De mortibus nihil nisi bene

Bilo je to u prvoj polovini šezdesetih godina prošlog veka, u naše društvo, čvrsto povezano svakodnevnom zajednošću i deljenjem više dobra nego zla, hrupio je, kao da je s neba pao, Sveta. Ako me sećanje ne vara, a ne vara, njega je jedno veče ispred samiške gde smo se skoro profesionalno bavili Alhemijom, kombinujući BIP-ovo pivo i albanski konjak, Skenderbeg beše(?), dovela Vera moja komšinica i vršnjakinja, prelepa, prćonosa stjuardesa. Sveta je na prvi pogled izgledao very macho, krupan, stasit, grgurave kose, izuzetno maljav, i mali prsti na šakama su mu bili obrasli dlakama. Bio je stariji od Žuleta i Bore budućeg potpukovnika, dve, tri a od mene i Ljuše, osam, devet godina. Da je živ, danas bi imao sedamdeset tri, četiri godine. Šarmer, Vera skoro da mu je podlegla ali je ipak odolela, odolela je i mnogima kasnije u životu a i sada odoleva, u miru i tišini zavoda za mentalno drugačije osobe.

Nije nam trebalo dugo da spoznamo i doznamo da je Sveta diplomirao beogradsku kaldrmu, magistrirao poker (makazice sa kumom Jocom) i doktorirao na temi: Blagotvoran i ničim zamenljiv uticaj alkohola (sve vrste rakija, konjaka, viskija, vinjaka, vina, piva...) na mentalno i fizičko zdravlje čoveka. Svi mi smo mogli da popijemo ali Sveta!!! Doselio se u trinaesticu, dva sprata ispod Bude. Matorci su mu otišli da se rekreiraju u vikendicu na Kosmaju a u ogromnom stanu su ostali da žive Sveta i njegova, mnogo, mnogo mlađa sestra Cica. Žule, stari Zemunac s Kalvarije, nije davao ni pet para za Svetu, osim kad nas je zvao da kod njega igramo pokericu. Ljuša ga je znao preko sestre mu Cice sa kojom je studirao na Akademiji za pozorište i film. U početku je bilo malo zategnuto jer je naša ustaljena poker ekipa bila: Žule, Bora budući potpukovnik, Ljuša i ja. Sveta je već prvo veče doveo svog kuma Jocu i predložio da igramo s pedeset dve karte. Žule i ja smo se vrloveomaovlaš krišom pogledali ali smo pristali, Ljuša je smatrao da to može da bude zanimljivo, samo se konzervativni ziceraš, budući potpukovnik Bora, opirao neko vreme ali je na kraju i on pristao.

Digresija: Nisam psiholog ali sam i sa ono malo godina, bio prošao raznorazna sita i rešeta i zatamnivši sliku koju je Sveta eksponirao na bližnje mu i daljne, fokusirao sam se na usne. Svetine usne su bile, što bi rekao moj drugar Deki: U mog dike drombuljava usta, kad poljubi, svo selo probudi! E te Svetine usne, njihova neprekidna pokretljivost, iskrivljenost, ukazivale su mi da ispod maske macho man-a ima nešto trulo, ako ne u državi Danskoj a ono 100% u Sveti. Nije baš da je bilo trulo ali se iza njegove pojave, stasa, glasa i ponašanja, krio strašljivac i plašljivac! Kakvog me bog dao, živ ne bih bio a da to ne proverim. U jednoj partiji ukazala mi se odlična prilika! Sveta je, krišom, a meni i Žuletu nije promicala ni vinska mušica koja je vrludajući dolazila iz kuhinje, maznuo kralja herca, sećam se kao da se dešava sada i ovde i isporučio nam ful kraljeva s trojkama. Kad je kezeći se počeo da skuplja lovu, lupio sam ga po dlakavoj nadlanici: Odavde si lapio kralja, ostavi lovu! Povukao je ruke kao opečen, okrenuo se ka Joci a ovaj crven k'o sveža bulka, što od rakijčine kojom se dopingovao od kad ujutro ustane pa dok ponovo ne padne u krevet, što od osećaja krivice što mu je ortak uhićen na delu, samo je sagao glavu. Sveta je počeo da kenja, da se vadi, da smišlja i izmišlja opravdanja... Keve mi mislio sam da je to moja karta...pa gde bih ja vas...i to u mojoj kući...ljigavio je ali me nijednom nije pogledao. Nastavili smo da igramo sa lovom na stolu, novo delenje i takoto. Usrao se, rekao mi je Žule kad smo pred zoru izašli iz stana. Posle toga, kad god bismo se sreli, grlio me, onako muški, kao da želi svima da saopšti: Ovo je moj drugar Mikele! Osećao sam se kao da 12.006 puževa golaća puze tamo, amo po mom telu! Kad mi je prekipelo, izdvojio sam ga na stranu i otvoreno, u oči mu rekao: Dosta bre, iz dana u dan praviš od sebe govno, mlađi sam onoliko od tebe, prestani da mi se umiljavaš i dodvoravaš, budi bre ono što jesi, gde ti je dostojanstvo?

Posle toga me se klonio izvesno vreme, sve dok se nismo sreli u bašti Ušća. Ja sam sedeo sa Doktor Raletom, Glorijom, obožavao je Džegera, pili smo i razgovarali o koječemu, letnja, topla noć, dušu dala za uživanciju. Prišao je našem stolu, bio je sam, pozdravio nas je i onda me zamolio da se izdvojimo, Rale izvini, jer želi da mi nešto kaže. Našao je jedan slobodan sto, sedi molim te, neću da te davim, pozvao je Radeta konobara i poručio Lozu. Hteo sam...hoću da ti kažem...da sam razmislio, dobro sam razmislio o onome što si mi rekao, u pravu si hiljadu posto! Onako mi je izgledalo lakše i jednostavnije, na Dorćolu gde sam rođen i odrastao, morao sam da izborim svoje mesto i nikad me niko nije provalio a govno mi se smrzavalo u bulji u hiljadu situacija u kojima sam, ne svojm voljom, morao da budem. Jebi ga, onda dođem u Šest Kaplara i skrozira me, rentgeniše, jedan klinac, izvini, ali jesi po godinama klinac za mene! Prvi put njegove usne nisu plesale, niti bile iskrivljene i drombuljave. Popili smo Lozu, ja sam ćutao. Kaži nešto, postajalo mu je neprijatno. Mahnuo sam Radetu da donese još po jednu, šta da ti kažem i meni je baš...ovo što si mi sad rekao...to si ti, pravi ti, nemaš razloga da se stidiš, to što ti je klinac, što sam ti ja, održao predavanje, nije najgore što može da ti se desi u životu. I jebeš ga, izvukao si kao iz basne naravoučenije. Živeli!

Nije on bio loš po duši, bilo je u njemu i iznenađujuće hrabrosti, sećam se da je jednom prilikom, spasio, devojku, komšinicu, iz kraja, koju je neki dripac na silu hteo da odvuče u park. Jedva smo dripca odvojili od Svete da ga ne urniše. Nije se više šepurio, i kako tako, polako se uklopio u naše društvo. Čak ga je i Žule prihvatio, ne sasvim ali i to je od Žuleta bilo više nego dovoljno.

Pili smo svi a Sveta se bukvalno urnisao, nije imao mere. On i kum mu Joca ubijali su se alkoholom od jutra do sutra. Jednog dana je pozvonio na moja vrata, dežurna Radmila je otvorila, Sveta sa dva sina i ćerkom iz šest razvedenih brakova. Radmila se pozabavila dečurlijom a Sveta je došao u moju sobu: Ženim se! Upoznaću te s njom, ona je svetlo u mraku mog života...Nasmejao sam se od srca: O pesniče, pa ti bre hoćeš da uletiš u Ginisovu knjigu rekorda! Ne, ovo je najozbiljnija i najlepša stvar koja je mogla da mi se desi, zaljubljen sam u nju k'o tele! Upoznao me, Mira je zaista bila predivna i volela ga je bar koliko on nju. Venčali su se a pošto su mu u međuvremenu matorci umrli, u dogovoru s Cicom, zamenio je veliki stan za dva dvosobna blizu opštine. Kum Joca, Buda i ja smo mu pomogli da preseli stvari i onda smo preseljenje zalivali jedno tri dana. Zbog Mire je rešio da ostavi piće, otišao je u Kovin na lečenje. Posećivao sam ga jednom do dva puta mesečno a Mira je odlazila svaki dan posle posla. Šest meseci nije liznuo ni kap! Zbog dobrog i primernog vladanja, dobio je tri dana da ode kući na doček Nove 1970 godine. Buda je hteo da odemo po njega starim Jovetinim Moskvičem, Slobo je tražio da idemo njegovom Simkom ali je Joca presekao stvar: Kum nije dugme, idem ja sam a vi čekajte kod Mire. Seo je u hiljadu puta krpljenog, prepravljanog i dopravljanog Mini Morisa i odhujao.

Dalje priča ide ovako: Stigao je Joca do Kovina, Sveta ga je čekao ispred kapije, sedaj brazeru, pičimo za Beli grad, čeka te Mira i odabrano društvo! Joca je do Kovina u sebe sasuo bar jednu flajku a kad su krenuli put Beograda, nastavio je da se doliva. Joco kume, daj meni da vozim, tražio je, molio je, Sveta. Jok more, niko ovu makinu ne ume da vozi kao ja, preplićući jezikom, odgovarao je Joca. I šta biva? Noć, vlažan kolovoz, zaslepljujući farovi kola koja im dolaze u susret, prelazak na levu starnu i direktan sudar, tete-a-tete i to više desnom stranom gde je sedeo Sveta. Povređen i vozač drugih kola a Sveta u kritičnom stanju. Joca po susnežici stao na sred puta, maše, bogoradi, aja, svi ih obilaze, neće da prljaju sedišta, žure na doček, humanisti u četvorotočkašima, privatnosuzepuštajući nad dirljivim filmskim scenama, gola govna! Iskrvario je! Mira i mi smo čekali a onda je milicioner pozvonio na vrata.