Starac u 26.

Шта рећи..? Тужно...

Suočen mlad sa odsustvom od ovog postojanja koji smrt zovemo,živi u 27.godini
više svojim elan vital nego stvarno ne prihvatajući nehotimićnu odluku stvarnosti,
pokušava da i dalje bude što prisutniji ovom postojanju koje mu izmiće.Izgradio
je, mladi starac privremeno utočište u stavu u koji i nije siguran,u nameri da sebi da vremena da shvati kako da otvori sebi kapiju večnosti...
Prva upitanost pred svakom tragedijom je da li je postojanje smisleno.JESTE,smisleno je...I ovaj primer to pokazuje...Osmisliti svoj život,MA KAKAV,znači,bukvalno,ali
i s dubljim smislom,baš to-dati životu smisao...
Zasad još nije osmislio svoj budući život,ali i ta, delimićna neshvatica,taj
ponor užasa pokreće na ,čak i poslednji napor i poslednji treptaj,ali i na sve
napore živih da produže sintropijski,uzlazni put lepote postojanja.
Ne čudi okretanje religiji...Ako bude stigao,prevladaće ljudska radoznalost koja
istražuje i ja mu želim dobro razumevanje na tom putu i što više godina na njemu...