Služiti narodu

100

Ovde sam komentarisao na temu koju je postavio autor (odnos izvršne vlasti i važnih društvenih institucija). Polemički komentari preusmerili su fokus na nešto drugačije određenu temu (izvršna vlast i sloboda govora).

Međutim, na kraju je, uprkos autorovim ogradama, cela aktuelna priča (Nikolaidis, Forum pisaca, "civilizacijski iskorak", "genocidna tvorevina" ) pojela uže određenu temu. A pojavila se i čarobna reč "spinovanje".

To me izazvalo da, uz izvinjenje autoru, pokušam da ocrtam u par poteza shemu, kostur lefendarnog "društvenog trenutka", u cilju lociranja pozicije ovog incidenta unutar njega. Sve u cilju bacanja malo svetla na to šta je veliko šta malo, šta važno a šta sporedno, i, s obzirom na te odnose, šta se čime može prikrivati, preusmeravati i podmetati, odnosno "spinovati".

1. Nacionalnio težište: Imali smo ratove devedesetih, vođene u ime 1) ekspanzionističkih, 2) zločinačkih (etničko čišćenje!) koncepcija. Ni u jednom od društava omeđenih novostvorenim državama, poludržavama i kvazidržavama nije došlo do neophodnog odbacivanja ovog idejnog korpusa. Naprotiv, i dalje u tim društvima važe kao prihvaćene međusobno kontradiktorne verzije istorija, geografija, i pogleda na budućnost. Stoga se toksični procesi dizanja napetosti nastavljaju (videti novosadski incident).

2. Socijalno težište. Istovremeno smo imali "tranziciju" i "demokratizaciju", što se pokazalo najvećim delom kao "spin", odnosno reklamna predstava za veliku pljačku izvedenu od strane domaćih političko-kriminalnih "elita" i stranog lešinarskog kapitala. Stanovništvo je osiromašeno i prezaduženo, i rastu socijalne tenzije.

Ovde imamo gledište da je socijalno suštinsko, a nacionalno sekundarno (odnosno žvaka za raju), što zastupa npr Nikolaidis2, a ovde Filip Mladenović. Lično mislim da je ovo pojednostavljenje, i da nacionalni čvor problema ima svoje nezavisne korene i nezavisnu snagu. Doduše, možda ovakav način gledanja može u budućnosti dovesti do smanjenja tenzija.

Međutim, postoji i Nikolaidis1. To je onaj koji proglašava jednu "genocidnu tvorevinu", i izražava najlepše želje jednoj od "nacionalnih elita" da civilizacijski nestane u eksploziji. Ovo ga odmah kvalifikuje kao srbomrsca kod ogromne većine ovdašnjeg javnog mnjennja.

Dalji scenario je relativno uigran. Političari i mediji u Srbiji pokazuju mišiće (uglavnom jezične), a ozloglašena ekipa antinacionalista po jednom, odnosno antisrba po drugom gledištu, ustaje u odbranu.

Treba primetiti da ovaj događaj ima dve strane.

S jedne strane, tu je Nikolaidisova verbalna provokacija, i mobilizacija ekipe koja će ga zaštititi.

S druge, imamo mobilizaciju nacionalističkog bloka. Međutim, malo ko će primetiti da osim "nezavisnih mislilaca" koji izražavaju svoje mišljenje, bilo da su blogeri, novinali ili ministri, postoji i vrlo jaka organizovanainfrastruktura. Ona se, s jedne strane ogleda u izvršnoj vlasti. Za nju, to je dvostruki dobitak. S jedne strane, prilika da se politički i ideološki ocrne neistomišljenici. Sa druge, prilika da se još jednom osnaži mehanizam potpunog potčinjavanja javnog i kulturnog sektora - ovaj put uz aplauze široke javnosti.

Tu naravno postoji još jedan činilac. Svi smo čitali izveštaj Verice Barać o tome kako vlada uspostavlja dominaciju nad medijskim prostorom, i, posredno, nad javnim mnjenjem. I užasavali smo se nad time. Međutim, ovakve situacije su dušu dale da vlase
a) u praksi primeni svoju kontrolu nad medijima i dominaciju nad javnim mnjenjem, i
b) da to učini uz aplauze i odobravanje javnosti.

Dakle, s jedne strane imamo verbalni incident: otrovni jezici s jedne, otrovni jezici s druge strane. Ništa suštinski novo, ništa što već nije instalirano u javno mnjenje kroz školske programe i kao "pozadinsko zračenje" u medijskoj i informativnoj sferi.

S druge strane imamo stvarni događaj: još jedan korak vlade u osvajanju prostora društvenog života u svoju korist, a na štetu društva. Tako se, korak po korak, napreduje u pravcu autoritarnog društva, što je, uostalom, vlažni san svake vlasti.

Kao što vlast u Americi ne propusti da iskoristi bilo koji incident, bilo stvarni, bilo režirani, za širenje svojih ovlašćenja nad društvom, isto radi i naša vlast.

A mi joj pri tom aplaudiramo. Ili se hvatamo na bućkalo, i mantramo Nikolaidis ovo, Nikolaidis ono.

To je pravo spinovanje čija smo žrtva svi mi, i maligna zloupotreba društvenih frustracija.
Kako nacionalnih, tako i socijalnih.