Trt mrt život ili smrt?

Tako je Laza Kostić svojevremeno preveo čuvenu izreku  Šekspirovog Hamleta, koja je postala jedno od najčuvenijih pitanja u kulturi modernog čoveka.

Slično se pitanje nameće i danas u jednom poprilično nezrelom društvu kada je zaštita životne sredine u pitanju.

Kada su u pitanju naše prirodne vrednosti, to je možda jedino državno, a i naše, čime se možemo pohvaliti u svetu. U našoj prirodnoj baštini ponosno stoje Kopaonik, Golija, Zlatibor, Suva planina, Šara, Tara, kao i mnoge druge planine. Kada gledamo biogeodiverzitetski značaj, među njima možda najponosnije stoji Stara planina.

Pored toga Stara planina predstavlja jedno od najvažnijih područja za biljke u Evropi, a poseduje i preko petnaest međunarodnih statusa kategorizacije i zaštite. Svi ti statusi i nominacije koje park ima upravo potiču od očuvanosti prirode i ogromnog biološkog i pejzažnog diverzizteta.

Ono što se nameće u ovoj priči kao problem je razvoj ski-turizma koji je obrađen master planom, a kasnije implementiran u prostorni plan Stare planine, a za koji je javni uvid upravo završen.

Imao sam tu sreću/nesreću da pročitam pomenuti dokument pa bih ovde izneo svoje utiske povodom toga.

U tom planu se iskorišćavaju pojmovi održivi razvoj, zaštita prirode, unapređenje ekosistema i populacija ugroženih vrsta da bi se prikrila gradnja na centrima diverziteta endemskih vrsta i nepovratno uništenje kompletnih ekosistema, a sa druge strane se tvrdi da je po prirodu mnogo gore da se taj prostorni plan ne donese.

Bitno je pomenuti da su na Babinom zubu već izgrađene dve staze i jedan četvorosed, što je ilegalno jer prostorni plan još uvek nije usvojen, a i građeno je u zaštićenom prirodnom dobru, na staništu prirodnih retkosti. Pored toga, nemoguće je uskladiti razvoj agresivnog ski-turizma u Parku prirode sa zakonima i potpisanim konvencijama jer po njima zaštita prirode ograničava razvoj turizma, a na prvom mestu je očuvanje biodiverziteta. Takođe, u pripremnoj fazi urbanizacije Babinog zuba je zauvek izumrla vrsta krilasti zvončić (Campanula calycialata), koja je rasla samo na Babinom zubu i nigde više na svetu.

Najveća nelogičnost u studiji je izgradnja mega ski-rezorta na tresavi Jabučko ravnište. Jabučko ravnište se nalazi na 1550 mnv, a kapacitet rezorta bi bio oko 20.000 ljudi.

Sve u svemu, ako ne posmatramo kršenje zakona i neusklađenost sa potpisanim deklaracijama, taj plan ima dobre i loše strane:

Dobre:- najveći ski centar u SE evropi, nova radna mesta, bolja infrastrukturna razvijenost i priliv novca od turizma.

Loše:- potpuna degradacija Parka prirode, seča šuma, uništenje osetljivih ekosistema, kaptiranje planinskih izvora, isušivanje tresava, zagađenje vode, vazduha i zemljišta, uništavanje staništa retkih i ugroženih vrsta, poplave, pojačana erozija, presušivanje izvora, neregulisana kanalizacija i vodosnabdevanje, divlja gradnja, zauvek uništene stoletne šume i narušen bigeodiverzitet.

Kada je u pitanju Strateška procena uticaja na životnu sredinu ovog plana, dovoljno je reći da je prirodnim vrednostima Stare planine od ukupno 120 strana, posvećeno svega pola stranice, a one su predmet izrade ove studije. Takođe, SPU nema ni spisak literature, kao ni imena autora studije.

Utisak koji ostaje je da je ceo plan podređen razvoju predimenzioniranog ski-turizma, a da uopšte nisu uzete u obzir prirodne vrednosti Parka prirode Stara planina, kao ni klimatske promene.

Iz svega toga nameću se i neke konstatacije:

Kada treba da povećavamo površine pod zaštitom, oni ih smanjuju da bi mogli da razvijaju ski turizam.

Kada treba da povećavamo površinu pod šumom, oni bi da seku nekoliko hiljada hektara šume da bi mogli da grade ski staze, žičare i ski centre.

Kada globalno otopljenje uzima maha i severniji ski centri na većim visinama se zatvaraju, oni bi da razvijaju ski turizam.

Opet, kada se stotine miliona eura našeg novca troši na neodržive projekte, mi ćutimo.

Vekovima je čovek bio deo prirode na Staroj planini. Održivo pašarenje i korišćenje resursa su je do sada čuvali. Danas su neki glavatiji odlučili da Staru planinu zauvek otrgnu iz ruku prirode i stave pod službu čoveka. Sada, na nama je da odlučimo da li ćemo im to dopustiti, a ulog je zaista veliki.