Hobi| Nauka

Weird Shit : AVETI IZ VIŠIH DIMENZIJA

/ 18.02.2012. u 16:09

Komentari: 104
Čitanost: 18214
/
Preporuke: 4488
/

The "paradox" is only a conflict between reality and your feeling of what reality "ought to be."

Richard Feynman

Opšte je poznato da je kvantna fizika u korpus sveukupnog ljudskog znanja unjela neka objašnjenja i opise fenomena iz svijeta elementarnih čestica, koji se najdirektnije sukobljavaju sa našom "zdravorzumskom logikom".
Da spomenem samo paradoks Šredingerove mačke, komplementarni dualizam prirode elementarnih čestica (npr. elektron se može ponašati i kao čestica i kao talas, ali nikad kao i jedno i drugo istovremeno), Hajzenbergov princip neodređenosti, probabilistički umjesto determinističkog modela dešavanja, gdje postoje mogućnosti (vjerovatnoće) da se elektron pojavi tamo gdje ga na osnovu klasične fizike ne bismo očekivali.
Jedan od najčudnijih "nezdravorazumskih" fenomena je i EPR (Ajnštajn-Podolski-Rozenov) paradoks ili kako ga je sam Ajnštajn etiketirao - avetinjsko dejstvo na daljinu.
U početku on je predstavljao samo misaoni eksperiment kojim su Ajnštaj i njegovi saradnici htjeli da ukažu na apsurdnost (reductio ad absurdum) osnovnih postulata kvantne mehanike.
U najosnovnijim crtama taj misaoni ogled se odnosi na povezanost upletenog para elektron-pozitron dobijenog iz jednog energetskog fotona. Da bi zakon o održanju ugaonog momenta (spina) u ovom slučaju bio zadovoljen, novonastale čestice bi morale da imaju obrnuto orjentisane spinove (jedan na "lijevu" drugi na "desnu" stranu). Međutim i elektron i pozitron imaju jednake vjerovatnoće posjedovanja oba ova spina. Ustvari oni potencijalno imaju i jedno i drugo stanje kao rješenja svoje talasne funkcije sve dok se ne izvrši njihovo očitavanje, pri kojem dolazi do kolapsa talasne funkcije, uslijed kojeg čestica poprima jedno od dva navedena stanja.
Ako sad čestice razdvojimo na neograničeno veliko (kosmičko) rastojanje i zatim detektujemo spin jedne čestice, automatski smo odredili i (suprotan orjentisan) spin one druge. Znači kolaps talasne funkcije neposmatrane čestice bi uslijedio pod uticajem informacije koja bi do nje stigla od druge uparene čestice putujući brže od brzine svijetlosti, odnosno - trenutno.
Fizičar Džon Bel je kasnije osmislio i praktičan eksperiment kojim bi se ovo dalo provjeriti. Međutim tada još nije postojala tehnologija neophodna za njegovo izvođenje.
Tek 1982. godine Alen Aspekt, fizičar sa Parišlog instituta teorijske i primjenjene optike, sa grupom svojih saradnika izvodi ovaj eksperiment i pokazuje da stvari stoje baš onako kao što je Anštajn "zloslutio". Čestice su intereagovale trenutačno.

Upravo je ova nelokalna međupovezanost kao i mala pažnja koja se u naučnim krugovima pridavala tom fenomenu intrigirala tada već eminentnog fizičara Dejvida Boma da pokuša da da svoju interpretaciju onog šta se dešava u svijetu kvantova.
Tri godine je radio na knjzi čije primjerke je zatim poslao i Boru i Ajnštajnu.
Bor se nije udostojio odgovora, dok je Ajnštajn bio oduševljen Bomovim promišljanjima i uzvratio pismom koje je pokrenulo seriju dugih i intezivnih razgovora.

Interesantno je da je i Ajnštajn kao mlad naučnik, kada je objavio svoju teoriju relativiteta, imao stanovite neprijatnosti od određenih krugova u akademskoj javnosti. Upravo je Hajzenberg pisao o tome kako je jednom prilikom kad je otišao da prisustvuje nekom Ajnštajnovom predavanju o novoj fizici, na ulazu u amfiteatar, naišao na jednog poznatog klasičnog fizičara koji je posjetiocima dijelio letke u kojima se Ajnštajn i njegova teorija ocrnjvala kao obična jevrejska podmetačina. Kako je sam rekao, saznanje da u naučnim krugovima postoje i djeluju takve osobe toliko ga je zaprepastila da se samog predavanja gotovo i nije sjećao.

Začudo (ili ne) i sam Ajnštajn je na čuvenoj konferenciji teorijskih fizičara u Solveju 1930. pokušavao da ospori stajališta kvantne fizike neprestano podbadajući Bora svojim "triki" misaonim eksperimentima. Kada je u tome postao baš onako navalentan i agresivan, jedan njegov prijatelj mu je rekao da ga je sramota jer vidi da se on ponaša upravo onako kako su se nekadašnji njegovi oponenti ponašali prema njemu.

Ovoga puta izgleda da je (začudo ili ne) Bor bio taj koji nije imao sluha za nove ideje. Po njemu kvantna fizika je bila zaokružena i potpuna teorija i nije bilo moguće doći do objašnjenja zašto se stvari na kvantnom nivou odvijaju na način na koji su njome opisani.

Bom je, nastavljajući da razvija svoje zamisli o onome što uslovljava ovakva neobična dešavanja u svjetu kvantova, stvorio jednu od najfantastičnijih naučnih teorija ikad iznjetih na svijetlo dana, onu o hologramskom svemiru.
Po toj teorijij su svi kvantni objekti samo manifestacije koje proizlaze iz jedne još dublje pojavnosti - tzv. polja kvantnog potencijala.
Upravo to polje povezuje one dvije avetinje od pozitrona i elektrona na način kojeg mi uočavamo kao nelokalan. Naravno, ovo je tek djelić iz hologramske teorije svemira za čije upoznavanje preporučujem istoimenu knjigu Majkla Talbota.

E sad dolazimo na drugi segment cijele priče - u knjizi Tertium Organon P.D.Uspenskog, objavljene 1920., naišao sam na neke zamisli koje savršeno naležu na ovo objašnjenje o nelokalnoj povezanosti kvantnih objekata.
Uspenski, inače, često iznosi zanimljiva objašnjenja glede viših dimenzija, četvrte, odnosno pete ako prostoro-vrijeme označimo kao standardan model. On uvodi analogije u kojima odnos viših dimenzija spram ovih naših redukcionistički sagledava kao odnos dvodimenzionalnih svijetova prema jednodimenzionalnim, odnosno 3D prema 2D svijetovima.
Po tako uspostavljenoj analogiji 3D predmeti iz nama uočljive stvarnosti samo su presjeci objekata iz 4D svijeta, kao što je slika kvadrata u 2D ravni tek presjek nekog kvadratičnog predmeta iz 3D prostora..
Ovo je ovdje dato onako u najkraćim crtama (tekst već postaje preopširan, ponovo ;)) s tim da ću se ja šire osvrnuti na njegov opis povezanosti tačaka u u n-dimenzionalnom prostoru koji se ustvari uspostavlja u (n+1)-dimenzionalnom prostoru.

Ako naš prostorno-trodimenzionalni svijet prikažemo kao 2D prostor predstavljen kao ravan (recimo list papira), mi bismo bili bića koja kao geometrijske slike leže u toj ravni i ne bi imali nikakvu predstavu o 3D spoljašnosti koja nas okružuje.

Ako sad napravimo transformaciju te naše ravni od papira, tako što ćemo je presaviti (znači ova transformacija je izvodljiva samo kroz 3D prostor) a potom na presavijen papir zabodemo iglu, otisak (tačka A) će ostati na oobje preklopljene strane.

401087_186804808091622_100002863119793_259659_1848417769_n.jpg 405455_186805318091571_100002863119793_259662_607487111_n.jpg

Odvijemo papir i sad na njemu imamo dvije tačke A i A', koje ustvari predstavlju otisak istog uboda igle.

425133_186805994758170_100002863119793_259663_1807794452_n.jpg

Mi, obične geometrijske slike na papiru (:)), ne bi bili u stanju da uočimo na koji su način te dvije tačke povezane i vjerovatno bi to pripisali avetinjskom dejstvu na daljinu ili ...

Tagovi

krhko je znanje

postavite na |

Komentari (104)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

fedor18 16:18 18.02.2012

Samo da pozdravim

Neću da čitam odoh u neki XD svet (napolje ili unutra)...ili između...

docsumann 16:53 18.02.2012

Re: Samo da pozdravim

odoh u neki XD svet (napolje ili unutra)...ili između...

postoje li tamo kuće od stakla ...

4krofnica 17:24 18.02.2012

Re: Samo da pozdravim

u neki XD svet

Exogenesis

(od spolja, ka unutra)

docsumann 17:43 18.02.2012

Re: Samo da pozdravim

(od spolja, ka unutra)

od središta ka centru

nsarski 16:27 18.02.2012

Zdravorazumska logika

Opšte je poznato da je kvantna fizika u korpus sveukupnog ljudskog znanja unjela neka objašnjenja i opise fenomena iz svijeta elementarnih čestica, koji se najdirektnije sukobljavaju sa našom "zdravorzumskom logikom".

I Teorija Relativnosti (TR), koja prethodi Kvantnoj Mehanici, je suprotna zdravorazumskoj logici. Recimo, zakon sabiranja brzina je potpuno suprotan nasim ocekivanjima. Ako, na primer, ja vozim automobil brzinom od 100km/h, a ti me pretices tvojim automobilom brzinom 150km/h, prema klasicnom zakonu o sabiranju brzina nasa uzajamna (relativna) brzina je 50km/h - tj. iz mog koordinatnog sistema ti se kreces 50km/h od mene.
U TR to nije tacno - nasa relativna brzina je drugacija. I sto su nam brzine vece ( mojih 500000km/h prema tvojih 550000km/h, na primer) i razlika izmedju klasicne vrednosti i relaticvisticke vrednosti je veca.
U ekstremnom slucaju, kad se ti kreces brzinom svetlosti, tvoj relat=lativna brzina u idnosu na mene je upravo jednaka c (brzina svetlosti), bez obzira koliko brzo se ja kretao.
Jedan od ozbiljnih ljudi koji se eksperimentalno bave quantum entanglement problemima (sa fotonima) je i A. Zeilinger

docsumann 16:34 18.02.2012

Re: Zdravorazumska logika

I Teorija Relativnosti (TR), koja prethodi Kvantnoj Mehanici, je suprotna zdravorazumskoj logici

yap

Jedan od ozbiljnih ljudi koji se eksperimentalno bave quantum entanglement problemima (sa fotonima) je i A. Zeilinger

hvala na informaciji, pogledaću

P.S. Uspenski navodi da je Riman definisao atome kao prodore pete dimenzije u našu stvarnost Cijenim da su oni tada bili smatrani za elementarne čestice.

dr.wagner 18:12 18.02.2012

Re: Zdravorazumska logika

....večer

nsarski
U ekstremnom slucaju, kad se ti kreces brzinom svetlosti, tvoj relat=lativna brzina u idnosu na mene je upravo jednaka c (brzina svetlosti), bez obzira koliko brzo se ja kretao.

-Ako nema Doplerovog efekta , nema interferencije izvora zračenja .... je li
onda ispred nas mrak , ako se "vozimo" brzinom svijetlosti ?
... možda je mrak i iza nas ???

Wagner

bookbinder 20:15 18.02.2012

Re: Zdravorazumska logika

nsarski
I Teorija Relativnosti (TR), koja prethodi Kvantnoj Mehanici, je suprotna zdravorazumskoj logici. Recimo, zakon sabiranja brzina je potpuno suprotan nasim ocekivanjima.

Tacno je da su posledice obe teorije - relativnosti i kvantne mehanike - podjednako neintuitivne. Zapravo, menjanje protoka vremena i krivljenje prostora, meni licno su "u startu" cak i cudnije. No, razlika ipak postoji, i to znacajna.

Naime, relativnost je klasicna teorija, bazirana u potpunosti na konceptima Njutnove mehanike i Maksvel-Faradejeve elektrodinamike, koji su nam svima manje-vise podjednako bliski. Posledice relativnosti je matematicki i logicki moguce izvesti iz skupa pojmova i aksioma koje je relativno lako prihvatiti, i zato se moze reci da relativnost razumemo.

Dobro, ima tu aksioma da je brzina svetlosti ista u svim sistemima, koja jeste u suprotnosti sa zakonom sabiranja brzina. Ali, ovo nam je ipak lakse da prihvatimo, uzevsi u obzir siru sliku, a to je ona o opstoj relativnosti kao (za sada na zalost jedinoj) relacionistickoj teoriji u fizici, i u kombinaciji sa prihvacenim konceptima lokalnosti, kovarijantnosti i ekvivalentnosti referentnih sistema.

Zato bi se moglo reci da je kvantna mehanika jedinstveni slucaj u svetu nauke jer evo i citav vek (plus-minus, zavisi od toga sta se dogovorimo da je pocetak) od stvaranja nju zapravo niko ne razume (sto bi rekao dobri stari Feynman).

Licno sam misljenja da ovo nije u potpunosti tacno i da i gravitacija (opsta relativnost) i te kako ima veze sa kvantnom mehanikom - nije ni cudo sto nemamo kvantnu teoriju gravitacije. A zasto nemamo, i zasto ne razumemo kvantnu mehaniku? Iako su ovo naizgled dva pitanja, licno verujem da je rec o jednom, i da cemo odgovor dobiti tek sa stvaranjem jedinstvene relacionisticke kvantne teorije gravitacije. No, to je samo moje skromno misljenje...

Hansel 21:27 18.02.2012

Re: Zdravorazumska logika

dr.wagner
Ako nema Doplerovog efekta , nema interferencije izvora zračenja .... je li onda ispred nas mrak , ako se "vozimo" brzinom svijetlosti ?... možda je mrak i iza nas ??? Wagner

Nedavno sam naleteo na sledeći vic o plavušama:

Zašto plavuša u bioskopu sedi u prvom redu?
- Da bi prva videla film.

@Docs

Da ne otvaram novi post, samo da prijavim problem:

Invalid or Deleted File.

Tako mi i treba kada sam očito nešto pogrešio pri čuvanju ranije

, mislim da si link za "Holografski svemir" davao i ranije...

docsumann 22:02 18.02.2012

Re: Zdravorazumska logika

Tako mi i treba kada sam očito nešto pogrešio pri čuvanju ranije , mislim da si link za "Holografski svemir" davao i ranije...

to je najmanji problem

vrabac_u_steni 23:11 18.02.2012

Re: Zdravorazumska logika

Teorija Relativnosti (TR), koja prethodi Kvantnoj Mehanici, je suprotna zdravorazumskoj logici.

Jeste, ali je meni ipak bilo kudikamo lakše da je svarim, bar STR a ti ovde daješ primere iz nje. Prostor Minkovskog je ipak pseudoeuklidski, uz malo mašte, apstrakcije, nekih analogija iz "realnog" sveta ti ipak stekneš predstavu o čemu se tu radi i nije ti više baš toliko čudno. Neke analogije (doduše pomalo apstraktne) možeš izvuči.
Sa QM to ipak ide malo teže.
Opet, to je samo neko moje, krajnje lično iskustvo i sasvim subjektivni doživljaj.

EDIT:
tek sada videh da je bookbinder dao jako dobar komentar na ovu temu, sve citirajuči meni omiljenu Fejnmanovu:
"QM!? Pa to niko ne razume!!!"

marco_de.manccini 00:47 19.02.2012

nije jedinstven

Zato bi se moglo reci da je kvantna mehanika jedinstveni slucaj u svetu nauke jer evo i citav vek (plus-minus, zavisi od toga sta se dogovorimo da je pocetak) od stvaranja nju zapravo niko ne razume (sto bi rekao dobri stari Feynman!

In mathematics you do not understand things. You just get used to them.

John von Neumann.

bookbinder 01:27 19.02.2012

Re: nije jedinstven

marco_de.manccini
In mathematics you do not understand things. You just get used to them.

John von Neumann.

Pitanje je, sta je ovim hteo da kaze. Da matematiku niko ne razume? Ili, da se tu zapravo nema sta ni razumeti, vec iz unapred zadatih aksioma, sluzeci se unapred zadatim pravilima dedukcije, izvoditi teoreme.

Ja naravno ne znam sta je Fon Nojman tacno hteo da kaze, ali ovaj citat (za koji nisam znao, bas je super) mi se cini kao jos jedna od ilustracija starog, i do danas nerazjasnjenog dubokog pitanja statusa matematike kao (priridne?) nauke - sta je predmet matematike, na sta se matematicka tvrdjenja odnose - i misteriozne primenjivosti matematike u realnom svetu (koji jeste predmet prirodnih nauka). Ne koristi se (ne samo u Srbiji!) bez razloga termin "Prirodno-matematicki fakultet(i)"...

No, for all practical purposes, matematika je savrseno razumljiva. Svaki matematicar razume tvrdjenja oblasti kojom se bavi, jer razume formalno-logicku strukturu cele teorije, sto je i jedino sto je potrebno za bavljenje matematikom, kako ja citam Fon Nojmana (i ne samo njega).

E sad, sto neke matematicke strukture i objekti prkose nasoj intuiciji, je vise pitanje primenjivosti matematike na fizicku realnost, a ne same matematike.

U tom smislu, iako su nam posledice Ajnstajnove teorije vrlo neintuitivne, mi razumemo relativnost - razumemo logicku strukturu, osnovne pojmove i postulate - i stoga mozemo svesti posledice na nesto (pojmove, postulate, strukturu) sto intuitivno prihvatamo.

U slucaju kvantne mehanike, to (za sada) nije slucaj.

EDIT: Mislim, "U slucaju kvantne mehanike... to nije slucaj."

marco_de.manccini 05:14 19.02.2012

Re: nije jedinstven

Нисам ни ја потпуно разумео његову изјаву. Али сам већ навикао на њу.

*

Неки концепти и резултати су опипљивији и лакше се могу приближити нашем искуству, неки теже, а неки никако. На ово последње се треба навикнути, тај рад са неинтуитивним и двоструко апстрактним објектима који делују нестварно чак и унутар мисаоних експеримената, где је, у принципу, све већ нестварно.

*

Можда некад напишем више о фон Нојману. Јако интересантан човек.

bookbinder 05:38 19.02.2012

Re: nije jedinstven

marco_de.manccini
Можда некад напишем више о фон Нојману. Јако интересантан човек.

Drzimo te za rec!

Fon Nojman je zaista jedan od najvecih u XX veku (i uopste). Aksiomatizacija teorije skupova, prvi kompjuteri, aksiomatizacija kvanktne mehanike, teorija igara (e, tu bi bilo zesce interesantno elaborirati...sve do pobednika turnira u pokeru), elipticke krive na blatobranima prednjih tockova... Bjuika, koliko se secam?

Za kraj, malo pravih stvari (prvo, Heaven!):

docsumann 06:01 19.02.2012

Re: nije jedinstven

Можда некад напишем више о фон Нојману. Јако интересантан човек.

pod obavezno

inače, sam Uspenski fino primjećuje da u matematici uvođenje viših dimenzija nije nikakav "poseban slučaj", sve one stoje sasvim ravnopravno u smislu ne mjenjanja računskih operacija i relacija među objektima (tačkama) n-prostora.

ako matematika odslikava stanje u nekom svijetu ideja i apstraktnih pojmova, čije zakonitosti savršeno naležu na našu pojavnost, da li to znači da je time nagovješteno postojanje višedimenzionalnih prostora (čiji je broj prostornih dimenzija n veći od 3)?

takođe teorija superstruna uvodi u razmatranje 10-to odnosno 11-to dimenzionalni prostor, gdje dodatnih 6, odnosno 7, dimenzija imaju neuporedivo manji opseg prostiranja od ovih koje mi primjećujemo (one definišu stanja i pojavnost u mikro kosmosu elementarnih čestica). ako pretpostavimo da postoje i dimenzije koje su neuporedivo veće od ovih naših, u odnosu na koje naše prostoro-vrijeme stoji kao ove dodatne iz teorije superstruna na njih, da li bi to objašnjavalo fraktalnu strukturu multisvemitra.

a kad sam se već dotak'o fraktala (vidim već nsarskom se uspravlja kosa

) analogija između hologramskog objekta i fraktala je više nego očigledna.
u klipu kojeg sam okačio na dnu posta, Majkl Talbot objašnjava u čemu je suština holograma kao metafore u opisu svemira.
hologramski snimak, koji osvjetljen laserom generiše 3D lik uslikanog predmeta, ima neobičnu osobinu da svaki isječak tog snimka daje sliku kompletnog objekta.
njegovim usitnjavanjem gubi se samo jasnoća slike (nešto slično kao onaj prikaz koji je Kaz jednom okačio o tome kako denziteti različitih nivoa vide isti sliku).
pošto kod fraktala važi isti princip, tj. da i njegov najmanji djelić odslikava ukupnu sliku, mislim da je jasno šta sam htio da kažem.

marco_de.manccini 06:54 19.02.2012

Re: nije jedinstven

Не знам ништа око холограма и сличних практичних ствари. Математички гледано, када желиш робустност (сачување информације чак и у исловима када се део записа уништи, промени или изгуби) лек је редундантност. Веома лаички објашњено, сликај из више углова.

crossover 07:16 19.02.2012

Re: nije jedinstven

Математички гледано, када желиш робустност (сачување информације чак и у исловима када се део записа уништи, промени или изгуби) лек је редундантност.

Јесте. RAID сториџ је кева. :)

Hansel 11:13 19.02.2012

Re: Zdravorazumska logika

docsumann
to je najmanji problem

Thank you for downloading

Znao sam ja da se "Holografski svemir" mora nalaziti na više mesta!

Hvala.

docsumann 15:52 19.02.2012

Re: nije jedinstven

marco_de.manccini
Не знам ништа око холограма и сличних практичних ствари. Математички гледано, када желиш робустност (сачување информације чак и у исловима када се део записа уништи, промени или изгуби) лек је редундантност. Веома лаички објашњено, сликај из више углова.

evo, pošto zauzima samo stranicu i po u cijeloj knjizi, integralno okačinjem:

marco_de.manccini 19:23 19.02.2012

Re: nije jedinstven

Фуријеова анализа је, у ствари, јако једноставан концепт.

Да прво пробам веома једноставну аналогију (која је доста слаба, али довољна за почетак). Имаш предмет који желиш да опишеш (пошаљеш некоме опис). Можеш да узмеш апарат и сликаш из неколико углова и пошаљеш те слике. Чак и ако се део слика изгуби, ако је довољан број слика преживео, још увек се може разабрати о којем се предмету ради. Мада, нису све слике исте вредности, неки углови су важнији од других.

Фуријеова анализа ради нешто слично, али с функцијама. Желиш да сачуваш информацију о некој функцији. За то користиш специјалне рецепторе који (скоро буквално) "сликају" дату функцију Ф. Е сад, ти рецептори су специјалне, погодно изабране фунцкије (не сликаш баш без реда, него то радиш организовано). У класичном случају то су обичне тригонометријске функције. Дакле ове стандардне тригонометријске функције "сликају" (ради се о ортогоналној пројекцији једне фунцкије на другу, баш као код сликања) дату компликовану функцију Ф. И сад имаш гомилу тригонометријских функција разних фреквенција (које су наслеђене од оригиналних рецептора које си користио да сликаш) и амлитуда (које су наслеђене од пројекција, односно од функције Ф коју си сликао). У принципу, слике ниских фреквенција имају веће амплитуде, и боље описују/осећају глобални облик функције Ф, док оне с већом фреквенцијом имају мању амплитуду и боље опусују/осећају ситније детаље у Ф. Због овога се, у пракси, користи само коначан број тригонометријских функција, тамо до неке фреквенције, после које су аплитуде премале и детаљи неважни. Чак и да изгубиш неку од ових сличица, изгубићеш нешто од информације, али је слика функције Ф коју можеш да рекреираш и даље довољно корисна. Једини проблем је што су неке од сличица, оне са ниским фреквенцијама, ипак много важније и њих не би требало изгубити (дакле и ту нису све слике исте вредности, неки углови су важнији од других).

Ако ти је заиста важно да се информација сачува чак и кад губиш важне сличице, онда идеш на софистицираније врсте Фуријеове анализе, код имаш вишак сличица (предетерминираност, редундантност), добијених помоћу "сликања" додатним рецепторима (пројекције на додатне функције). На тај начин, информација је и свуда и нигде, састоји се од трагова на "рецепторе", па се већи део сачува и може обновити и кад нешто фали или се оштети.

А то да мозак ради тако некако (чува податке и свугде и нигде) је чини ми се познато, али ја не знам да ли је механизам сличан или само ефекат.

docsumann 19:52 19.02.2012

Re: nije jedinstven

А то да мозак ради тако некако (чува податке и свугде и нигде) је чини ми се познато, али ја не знам да ли је механизам сличан или само ефекат.

da, hologram u hologramskoj teorija mozga je metafora koja oslikava način na koji mozak pohranjuje podatke svuda po sebi (sve je svud)

da se pamćenje ne može striktno locirati u mozgu dokazano je prilično morbidnm eksperimentima sa pacovima kojima su odstranjivani dijelovi mozga, a oni bi i dalje bili u stanju da nađu izlaz iz lavirinta koji su još ranije naučili.
kod ljudi je isti efekat primjećen kod vojnika koji su imali teške povrijeda glave, sa velikim oštećenjima mozga.

Hansel 19:58 19.02.2012

Re: nije jedinstven

Opet ti o pacovima

, a, iako je tačno da je pamćenje rasprostrto svuda, nije baš tačno da svaki deo nezavisno od drugih ima kapacitet da se seti svega. Koji delovi mozga su bili povređeni tim vojnicima?

Matematički jezik holograma

Obećavam da ću pročitati celu knjigu, ali mi se ne dopada kada bilo gde, a gde se dokazuje nešto novo, ne postoje dovoljno jasni podaci o ključnim elementima, u ovom delu ovo:

Potom su ispitali kako moždane stanice u vizualnom korteksu reagiraju na te nove slike u obliku valnih obrazaca. Otkrili su da moždane stanice u vizualnom korteksu ne odgovaraju na izvorne uzorke nego na Fourierove prijevode uzoraka.
Samo jedan zaključak je bio moguć. Mozak za pretvaranje vizualnih slika u Fourierov jezik valnih obrazaca koristi Fourierovu matematiku - istu matematiku koju koristi holografija.

Dakle, kako su mozgu plasirali "prevode uzoraka" i kako on odjednom nije odgovarao na izvorne uzorke, kada inače reaguje?

Nezavisno od ove primedbe, pošto i je meni holografija ostala prilično misteriozna još od površne obrade (profesorove i udžbeničke) u srednjoj školi, kada čuh u klipu pominjanje interferencija i sl., setih se svoje stare fascinacije kojoj do danas nisam našao objašnjenje - kako se uho i mozak u zbiru zvukova snalaze i izvode "spektralnu analizu", pa možemo da razlikujemo jedan izvor zvuka od drugog. Možda se i ta sposobnost uči (baš kao i vizuelna percepcija), pošto negde u sebi imamo "uzorke" tipova zvukova, izolovano.
Ali, zanimljivo je i kako se reprodukuje u mašinama, recimo, ovakav zapis:

Ili, kako je to izgledalo na filmu - soundtrack je s desne strane (kliknite za uvećanje)

- zapis se očitava optički - svetlost prolazi kroz zapis, pada na fotoćeliju, promenljiva struja pretvara se u zvuk... i mali Hansel

se i dalje pita (dobro, sad već solidno omatorio) kako se "kodira" svaki ton posebno, kako membrana zvučnika, koja je jedna, vibrira i može da reprodukuje istovremeno više frekvencija, različitim intenzitetima... a druga membrana, bubna opna, sve te kombinacije može da primi...

Elem, i ovde imamo "interferentni" zapis, koji bi verovatno delimično funkcionisao kada bismo mu odsecali delove, ali uzduž... a naročito ako je višekanalni...

nsarski 20:00 19.02.2012

Re: nije jedinstven

metafora koja oslikava način na koji mozak pohranjuje podatke svuda po sebi (sve je svud)

Ili da je paralelno distribuirano (klik na sliku):

docsumann 20:15 19.02.2012

Re: nije jedinstven

Dakle, kako su mozgu plasirali "prevode uzoraka" i kako on odjednom nije odgovarao na izvorne uzorke, kada inače reaguje?

kolko ja ovo kapiram, pojedinačne moždane stanice u vizuelnom korteksu ne reaguju na kompletnu sliku (signal) već samo na određene frekventne segmente u koje je taj signal pretočen Furijeovom transformacijom.
ukupna slika se dobija zbirnim odzivom svih stanica vizuelnog korteksa.

Hansel 20:48 19.02.2012

Re: nije jedinstven

OK, ali kako su tim ćelijama "dobacili" signal? To me zanima.

P.S. Malo sam promenio komentar pošto ste pisali bili u međuvremenu, možda nisi primetio pitanje koji delovi mozga su bili povređeni onim vojnicima ako znaš)?

docsumann 21:13 19.02.2012

Re: nije jedinstven

OK, ali kako su tim ćelijama "dobacili" signal? To me zanima.

misliš gdje nastaje njegovo razlaganje (transformacija(?)

daa, rekao bih da je trebalo da stoji da mozak dalje obrađuje (prepoznaje) transformisan signal koji mu stiiže iz vizuelnog korteksa

P.S. Malo sam promenio komentar pošto ste pisali bili u međuvremenu, možda nisi primetio pitanje koji delovi mozga su bili povređeni onim vojnicima ako znaš)?

mislim da ima o tome neka napomena u samoj knjizi. potražiću kasnije.

Hansel 22:40 19.02.2012

Re: nije jedinstven

misliš gdje nastaje njegovo razlaganje (transformacija(?)

daa, rekao bih da je trebalo da stoji da mozak dalje obrađuje (prepoznaje) transformisan signal koji mu stiiže iz vizuelnog korteksa

Možda se to podrazumeva, pa je moje pitanje glupo, ali ipak da razjasnim šta pitam - gde su oni intervenisali i na koji način (kako su stimulisali receptore/nerve/vizuelni korteks)?

Evo, da dam pojednostavljenu šemu vida - pitanje je na/u kojoj tački oni šalju i šta šalju mozgu na obradu:

sočivo oka - retina (očno dno, mesto gde su receptori) - nervi - (optička hijazma) - vizuelni korteks

expolicajac 17:07 18.02.2012

Znao sam da smo opet napravili neko ......

Vidim ja da si ti od ranije bio deo nekog tajnog projekta

docsumann 17:24 18.02.2012

Re: Znao sam da smo opet napravili neko ......

expolicajac
Vidim ja da si ti od ranije bio deo nekog tajnog projekta

ova petokraka je namjerno naglavačka ili ...

nsarski 17:24 18.02.2012

Re: Znao sam da smo opet napravili neko ......

expolicajac
Vidim ja da si ti od ranije bio deo nekog tajnog projekta

To je bio samo bio pocetak. A vidi ovaj prilog sa Marsa:

Jos nam jedino fali Filip na Jupiteru sa sve transparentom - "Stop ignorisanju Jupiterijanaca!"

docsumann 17:39 18.02.2012

Re: Znao sam da smo opet napravili neko ......

Jos nam jedino fali Filip na Jupiteru sa sve transparentom - "Stop ignorisanju Jupiterijanaca!"

Stop Halt-u !

dr.wagner 18:47 18.02.2012

Re: Znao sam da smo opet napravili neko ......

docsumann

ova petokraka je namjerno naglavačka ili ...

-Prvo smo "mi" došli na Mjesec , pa zaboli "republičku"

, a onda ste došli "vi" , pa je okrenuli ...

... ,siroti Ameri su došli tek 69.-e

W

stefan.hauzer 17:09 18.02.2012

.

hebote jednom sam bio s jednim osmehom ,
studirala na pmf-u .
neverovatna lepota.naspram nje sam bio totalni zevzek -
naučila me nekim osnovama fizike
(ali voli da sluša georgieva,ćetkovića i to...
jebeš ga nisam mogao to izdržati

neke se stvari kose sa zdravim razumom

docsumann 17:20 18.02.2012

Re: .

ali voli da sluša georgieva,ćetkovića i to

aha, loži se na crnogorce, kapiram

neke se stvari kose sa zdravim razumom

ponekad se pitam da li je sam razum uopšte zdrav

nsarski 17:29 18.02.2012

Re: .

ponekad se pitam da li je sam razum uopšte zdrav

Zdrav razum je zbir predrasuda koje smo stekli do osamnaeste godine - A. Einstein.

(Common sense is the collection of prejudices acquired by age eighteen.)

stefan.hauzer 17:44 18.02.2012

Re: .

aha, loži se na crnogorce, kapiram

to bih i podneo,da nije uletela sa onim - goranom "ajajajaja" karanom

the thing

docsumann 18:02 18.02.2012

Re: .

stefan.hauzer
aha, loži se na crnogorce, kapiram to bih i podneo,da nije uletela sa onim - goranom "ajajajaja" karanom the thing

odoh ja malo do kluba da popijem koje pivo i slušam malo dobre muzike ... gledamo se kasnije

niccolo 18:29 18.02.2012

Re: .

odoh ja malo do kluba da popijem koje pivo i slušam malo dobre muzike

Vidi sad ovo...a ništa da nas pozove na pivo i dobru muziku...

freehand 18:47 18.02.2012

Re: .

niccolo
odoh ja malo do kluba da popijem koje pivo i slušam malo dobre muzike

Vidi sad ovo...a ništa da nas pozove na pivo i dobru muziku...

I na weird shit, tipa "pečurke kontra gravitacije".

BTW - šta rogati zna šta je dobra muzika?!

Edit: bio sam ja prošle godine, mnogo dosadno!
Really weird shit!

dylam_dop 19:22 18.02.2012

Re: .

docsumann

odoh ja malo do kluba da popijem koje pivo i slušam malo dobre muzike ... gledamo se kasnije

znači otvorili su?!

Baljoš will overcome!

jasnaz 21:13 18.02.2012

: :

docsumann

odoh ja malo do kluba...

docsumann 22:07 18.02.2012

Re: .

BTW - šta rogati zna šta je dobra muzika?!

hehe, definicija dobre muzike direktno proizilazi iz mojih trenutačnih hirova

docsumann 22:12 18.02.2012

Re: : :

jasnaz

ja sam onaj pored

P.S. nisam ovo zamislio kao muzički blog

myredneckself 22:28 18.02.2012

Re: : :

doc
The "paradox" is only a conflict between reality and your feeling of what reality "ought to be."

Richard Feynman

Stvarno, šta je realnost? Ono što vidimo očima, ili ono što vidi naš mozak, i čega se on seća?
Posle odgledanog klipa u tvom postu, setila sam se jednog dokumentarca u kome malo igra i Marlee Matlin, a zove se "What the #$!?%& do we know?". Ako hoćeš pogledaj, kad budeš imao vremena (traje oko 2,5 sata).
Da vidiš kako je prikazan kvantum gde je sve živo, a stvarnost se menja sa svakom mišlju.
Do koje dubine si raspoložen da ideš u rabbit hole, s one strane zbilje?

Film

myredneckself 22:35 18.02.2012

Re: .

stefan.hauzer
naučila me nekim osnovama fizike
(ali voli da sluša georgieva,ćetkovića i to...
jebeš ga nisam mogao to izdržati

Stef, misliš da je to bilo zdravorazumski?
Šteta, mogao si onako nenametljivo, i ti osmehu da držiš časove iz muzike, ha?

crossover 22:36 18.02.2012

Re: : :

docsumann
P.S. nisam ovo zamislio kao muzički blog

Јбг, сад је касно.

Erwin Schrödinger - What Is Life? Mind and Matter

myredneckself 22:49 18.02.2012

Re: .

Heej, doc, pominjući Fajnmena, neću da trolujem, ali moram ovo da ti pokažem.
Našla sam ovo pismo na jednom lepom sajtu, sasvim slučajno, znaš ono lepota serendipity-ja,

Svi moji atomi mi govore o tome kakav je to čudan, kontroverzan tip bio

Link

Edit:
"...neću da trolujem...",
iako gorim od želje

myredneckself 23:03 18.02.2012

Re: : :

cross
Јбг, сад је касно.

Neka.

angie01 00:18 19.02.2012

Re: .

Zdrav razum je zbir predrasuda koje smo stekli do osamnaeste godine - A. Einstein.

pa sad, kako ko i sta!:)

docsumann 06:20 19.02.2012

Re: .

znači otvorili su?!

jah, samo nema više mrvljenja, volume limited edition

docsumann 06:23 19.02.2012

Re: : :

Erwin Schrödinger

priča o Austrijanacima stvarno ne ide bez duuub-a

docsumann 06:35 19.02.2012

Re: .

Heej, doc, pominjući Fajnmena, neću da trolujem, ali moram ovo da ti pokažem.
Našla sam ovo pismo na jednom lepom sajtu, sasvim slučajno, znaš ono lepota serendipity-ja,

Svi moji atomi mi govore o tome kakav je to čudan, kontroverzan tip bio

taman sam ga takvog i zamišljo

veliki tnx za ovaj link

stefan.hauzer 19:22 19.02.2012

Re: .

myredneckself

Stef, misliš da je to bilo zdravorazumski?
Šteta, mogao si onako nenametljivo, i ti osmehu da držiš časove iz muzike, ha?

idiot.
mrns, na kraju je bilo zeppelini ili sergej - makar me ti razumeš?

crno nikšićko,docs

nsarski 22:36 18.02.2012

Stvarno, šta je realnost?

Razmotrili smo ovo pitanje drugovi, drugarice i ja, na poslednjem sastanku Centralnog Komiteta blogera pre par dana.
Zakljucak prisutnih drugova i drugarica je da "realnost" - ona koja se nalazi na marginama naseg danasnjeg saznanja - sve vise poprima poetske atrubute. Ovu tezu je posebno elokventno izlozio drug Peggia Brajovic ("El Comandante" ),delegat iz poetske stvarnosti.

myredneckself 22:53 18.02.2012

Re: Stvarno, šta je realnost?

nsarski
Razmotrili smo ovo pitanje drugovi, drugarice i ja, na poslednjem sastanku Centralnog Komiteta blogera pre par dana.
Zakljucak prisutnih drugova i drugarica je da "realnost" - ona koja se nalazi na marginama naseg danasnjeg saznanja - sve vise poprima poetske atrubute. Ovu tezu je posebno elokventno izlozio drug Peggia Brajovic ("El Comandante" ),delegat iz poetske stvarnosti.

Mora da sam ja, kao obično na času tj. na sastanku, bila u fazonu dok misli mi vrludaju

docsumann 06:46 19.02.2012

Re: Stvarno, šta je realnost?

Zakljucak prisutnih drugova i drugarica je da "realnost" - ona koja se nalazi na marginama naseg danasnjeg saznanja - sve vise poprima poetske atrubute. Ovu tezu je posebno elokventno izlozio drug Peggia Brajovic ("El Comandante" ),delegat iz poetske stvarnosti.

TAKO JE!

BORAVAK U NULI

provirio sam kroz glavnu ključaonicu :

unutra je vladao potpuni mrak
u kom se jedva nazirala
još uvijek topla tama tek pogašenih svjetala

neposredno ispod nje
u uglu ekrana
prostirao se odličan pogled na
sve one telefonske razgovore

po sredini se pružao prav i prilično dug hodnik
a sa obje strane hodnika
u pravilnim razmacima
ponavljala su se vrata slična ulaznim

iza svakih od tih vrata započinjao je
prav i prilično dug hodnik
a sa obje strane hodnika
u pravilnim razmacima
ponavljala su se vrata slična ulaznim
iza kojih je započinjao
prav i prilično dug hodnik...

provirio sam kroz jednu od ključaonica

unutra je vladao potpuni mrak
u kom se jedva nazirala
još uvijek topla tama tek pogašenih svjetala...

drzura 23:04 18.02.2012

onaj talbot

je naklepao tih knjiga masu ... nešto mi je sumnjiv , što bi rekao baljoš : neznam o čemu pričaš , ali neslažem se stobom http://www.explosm.net/comics/2673/

docsumann 06:10 19.02.2012

Re: onaj talbot

je naklepao tih knjiga masu ... nešto mi je sumnjiv , što bi rekao baljoš : neznam o čemu pričaš , ali neslažem se stobom

pa i nije nešto previše, ono jes naslovi knjiga su mu totalni Weird Shit

u ovoj knjizi on samo dokumentuje rezultate do kojih su u istraživanjima došli neki drugi ljudi, uglavnom eminentni naučnici iz raznih oblasti (fizika, psihologija, neurologija i sl.).

knjiga je inače veoma pitko (ne plitko) pisana, a samo štivo je uzbudljivije i fantastičnije od najluđeg SF-a.

ja je najtoplije preporučujem, čisto kao bazu za dalja promišljanja.
lično, postao sam holografičar još prije nje

Hansel 11:42 19.02.2012

Re: onaj talbot

pa i nije nešto previše, ono jes naslovi knjiga su mu totalni Weird Shit

I naslov ovog tvog bloga je tabloidan - jedno u naslovu, drugo u tekstu... mislimmmm...

Mada, ima neki parapsihološki fenomen - ne znam kako su ga beše nazivali, radi se o avetinjskim dvojnicima - u izveštajima se govori da je (navodno!) jedna te ista osoba viđena na različitim mestima u isto vreme, i da ni na jednom mestu niko nije posumnjao da je to zaista ona, "od krvi i mesa"... (Naravno, ovo pominjem veoma, veoma uslovno...!)

lično, postao sam holografičar još prije nje

Ako je teorija tačna (i moja ekstrapolacija), svi smo mi holografičari, samo je pitanje kada toga postajemo svesni.

Nego, zbunjujuće (i tabloidno

) je i ovo "iz viših dimenzija". Zašto "viših"? Da li hoćeš da kažeš da naše x,y,z nisu inkorporirane u neki 4D prostor, recimo, ili je reč samo o jezičkoj nesavršenosti - "više dimenzije" su u stvari - višedimenzionalni prostori (koji opet ne bi bili takvi kakvi su bez "naše" tri dimenzije)?

docsumann 15:19 19.02.2012

Re: onaj talbot

Nego, zbunjujuće (i tabloidno ) je i ovo "iz viših dimenzija". Zašto "viših"? Da li hoćeš da kažeš da naše x,y,z nisu inkorporirane u neki 4D prostor, recimo, ili je reč samo o jezičkoj nesavršenosti - "više dimenzije" su u stvari - višedimenzionalni prostori (koji opet ne bi bili takvi kakvi su bez "naše" tri dimenzije)?

ma, to "viših" se odnosi na n>3, odnosno n>4 (ako govorimo o prostorovremenu)dimenzionalnih svijetova. znači samo zbog tog ">"

P.S. postoji i fenomen avetinjskih (fantomskih) udova

Hansel 15:28 19.02.2012

Re: onaj talbot

Znam, ali ono "više" u "višim dimenzijama" u našem jeziku (jezicima) znači ili višu poziciju ili bolji kvalitet... da ne objašnjavam, sigurno razumeš. Više nečega (dimenzijâ) je nešto drugo, mada više dimenzijâ sigurno znači drugi kvalitet.

A fantomske udove smo spomenuli pri razmatranju tvoje teorije, sećaš se...

docsumann 15:44 19.02.2012

Re: onaj talbot

da, upravo to - pogled iz višedimenzionalnog prostora obezbjeđuje "bolju sliku" od onoga iz nižih

A fantomske udove smo spomenuli pri razmatranju tvoje teorije, sećaš se...

da, sad kad si me podsjetio

nsarski 16:03 19.02.2012

Re: onaj talbot

da, upravo to - pogled iz višedimenzionalnog prostora obezbjeđuje "bolju sliku" od onoga iz nižih

Da, to stoji donekle u nasem prostoru od tri dimenzije: covek bolje vidi panoramu grada sa krova neke zgrade nego sa nivoa ulice. U tom smislu, on vidi "vise". To je zato sto su nase tri dimenzije podjednako dugacke, da tako kazem.
Ali, ako je verovati teoriji struna (nekoj od njenih verizja) ostalih 6 ili sedam prostornih dimenzija su kompaktifikovane, tj., "male". Zamislimo jedno bastensko crevo koje je dugacko 1 svetlosnu godinu. To je, otprilike 10^15 metara. Za sve prakticne potrebe, mi za to crevo mozemo da kazemo da je jednodimenziono, i ta jedna dimenzija mu je duzina. Ako je crevo precnika 1mm=10^-3m, ta njegova "druga, poprecna, dimenzija" je nesrazmerno mala u odnosu na prvu, duzinsku. Kakav bi mi to poseban uvid o tom crevu dobili ako bi ukljucili i tu drugu dimenziju kao perspektivu posmatranja? Po mojoj proceni, nikakav.
Posebno mi je misteriozna ta ideja da nesto dolazi iz "druge" dimenzije: ako je ona toliko mala kao u gornjem primeru onda "to" ne moze ni da se spakuje u nju ako je veliko toliko da "ga" mi primetimo, a ako je dovoljno malo, onda "ga" mi uopste ne detektujemo. Hocu da kazem, na skalama svetlosnih godina, jedan milimetar je zanemarljiv.

docsumann 16:23 19.02.2012

Re: onaj talbot

Posebno mi je misteriozna ta ideja da nesto dolazi iz "druge" dimenzije: ako je ona toliko mala kao u gornjem primeru onda "to" ne moze ni da se spakuje u nju ako je veliko toliko da "ga" mi primetimo, a ako je dovoljno malo, onda "ga" mi uopste ne detektujemo. Hocu da kazem, na skalama svetlosnih godina, jedan milimetar je zanemarljiv.

da, poznata su mi stajališta teorije struma, ali ja nisam ni mislio na te dimenzije koje uvodi teorija struna, već upravo na one o kojima Uspenski govori, ma šta one predstavljale.
one imaju dosta sličnosti sa Bomovom implicitnom (uvijenom) stvarnošću, onom iz koje proističe ova eksplicitna (odvijena), (u) kojoj i sami prisustvujemo

nsarski 16:37 19.02.2012

Re: onaj talbot

da, poznata su mi stajališta teorije struma, ali ja nisam ni mislio na te dimenzije koje uvodi teorija struna, već upravo na one o kojima Uspenski govori, ma šta one predstavljale.
one imaju dosta sličnosti sa Bomovom implicitnom (uvijenom) stvarnošću, onom iz koje proističe ova eksplicitna (odvijena), (u) kojoj i sami prisustvujemo

Prvo, Uspenski i Bohm su dva razlicita svemira: prvi je nekakav mistik (ucenik Gurdjiefa i ostalih slicnih likova), Bohm je respektabilni nucnik - ja njih dvojicu ne bih stavljao u istu ravan. O Uspenskom nemam nista da kazem.
Bohm se vecinom bavio tzv. hidden variable theory (teorija skrivenih promenljivih). On, na primer, nije mogao da se pomiri sa idejom neodredjenosti, pa je verovao da postoji nekak "skrivena" varijabla, ili "skriveni kvalitet" koji vracaju determinizam u Kvantnu Mehaniku. Na primer, mozda postoje "plavi" i "crveni" elektroni koji prolaze kroz jedan prorez odnosno kroz drugi, od zavisnosti od "boje", u two slit experiment-u, ali mi jednostavno ne vidimo te skrivene "plave" i "crvene" varijable, pa nam proces izgleda nedeterministicki. Ta teorija nije daleko dogurala, niti znam da se fizicari danas ozbiljno njom bave.
Bohm je, inace, fascinantan covek i ja sam imao srece da par puta slusam njegova predavanja (uglavnom o filozofiji fizike).
Njegove druge ideje su malo far-fetched, ali nije mu zameriti. Najzad, i Ajnstajn je pred kraj zivota pisao radove u kojima je pokusavao da ujedini elektromagnetizam i gravitaciju, ali oni su bili mahom pogresni (sto nije nikakvo cudo!), i to mu niko ne zamera.

docsumann 17:08 19.02.2012

Re: onaj talbot

Prvo, Uspenski i Bohm su dva razlicita svemira: prvi je nekakav mistik (ucenik Gurdjiefa i ostalih slicnih likova), Bohm je respektabilni nucnik - ja njih dvojicu ne bih stavljao u istu ravan. O Uspenskom nemam nista da kazem

ja sam pričao o sličnostima a ne dovođenju njih dvojice "u istu ravan", mada nikako ne bih podcjenjivao mistična iskusuva (uskoro možda bude i jedan Weird Shit o šamanizmu).

slažem se da je Bom fascinantna ličnost, i kao naučnik i kao filozof i kao čovjek (odbio je da svjedoči protiv Openhajmera u Makartnijevim čistkama i lovu na crvene vještice, a zatim je zbog histerične političke klime i napustio USA).
ono što je mene najviše "zagolicalo" u njegovom radu je upravo ideja o stvarnosti (prirodi) utemeljnoj na nebrojenim nivoima, povezanim na nezamislivo kompleksan način.
zašto bi područje elementarnih čestica (nivo kvantnih objekata) predstavljao donji prag pružanja sveg postojećeg.
zato što mi dalje ne možemo da dopremo?! zašto je naš materijalistički uvid u stvarnost ujedno i konačni ? mislim da takvim pristupom sami sebi ograničavamo i usktaćujemo mnoga znanja.

a Uspenski je jako intrigantna figura. jednom si naveo da si pristalica Haklsijevog vjerovanja u boga zvanog priroda. Haklsi je bio redovan učesnik predavanja koje je nUspenski držao u Londonu, nakon emigracije iz Rusije.

nsarski 17:31 19.02.2012

Re: onaj talbot

ono što je mene najviše "zagolicalo" u njegovom radu je upravo ideja o stvarnosti (prirodi) utemeljnoj na nebrojenim nivoima, povezanim na nezamislivo kompleksan način.

Pa, ovo direktno leti u facu principu Okamovog Maca: "jednostavnija objasnjenja se preferiraju u odnosu na komplikovanija, ako nam ova potonja ne donose nista novo."
Ako je priroda povezana na "nezamislivo kompleksan nacin", onda nema nade da je ikada razumemo, zar ne?

docsumann 17:50 19.02.2012

Re: onaj talbot

Ako je priroda povezana na "nezamislivo kompleksan nacin", onda nema nade da je ikada razumemo, zar ne?

u potpunosti, i u ovoj inkarnciji, sigurno ne

ovaj citat (kog sam kačio već par puta) mi je skroz blizak

shvatanje da ljudski um ne može ovladati svime na svijetu je zadivljujuće oslobađajuće - Gribbin & Davies / Matter Myth

Pa, ovo direktno leti u facu principu Okamovog Maca: "jednostavnija objasnjenja se preferiraju u odnosu na komplikovanija, ako nam ova potonja ne donose nista novo."

o, pa hologramska teorija, daje objašnjenja na mnoga pitanja na koje oficijalna nauka još nema odgovore.
u samoj knjizi se navodi čitav niz takvih fenomena iz psihologije, neurologije, a i Bomovo tumačenje EPR paradoksa je meni najupečatljivije za koje sam čuo, mada se drugih i ne sjećem

EDIT: e da, ima ono Borovo tumačenje da te uparene avetinjske čestice ne postoje dok ih ne osmotrimo, ili tako nešto, sad baš ne mogu da se sjetim

nsarski 18:22 19.02.2012

Re: onaj talbot

o, pa hologramska teorija, daje objašnjenja na mnoga pitanja na koje oficijalna nauka još nema odgovore.

Da, samo uz ogradu da ne postoji ni jedan eksperimentalni podatak koji bi je podrzao

Koliko znam, nauka ne pokusava da pronadje odgovore o "fenomenima" kao sto je reinkarnacija, parapsihologija, itd. Ona pokusava da nadje prirodne uzroke prirodnim pojavama. Ostalo je stuff the dreams are made of - dakle, nisu ekperimentalno proverljivi prirodni fenomeni, te se nauke i ne ticu.

docsumann 18:48 19.02.2012

Re: onaj talbot

Koliko znam, nauka ne pokusava da pronadje odgovore o "fenomenima" kao sto je reinkarnacija, parapsihologija, itd. Ona pokusava da nadje prirodne uzroke prirodnim pojavama. Ostalo je stuff the dreams are made of - dakle, nisu ekperimentalno proverljivi prirodni fenomeni, te se nauke i ne ticu.

mislio sam na fenomene kao što su pamćenje, asocijativno prisjećanje (npr. trenutačno prisjećanje na neki zaboravljeni događaj od prije 20-30 godina potaknuto mirisom nekog začina i sl.), fotografsko pamćenje, osjet fantomskih udova, poremećaj višestrukog identiteta, mentalna povezanost jednojajčanih blizanaca ...

a od parapsihologije (ova riječ gubi svaki smisao sa hologramskom teorijom) pa recimo slučaj Edgar Kejsi, Jungov sinhronicitet i kolektivno podsvjesno, važna arheološka otkrića ostvarena uz pomoć psihometrijskih uvida, a koje je u rađeni pod vođstvom eminentnih arheologa (slučaj Ossowieckog i prof. Poniatowskog, pa prof. Norman Emersona i Georg McMullena), itd, itd

a što se reinkarnacije tiče, da li su ti poznata istraživanja Ian Stivensona

blau.punkt 19:17 19.02.2012

Re: onaj talbot - lazhe

Koliko znam, nauka ne pokusava da pronadje odgovore o "fenomenima" kao sto je reinkarnacija, parapsihologija, itd

ja koliko znam, nauka i te kako pokusava da pronadje odgovore, ali je sramota da prizna i uspehe i neuspehe. sramota, samo figurativno. imaju oni svoje razloge.

nije tajna da su vojno/politicki gurui i zapada i istoka silne novce potrosili na istrazivanja upravo para i psiholoshkih fenomena, e ne bi li prosirili "asortiman" na "poljima" svojih delovanja..

puca je puca, metak je metak, napalm je napalm, i sve je to vidlljivo.
al zamisli njihove srece kad mogu da rokaju nevidljivo. a rokaju. a ne vidi se. a rokaju.. ∞

nsarski 19:24 19.02.2012

Re: onaj talbot

a što se reinkarnacije tiče, da li su ti poznata istraživanja Ian Stivensona

Ja o tome znam mnogo vise nego sto bih voleo. Mr. Stivenson je dobio lovu od bogatog sponzora i o svom trosku osnovao centar za istrazivanje reinkarnacije (odlican poslovni potez, btw!). Ipak, bolje je da ti o detaljima pricam negde preko nekog piva nego ovako na blogu. Ukratko, sve je to prilicno lukrativan bulshit, bez veze sa naukom. (U moj slucaj polu-bavljenja time se cak kao sponzor ukljucio i Princ Albert II of Monaka - ma, ludilo. Proveri ovaj link).
Ali, da kratko odgovorim, ja u takve stvari ne verujem.

nsarski 19:25 19.02.2012

Re: onaj talbot - lazhe

nije tajna da su vojno/politicki gurui i zapada i istoka silne novce potrosili na istrazivanja upravo para i psiholoshkih fenomena, e ne bi li prosirili "asortiman" na "poljima" svojih delovanja..

Jesu! Ali nisu nista otkrili.

docsumann 19:26 19.02.2012

Re: onaj talbot - lazhe

nije tajna da su vojno/politicki gurui i zapada i istoka silne novce potrosili na istrazivanja upravo para i psiholoshkih fenomena, e ne bi li prosirili "asortiman" na "poljima" svojih delovanja..

za potrebe CIA taj pp projekat su vodili dvojica fizičara Rasel Targ i Hal Putof

blau.punkt 19:35 19.02.2012

Re: onaj talbot - lazhe

Ali nisu nista otkrili.

tj. nije nista objavljeno. n'est ce pas ?
a ko odlucuje sta ce biti objavljeno ?
oni, ti ISTI, naravno.

docsumann 19:36 19.02.2012

Re: onaj talbot

nsarski
Ali, da kratko odgovorim, ja u takve stvari ne verujem.

ok, legitimno pravo.
u pravu si da je ovo tema za uz pivo

nego pajz ovaj sinhronicitet, dok sam se nosio mišlju da napišem ovaj tekst, dakle - Bom i Bor story, počeo sam da čitam Nevidljive od Pol Ostera, u kojem važnu ulogu ima jedan opskurni lik - Born

blau.punkt 19:38 19.02.2012

Re: onaj talbot

Pol Oster

genijalac. jedan od Onih.

Hansel 20:40 19.02.2012

Re: onaj talbot

nsarski
Koliko znam, nauka ne pokusava da pronadje odgovore o "fenomenima" kao sto je reinkarnacija, parapsihologija, itd. Ona pokusava da nadje prirodne uzroke prirodnim pojavama. Ostalo je stuff the dreams are made of - dakle, nisu ekperimentalno proverljivi prirodni fenomeni, te se nauke i ne ticu.

Pa, dobro, ipak se ne bavi sva nauka samo lako proverljivim stvarima (dostupnim za ekperimentisanje), prva mi na pamet pada astronomija.

Kod tzv. parapsiholoških fenomena osnovno je pitanje da li postoje ili ne postoje, i ako izgleda da postoje da se otkloni svaka mogućnost manipulacije i subjektivnog upliva u interpretaciju, da to tako formulišem. Nauka valjda ne bi trebalo da zatvara oči pred onim što možda postoji, iako nije u stanju da to odmah objasni, zar ne? Nema šta tu da se veruje ili ne veruje - verovalo se ili ne - mora da se proverava... Da samo notiram i ovde termin intersubjektna saglasnost...

Povodom diskusije o diemnzijama, setih se da sam nedavno dobio ovaj link, čini mi se razrađeniji od onog Gordaninog:

http://images.4channel.org/f/src/589217_scale_of_universe_enhanced.swf

nsarski 20:52 19.02.2012

Re: onaj talbot

Pa, dobro, ipak se ne bavi sva nauka samo lako proverljivim stvarima (dostupnim za ekperimentisanje), prva mi na pamet pada astronomija.

Ja nisam rekao lako proverljivim stvarima, vec fenomenima koji se mogu nesumnjivo utvrditi i proveriti - direktno ili posredno.
Malobrojni (i dragoceni!) astronomski podaci su, za sada, nedovoljni da mozemo da konstruisemo definitivnu sliku svemira, i zato se kosmologija neprestano menja da se prilagodi novim eksperimentalnim saznanjima.
O nastanku svemira i slicnim ezotericnim pitanjima, astronomskih podataka ima jako malo i zato su narativi vezani za "prapocetak" svega prilicno nesigurni (ali, za sada, najuverljiviji!). Nema sumnje da ce se neke od tih narativa menjati, ali nesto slicno tome je, veruje se, u globalu tacno.

Ipak, zahvaljujuci toj nesigurnosti, danas se javlja citav niz weird shit interpretacija koje pokusavaju da objedine znanje i neznanje i spekulacije i nesigurnosti u jednu definitivnu teoriju i objasnjenje. E, to je malo previse.

docsumann 20:57 19.02.2012

Re: onaj talbot

http://images.4channel.org/f/src/589217_scale_of_universe_enhanced.swf

file not found

Hansel 21:37 19.02.2012

Re: onaj talbot

nsarski

Dobro, nije bila poenta u "lako", poenta je da neki prirodni fenomeni (ako parapsihološki fenomeni kao takvi postoje, oni su takođe prirodni, ne znam zašt bi bilo ko mistifikovao to područje), i oni koji nisu "gabaritni", nisu lako ponovljivi u laboratoriji.

Po meni je potrebno, ako je sva ta priča velika (samo)obmana, da nauka uloži napor i zaista argumentovano obori sve fabrikacije. Da li je npr. Nina Kulagina prevarantkinja, da li su snimci njene "psihokineze" montirani ili nisu, da li su ruski naučnici fingirali (i ako jesu - zašto) podatke o njenoj fiziologiji tokom eksperimenata? Šta je zapravo Kirlijanova fotografija i da li se zaista na njoj vidi kontura amputiranog dela tela? Ja pitao jednog univerzitetskog profesora da li je to tačno, rekao je da to piše u ruskoj literaturi. I, ako to jeste tačno, šta ćemo s tim? Pazi, ovde se radi o lako (e, ovde baš stoji to "lako" ) proverljivim stvarima, ne o, recimo, mojim snovima koji su mi najavili smrt bliske osobe (bez ikakve racionalne spozanje o njenoj bolesti) - zašto je problem nešto priznati kao činjenicu ako jeste činjenica ili, ma koliko je nekome ispod časti, argumentovati zašto nije činjenica.

Čini se da postoji u naučnim krugovima otpor ka svemu što odudara od onoga što se smatra racionalnim (veći deo tog "svega" možda i zaslužuje takva otklon). Jedan primer, ako je verovati naučnopopularnim kanalima tipa NG: neki geolog je tvrdio da može da predvidi erupciju nekog vulkana, na osnovu međusobnog položaja Sunca i Meseca. Kolege mu se smejale. Živ nije bio da li će da proradi ili neće i ipak je proradio. Sve to snimile kamere, osim ako nisu pravili neki kvazirijaliti šou?!

docsumann
file not found

Jao, vidim. A ja, mimo svog običaja, nisam ga sačuvao.

Tražićemo ga...

Hansel 22:00 19.02.2012

Re: onaj talbot

Nađoh ga u kešu, a onda videh gde mu je originalna lokacija, ovi je izgleda "pozajmili" bili... Dakle:

The Scale of the Universe 2

docsumann 22:05 19.02.2012

Really Weird Shit

Po meni je potrebno, ako je sva ta priča velika (samo)obmana, da nauka uloži napor i zaista argumentovano obori sve fabrikacije.

evo jednog slučaja u kojeg se nauka (medicina) osvjedočila - Mirin Dayo

Notorious for his radical “body piercings” Dajo was now able to explain, or preach, his views of reality. As he saw it people should abandon the materialistic world view and accept there was a higher force, the Source. God was using him, through his invulnerability, to show us there was something better out there. His conviction was that materialism only results in misery and war

docsumann 22:19 19.02.2012

Re: Really Weird Shit

inače iako je hologramska teorija (mozga) više prihvaćena u psihologiji nego u fizici, i Bomovu teoriju hologramskog kosmosa je podržalo i nekoliko "krupnih zvjerki" iz svijeta nauke - Roger Penrose, Bernard d'Espagnat, Brian Josephson.

Hansel 22:31 19.02.2012

Re: Really Weird Shit

Pod uticajem raznih zafrkantskih škola, kad su prikazali točenje ovog mleka ili čega već u restoranu, posle eksperimenta, pomislih da će mu izaći kroz one rupe na stomaku kad bude popio.

Ne znam, što se ovoga tiče može se biti podozriv - da mu nije probodeno ništa vitalno - to bi trebalo da prosudi neko ko malo bolje zna anatomiju.

Ali, evo Nine:

Ne znam samo da li bi ovo bila psihokineza, više mi liči na neku "bioenergiju"...

docsumann 22:43 19.02.2012

Re: Really Weird Shit

Ne znam, što se ovoga tiče može se biti podozriv - da mu nije probodeno ništa vitalno - to bi trebalo da prosudi neko ko malo bolje zna anatomiju.

ok to, ali jesi li primjetio da mu iz rana nije (nikad) tekla krv, a probadali su ga i prije i kasnije kroz razne dijelove tijela.

meni npr. smeta što slična ispitivanja kao u Dažovom slučaju nisu urađena i u vezi sa iscjeljiteljskim sposobnostima Bruna Greninga

Hansel 23:04 19.02.2012

Re: Really Weird Shit

Video sam da praktično nema krvi, ali i da su mu rupe u koži malo držali uštinute, s vatom ili čime već preko...

Ja držim sebe zdravim skeptikom (to su valjda oni koji ne veruju previše zdravom razumu

ali ga i poštuju), tako da bih toj beskrvnosti mogao da prigovorim da je autosugestijom (samo - šta je to?), nekom vežbom svakako (poznato je da se mogu trenirati i usloviti i autonomne funkcije - "najnaučnija" ilustracija toga je biofeedback) - pa se tako drastično može smanjiti dotok krvi u organe/kožu zbog provociranog spazma krvnih sudova itd. Pa, zna se da je pod hipnozom moguće svašta, pa i da se stvori opekotina sugestijom da je olovka u ruci usijano gvožđe. Razni "fakirizmi", čini mi se, koriste tu nedovoljno iskorišćenu sponu psihe ('aj'mo naučnopozitivistički: CNS-a) i tela...

Možda su meni zato interesantniji "beskontaktni" fenomeni.

---
Za slučaj da nisi primetio (znam da je moguće kad se vremena objavljivanja komentara preklapaju) - našao sam link za skalu.

docsumann 23:06 19.02.2012

Re: Really Weird Shit

još jedan čudak Stefan Ossowiecki

njegove psihometrijske sposobnosti su dovele do otkrića Magdalenijanske civilizacije,
a o njegovim čudesnim sposobnostima nobelovac, psiholog Charles Richet je pisao u knjizi Naše Šesto Čulo.

docsumann 23:11 19.02.2012

Re: Really Weird Shit

Za slučaj da nisi primetio (znam da je moguće kad se vremena objavljivanja komentara preklapaju) - našao sam link za skalu.

da, sjajno

Ja držim sebe zdravim skeptikom (to su valjda oni koji ne veruju previše zdravom razumu ali ga i poštuju),

kod ovakvih slučajeva, meni je veoma važno da postoji ozbiljna provjera od strane naučnika, ljekara i sl. previše ima šarlatana i prevaranata, koji opasno zamagljuju sliku.

Hansel 23:30 19.02.2012

Re: Really Weird Shit

meni je veoma važno da postoji ozbiljna provjera od strane naučnika, ljekara i sl. previše ima šarlatana i prevaranata, koji opasno zamagljuju sliku.

Pa, i ja to isto kažem - nauka ima prosvetiteljsku ulogu i ja naučnike zaista vidim kao potencijalne sudije u raznim slučajevima ovog tipa; kažem - potencijalne - zato što bi svako ko bi se time danas bavio makar i na najobjektivniji način, verovatno bio marginalizovan od naučne javnosti.

A Stefan Ossowiecki... zanimljivo to s otkrićem civilizacije, na linkovima nisam to uspeo da pročitam, ali tražiću po netu kad stignem... mada sam u predviđanju ratova/(ne)bombardovanja izgleda bolji od njega - 3/3.

draft.dodger 00:47 19.02.2012

Poklon film

Gosti iz galaksije (1981)
Režija: Dušan Vukotić

angie01 10:38 19.02.2012

Re: Poklon film

draft.dodger

d j o l e 08:23 19.02.2012

...

The "paradox" is only a conflict between reality and your feeling of what reality "ought to be."

Vezano za "our feeling of what reality "ought to be"". K. Jung je princip projekcije (iliti nas, da li reci, osecaj o tome kakva bi realnost, ili neki njeni aspekti trebalo da budu) postavio kao jedan od centralnih principa razvoja svesti, odnosno, principa odredjenja pet razlicitih stepena diferencijacije svesti.

p.s.

Jos jedna veza izmedju K. Junga i paralelnih univerzuma o kojima govoris u ovom blogu, ali i u nekim prethodnim blogovima. Naime, on je rekao da dobar deo naseg nesvesnog cine elementi izbora koje nismo ucinili u zivotu, a imali smo ili imamo potencijal za njih. Tako da se ti paralelni univerzumi nasih mogucih zivota (what reality could be, or ought to be kako kazes) izgleda jos uvek nalaze zivi u nasoj glavi, odnosno dobrim delom u nasem nesvesnom.

docsumann 15:09 19.02.2012

Re: ...

K. Jung

Jungov pojam sinhroniciteta, kao i kolektivno podsvjesnog, je jako dobro objašnjen upravo hologramskom teorijom.

ako pogledaš priloženi klip, vidjećeš da se tu spominje da iako nije stvorena da objašnjava bilo kakve parapsihološke pojave, inače veoma ružan i nezgrapan termin, kojeg upravo demistifikuje sama hologramska teorija, ona ih objašnjava na vrlo elegantan način.

ustvari, sama hologramsaka teorija je toliko neobična (onako na prvu) da kad je jednom prihvatite, svaka misterija postane trivijalna stvar

looping 11:29 19.02.2012

Sekta

Jako zanimljiv blog.
Ali iskreno receno, meni ova holografija izgleda kao sektaska naprava.
Ono kao: "... sve je to percepcija, mi u stvari nismo tu, to je samo image, nista ne moze da se unisti ili promeni, hajde sada svi zajedno da se roknemo pa da predjemo tamo gde smo 'stvarni'...".
Promeni ti covek ceo koncept a posle ti radi sta hoce.

docsumann 15:01 19.02.2012

Re: Sekta

Jako zanimljiv blog.
Ali iskreno receno, meni ova holografija izgleda kao sektaska naprava.

ne vidim ja tu nikakvo sektaštvo, ustvari nikakvu religioznost niti pseudoreligioznost.
hologramska teorija je radikalni holistički koncept, naučna teorija koja ukazuje na povezanost svih pojava u svemiru.
po njoj mi (ovdje prisutni) smo itekako stvarni, stvarniji nego što i sami zamišljamo.

sokodbuba 19:53 19.02.2012

očitavanje ;)

U najosnovnijim crtama taj misaoni ogled se odnosi na povezanost upletenog para elektron-pozitron dobijenog iz jednog energetskog fotona. Da bi zakon o održanju ugaonog momenta (spina) u ovom slučaju bio zadovoljen, novonastale čestice bi morale da imaju obrnuto orjentisane spinove (jedan na "lijevu" drugi na "desnu" stranu). Međutim i elektron i pozitron imaju jednake vjerovatnoće posjedovanja oba ova spina. Ustvari oni potencijalno imaju i jedno i drugo stanje kao rješenja svoje talasne funkcije sve dok se ne izvrši njihovo očitavanje, pri kojem dolazi do kolapsa talasne funkcije, uslijed kojeg čestica poprima jedan od dva navedena stanja.

alselone 20:23 19.02.2012

moje verovanje

Moje verovanje je da je The stvarnost slicna ovome sto pises ti i o cemu govori knjiga (krenuo sam malo da citkam kad ufatim vremna). Nemam naucnu potporu tako da je to samo verovanje.

Ne mogu da prihvatim ideju da stvarnost nije deterministicka. Mislim da ona nije deterministicka samo u nasih 4D jer ne vidimo big picture.

Dobar blog, po obicaju Doc. Weird Shit rulz.

niccolo 23:31 19.02.2012

100

Sakrij replike | Pošaljite komentar

docsumann

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi