Nema biranja predsednika - SAMO GLASAMO!

Već više puta sam, na ovom mestu – Blogu, ponovio i ponavljao, da se na izbore mora izlaziti koliko god da su u pravu svi oni koji tvrde da im se zgadilo, da im je muka od izbora, da više u tim farsama neće učestvovati, da su svi (?) isti.....

Puno je opore istine i gorčine u tim tvrdnjama onih koji su verovali, koji su šetali, zviždali, žrtvovali se...

Ovde biranja nema, samo je pitanje: Glasati ili ne?

Da sedimo i čekamo da se nešto samo od sebe promeni - NEĆE!

Da čekamo da radikalski kandidat pobedi, da još i to doživimo, pa će opet sve proći samo od sebe - NEĆE!

Grdno se varaju oni, koji misle da će radikali, nakon eventualne - ne daj Bože, pobede tako lako nekome prepustili vlast - PO-TRAJALO BI TO!

Da glasamo za kandidata koji ima najviše šanse, kako radikal ne bi pobedio? Znam reći ćete, kao i ja, pitaćete se, dokle da budemo taoci tzv. demokratskih promena - HM, NEMAM POŠTEN ODGOVOR!

Da glasamo za nekog, ko nam je na srcu, ali nema šanse da udje ni u drugi krug? Zadovoljićemo savest, emocije i sa zebnjom ipak iščekivati konačne rezultate - NEĆE VALJDA MOJ GLAS DA PREVAGNE, u korist radikala?

Da izmišljamo kandidata, koga nema na listi predloženih, da ga nacrtamo...? Džabe rabota.

Kockanje na izborima je uvek bilo rizično, ovoga puta ništa manje opasno nego u vreme Miloševića! Srbija se po ko zna koji put nalazi na raskrsnici izmedju slepog koloseka i one druge pruge, koju mi stariji pamtimo kao „Ćiru“. Prpće polako, stenje, ali ipak ne staje...polako, polako - ONAKO DA TE MOZAK ZABOLI!

A kakav je politički ambijent u kome će se izbori, predsednički, dogoditi?

- Sa jedne strane imamo Kosovo, kao otvoren problem, problem koji će sve nas, šta god mislili da je najbolje rešenje, žuljati narednih godina i decenija.

Čini se da je DS povukla, raspisivanjem predsedničkih izbora, šahovski rečeno, iznudjen potez i to u cajtnotu, pre nego što im padne zastavica. Čekajući Koštunicu & DSS, Boris Tadić & DS su svakoga dana bili prinudjeni (?) da pristaju na sve više kompromisa, što im ništa dobroga nije donosilo (ajd njima, ali ni nama), čak se može slobodno tvrditi da su na tom talasu samo gubili, ali da krenem redom:

- Vojislav Koštunica & DSS će , nakon predsedničkih izbora, biti svakako najveći gubitnici:

1. pokazalo se da koalicija DSS-narodnjaka i DS-a nije baš tako čvrsta i pod kontrolom premijera, kako se to javnosti činilo,
2. pokazalo se da je DSS u stvari „ petoktobarski napumpani balon“, stranka sa rejtingom koji je u neprekidnom padu i kao takva, stranka bez kandidata za predsednika Srbije. Poslednji kandidat za predsednika, Dragan Maršićanin, je prošao, kako je prošao i sada im ne pada na pamet da se pojave na tim izborima, jer bi gradjani Srbije, konačno, shvatili da je DSS „prazna puška“. Toga je, negde, svestan i sam Koštunica, pa je podrška Velji Iliću, poslednja slamka spasa za DSS, ali će i to biti kratkog daha. Bolje nisu ni zaslužili, jer koga je Koštunica branio taj je morao da propadne. Elem zalagao se, kao i Slobodan, za SRJ, pa kad je to propalo onda je bio za SCG, a sad mu je još Kosovo ostalo....Narod je već, zbog svega toga, smislio novu kletvu:

„Dabogda te Koštunica branio....“

1. Definitivno je DSS nakon ovih i sledećih izbora, na dobrom putu da se pridruži SPO-u, ka vanparalemantarnom zaboravu.

- Nova Srbija - njen kandidat, Velimir Ilić, je uz sve osobine koje ga „krase“ sasvim dobro „nanjušio“ priliku da na jednoj strani dokaže Koštunici i DSS-u da je jači od njega-njih, a sa druge strane da se nametne kao eventualni partner i ispomoć, u drugom krugu, DS-u ili Radikalima. Velja će iz svega izaći snažniji i kao dobra „udavača“ , u svakom slućaju spreman za sve razgovore i dogovore.

- G-17+ (Mladjan Dinkić) i SDP (RasimLjajić) su se definitivno prelomili na koju će stranu, te će nakon podrške Borisu Tadiću „dobiti ulaznicu „ kao budući koalicioni partneri, na parlamentarnim izborima, „da optrče bar još jedan krug (mandat)“. Nakon toga će se asimilovati u DS, poput svojevremeno GSS i SDU-a u LDP.

eu

- DS se u poslednjem trenutku odlučio da zaigra na jedinu moguću kartu - pobedu Borisa Tadića. Ukoliko se u vreme kampanje ne dogodi nešto potpuno vanredno, kao što bi bilo proglašenje nezavisnosti Kosova (šanse su više teorijske!) Boris Tadić bi mogao da zabeleži pobedu u drugom krugu, ali samo uz veliku ispomoć SVIH koji su protiv radikalske Srbije.

- LDP je krenuo, od osnivanja, sa puno adrenalina, što je na jednoj strani logično jer je po svom sastavu, verovatno, najmladja partija. Ipak se čini da je Čedomir Jovanović, kao nesporni lider partije, povukao loš taktički potez svojom kandidaturom za predsednika?! Previše rizika, u ovom trenutku, za partiju koja tek treba da se pozicionira. Mnogi birači koji podržavaju LDP – Čedomira, u strahu od nadolazećeg radikalskog kandidata, podržaće Borisa Tadića, jer unapred znaju da će glas Čedomiru, u prvom krugu, biti „bačen“ glas. Očekivanja da će LDP - Čedomir na ovim izborima uvećati članstvo, ili bar simpatizere, mislim da neće doneti adekvatan politički profit, jer on na ovim izborima ne može da računa na glasove iz Vojvodine koje su mu, svojevremeno, donele vojvodjanske partije. Madjari imaju svog kandidata, a članovi LSV-a će ili apstinirati ili podržati Borisa Tadića, u strahu od „radikalskog iskustva“ u Novom Sadu na jednoj strani, ali i zbog pokrajinskih i lokalnih izbora koji slede. Zbog toga će brojanje glasova za LDP i Čedomira biti u konačnom zbiru razočaravajuće! Za LDP i Čedomira je bila bolja varijanta da su kao svog kandidata „izbacili“ G-dju Vesnu Pešić. Rezultat sigurno ne bi bio lošiji, ako ne bi bio i bolji. LDP bi kao stranka bila motivisana na isti način, jer bi imao kandidatkinju iza koje može da stane i koja bi mogla da zadrži postojeće glasače, a „nedostatak vojvodjanskih glasova“ možda bi mogao da se nadoknadi kroz „ženski lobi“. Ako će biti neke koristi, za LDP, od ovih izbora onda će to biti suočavanje sa realnom cifrom sa kojom mogu da projektuju svoju budućnost.

STOP eu

- Radikali će ostvariti rezultat kakav i očekuju u prvom krugu. U drugom krugu neće ostvariti dovoljan broj glasova za pobedu, ali će i dalje to biti sasvim dovoljno da nam još dugo zagorčavaju život. Oni će ove izbore iskoristiti kao predigru za lokalne i pokrajinske izbore, od kojih očekuju daleko više, nego od predsedničkih. Ipak, predsednički izbori će biti radikalski zenit, nakon koga će lagano početi da padaju, što će se videti već na prvim sledećim lokalnim i pokrajinskim izborima. Dobar rezultat Tomislava Nikolića nateraće demokratski blok, šta god to znači, da naprave nove, lokalne, jedinstvene koalicije. Ako bude pameti?

- SPS, svojim predsedničkim kandidatom, pokazuje da je nezasluženo preživeo prošla vremena. Lagano se zaboravlja da su oni (na čelu sa pok. Slobodanom Miloševićem) bili glavni generatori svega lošeg što nam se dogodilo od 90-tih naovamo. Milutin Mrkonjić će uspeti da zabeleži rezultat bolji od prošlih parlamentarnih SPS-a, što će im biti sasvim dovoljno da osokoljeni čekaju nove izbore...a možda, budu i jezičak na vagi za formiranje nove Vlade, bilo u okviru sadašnjeg parlamentarnog saziva ili eventualnog sledećeg!

Kako danas stvari stoje izlaznost će biti očekivana, osim ako nešto ili neko ne dolije, vanredno, koju kap adrenalina, što nije nemoguće?

Dobitnici ovih izbora će biti, svakako, Boris Tadić (DS), Toma Nikolić (SRS) ,Velja Ilić (NS) i Milutin Mrkonjić(SPS). Najveći gubitnik će biti Koštunica & DSS, a LDP će nakon ovih izbora morati da „stavi prst na čelo“ – kuda, kako ali i s kim dalje?

Mi ćemo dobiti novog-starog predsednika, kao što će i Kosovo, nakon toga postati nezavisno, a onda nam, tek, slede, parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori. Koliko god da će biti mučno, a jeste, moraćemo na birališta više puta.

AKO NEĆEMO MI, IMA KO HOĆE!

U jednom od mnogobrojnih intervjua pok. Ivan Djurić je rekao, 1995. godine, da će „još puno vremena u Srbiji proći dok dodjemo u situaciju da glasamo ZA nekog, a ne PROTIV nekoga...“ U tom smislu ništa se nije promenilo, pa će i ovi izbori, a posebno u drugom krugu više biti glas PROTIV, nego ZA!

Usudjujem se da na današnji dan , 16.01.2008.godine prognoziram sledeće rezultate prvoga kruga:

1. Tomislav Nikolić.....oko 1.250.000...............................36,69%
2. Boris Tadić..............oko 1.150.000.............................33.75%
3. Velimir Ilić..............oko 350.000.............................10,2%
4. Milutin Mrkonjić.....oko 300.000...........................8.8%
5. Čedomir Jovanović oko 220.000...........................6,45%
6. Ištvan Pastor...........oko 80.000...........................2,3%
7. Milanka Karić..........oko 50.000...........................1,4%
8. Marijan Rističević....oko 5.000..........................0,15

Ukupno: od 6.702.018....izacice ce oko 3.407.000 ili oko 50%

Eto tako sam zapisao tada, a danas objavljujem. Nisam želeo ranije jer sam se manje više, na Blogu ali i u kampanji, držao po strani. Najviše sam, po svim pokazateljima, uostalom kao i većina, pogrešio u broju izašlih na biralište. Neočekivano visoki procenat može biti plod dobrih kampanja, posebno glavnih favorita, ali nije zgoreg podsetiti na još jednu vešto smišljenu i marketinški dobro plasiranu informaciju koja je brzinom munje prostrujala Srbijom. Naime, desetinu dana pre „dana D“, krenuo je trač da „oni koji ne izadju na izbore, neće imati pravo na besplatne akcije, koje će država deliti...“ Malo po malo ta vešto plasirana dezinformacija, sve više je dobijala na značaju...tako da su mnogi, a o tome se pričalo po slavama, izašli i zbog toga, za svaki slučaj, da ne ostanu bez tih „1000 EU“. Ko zna..mozda bas u tome lezi tajna ?

Bilo kako bilo, pogodio ja ili ne, rezultati su pred nama, kao i II krug.

Da sam na mestu Borisa Tadica, ja narednih dana svakako ne bih trazio podrsku i pomoc partija, posebno ne DSS/a, NS...i slicnih. Svoju kampanju bazirao bih iskljucivo na gradjanima....Gradjani SAD MORAJU da pokazu isto lice koje su pokazali onog Petog oktobra. Bude li pregovarao sa partijama uvuci ce sebe, a i nas u zzivo blato, tako da ce i tako izvojevana pobeda biti samo produzetak politicke i svake druge agonije....

Da posle ne bude da smo se kasno setili „kako je i put do pakla bio poplocan dobrim namerama...’ ili po srpski receno „posle....nema kajanja!“