Zašto vlada poput današnje više nije održiva ?

Eto, dobićemo kandidaturu za EU. Važna je to stvar, jer definitivno, naš brod tim činom biva okrenut na zapad, mada će se čuti još neko vreme nebulozne parole - "I Kosovo i EU" ili i "Rusija i EU" il "pet stubova međunarodne politike" ili "kuća sa četvoro vrata". Parole će služiti kao smokvin list za beskrajna lutanja naše političke klase i vremenom će kopniti, zajedno sa pahuljicom što označava fusnotu.

Kad sam već upotrebio za Srbiju simbol broda, bilo bi važno da buduća vlada ne baca sidro, i po starim političkim navikama koje ovde dugo egzistiraju, ne poveruje, da će se problem rešavati sam.

Ako danas pogledamo, kako nam izgleda država, nema mnogo razloga za optimizam. Bar ne u narednih desetak godina. Protraćeno je silno vreme i novac, protutnjale su kraj nas silne i skupe zablude i pred nastupajuće izbore, verujući u racio, mislim da je došlo vreme za istinski preokret u našoj politici. Znajući da ima ljudi koji nikako ne vole "preokret", evo, da kažem, da je došlo vreme za dozivanje pameti.

Pokojni Zoran Đinđić je negde 2002. godine u čuvenoj rečenici, "ako Srbija stane", kazao da će nas to stajanje koštati dvadeset godina lutanja. I taman će biti tako. Devet godina već naše društvo i država ne zna gde je, a desetak će trebati dok se konsolidujemo i to uz uslov da konsolidacija počne odmah.

Bez nekog ubedljivog znakovlja, čini mi se da će ta konsolidacija morati početi ove godine. Evo zašto to mislim.

Poslednje četiri godine današnja vlada u kojoj participira ogroman broj stranaka, zadužila nam je zemlju za više od 8 milijardi evra.Skupštinska većina je čak 81 put odlučivala i davala zeleno svetlo novom zaduživanju. Novac od tih kredita je potrošen u velikom delu za redovno servisiranja plata i penzija u javnom sektoru, a stranke iz ogromne koalicije su u svojim zabranima tražile da troše koliko misle da im treba i tako kupuju buduće birače. Korupcija, javne nabavke, neracionalnosti svake vrste, posebno su poglavlje. Dakle, rekordno zaduživanje nije donelo rezultate u izgradnji infrastrukture (osim Đilasova mosta gotovo da ništa nije urađeno), nije doprinelo otvaranju novih radnih mesta nego je nezaposlenost porasla za još 300.000 ljudi. Po najblažim kriterijima, više od 700.000 ljudi je ispod donje granice siromaštva. Vlada Srbije je pred izbore oterala MMF, jedini preostali mehanizam kontrole trošenja javnih prihoda u Srbiji. Srbija je u velikoj opasnosti da počne sa kašnjenjem isplata penzija jer po informacijama koje objavljuju mediji, i za poslednju isplatu su sredstva jedva prikupljena.  Javni dug je prešao "crvenu liniju" i stigao na 55 posto,a uz ovakav tepmo, već do kraja ove godine dogodiće nam se ono što se dogodilo Grcim. Bankrot.

Da bi se bankrot izbegao, biće neophodno kresanje troškova. Čak da BDP raste i 4 posto godišnje, što je veoma teško verovati, ne bi bilo dovoljno U javnom sektoru je više nemoguće dizati zarade, a o penzijama i da ne govorimo. Setimo se kako je Krkobabićev PUPS, 2008. protraćio silne pare, dajući svoje mandate DS-u, za vlastite privilegije i za ničim pokriveno povećanje penzija od 10 posto. Družina bivšeg Miloševićevog člana IO SPS, Jovana Krkobabića, koja je potrošila ogromne resurse, napravila je političku partiju kako bi na siromaštvu penzionera, stvorila uslove da  troši ono što će pasti na teret onih koji se još nisu ni rodili. Ništa različito od Krkobabića nisu se ponašali ni drugi partneri, a DS-ovi "genijalci" su objašnjavalii još objašnjavaju da je i to bolje nego da je na "vlast došao Vučić". Ne mislim da bi bilo bolje "da je na vlast došao Vučić", tim više što ne podnosim tu političku "sortu", ali takva vlast nas ne bi mogla "zezati" četiri godine i naneti ovoliku štetu.

Da se vratimo onome što sledi. Nema mnogo izbora. Za aktuelno vlast "ladno" možemo kazati da je bila ne samo loša, nego i katastrofalna. Po svim parametrima. Na žalost, nije se u međuvremenu formirala adekvatna alternativa, zrela da dobije većinu. Raznim sredstvima, političkim i medijskim manipulisanjem, mi danas imamo dve stranke koje vode kolo. Pored njih, još, tri - četiri mogu preko cenzusa.Od tih što mogu preko cenzusa, samo je LDP sa demokratskom i istorijskom legitimacijom. SRS, DSS, a i pored "istorijskog" umivanja koje im je Tadić priredio i SPS sa satelitima, nemaju istorijski legitimitet. To su stranke, zapele negde u prošlosti i neće proći mnogo vremena, završiće u prošlosti.

Izbori će pokazati da će SNS, kojeg se grozim, imati najviše mandata. Potom će, ali značajno iza ići DS. Pošto DS i LDP, sa manjinama, neće imati dovoljno mandata da naprave vladu, a to neće biti moguće ni u kombinaciji između DS-a i njima sestrinskog SPS-a, nema mnogo kombinacija.  Verujem da LDP neće sa u "trojku" sa DS-om i Daćić - Krki - Palma družinom, jer znam da tamo ima dovoljno pameti da se zaključi kako bi to bilo jako loše za Srbiju. Ostaje jedina logično moguća kombinacija za najteže vreme. SNS i DS. Imaće dovoljno mandata. Tu kombinatoriku bi dodatno ojačao vjerovatni dogovor da T. Nikolić bude premijer, jer Tadić se nameračio na treći mandat, koji jeste po ustavu legalan ali je mimo dostignutih dekokratskih i političkih standarda, ako se Putin ne računa baš nekim velikim uzorom. Ali kome je u nuždi do standarda.,

Dodatni argumenat je da su bar u DS-u svesni težine trenutka i da to mogu nekako izneti samo u koaliciji sa glavnim i najbrojnijim konkurentom. A trebaće im otpuštanje u javnom sektoru, kresanje svih vrsta troškova i period od bar tri godine ozbiljne konsolidacije. To nije moguće bez stabilne većine. Sa Dačićem, Krkijem i Palmom, to sigurno nije moguće, mada su i SNS i DS "vrbov klin, ali daju neke razloge da bi nešto uradili.

Verujem također da će zapadni partneri insistirati na takvoj kombinaciji. Bez pomoći zapadnih partnera, Srbija nema velikih izgleda da izađe iz močvare.

To bi moglo doneti i neke koleteralne koristi, poput nestajanja štetočinskih stranaka poput PUPS-a, URS-a, SPO-a, Palme. Neće biti ni nekog osobitog razloga za opstanak LSV, ali njima je opasnije ako ih DS bude šlepao, nego da ostanu u opoziciji. Na žalost, SPS i DSS će preživeti ovoga puta.SRS neće, jer vovoda će odsustovati dovoljno dugo da izgube i onaj najekstremniji smisao.  No, 2015., kad će se dogoditi novi izbori, na dnevnom redu će biti nešto veselije i konstruktivnije teme, a i fusnota će se jako retko pominjati. Ni SNS ni DS neće biti ono što su na današnjim izborima. Ako dođe do ozbiljnih pregovora sa EU, neki će biti i u velikim problemima. Prosto, moraće se dokazivati kako je borba protiv korupcije i lopovluka bitna.  Raspored snaga i podela karata će drugčije izgledati, a ono o čemu danas pričamo biće daleko i neaktuelno.

I ko kaže da nisam optimista.