* ili - šta je SSP (SAA)? Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), Stabilisation and Association Agreement (SAA) - sporazum koji se potpisuje između Evropske zajednice i države koja pristupa EU, a nakon donete Studije izvodljivosti kojom Evropska zajednica donosi procenu o tome da li uopšte ima mogućnosti da se država koja je u pitanju promeni na bolje tako da postane ravnopravna članica EU. Koristi se termin "Evropska zajednica" jer je to pravni subjekt, EU nije pravni subjekt, tako da ne može biti ni potpisnica sporazuma ni ugovora.
Tekst SSP (SAA) 75 str.pdf.604KB
Члан 1
1 Овим се успоставља придруживање између Заједнице и њених држава чланица, с једне стране, и Републике Србије, с друге стране.
2. Циљеви овог придруживања су:
-подржавање напора Србије у јачању демократије и владавине права;
-допринос политичкој, привредној и институционалној стабилности у Србији, као и стабилизацији региона;
-обезбеђивање одговарајућег оквира за политички дијалог, омогућавајући развој блиских политичких веза између страна;
-подржавање напора Србије да развија привредну и међународну сарадњу, између осталог, и кроз усклађивање свог законодавства са законодавством Заједнице;
-подржавање напора Србије да заврши транзицију у функционалну тржишну привреду;
-унапређивање складних економских односа и постепено стварање зоне слободне трговине између Заједнице и Србије;
-подстицање регионалне сарадње у свим областима обухваћеним овим Споразумом.
ПОЛИТИЧКИ ДИЈАЛОГ
Члан 8
Придруживање ће се спроводити постепено и биће у потпуности остварено у прелазном периоду од највише шест година.
--------
Потпуно придруживање ће бити постепено остварено. Најкасније три године након ступања на снагу овог Споразума, Савет за стабилизацију и придруживање ће темељно размотрити примену овог Споразума. На основу овог разматрања Савет за стабилизацију и придруживање ће проценити напредак који је Србија учинила и може да одлучи о следећим фазама придруживања.
Горе поменуто разматрање се неће применити на слободно кретање робе, за које је предвиђен посебан распоред у Наслову IV.
Члан 10
1.Стране ће у контексту овог Споразума даље развијати међусобни политички дијалог. Дијалог ће пратити и учврстити приближавање Европске уније и Србије и допринети успостављању блиских веза солидарности и нових облика сарадње између страна.
2.Политички дијалог посебно има за циљ да се унапреди:
-потпуна интеграција Србије у заједницу демократских држава и постепено приближавање Европској унији;
-веће приближавање ставова страна о међународним питањима, укључујући питања у вези са Заједничком спољном и безбедносном политиком, између осталог и кроз одговарајућу размену информација, а посебно о питањима која би могла да имају значајан утицај на стране;
-регионална сарадња и развој добросуседских односа;
-заједнички ставови о безбедности и стабилности у Европи, укључујући сарадњу у областима обухваћеним Заједничком спољном и безбедносном политиком Европске уније.
РЕГИОНАЛНА САРАДЊА
Члан 14
У складу са својом посвећеношћу међународном и регионалном миру и стабилности и развоју добросуседских односа, Србија ће активно унапређивати регионалну сарадњу. Програми помоћи Европске заједнице могу да подрже пројекте који имају регионални или прекогранични значај путем својих програма техничке помоћи.
Када Србија предвиди јачање сарадње са неком од земаља наведених у члановима 15, 16. и 17, о томе ће обавестити и консултовати се са Заједницом и њеним државама чланицама у складу са одредбама наведеним у Наслову X.
Србија ће у потпуности спроводити Споразум о слободној трговини у централној Европи, потписан у Букурешту 19. децембра 2006. године.
Slede poglavlja:
СЛОБОДАН ПРОТОК РОБЕ, ИНДУСТРИЈСКИ ПРОИЗВОДИ, ПОЉОПРИВРЕДА И РИБАРСТВО, ОПШТЕ ОДРЕДБЕ (o trgovini, monopolu, fiskalnoj politici...), КРЕТАЊЕ РАДНИКА, ПОСЛОВНО НАСТАЊИВАЊЕ, ПРУЖАЊЕ УСЛУГА, КРЕТАЊЕ КАПИТАЛА, УСКЛАЂИВАЊЕ ПРОПИСА, ПРИМЕНА ПРАВА И ПРАВИЛА КОНКУРЕНЦИЈЕ, ПРАВОСУЂЕ, СЛОБОДА И БЕЗБЕДНОСТ, ПОЛИТИКЕ САРАДЊЕ, ФИНАНСИЈСКА САРАДЊА.....
Члан 88
1. Заједница и Србија успоставиће блиску сарадњу, чији је циљ допринос развоју и расту потенцијала Србије. Таква сарадња ће ојачати постојеће економске везе на најширим могућим основама, на обострану корист.
2. Политике и остале мере биће обликоване тако да омогуће одржив економски и друштвени развој Србије. Ове политике треба да омогуће да се и питања заштите животне средине од самог почетка у потпуности укључе и повежу са захтевима за хармоничним друштвеним развојем.
3. Политике сарадње биће интегрисане у регионални оквир сарадње. Посебна пажња биће посвећена мерама које могу подстицати сарадњу између Србије и суседних земаља, укључујући државе чланице, чиме ће се допринети регионалној стабилности. Савет за стабилизацију и придруживање дефинисаће приоритете између и у оквиру политике сарадње, описаним даље у тексту споразума у складу са Европским партнерством.
-----
ФИНАНСИЈСКА САРАДЊА
Члан 115
Ради постизања циљева овога Споразума и у складу с члановима 5, 116. и 118. Србија може да прими од Заједнице финансијску помоћ у облику бесповратних средстава и зајмова, укључујући зајмове Европске инвестиционе банке. Помоћ Заједнице зависи од даљег напретка у испуњењу Копенхагенских политичких критеријума, а нарочито остваривања посебних приоритета из Европског партнерства. Узеће се у обзир и резултати годишњих прегледа о државама у процесу стабилизације и придруживања, нарочито у вези са напорима примаоца да спроведе демократске, економске и институционалне реформе и остале закључке Савета који се посебно тичу програма прилагођавања. Помоћ која ће бити додељена Србији биће усмерена ка уоченим потребама, договореним приоритетима, могућности апсорпције и исплате и мерама предузетим ради спровођења реформи и реструктурирања привреде.
Члан 116
Финансијска помоћ у облику бесповратних средстава биће покривена оперативним мерама које су утврђене у одговарајућој уредби Савета унутар вишегодишњег индикативног планског документа, који ће бити годишње разматран, а који Заједница утврђује након саветовања са Србијом.
Финансијска помоћ може да покрије све области сарадње, придајући нарочиту пажњу области правосуђа и унутрашњих послова, усклађивању законодавства, одрживом развоју и смањењу сиромаштва и заштити животне средине.
Члан 119
Овим се оснива Савет за стабилизацију и придруживање, који ће надзирати примену и спровођење овог Споразума. Он ће се састајати на одговарајућем нивоу у редовним временским размацима и када то околности захтевају. Он ће разматрати сва важна питања која проистичу у оквиру овог Споразума и сва друга билатерална или међународна питања од заједничког интереса.
Члан 120
1.Савет за стабилизацију и придруживање ће се састојати од чланова Савета Европске уније и чланова Европске комисије, с једне, и чланова Владе Србије с друге стране.
2.Савет за стабилизацију и придруживање ће донети свој Пословник о раду.
3.Чланови Савета за стабилизацију и придруживање могу одредити да буду заступљени у складу са условима утврђеним Пословником о раду Савета.
4.Саветом за стабилизацију и придруживање ће, наизменично, председавати представник Европске заједнице и представник Србије, у складу са одредбама које ће бити утврђене Пословником о раду Савета.
5.У питањима која се ње тичу, Европска инвестициона банка ће учествовати у раду Савета за стабилизацију и придруживање у својству посматрача.
Dosadno, ha? :))
Ma, ko bi još i tekstove sporazuma i zakona čitao?! :))
Tekstovi zakona, sporazuma i ugovora retko su kada "stvarno zanimljivi" za čitanje, nije to "bogat, gust, haiku poezije tanani jezik", to je skoro pa obavezno "sterilno pismo" ali je u tom, često suvoparnom jeziku, zapisan izgled naše budućnosti, zapisana je naša svakodnevica za sledećih 3, 6, 10, 20 godina.
Meni ga to čini izuzetno zanimljivim.
Činjenica da se radi o našem planu za budućnost koji je pisan tim i takvim jezikom, ipak daje svojevrstan diskretni šarm ovom sporazumu. Činjenica da je svaki veznik, svaki zarez, formulacija i definicija, "da je sve selo" u tekst tek nakon dugotrajnog procesa analiza, procena, pregovora i dogovora dodaje i začin veština i znanja za sve čitaoce koji hoće da ga čitaju.
Na engleskom ima jedna izreka koja kaže "...people and events in someone`s life happen for a reason, for a season or for a lifetime..." .Svako od nas ima ljude koji su ga dotakli "for a reason, a season or a lifetime", a imamo i slične događaje tokom života, a diskretni šarm ovog sporazuma je u tome što je za sve nas "for a lifetime".Kao što je to i duh evropskih integracija, "as a whole".
Zato sam izdvojila samo neke članove SSP, kao pokušaj ilustracije o duhu evropskih integracija, o ozbiljnosti tog procesa kojim se menjaju svi sektori u jednom društvu.
Srbija ima i odvojen proces provera o tome da li se stvarno menja na bolje, a to je saradnja sa Haškim tribunalom (kolokvijalno, taj proces se za Srbiju zove "kopenhagen plus") i o njemu izveštaj podnose nadležni (glavni tužioc tribunala, a ne EU) i Savetu bezbednosti UN i telima EU, tako da je taj izveštaj dodatni "lakmus" za procene o reformskom napretku. Od 46 lica optuženih po Statutu haškog tribunala, još četvorica su u bekstvu od suda, ostali su ili izručeni ili privedeni drugim sudskim istancama.
Svi drugi poslovi koji se tiču obaveza iz SSP - su obavljeni, zato je SSP i "parafiran".
Potpisivanjem SSP će biti potpuno savladana možda najteža stepenica na napornom stepeništu kojim se jedna država "penje" menjajući se tako da građani/ke od toga vide neke koristi, a najteža je zato što je prva prava, sve što je prvo, po definiciji je - najteže.
Suština SSP je, dakle, ugovorna obaveza između nas i EU, uglavnom o ekonomiji i trgovini, poljoprivredi i zaštiti životne sredine, o nastavku reformi institucija (pravosuđe, borba protiv korupcije, zaštita ljudskih i manjinskih prava...) i kao svaki Ugovor ima rokove, cenu, ima tela koja upravljaju i kontrolišu primenu, zna se ko šta i do kada treba da obavi, po kojoj ceni i na koji način.
I to je otprilike cela ideja EU integracija - one su skup (zbir) pravila ("recepata") kojim se na najjednostaviji mogući način prenosi znanje o upravljanju javnim poslovima, znanje koje je vođeno jednim ciljem - pristojnijim, izvesnijim, sigurnijim i bezbednijim životom za najveći mogući broj ljudi.
EU se i sama korenito menjala samo za poslednjih 20 godina, a tek mi njihovi sporazumi poseduju "diskretni šarm jevropskog znanja", mnogo ljudi je radilo na sticanju tom znanja - kako to veliko udruženje država organizovati da bude ekonomski jako, da bude globalno uticajno, da bude na braniku ljudskih i građanskih prava i sloboda. I prolazili su kroz razne krize i upravljali tim krizama i trpeli poraze i pobede dok su se i sami menjali - ali nikada nisu prestajali da se menjaju.I sada, tokom 2007 i 2008., prave planove za promene u budućnosti - 5, 10, 20 godina unapred. S planom koji je sličan SSP, a koji je donet u decembru, nakon postignutog dogovora u Lisabonu mesec dana ranije, o stanju u kojem se EU našla nakon francuskog i holandskog odbijanja predloga Ustava EU. Sad su našli kompromisno rešenje i . menjaju se dalje.Do nove krize, novog poraza i nove pobede. Diskretan ritam svakodnevice.
post scriptum:
- ovaj post želim da posvetim svim mnogobrojnim, a anonimnim, koji su uradili (i rade) ogroman, zahtevan i težak posao u bilo kom od sektora EU integracija Srbije, svima sa dovoljno znanja za razumevanje tog procesa i dovoljno energije za sticanje novih znanja i veština, svima koji, po prirodi stvari, nikada ne preziru činjenice i realnost i svima koji ponekad liče na one ljude koji su, recimo, pre 50 godina na spomenutu ideju "može li se sleteti na Mesec, ha?" rekli "a što da ne?imate nešto zanimljivije da radite?hajmo!" -




