Milan Nikolić
Zločinci iz biblioteke su opasni tek kada su ukoričeni, u tvrdom povezu. Kad im se, posle smrti rezimira veličina i okriva značaj. Zbog toga je izloženost njihovih dela nekome bitna. Ovi, koji su za života otkriveni, odavno su se rasporedili po partijama, ideološki su kristalno jasni. I posećuju samo svoju kućnu biblioteku.
I sam naslov mi je nejasan, a potom i sve ostalo. Ne razumem pitanje - “Zašto Srbija, a ne Evropska unija”? Jasnije bi bilo recimo – zašto Srbija na istoku, a ne u EU, ili zašto Srbija tu gde je, a ne u EU? Pitanje svih pitanja je - zašto Vojislav Koštunica smatra ili podmeće da bi Srbija u EU prestala da bude Srbija ili bi jednostavno sasvim nestala? I to, da se razumemo nema nikakve veze sa simpatijama/antipatijama prema samoj Uniji, koliko sa apokaliptičkim prizvukom najavljenog bestselera najdoslednijeg među najdoslednijima.
Jedno je sigurno. Za knjigu su vam potrebne dve stvari - inspiracija i izdavač. Kako Koštunici izdavača u Srbiji ne može da manjka, ostaje samo da se pozabavimo inspiracijom ili motivom. Kada se javne ličnosti, a političari posebno, odlučuju na tiskanje svojih misli i zapažanja, to je uvek simptomatično. Obično se mudruje iz mirovine, iz udobne penzionerske fotelje kada su sve bitke već odigrane. Tada se nižu pouke za pokoljenja, naravoučenija rođena iz pregolemog iskustva, raspiruje poslednji plamen sopstvene važnosti i značaja u nemoći da se od te predstave konačno rastane i pređe na sudoku. Drugi razlog može da bude propiranje biografije, svojevrsno veliko spremanje posebno ukoliko u toj istoj biografiji postoje neke “uporne fleke”. Može biti i sasvim bezazleno, recimo – pronađeno vreme u opozicionarskim godinama za koje je greota da se baci i pretvori u izgubljeno tako da je sitna knjiga više nego dobrodošao vid svrsishodne relaksacije između saopštenja i sporadičnih konferencija za štampu.
Može da bude bilo šta posebno ukoliko se ima u vidu da Državnik neće ni u mirovinu ni u istoriju, da odbija i pomisao na to da više ne sme da nas pogleda pravo u oči, da je vreme za njega sasvim bezvredna kategorija i da uvek može sporije.
Tek interesantno je da se Koštunica sada setio da je “Zoran Đinđić je imao osobinu, koja nedostaje mnogim domaćim političarima, da je smatrao sebe pripadnikom zapadne politike, ali pripadnikom koji teži da samostalno odlučuje, da bude politički faktor, a ne izvršilac zapadnih odluka.” Iako tvrdi da apriori ne bira ni teži ni lakši put već onaj kojim ga vode uverenja i vrednosti kojima je dosledan, interesantno je pratiti devalviranje tih istih uverenja, njihovu decenijsku koroziju. Neko to može videti kao pojeftinjenje ideologije DSS-a, neko kao konačno skidanje maske. Tek kao što je teško uočiti razlike između DS-a i SNS-a, teško je na svetlo dana izvući nijanse koje razlikuju ovaj, valjda konačni DSS i Srpsku radikalnu stranku. Naravno, osim ukoliko se zanemari salonski, zamišljeni, mudrački pristup u odnosu plemensko proklinjanje i hvatanje za vrat.
Milošević koga je Koštunica, podržan DOS-om, pobedio na izborima, u svom poslednjem govoru pred drugi izborni krug te, iz ove perspektive neverovatno daleke 2000.godine, govorio je o tužnoj budućnosti koja čeka građane Srbije ukoliko između njega i Evrope, koju su kao obećano polje snova najavljivali njegovi protivnici, izaberu Evropu. Tada je i Koštunica bio protivnik, a danas neprihvatajući povratak na mračnu viziju svog rivala govori o nekakvom “trećem putu”. U međuvremenu je, sve bežeći od revolucionarne pravde i radikalnih obračuna, pokazao impresivnu dozu poverenja prema Miloševićevim ljudima, njegovim institucijama i parainstitucijama. Ali, šta može biti “treći put” ostaje da vidimo kad “Danas” otkupi prava na ovo poglavlje kao što je iz redakcije tog lista najavljeno. Drugo poglavlje za koje je “Danas” posebno zainteresovan je poglavlje naslovljeno “O petom oktobru i Miloševiću” iz vizije čoveka koji je želeo da šesti oktobar nikada ne osvane. I ostvarilo mu se, ali treba ga pustiti da svojim rečima i opet u skladu sa sopstvenim vrednostima to i objasni.
Naročito je zanimljiva najava poglavlja o nacionalnoj kulturi u okviru kojeg će Koštunica govoriti o velikanima iste, naravno u skladu sa sopstvenim vrednostima. Tu sve blista od potpisnika Memoranduma i opet Miloševićevih institucija za uzdizanje nacionalnih mitova, ksenofobiju, nepomirljivo raspolućivanje svega što postoji na Istok sa velikim I i Zapad sa velikim Z. Matija i Dobrica na repeat. Još jedno pentarnje na Mećavnik.
Čitajući o najavi ovog kapitalnog izdanja na koje ću pretpostavlam naletati na svakom kartonskom štandu u terazijskom i drugim podzemnim prolazima, tik i kako dolikuje između Kurira, Skandala i Pečata, ne mogu da se ne osvrnem na sve bahatiji ton ministra policije koji je Sretenu Ugričiću poručio da „pozdravlja iz zatvora a ne iz biblioteke“. Ili će njegovi da mu dođu u tu istu biblioteku čim vajni ministar kulture razreši ceo slučaj.
Čime će se ministar kulture baviti? Minucioznim ispitivanjem terorističkih aspiracija Sretena Ugričića, psihoanalizom njegovog lika, genetskog potencijala, spuštanjem niz porodično stablo ne bi li se otkrio neko sklon nasilju ili druženju sa problematičnim piscima. Za to vreme Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore se ograđuje od Nikolaidisovog teksta i svih kondicionala koje je upotrebio savetnik Predsednika skupštine CG. Bez obzira na sve što u tom tekstu piše, bez obzira na sva preterivanja i jednostranosti, ceo slučaj krunisan podvikom ministra policije i Ugričićevim pokajanjem, zapravo pokazuje sve same žive rane.
Slike iz regiona predstavljaju političare koji se pozdravljaju, uz blagi naklon smeše jedni drugima, pišu ljubazna saopštenja, obećavaju unapređivanje odnosa, poziraju kao nasmejane marionete čekajući briselski rezime svoje šarade. Ispod i iza svega toga žive stare mržnje i prerasude, nikad do kraja raščišćeni računi, nikad konačno prebrojane žrtve, istorijska potkusurivanja i raspredanja. Sve vrvi od starih strasti. Logično je da nam takav talas izbaci još jedan trovački bestseler, da nam u starom sjaju vrati intelektualne perjanice devedesetih i bar za milimetar produbi rupu u kojoj se batrgamo. Da dosoli rane i ne dopusti Srbiji da se makne iz tog rova sve verujući da je ona nekuda krenula. Pišu se i peticije za osnivanje nove JSO.
To samo ministru policije još nije jasno. On i dalje misli da je zatvor u odnosu na biblioteku bezazlena teritorija. I kaže da bi neki takav šef biblioteke u Americi bio uhapšen za dva minuta. Na stranu to što je Ugričićev potpis bio podrška slobodi govora, a ne terorističkom aktu, 'ajde da se ne lažemo. U Narodnu biblioteku idu samo pitomci NSPM-a da ispitaju izloženost nacionalnih u odnosu na nenacionalne autore. Kome je ta kulturna institucija bitna, kakav je njen domet? I zašto ministar ne pohapsi pisce od kojih je inicijativa krenula? Zato što su free lance? Van rama nacionalnih institucija, dokona trućala bez ikakve bitne podrške za svoje nepopularne stavove? Ili bi to bio vanserijski blam? Da se ne upuštam sada u potencijalno mesto Koštuničinog masterpisa u Narodnoj biblioteci pod Ugričićem ili bez njega.
Nije da ministar nije baš ništa ukpirao. Ali, zločinci iz biblioteke su opasni tek kada su ukoričeni, u tvrdom povezu. Kad im se, posle smrti rezimira veličina i okriva značaj. Zbog toga je izloženost njihovih dela nekome bitna. Ovi, koji su za života otkriveni, odavno su se rasporedili po partijama, ideološki su kristalno jasni. I posećuju samo svoju kućnu biblioteku.
I bolje je da se ne bavimo time ko bi sve još u Americi bio uhapšen za dva minuta, a ovde mu ni dlaka sa glave ne fali. To nikako nije u skladu sa ministrovim izvinjenjem za devedesete. Ovde je izgleda neophodno da se političari izmire sa piscima, čak i kada su političari-pisci. Da se poput Koštunice, u skladu sa sopstvenim vrednostima, pronađu negde u rasponu između Foruma i Guslara. Da nam pokažu kojoj eliti veruju. Jer, elita im je za petama. I vitalna je. Preživljava režime, opstaje uprkos dominantnoj politici i zlehudim kulturnim modelima. Ona vredno prevodi sve njihove diplomatske susrete i saopštenja. Na svoj način objašnjava šta je ispod toga. A nešto uvek jeste i nešto mora biti. Ili su se u Srbiji, izbegavajući odgovornost, svi već odavno odlučili za „Treći put“?
Tagovi
Blogovi autora
- Ravnodušnost nije opcija (56)
- Zar se toliko vidi? (19)
- Tragedija zabune (41)
- Puna voltaža licemerja (128)
- Treće ubijanje Brisa Tatona (113)
- Ljupki opus prve dame (314)
- Država, muzej i koraci (27)
- Sva ta divna tela (69)
- Šekspirove lude u krugu dvojke (281)
- Vreme izigranih igrača (16)
- Promena nije moguća (38)
- Drama je ženskog roda, preživeće (0)
- On line sa Jelenom Bogavac (124)
- O pederima i listićima (28)
- Ne preterujte sa jajima! (35)
- Da li je Survajver spasao Insajder? (21)
- Datum (0)
- Marko, pesak i predrasude (140)
- Dva grama mozga (358)
- Kako sam poludeo od ljubavi (60)
Najnovije VIP blogeri
- Gde je krenuo Saban
natasa_tasic_10 - Davimo Beograd iliti DB
Ivan Blagojevic - Oda Drustvenim Naukama
Spiridon - OTVORENO PISMO MINISTARSTVU ZDRAVLJA
razmisljam - Dovidjenja, gospodine Bobicu!
angie01 - Klasicna tema- Beograd, popodne i gitare
jednarecfonmoi - Fragmenti stvarnosti u opštem prividu
Hansel - Horizontala, koja ne da vertikali da se vidi
angie01 - СРБИЈА ‒ ЗАЈЕДНИЧКА ДОБРОБИТ И КАЗНА
Predrag Brajovic - Lični izbori
njanja_de.manccini
Najnovije blogeri
- DUB PUB: Stepping Out From The System
docsumann - Majstor za ljuljaške, klackalice, tobogane i ... II DEO
Filip Mladenović - ŽUTA OSA (8/24)
horheakimov - DUB PUB: Milion kvadrata
docsumann - Dokon um đavolje igralište
zilikaka - НАЦРТ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ
Filip Mladenović - DUB PUB: A Bright New Day Is Coming
docsumann - Srbija u EU i NATO do 2030...
Filip Mladenović - DUB PUB: Woman, Hey
docsumann - DUB PUB: No Love, No Home
docsumann
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Život (4)
- Društvo (3)
- Eksperimenti u blogovanju (2)
- Muzika (2)
- Zdravlje (2)
- Literatura (2)
- Politika (1)
- Obrazovanje (1)
- Zabava (1)
- Filozofija (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org