! Drugi u istom prostoru plaća 22 - tražio smanjenje cene i dobio.

Te tako reč po reč... odlučimo da vidimo da svi zajedno tražimo poslovni prostor. Isključivo centar, isključivo novi objekti sa garažom.

Rezultat odjutros:

1. Strogi centar 10€ + PDV + održavanje
2. Slavija 12€ + PDV
3. Strogi centar 12€

To su 3 za koje smo dobili ponude i cene, čekamo još nekoliko.

Neverovatno je koliko su neposlovni ti razni agenti, koliko su glupi i kakve idiote zapošljavaju!!!

U jednoj agenciji neki klinac picopevac je glupim pitanjima tako iznervirao moju sektretaricu da mu je rekla 'dajte mi nekoga ko zna šta priča'. Preuzmem ja, klinac neki, već vidim metroseksualca punog sebe:

'A kako ste saznali za nas, je li sa veba'

- Mladiću, ne nameravam da učestvujem u anketi nego da iznajmim poslovni prostor. Možete li da mi odgovorite na nekoliko pitanja.

'A zanima li Vas baš ta zgrada ili nešto drugo iz ponude, znate imamo dosta povoljnih lokala, poslovnih prostora i stanova'

- Zanima nas baš ta zgrada. Odgovorite mi na nekoliko konkretnih pitanja. Prvo, zgrada je odavno nezavršena. Zašto je nezavršena, kada će biti završena i kada bismo mogli da se uselimo?

'A, pa vi očekujete da Vam kažem nešto što ne znam. Znate, tu zgradu duži kolega...'

- Onda neka se javi kolega da ne gubimo vreme.

'Javiće vam se za 15 minuta'

Ima otad 2 debela sata!

krkar 14:12 18.01.2012

Re: Cene nekretnina

Ima otad 2 debela sata!

Javio se posle skoro 4 sata. Na dosta pitanja nije znao da odgovori ali je bar rakao da će da pita. Delovao je vrlo pristojno. Pokušao da uvali još 2 zgrade koje nam nisu interesantne.

Cena: 17€ metar.

"Cena je apsolutno nerealna, naduvana je bar 40%"

- Znam! Pretpostavljam da vi očekujete oko 12 € kvadrat.

DA

- Nađalost o tome ja ne odlučujem, preneću svojim šefovima vaš upit pa kako oni odluče

Ja bih klincu dao unapređenje, ume da misli, zna stanje. Plašim se da će dobiti...

vladaxy 08:33 16.01.2012

Udarnici

Saša, samo pogledaj ko je gradio Belvil, ko gradi Stepa Stepanović, hotel na Staroj planini itd....veštački se drže cene stanova dok se ne rasproda sablasno prazan Belvil, kasarna itd..

A mislim da su demokrate u panici, idu izbori, moraju da popune stranačku kasu

Nemojte subvencionisati stambene kredite. Molim vas. Ne valja. Nemoralno je da radnici iz Vranja, ili tekstilci iz Novog Pazara ili čistačice iz Subotice, doniraju po 700 dinara da bi neko sa primanjima od 150.000 dinara kupio stan jeftinije. Pogrešno je.

Sad razmišljaš kao pravi liberal

Nemoralno je uzimati bilo kom radniku ili preduzetniku i davati drugom da bi ga namolio da radi ili da prodaje svoju robu jeftinije...

Saša Radulović 20:18 16.01.2012

Re: Udarnici

Uvek sam razmišljao kao liberal. Nikad kao libertarijanac. A tek onaj sa kraja 18.tog veka. Čovek je i individualac i društveno biće. Pogotovo u današnjem društvu koje mislioci 18-tog i 19-tog veka nisu mogli ni da zamisle.

Ono gde se nikada nećemo razumeti (dok ne shvatite da niste u pravu) je pitanje socijalne sigurnosti. Let them die nije strategija. Njena konsekvenca su kuke i motike.

vladaxy 21:48 16.01.2012

Re: Udarnici

Let them die nije strategija

Niko ne želi da pusti ljude da umru. Ja sam za pomaganje invalida, dece bez staratelja itd. stvarno nemoćnih... Ali davati socijalnu pomoć magarcima koji biraju posao, ljudima koji svesno nisu štedeli za starost, koji su birali neproduktivna, egzotična zanimanja očekujući da neko drugi plaća njihove egzibicije itd, naravno da se protivim tome..skupo je ovako, mnogo parazita se nakačilo na tuđe džepove.

Saša Radulović 22:44 16.01.2012

Re: Udarnici

Vrtite se u krug.
A kada ti "magarci" napune 65 ili 70 godina pa više ne mogu?
Ili kada se deca "magaraca" razbole?
Ili kada hoće u školu?
Kako god okrenete, mada ne želite to da priznate, ostaje vam: let them die.

Minimalan socijalan sistem je dobra stvar i za ekonomiju nekog društva. Dobra je i za liberalnije tržište rada. I za preuzimanje rizika. Ljudi su mnogo slobodniji da daju otkaz lošim poslodavcima. To sa druge strane stvara prostor za dobre poslodavce.

Socijalni sistem, kao i sve ostalo što vodi država, je naravno osetljiv na zloupotrebe. Razne zemlje se bore sa njima sa različitim uspehom. To je njegova cena.

Cena nemanja socijalnog sistema je mnogo veća.

sevarlica 08:47 17.01.2012

Re: Udarnici

vladaxy
Let them die nije strategija

Niko ne želi da pusti ljude da umru. Ja sam za pomaganje invalida, dece bez staratelja itd. stvarno nemoćnih... Ali davati socijalnu pomoć magarcima koji biraju posao, ljudima koji svesno nisu štedeli za starost, koji su birali neproduktivna, egzotična zanimanja očekujući da neko drugi plaća njihove egzibicije itd, naravno da se protivim tome..skupo je ovako, mnogo parazita se nakačilo na tuđe džepove.

Nekako ne bih Bajforda tako olako nazvao magarcem...

vladaxy 10:30 17.01.2012

Re: Udarnici

sevarlica
Nekako ne bih Bajforda tako olako nazvao magarcem...

On spada pod: "ljudima koji svesno nisu štedeli za starost, koji su birali neproduktivna, egzotična zanimanja očekujući da neko drugi plaća njihove egzibicije"

A magarci su nezaposleni u punoj snazi koji žive od socijalne pomoći a odbijaju poslove koji su im "ispod časti" ili nisu plaćeni koliko misle da vrede.

validni 12:28 17.01.2012

Re: Udarnici

vladaxy
sevarlica
Nekako ne bih Bajforda tako olako nazvao magarcem...

On spada pod: "ljudima koji svesno nisu štedeli za starost, koji su birali neproduktivna, egzotična zanimanja očekujući da neko drugi plaća njihove egzibicije"

Jel' može nekakav spisak tih zaludnih, neproduktivnih 'n' egzibicionih 'n' exotic zanimanja, da se još jednom uverim koliko nam je potreban ignore taster?

vladaxy 13:27 17.01.2012

Re: Udarnici

filmski, pozorišni teoretičar, kritičar, sociolog kulture, doktori koji "doktoriraju" ovakvim doktoratima:

"Demografski i socio-psihološki aspekti fertiliteta adolescenata"
Konvergentne i divergentne dnevne migracije stanovništva Pančeva
Probabilistički pristup projektovanju stanovništva Srbije
Perspektive rađanja u uslovima društvenih promena
Brendiranje u modnoj industriji Srbije
Nova shvatanja o ulozi države u privrednom razvoju u razvijenim zemljama i Jugoslaviji
Televizijska prezentacija izbornih kampanja za parlamentarne izbore u Srbiji 1990-2000
Razvoj dečjih stavova prema sopstvenoj i drugim nacijama
Odgovornost za štetu zbog neželjenog rodjenja (wrongful birth) i neželjenog života (wrongful life)
Dijalektika političke mehanike

Pa onda "istraživanja" koja se finansiraju iz budžeta (tj. iz naših džepova):

Преглед пројеката Универзитета у Београду које финансира Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије за период од 2006. до 2010. године:

Ставови политичких партија у политичком систему Србије према религији и верским заједницама
Проблем експланаторног јаза у филозофији и науци
Просвећеност у европском, регионалном и националном контексту: историја и савременост
Фундаментални когнитивни процеси и функције
Лексикон српског реализма
Теоријско-методолошки оквир за модернизацију описа српског језика
Програмске основе српске ликовне уметности и архитектуре у двадесетом веку

Ovo ti je klasična Cvrčak & Mrav priča. Sami su birali zanimanja, ceo život su radili u nekim državnim institucijama da bi na kraju kukali kako su zaslužni za ovo ili ono. Zašto se npr. ne organizuje referendum za ove zaslužne i nacionalne? Zašto se ne otvore SMS brojevi pa da im narod direktno uplaćuje. Tu bi se najbolje videlo koliko su zaslužni i šta ljudi misle o njima.

validni 15:11 17.01.2012

Re: Udarnici

vladaxy
filmski, pozorišni teoretičar, kritičar, sociolog kulture, doktori koji "doktoriraju" ovakvim doktoratima:

sevarlica 15:35 17.01.2012

Re: Udarnici

vladaxy
sevarlica
Nekako ne bih Bajforda tako olako nazvao magarcem...

On spada pod: "ljudima koji svesno nisu štedeli za starost, koji su birali neproduktivna, egzotična zanimanja očekujući da neko drugi plaća njihove egzibicije"

A magarci su nezaposleni u punoj snazi koji žive od socijalne pomoći a odbijaju poslove koji su im "ispod časti" ili nisu plaćeni koliko misle da vrede.

Ma jasno, nego mi je čudno da on nije punio staž iako je bio zaposlen "za stalno" na RTS-u, pa mi sumnjiv taj podatak.

Inače, veći su bi problem previsoko školovane barabe koje imaju zvanje redovnih profesora na fakultetima a nemaju katedru, već se bave nekim nazovi "naučnim" radom. Dobijaju pozamašnu kintu a nisu u obavezi ni da daju neki "proizvod".
Takođe bih naveo i veliki broj NVO koje zloupotrebljavaju svoj položaj u društvu jer ne rade ništa a primaju debele novce.

milisav68 18:31 17.01.2012

Re: Udarnici

sevarlica

Ma jasno, nego mi je čudno da on nije punio staž iako je bio zaposlen "za stalno" na RTS-u, pa mi sumnjiv taj podatak.

Ma on je tek pre par godina dobio naše državljanstvo.
Verovatno je radio kao honorarac.
Ako je neko zaslužio našu nacionalnu penziju, onda je to Bajford, samo što ovi mladi priučeni stručnjaci drp sistema nisu imali od koga da čuju za njega.
Baš me interesuje na osnovu čega je tako uspešan, da li po partijskoj ili rodjačkoj liniji, pošto trećeg nema.

Takođe bih naveo i veliki broj NVO koje zloupotrebljavaju svoj položaj u društvu jer ne rade ništa a primaju debele novce.

To već nije naša briga, jer to nisu naši novci, već novac nekih drugih poreskih obveznika.

jinks 09:36 16.01.2012

Kolika je realna cena kvadrata

na primer na Neimaru, Pasinom brdu ili Dusanovcu ... novogradnja ili stanovi izmedju 10-20 godina.

Gledano na kratke staze u sadasnjim okvirima, a i gledano na duze staze ... ukoliko takva procena uopste i moze da se da.

sevarlica 09:58 16.01.2012

cijena sitnica

I šta mislite da objavite ugovore Građevinske direkcije Srbije sa građevinskim firmama. Ne onako kako ste objavili ugovore sa Fijatom, nego baš objavite bez zacrnjenih delova. Da vidimo ko kome šta plaća.

Ne smeju, iz više razloga. Prvo zato što su u prvom talasu ugovaranja pretprošle godine posao "poklonili" Monteri koja nije ispunjavala uslove Javne Nabavke jer joj je račun bio blokiran veći deo vremena u poslednje 3 godine. U stvari račun im je odblokiran samo na 1 dan 2009-e, da bi dobili potvrdu da im račun nije blokiran zbog dobijanja posla. Tek nakon ogromne medijske hajke Moteri je poništen ugovor ali je predat Denezi, takođe firmi Demokratske stranke.

Drugo, ako budu pokazali cene za ugovaranje nakon tog prvog talasa, ljudi će videti da država zarađuje više nego duplo po m2.
Cena na poslednjem krugu Javnih nabavki za objekat na Voždovcu je bila 380Evra/m2, ključ u ruke.Pa im čak ni to nije dosta nego su ugovorima preneli sva opterećenja naknadnih troškova na podizvođača.
Primer: U predmeru radova da imate da okrečite 1.000m2 zidova, ali realno stanje na gradilištu je tipa 1250m2. U ugovoru vam stoji da ne možete da naplatite tih 250m2 ali da morate da ih završite o svom trošku.

Saša Radulović 19:59 16.01.2012

Re: cijena sitnica

:)

Gradu ide 250 evra po m2 kao naknada, projektantima oko 50 evra po m2, vojsci ide ..., izvođačima 400-500 evra po m2. Iz budžeta Gradskoj direkciji za izgradnju plaćamo (mi poreski obevznici) subvenciju od 20% odnosno 250 evra po m2.

Ja bih da vidim računicu, što i vama želim :)

sevarlica 09:13 17.01.2012

Re: cijena sitnica

Saša Radulović
:)

Gradu ide 250 evra po m2 kao naknada, projektantima oko 50 evra po m2, vojsci ide ..., izvođačima 400-500 evra po m2. Iz budžeta Gradskoj direkciji za izgradnju plaćamo (mi poreski obevznici) subvenciju od 20% odnosno 250 evra po m2.

Ja bih da vidim računicu, što i vama želim :)

Gradu ide još više, ide im fiktivna naknada za famozno Gradsko Građevinsko Zemljište, što mu dođe za Voždovac jedno 16.000dinara/m2. Firma i taksa koji su izgubili na svojoj legalnosti naplate još otkad je nestala SFRJ.

Evo vam računicakoliko to košta sa strane nekog ko radi u privatnoj građevinskoj firmi.

1. cena izgradnje po m2. Zavisi od lokacije i iskorišćenosti objekta.
od 350-1000Evra/m2. prosek na tom voždovcu je oko 500E/m2
2. Lokacija. Obično oko 15-20% od konačne cene izgradnje(toliko % traže ljudi koji ustupaju plac)
3. GGZ, od 40-300evra/m2 zavisno od lokacije. voždovac 160evra/m2.
4. projekat. Kompletan od Arhitekture i instalacija do uređenja terena 50evra/m2
5. Dozvole, potvrde, izlaženja, kontrole,primari, tehnički prijem i šta ti ja znam. 10evra/m2
6. PDV 8%
7. Podmićivanje da bi dobili dozvolu(iako imate sve legalne i ispravne projekte). NEPOZNATO.

Znači:
(500+160+50+10+(500+160+50+10)*20%)* 1.08= 933.12Evra/m2+ NEPOZNATO.

To je neki prosek za taj deo Beograda, a privatnici prodaju stanove za od 1000-1300Evra/m2.(moj teča je toliko platio stan u Nikšićkoj)

011-495 00:30 18.01.2012

Re: cijena sitnica

GGZ, od 40-300evra/m2 zavisno od lokacije. voždovac 160evra/m2

ako se plati 100% odmah ili ste dobar partner opstini onda se ovo smanjuje za 30-50%

Inace, moj kum je kupio stan na prvoj liniji V.Stepe iznad bioskopa za 1400, u momentu kada se kasarna reklamirala za 1350 ali jos ni asov nije videla.

rade.radumilo 09:58 16.01.2012

Meni ne treba subvencija već...

Meni ne treba subvencija države, već da NBS prestane da me "štiti" od samog sebe. Ukoliko bih uzeo 60 000€ od banke, po sadašnjim kamatnim stopama, plaćao bih svega 50€ više mesečno nego što plaćam zakup stana.
Problem je što za stan od 60-ak hiljada evra, moram da "ispovrnem" 12 000€ u kešu, ili da kupujem stan u Romvilu ili na Dulićevcu (kasarna) i onda mogu da prođem sa 3 000€ učešća. Ne lezi vraže, tamo za 60 000€ mogu da kupim polovče od onoga što mogu da kupim svugde drugde i pri tome da sklopim ugovor o obaveznom održavanju sa njihovim firmama. Hvala lepo. Tamo drugde, moram da ispovrnem 12 000€, plus još oko 3000 € za razne provizije, takse, naknade, drumarine, trošarine i "dobrovoljne" priloge.
Ako žele da me subvencionišu, neka omoguće bankama da daju kredite bez ili sa mnogo manje učešća, a da država bude jemac. U tom slučaju država ima trošak samo ukoliko ja nisam u mogućnosti da plaćam a i to samo za iznos koji ne uspe da se naplati iz prodaje nekretnine koja je pod hipotekom.
Učešće služi bankama samo kao kvalifikaciona norma, koja onemogućava nekog da sa rukama u džepovima uđe u banku i aplicira za kredit. To je sasvim uredu u ekonomijama u kojima zaposlene osobe svojim primanjima obezbeđuju normalan život i neki višak sredstava ostavljaju sa strane (odnosno ne rasipaju) i posle nekog vremena skupe dovoljno za učešće. Mi ne živimo u normalnoj ekonomiji, pa tako mesečni priliv od 4 prosečna lična dohotka (po zvaničnoj statistici) nisu dovoljna tročlanoj porodici koja iznajmljuje stan da "ostavi nešto sa strane", u količini koji bi omogućio da se toliki iznos prikupi za manje od 20 godina!
Dakle jedini način da dođem do svog stana, jeste da imam sreće pa da nasledim nekretninu koju bih prodao prethodno ili da dobijem na lutriji...
Odoh da uplatim loto, možda me i us**e...

Saša Radulović 19:51 16.01.2012

Re: Meni ne treba subvencija već...

Svaki finansijski savetnik će vam reći da ako nemate 20% učešća, ne treba ni da kupujete stan.

Čitava američka hipotekarna kriza je nastala upravo zbog toga što su ljudi kupovali nekretnine koje sebi ne mogu da priušte, sa 5% ili čak bez učešća.

Zamislite ljude koji su kupili stan u Belvilu pre tri godine na kredit, čak i uz učešće od 20%. Iznos glavnice kredita prevazilazi vrednost stana. Svaki korisnik kredita koji ne može da plaća rate kredita koštaju sve građane u vidu većih kamatnih stopa. Isto važi i za privredu. Sve nas košta. Guverner to dobro zna, i štiti stabilnost finansijskog sistema.

Inače, iznajmljivanje se mnogo više isplati od kupovine. Tržište je preplavljeno stanovima za izdavanje. Cene su značajno pale. Država bi trebala da donese novi Zakon o stanovanju i bolje zaštiti zakupce, utvrdi minimalne otkazne rokove itd. kako bi zakup stanova bio sigurniji.

rade.radumilo 22:52 16.01.2012

Re: Meni ne treba subvencija već...

Opet dolazimo na pitanje normalnih ekonomija i uređenih društava. Normalno je iznajmiti pristojan stan i to dođe nešto jeftinije nego otplata kredita. U normalnim društvima za to imate ugovor, lepo potpišete i na osnovu njega ostvarujete određena prava. Međutim mi živimo u Srbistanu i tu stvari stoje ovako:
1. Ukoliko stanodavac nudi iznajmljivanje stana uz ugovor, to je uglavnom preskupo za naše uslove, ili je ugovor sledećeg tipa: Obaveze stanodavca prema stanaru: nikakve, prava stanara u odnosu na stanodavca: nikakva. Ponegde se još i može naći pristojan ugovor ali:
2. Sa ugovorom u Srbiji možete da se okoristite jedino u toaletu. Problem sa bitkama na našim sudovima je u tome što i ukoliko dobijete građansku parnicu, a strana koja je izgubila spor ne postupi po presudi, sve što možete jeste da pokrenete novi sudski proces i tako u krug.
3. Podstanar je građanin trećeg reda. Čak i država kažnjava podstanara a ne stanodavca u slučaju neprijavljivanja mesta boravka! Odrastao sam kao podstanar i sada živim kao podstanar tako da imam dosta iskustva, a takođe pratim iskustva svojih kolega.
Biti podstanar u Srbiji nalikuje na roman "Čiča Tomina Koliba". Ukoliko imaš sreće, stanuješ u stanu čiji je vlasnik generalno dobar čovek, sa kojim nemaš apsolutno nikakvih problema. Onda se nešto desi (recimo mora da proda stan jer je upao u finansijsku krizu, ili umre pa neko drugi nasledi itd.) i ti dobiješ 15 dana da se sa sve decom i stvarima pokupiš napolje. U tako kratkom roku nađeš šta stigneš, a onda dobiješ:
- Gazdu/gazdaricu, koji vas prati kada se vraćate iz kupovine i ukoliko vidi pune kese, povećava kiriju.
- Povećanje kirije upravo u periodu kada je najnezgodnije menjati stan (decembar, januar)
- Slučaj jednog mog kolege, koji je na početku leta o svom trošku ugradio klima uređaj u stan, budući da mu je supruga u junu mesecu ušla u 7. mesec trudnoće. Na to je gazdarica konstatovala da stan sa klimom ne može da košta isto koliko i stan bez klime i povećala kiriju. Pa se ti preseli sa jednim malim detetom i suprugom pri kraju trudnoće.
- Slučaj koleginice kojoj je gazdarica držala prekidač za bojler pod ključem i dozvoljavala grejanje vode isključivo subotom iako je moja koleginica plaćala celokupan račun za struju!
- Primer moje poznanice, koja je nakon što je nasledila kuću istu izdala nekim Grcima koji su je plaćali papreno. Nakon nekog vremena je odlučila da ih izbaci jer su trošili previše struje iako su istu oni sami plaćali!

Hvala lepo, čim budem mogao uzimam stambeni kredit i kupujem sebi stan...

Saša Radulović 12:43 17.01.2012

Re: Meni ne treba subvencija već...

Zbog svega što ste naveli:

Država bi trebala da donese novi Zakon o stanovanju i bolje zaštiti zakupce, utvrdi minimalne otkazne rokove itd. kako bi zakup stanova bio sigurniji.

rade.radumilo 21:51 17.01.2012

Re: Meni ne treba subvencija već...

Saša Radulović
Zbog svega što ste naveli:

Država bi trebala da donese novi Zakon o stanovanju i bolje zaštiti zakupce, utvrdi minimalne otkazne rokove itd. kako bi zakup stanova bio sigurniji.

Ma nešto mislim da i postoje sasvim pristojni propisi u Srbiji na tu temu, koliko sam načuo od nekog advokata, ali je kao i sa gomilom drugih stvari u Srbiji problem u tome što se vraćamo na tačku 2 iz onoga što sam naveo. Digresija, ali ilustrativna: svojevremeno se izvesni "socijalni slučaj" (navodnici jer ima još jedan stan u BG i nov automobil) bespravno uselio u zajednički prostor zgrade u kojoj živi neka moja rodbina. Sud lepo donese presudu da mora da se iseli, dođe policija iseli ga prisilno, ali on se sutradan ponovo useli i opet sve ispočetka. Cela papazjanija traje već 25 godina.

Problem sa reformama bilo čega u Srbiji je što pokušavamo da ugradimo, npr. elektronsko ubrizgavanje iz Opela ili Renoa u Zastavin proizvod (ne mogu to nazvati automobilom) koji predstavlja gemišt delova od šezdesetih na ovamo. Da bi bilo šta radilo, taj deo koji pokušavamo da stavimo, toliko moramo da prepravimo da više ničemu ne služi osim što se hvalimo da kola imaju elektronsko ubrizgavanje, a to što troše više goriva nego pre toga nikoga nije briga.
Dakle ili da napravimo potpuno novi motor, dakle da potpuno izmenimo svu zakonsku kolekciju od ustava do propisa o minimalnoj količini ovsa u stočnoj hrani, ili da za početak uhvatimo ovaj koji imamo i svaki deo ponaosob poboljšavamo sve dotle dok ne bude na nivou da bez problema prihvata najmodernije delove. Odnosno hajde da vidimo šta imamo od propisa na tu temu, pa da vidimo šta ih koči u celoj priči i da samo tu uradimo izmenu.

Saša Radulović 22:50 17.01.2012

Re: Meni ne treba subvencija već...

Ma nešto mislim da i postoje sasvim pristojni propisi u Srbiji na tu temu, koliko sam načuo od nekog advokata

Na žalost nije tako.

sevarlica 08:51 18.01.2012

Re: Meni ne treba subvencija već...javascr

Saša Radulović
Ma nešto mislim da i postoje sasvim pristojni propisi u Srbiji na tu temu, koliko sam načuo od nekog advokata

Na žalost nije tako.

U pravu ste, nije tako, ali na štetu stanodavaca! Zakon je toliko loš da kada potpišete ugovor sa stanarem, može da vam se desi da iz stana ne možete da ga izbacite iako vam stanar čini direktnu štetu(ne plaća obaveze stanarine i komunalije). Zbog toga stanodavci izbegavaju ugovore.

[url=http://http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=01&dd=11&nav_category=12&nav_id=485097][/url]

vladaxy 10:02 18.01.2012

Re: Meni ne treba subvencija već...javascr

Zbog toga stanodavci izbegavaju ugovore.

Ovo isto važi i za iznajmljivanje manjih lokala

rade.radumilo 16:17 18.01.2012

Re: Meni ne treba subvencija već...javascr

Imam prijatelja iz Podgorice, koji je nasledio neki stan na Banovom Brdu. Rešio da ga izdaje čisto zato što je bio šokiran u kakvom je stanju stan bio nakon što dve godine niko nije živeo u njemu (ima čovek građevinsku firmu u Podgorici i baš ga za***e za 250€) , nema ni želju da ga prodaje za slučaj da bude u poziciji da proširi posao na Srbiju.
Tražio je tako ozbiljne stanare, koji bi vodili brigu o stanu prvenstveno, pri čemu bi on čak plaćao održavanje samog stana (građevinske, molerkse, parketarske, stolarske i keramičarske radove).
Po dobrom CG običaju, nađe tako preko familijarne preporuke vlasnika nekih butika na Aerodromu Nikola Tesla, čoveka s porodicom a od ovijeh ili onijeh iz CG.
Epilog:
- Neplaćena stanarina za 6 meseci.
- Neplaćene komunalije u iznosu 2500€
- Odnesen kompletan nameštaj iz stana (vlasništvo vlasnika stana) uključujući i bojler i lustere...

kalifumestokalifa 11:26 16.01.2012

Zdrav razum

je deficitarna roba ovih dana.
Ovi stambeni krediti će ladno dovesti do neto većeg broja glasova za vladajuću koaliciju. Mentalni sklop većine je i dalje u socijalističkom kalupu.
Vlada donese uredbu o tome kolika može da bude marža za neki proizvod u oblasti u kojoj ne postoji monopol i raja aplaudira...

U vlasti ima dovoljno pametnih i učenih ljudi koji znaju ponešto o zakonu neželjenih efekata. Što znači da dobro znaju šta rade, ali to i dalje rade. I, u suštini nemaju čega da se plaše: raja ne shvata zašto je ta politika pogrešna, misli da je problem u korumpiranosti ljudi a ne u sistemu, misli da će možda biti bolje sa drugim ljudima ali neće.
Ovde se stranke svađaju samo oko perifernih stvari. Da živimo u univerzumu gde je nemoguće lagati nazivi svih stranaka bi sadržali u sebi reč socijalitička.
Ovde su i nacionalisti socijalisti, a istorija uči da je to opasna kombinacija.

Među komentatorima vidim dosta ljubitelja Ayn Rand, ne slažem se sa njima ali svima nama bi bilo mnogo bolje da se kolektivno približimo njihovim stavovima.

vladaxy 11:33 16.01.2012

Re: Zdrav razum

Među komentatorima vidim dosta ljubitelja Ayn Rand

I film koji treba pogledati...

kalifumestokalifa 11:46 16.01.2012

Re: Zdrav razum

I film koji treba pogledati...

Nakon knjige, film me skoro uvek razočara, ali ako je tvoja preporuka, pogledaću.

Filip2412 16:13 16.01.2012

Re: Zdrav razum

vladaxy
Među komentatorima vidim dosta ljubitelja Ayn Rand

I film koji treba pogledati...

Izvini, troll...

Godinama me neki ljudi ubedjuju da procitam Atlas Shrugged is sto vise cujem o toj filosofiji sve manje sam uveren da trebam gubiti vreme na citanje tako necega. Sad citam negativne komentare o filmu na IMDB i toliko su dobri i kvalitetno napisani, zabavni da sam morao to ovde da objavim

izvini, meni je jako zanimljivo da pricam o tom objektivizmu, da pronadjem sta je tu tacno vredno jer se odredjeni broj ljudi stvarno lozi na njene knjige, meni izgleda generalno losa i retro filozofija, nesto kao rani fasizam

sima2000 23:00 16.01.2012

deficit spending

Ekonomija je mnogo zaguljena nauka. Ja je čak ne bih mogao ni nazvati naukom. Više je to nekakav spoj nadrilekarstva, psihologije i misticizma.

Evo na primer uzmite inflaciju. Svi znamo šta je inflacija i svi je svakoga dana osećamo. Da li ekonomska nauka zna koji su uzroci inflacije? Ne da ne zna.. nego blagog pojma nema. Dobro, možda ne znaju koji su uzroci inflacije, ali verovatno znaju da li je inflacija dobra ili loša za ekonomiju neke zemlje. Ne znaju ni to. Ogroman broj ekonomista misli da je deflacija užasno loša stvar. To što padaju cene stanova, nas laike oduševljava, ali zato ekonomiste zabrinjava. Barem pola njih veruje da svaka inflacija ispod 3% negativno utiče na rast privrede.

Tako dođosmo do ekonomske krize, stagnacije i recesije. Pola ekonomista veruje da kriza nastaje zbog toga što ljudi prestanu da troše, povuku pare u slamarice i tako sami sebi naude. Smanjenje potrošnje smanjuje proizvodnju i prodaju, što onda smanjuje plate. Smanjenje plata još više smanjuje potrošnju i tako sve u krug povratnom spregom dok se privreda potpuno ne raspadne. Onda su se ekonomisti koji veruju u odlučujuću ulogu države i koji se zovu Kejnzijanci dosetili da država treba da veštački generiše potrošnju i tako spase ekonomiju. U principu država može da troši pare na bilo šta.. može da kupuje prepeličija jaja i da ih baca u Dunav.. to će po predviđanjima kejnzijanaca da izvuče ekonomiju iz negativne povratne sprege. Na ovaj način se Amerika izvukla iz velike depresije. Ruzvelt je započeo seriju ekonomskih programa (New Deal) koji su u suštini značili povećanje poreza i povećanje državne potrošnje na razne javne i infrastrukturne radove.
Evropa i Amerika su se iz krize 2008. izvukle uz pomoć deficit spendinga. Država se zadužuje i troši pare. Rasipa, deli šakom i kapom i tako spašava ekonomiju. Izgleda da ovaj sistem funkcioniše, ali ne baš uvek i ne baš svuda.

Poznati ekonomista sa Oxforda HA-JOON CHANG je napisao knjigu "23 Things They Don’t Tell You about Capitalism", koju sam vredno pročitao. Knjiga je pisana 2010. godine - u tom trenutku je Evropa skoro pa rešila sve probleme iz 2008. godine i krenula u svetlu budućnost.

Profesor Chang negde pred kraj knjige kaže: “Things are not as bad as they were during the Great Depression only because governments have propped up demand through huge deficit spending and unprecedented easing of money supply”.

Ne budem lenj i pošaljem pismo profesoru gde ga ljubazno pitam kakav je on to naučnik i kakva je ekonomija nauka kada pre samo 18 meseci on nije mogao da predvidi da će "huge deficit spending" da upropasti i u bankrot otera pola Evrope.

Dva meseca mu je trebalo da mi odgovori sledeće: "As for the issue of deficit spending, it has become a problem only because the financial market and the surplus countries in Europe have decided that it is a problem. Countries had much higher debt levels and did not go bankrupt (e.g., most countries after the Second World War, Japan today, etc.)."

Dakle nešto je problem ako neko odluči da je nešto problem. A dal će neko da odluči ili neće to je nemoguće predvideti. Država može da se zadužuje do u beskonačnost ako ima jak marketing da ubedi tržište kapitala da veliki dug nije problem. Ne postoji naučno određena granica zaduživanja koju nije dobro preći.

I kakve sve ovo veze ima sa subvencionisanim kreditima?

Naši političari su najveći Kejnzijanci koji su ikada hodali ovom planetom. Ovde se ovo ekonomsko učenje neviđeno dobro primilo. Razlozi su višestruki. Prvi razlog je moć. Država koja upravlja ekonomijom je moćna država. Država koja se u sve meša i sve reguliše je privlačna za vlastodršce. Svaki političar bi zaseo na kormilo takve države. Drugi razlog je trošenje. Ima li šta lepše od bezbrižnog troškarenja. Par miliona ovamo, par onamo. Malo za građevinu, malo za automobilsku industriju, a malo sebi u džep (i to je isto potrošnja). Subvencije, garancije, investicije, donacije, pomoć nerazvijenim.. imenice koje bude samo pozitivne emocije.

Nama se Stepa Stepanović desio tako što je neki ekonomski stručnjak otišao kod Dulića i objasnio mu da država treba da poveća potrošnju tako što će da investira u stanove, koje će da proda preko subvencionisanih kredita. Onda će građevinci lako zarađene pare da potroše na pijaci i u prodavnici, pa će onda prodavci u Maksiju da imaju veće plate koje će da potroše na automobile iz Kragujevca i tako će ekonomija da se zahuhta i svima će da bude bolje. Ako ne baš svima ono barem građevinskom sektoru.

Možda sve ovo ima nekog osnova. Treba se učiti iz iskustava prošlih generacija i primenjivati recepte koji su imali uspeha. Možda Dulić i uspe da nam spase ekonomiju. Ja bih mogao da se kladim da neće. Koliko je Dulić Ruzvelt, toliko će srpski nju dil da bude uspešan..

Saša Radulović 00:07 17.01.2012

Re: deficit spending

Nama se Stepa Stepanović desio tako što je neki ekonomski stručnjak otišao kod Dulića i objasnio mu da država treba da poveća potrošnju tako što će da investira u stanove, koje će da proda preko subvencionisanih kredita. Onda će građevinci lako zarađene pare da potroše na pijaci i u prodavnici, pa će onda prodavci u Maksiju da imaju veće plate koje će da potroše na automobile iz Kragujevca i tako će ekonomija da se zahuhta i svima će da bude bolje. Ako ne baš svima ono barem građevinskom sektoru.

Jao bre Simo. Ne može napamet. Ni u jednoj grani ljudske delatnosti, pa ni u ekonomiji.

Možda sve ovo ima nekog osnova.

Samo da neko objasni kako. Izbace nam tu analizu koji je "neki ekonomski stručnjak" izneo. Pa da svi naučimo kako oni koji imaju malo, tako što subvencionišu one koji imaju puno, dovode do opšteg blagostanja. Pa bog da nas vidi.

rade.radumilo 12:15 17.01.2012

Re: deficit spending

Ekonomija je mnogo zaguljena nauka. Ja je čak ne bih mogao ni nazvati naukom. Više je to nekakav spoj nadrilekarstva, psihologije i misticizma

Kada su posle ledenog doba, ljudi otkrili da mogu sami da gaje hranu, tada počinje i savremena ekonomija. Sistem funkcioniše vrlo jednostavno, jedan procenat ljudi je dovoljan da uzgoji dovoljno hrane za zajednicu, a ostali nemaju šta da rade. Neki su otkrili da umeju bolje da naprave oruđa od kamena od ostalih članova zajednice, pa su pravili oruđa (prvo od kamena a posle i od metala) za one koji prave hranu. Onda su neki skapirali da su ljudi prilično lakoverna vrsta, pa su počeli da im prodaju m za b i priče kako su oni u kontaktu sa duhovima, bogovima itd. Drugi su uočili da ljudi vole da se ukrase đinđuvama i lepim komadima krzna, pa su otpočeli modnu industriju itd.

Sve u svemu, celokupna sadašnja ekonomija počiva upravo na tome da ljudi kupuju uglavnom stvari koje im ne trebaju nešto posebno. Stvarno su ti potrebni: krov nad glavom, hrana, odeća i obuća i lekovi. Sve ostalo su drangulije koje je lepo imati ali bez kojih suštinski možeš, odnosno odvagaćeš potrebu i cenu. Takođe ćeš i kod bazičnih potreba odvagati između potrebe i cene, odnosno kada imaš para kupićeš italijanske a kada nemaš kineske cipele.

Lepo ti je čovek odgovorio, problem nastaje onda kada se napravi psihološka tenzija oko nečega, a onda ljudi postanu oprezniji u vaganju potreba i cene. Tada dolazi do recesije, začaranog kruga smanjenja potrošnje, investicija, prihoda itd. Takav začarani krug se prekida upravo time što se ljudi podstaknu da kupuju drangulije, čime raste potrošnja što opet sa svoje strane privlači investicije što dovodi do povećanja broja radnih mesta itd.

Ovo naravno podrazumeva da privreda, kapital i preduzetnička inicijativa imaju dovoljno prostora da se razmahnu, tako da se nakon što država odglumi alanser, motor upali i na dalje se sam vrti, uz utrošak prirodnih resursa. Država je ta koja sedi za upravljačem i trebalo bi da se trudi da vozi po što boljem putu. U Srbiji je problem što je vozač dozvolu dobio preko veze, nije bio ni na jednom času vožnje i još ima trip da treba da vozi van puta po rupama i džombama, pri čemu ni to ne ume niti su ovo kola za terensku vožnju, a saobraćajni propisi su za p***e. Da stvar bude gora, konstantno odbija da spusti ručnu i samo sve više i više upropaštava mašinu...

sima2000 11:32 18.01.2012

Re: deficit spending

Samo da neko objasni kako. Izbace nam tu analizu koji je "neki ekonomski stručnjak" izneo. Pa da svi naučimo kako oni koji imaju malo, tako što subvencionišu one koji imaju puno, dovode do opšteg blagostanja. Pa bog da nas vidi.

Evropska dužnička kriza, smatra Stiglic, ne može se rešiti "stezanjem kaiša". Upravo suprotno - Stiglic, Pol Krugman i drugi istaknuti kenzijanci tvrde da ekonomsku ekspanziju može podstaći samo povećanje državne potrošnje. link

Zbog ovakvih stvari me nervira ekonomija kao nauka. Kakvu god ekonomsku politiku da izabereš uvek ćeš naći nekog "stručnjaka" da bude protiv. A takođe i nekog ko će da te podrži.
Na kraju ispada da se odluke u sferi ekonomije ne donose na osnovu razumne analize nego prema ličnim preferencijama i verovanjima, ili iz koristoljublja.

vladaxy 14:06 18.01.2012

Re: deficit spending

Evropska dužnička kriza, smatra Stiglic, ne može se rešiti "stezanjem kaiša". Upravo suprotno - Stiglic, Pol Krugman i drugi istaknuti kenzijanci tvrde da ekonomsku ekspanziju može podstaći samo povećanje državne potrošnje.

Nikad mi neće biti jasno ovakvo razmišljanje. Recimo četvoročlana porodica ima veće rashode od prihoda. Razliku finansira zaduživanjem. U početku se lako zadužuje a kasnije sve teže i teže. U jednom trenutku nema više odakle da se zajme pare, prijatelji, rođaci, banke, niko više ne daje pare. A dugovi moraju da se vrate. Rešenja su ili da se proda stan u kome žive i da se razduži, ili da se uvede rigorizna štednja i smanje rashodi.

E sad, prema Stiglicu, treće rešenje je da ta porodica treba još više da se zadužuje (odakle?), da bi se izvukla iz problema.

Ako za jednu porodicu važi da treba da štedi da bi se rešila dugova (ili za deset, pedeset, hiljadu), zašto za 2 miliona porodica (država Srbija) ili 75 miliona porodica (SAD) važi da treba da se zadužuju još više da bi izašli iz krize????

rade.radumilo 16:31 18.01.2012

Re: deficit spending

vladaxy
E sad, prema Stiglicu, treće rešenje je da ta porodica treba još više da se zadužuje (odakle?), da bi se izvukla iz problema. Ako za jednu porodicu važi da treba da štedi da bi se rešila dugova (ili za deset, pedeset, hiljadu), zašto za 2 miliona porodica (država Srbija) ili 75 miliona porodica (SAD) važi da treba da se zadužuju još više da bi izašli iz krize????

Ne baš, ideja je da se ne zadužuju porodice, već država, koja time pospešuje potrošnju, što sa svoje strane motiviše proizvodnju. Ako pogledate pažljivo, videćete da se svakih dvadesetak godina državama ionako otpisuju i reprogramiraju dugovi i tako u krug. Mislim da USA još uvek nije isplatila obveznice iz Drugog sv. rata (War Bonds), odnosno isplatila ih je tako što je izdala nove. Poenta je da se spreči akumulacija kapitala, već da se potakne investiranje i plasiranje istog. Državne obveznice u razvijenom svetu uvek važe za najsigurniji vid "oplođavanja" kapitala, tako da ako panika zavlada prema tim obveznicama, onda je situacija još grđa prema investicijama u akcije i obveznice koje izdaju kompanije.
Ovo naravno podrazumeva da je država ispravno ustrojena i da upumpavanje kapitala spolja zavrti zamajac, što u Srbiji nije slučaj jer neko non stop drži povučenu ručnu...

domazetovic.andrej 18:47 18.01.2012

Re: deficit spending

Ne baš, ideja je da se ne zadužuju porodice, već država, koja time pospešuje potrošnju

i stvara privid blagostanja koji je finansiran kreditom. No, pravo pitanje je da li je drustvo time bogatije? Da li se kredit isplati, cak i ako ga neces uvek celog vratiti? Ova logika je preovladavala nakon 2. Svetskog rata u doba enormne kreditne ekspanzije. U prvim godinama je na svaki pozajmljen i upumpan dolar USA privreda prikazivala oko 3 dolara rasta. Danas je to ispod jednog (jedenje supstance). Udarili smo u zid. Sada ide period kreditne kontrakcije i isti onaj multiplikator koji je radio prilikom ekspanzije, sada radi u suprotnom smeru. Alati koji su funkcionisali u doba klasicnih recesija vise ne rade.

Imate i one ekonomiste koji propagiraju 'ekonomiju destrukcije'. Na primer, pustite klince da po komsiluku razbijaju prozore. I to, po njima, ima pozitivan ekonomski efekat jer lokalni staklar ima rast prodaje. No, opet je tu ono pitanje - da li se stvara nova vrednost? Da li se kapital koji je potrosen na prozore mogao bolje upotrebiti? GDP je nominalno prikazao rast, ali drustvo nije ni malo bogatije... Naprotiv.

Problem sa politicarima je da se oni deklarisu kao Kejnzijanci, mada lordov recept primenjuju do pola. Naime, uvek su prvi kada u doba krize treba trositi, ali ih nigde nema kada u doba prosperiteta treba stedeti. Ideja je imala naizgled nekog smisla pre rata u izolovanim ekonomijama kada ju je lord i predlozio, ali se pokazala losom usled same ljudske prirode. Smanjenje potrosnje - koji bi socijaldemokrata glasao za tako nesto? Nego novi programi, nove beneficije, nove liste 'besplatnih' stvari koje eto vise ne mogu da se finansiraju....

rade.radumilo 21:54 18.01.2012

Re: deficit spending

domazetovic.andrej
Ne baš, ideja je da se ne zadužuju porodice, već država, koja time pospešuje potrošnju

i stvara privid blagostanja koji je finansiran kreditom. No, pravo pitanje je da li je drustvo time bogatije? Da li se kredit isplati, cak i ako ga neces uvek celog vratiti?

Tome služi inflacija, naravno umerena i kontrolisana. Obezvredi se novac i na taj način se obezvrede i dugovanja (sve đuture s kamatama). Sa druge strane održavaš pritisak na sve učesnike u ekonomiji da pokušavaju zaraditi više.

Stvaranje novih realnih vrednosti u razvijenim ekonomijama je veliki problem jer su osnovne realne vrednosti hrana, odeća, smeštaj, ogrev i lekovi. Toga u razvijenim ekonomijama ima uglavnom dovoljno za skoro sve članove društva. Potrebno je izmisliti dodatne "realne" vrednosti: automobile, belu tehniku, računare, mobilne telefone itd. Tu opet dolazimo do sledećeg problema, nove realne vrednosti se stvaraju tehnološkim napretkom (izumima). Pojavljivanje novih realnih vrednosti ne zavisi od kretanja u ekonomiji i potrebno je svremena na vreme premostiti jaz koji nastaje kada dođe do zasićenja tržišta postojećim vrednostima do pojave novih.
Amerika je prosperirala upravo na sledeći način posle 2. sv rata:
- Bum automobilske industrije. (50-60-ih)
- Bum industrije bele tehnike (60-70-ih)
- Bum industrije elektronike (70-80-ih)
- Bum industrije računara (80-90ih)
- Bum telekomunikacija (devedesetih i prva decenija 21. veka)
Primera radi, računarska industrija je izvukla USA iz ozbiljne recesije u koju je upala krajem 70-ih.
Sada je USA u recesiji i čeka se neki novi tehnološki proboj, koji će izazvati novi bum. Neka nova drangulija, koja nikome stvarno ne treba, ali bez koje nećemo moći da živimo za samo 10god.

Filip2412 22:06 18.01.2012

Re: deficit spending

Tome služi inflacija, naravno umerena i kontrolisana. Obezvredi se novac i na taj način se obezvrede i dugovanja (sve đuture s kamatama)

Kapiram i ja to...

i time se svima nama koji stedimo i nemamo dugove govori da smo budale, dakle covek nema izbora - ili se zaduzuj ili propadni

domazetovic.andrej 22:49 18.01.2012

Re: deficit spending

Tome služi inflacija, naravno umerena i kontrolisana.

Sto je protivno interesima svakog ko zaista ima realno bogatstvo. Jedan od problema u Evropi je sto drzave ne mogu pojedinacno da generisu inflaciju (videti Grcku trenutno). Fundamentalna jednacina je vise nego jasna. Ne moze se ziveti van svojih mogucnosti duzi vremenski period. Moracete dugove pokriti ili
- prodajom akumuliranog kapitala (sto su preci stvorili)
- prodajom buducnosti svoje dece (obveznice, krediti, ...)
- konfiskacijom stednje savesnih gradjana (inflacija)
ili objavom bankrota sto
- momentalno resava problem akumuliranog duga (brise ga)
- momentalno vas tera da zivite u skladu sa mogucnostima i deficit vam svodi na nulu jer niko vise ne zeli da vam pozajmljuje pare. Barem par godina....

recesiji i čeka se neki novi tehnološki proboj, koji će izazvati novi bum.

Ja tipujem na bio-tech....

rade.radumilo 10:55 19.01.2012

Re: deficit spending

domazetovic.andrej
Ja tipujem na bio-tech....

Uopšte ne mora da bude nešto sasvim novo ili tako bombastično. Evo nekoliko primera:
1. Obrnut Karnoov ciklus u termodinamici je bio poznat još u prvoj polovini 19-og veka, ali je tek krajem veka iskorišten da se napravi: fižider! Izum frižidera i zamrzivača je transformisao ljudsko društvo jednako fundametalno kao i parna mašina. Transformisao je poljoprivredu i trgovinu. Omogućio je rast gradova a imao je i značajan uticaj na medicinu.
2. Krajem 18-og i početkom 19-og veka u Evropi i SAD su se pojavili automatski razboji koji su programirani bušenim papirnim karticama! Sada u svim zemljama sveta deca nauče da koriste računare i srodne uređaje pre nego što nauče da čitaju i pišu.
Negde čuči neka tehnologija koja se koristi u uskom opsegu ljudskih delatnosti, a koju će neki pametnjaković prepoznati kao profitabilnu i od toga napraviti nešto što će poprilično promeniti ljudsko društvo.

011-495 23:59 17.01.2012

Da li to država juri padajuće cene...

...... zajedno sa Belvilom?
Verovatno to i jeste sustina ovog subvencionisanja, moraju gazdi da obezbede povracaj investicije ili ce neko morati da vraca "bonus".
....kolika je pomoć građevinskoj industriji i koji su pozitivni efekti po društvo. Ne napamet, nego onako sa sve brojevima....
Da li od ovog i majka moze da ocekuje nesto vise

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Saša Radulović

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi

Nemojte subvencionisati stambene kredite, ponovo

Džabe priča!

Xhaba

Re: Xhaba

Re: Xhaba

Licemer

Cene nekretnina

Re: Cene nekretnina

Re: Cene nekretnina

Re: Cene nekretnina

Re: Cene nekretnina

Re: Cene nekretnina

Re: Cene nekretnina

Re: Cene nekretnina

Udarnici

Re: Udarnici

Re: Udarnici

Re: Udarnici

Re: Udarnici

Re: Udarnici

Re: Udarnici

Re: Udarnici

Re: Udarnici

Re: Udarnici

Re: Udarnici

Kolika je realna cena kvadrata

cijena sitnica

Re: cijena sitnica

Re: cijena sitnica

Re: cijena sitnica

Meni ne treba subvencija već...

Re: Meni ne treba subvencija već...

Re: Meni ne treba subvencija već...

Re: Meni ne treba subvencija već...

Re: Meni ne treba subvencija već...

Re: Meni ne treba subvencija već...

Re: Meni ne treba subvencija već...javascr

Re: Meni ne treba subvencija već...javascr

Re: Meni ne treba subvencija već...javascr

Zdrav razum

Re: Zdrav razum

Re: Zdrav razum

Re: Zdrav razum

deficit spending

Re: deficit spending

Re: deficit spending

Re: deficit spending

Re: deficit spending

Re: deficit spending

Re: deficit spending

Re: deficit spending

Re: deficit spending

Re: deficit spending

Re: deficit spending

Da li to država juri padajuće cene...

Saša Radulović

Blogovi autora

Najnovije VIP blogeri

Najnovije blogeri

Arhiva

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana