ко'што једни умеју уживати нуз тањир макош теста, други сакупљајући значке или пак трећи слушајући исландску музику, Б. је себе препознала курчетином се бавећи онако дојаја.
јооојми,кад сећање,та варљивост намами . . .
Р. цимер са урологије на којој се протеклог лета излежавах је особа у чијем друштву одскора све чешће проводим време. Високо ишколован, вазда бунџија гневан на догађања у окружењу, књизи склон, неки дан ми указује док се шетамо лепо уређеном обалом дунава крај новог сада на давне речи лутер мартина :
- пођимо на исток, на изворе , јер тамо је прво лице једнине tvad (ти) ,а не mad (ја) ,jubmad ( ти,ви, вас двоје ), а не asmad (ја, ми, нас двоје ), док овде где смо свакодневна агресија врши ударце на наличје истине у којој живимо. непослушајући лутера, ето нас у беспућу.
ја пак несклон крајностима покушавам помирљиво
- а да прихватимо то наличје које је сигурно променљиво и тако се одбранимо од агресије бесмисла, наравно усредсредивши своју енергију на разумевању других, препознајући на тај начин себе,него мани те главоболне теме ,како оно преостало ти јаје након операције
- ваљда добро указује ми јер уочавам да га шаком у џепу билијари ,треба на контролу да се јавим након хемотерапије да виде у каквом су ми стању лимфни чворови.а ти, како без китиног окидача се у сексу сналазиш
- ха, бешему, помирљивоћу , инконтиненција ми престала а уистину ме пар месеци након уклањања простате зарад рака слуђивала баш. А секса што се пак тиче, па ту је језик, зар не.
- ма ти све на шалу сведеш ,благотије, него жена ми је још у пуној снази а мени доктор указује да се много не изненадим ако ми и ово преостало муде буде морао да одстрани ускоро.знаш ,мени је тек 40 пета.
Осећам тањушан сам а и тема је до мога, да се упуштам у озбиљнији дијалог са Р. вазда будним да запази и заскочи сваки па и најмањи туђи недорек те мањкавост за њега озбињнијих аргумената, па се присетих адекватне песмице, којом ме подсвест пробуди из полусна једну ноћ , те му је рецитујем уповоду
- трагови се здравља
још у нама наћи знају
генетика чуда чини
године се гомилају
какве то па везе има
да кљокнемо ми не смемо
изазова око нас је
да'с животу радујемо
па ако нас и задеси
где на бригу дан се свео
нек потрају бар сећања
на трајања драг нам део
- наслових је Горке сласти реалности, додајем
- е видиш , вели, ту си у предности надамном, јер имаш умеће да стихом проблеме своје скрајнеш. мене кад недореци начну ја кљокнем,иако знам да то неводи било каквом прогресу.
а што се пак тиче оне спочетка ове причице поменуте Бојке ,вредна је потсета ,поготову сада у овом мојем здр.стању тјст годинамами .била је учитељица умом селу ,али као личност подељена, децама надасве посвећена дању, да би се ноћу у радодајку трансформисала што је нама пубертетлијама, спермом до ушију маливеним, више него пасирало.но, небих да детаљишем те се у порнографију суновратим подржавајући притом ово што сексолог Сет Простерман сматра
- Оно шта људи раде, када је секс у питању, увек је привлачило велику пажњу других
oтуд ми ваљда онда и сећања, а тим и осећања,постaју површнији. И тако у свему одскора бивам помало, а ни у чему до краја. 'бемлига.