JE'N... DVA... TRI...

zilikaka

:thumbsRVAAAAAAAAA

Ала си ти журила да се прва запљунеш, сестро слатка.
Па, за труд ти следује:



Него, нешто на задату тему? Овог пута не мо'ш се вадиш на лептириће и цветиће и неразумевање истих. Прича к'о по мери за да се отвориш са коментарима.

zilikaka

Jesam žurila al sam se posle pridodala

Видела сам придодато. Али нисам имала ништа да придодам истом.

Stvarno mislim da si napisala sve što treba.

Ovo bih posebno podvukla

Sebično sam imala u vidu samo svoju ispunjenost, potrebu da podarim život, da ga negujem, da ga čuvam i pazim i mazim dok ne ojača dovoljno da izleti iz gnezda. Uz sve to da dodam da duboko verujem da mi deca ne duguju bog zna šta. Pre bih rekla da ja dugujem njima. Zato što nisu ona želela da se rode, nego su došla kao ispunjenje mojih nekih unutrašnjih potreba ili instinkta ili kako god da se to nešto nazove. Stoga mislim da sam ja ta koja treba da bude zahvalna za sve ono što sam dobila zato što sam majka.

Sad, od istih želja i motiva, život ume neverovatno mnogo verzija da izvede.
Zato se moja podosta razlikuje od tvoje.

Ово што си ,,подвукла'' је збиља некакво моје Вјерују што се материнства тиче и сама суштина онога што осећам кад је та тема у питању.
А за живот си у праву. Уме он да се поигра на много начина и да нам удели и жељено и нежељено, и маштано и немаштано, онако, како му дође, а да нас баш и не пита за мишљење.
Но, срећа па и ми знамо неко знање, те се углавном дочекамо на ноге и прилагодимо. ( Што би бабе рекле: ,,Није коме/како је речено, него коме/како је суђено.'' )

Nego, ako ti ikad bude trebao neko, da brani ono goreizrečeno, računaj na mene

Хвала, али, мислим да неће бити потребе. Требала бих да умем да се снађем и сама. Ваљда сам већ довољно велика девојка.
Мада, није лоше знати да постоји неко ко ће да прискочи у невољи.
Стога, утефтерила сам твоју понуду са нагласком на цењењу дотичне, за сваку евентуалност.
А ако до исте дође ( потребе, мислим ), да ли да викам, или ћеш сама дотрчати?

loader

2-1, 1-2, 1-1 ...

Са' ћу ја то, mr loader...
Ево, само што нисам...
1-1...
1-2...
2-1...
Само још мало...
Ааааа...!!!
Ништа.
Побркале ми се куглице...

loader

Jooo... što dobra računaljkaaa ..

Pa, zaboravio sam na tu spravicu skoro. Moram da nađem negde jednu

Mr loader, слободно задржите ову моју. И тако је сувише компликована за употребу, што се мене тиче. Ја сам себи нашла једну примеренију мом математичком умећу.

blogovatelj

Blog ti je tako osvežavajuće normalan

Bas to... Vidi se da si blogoime izabrala s pravom.
Jedino mogu da se poklonim normalnosti koja isijava iz napisanog. Nista o porezima na bebe, planiranju porodice, nista o sigurnom seksu i ostale mentalne akrobacije...

Хе, хе... Блогоиме сам изабрала у тренутку када сам заборавила да размишљам, иначе би гласило сасвим другачије. Мада, трудим се да гимнастицирам мале сиве ћелије, није да није.

И сад, шта да ти кажем?
Захваљујем на наклону. И узвраћам .

loader

Prihvata se. Hvalaaa.. . .

Ама баш нема на чему.

reanimator

Захваљујем на наклону. И узвраћам

Oooo..ooo..

А ја се понадала... ( најнаивнији смајли на свету )

reanimator

Eto, vidiš da kada čovek nešto jako poželi, ceo svemir se uroti da se desi

Свемир је крајње погрешно ( и због нечег слутим чак злонамерно ) протумачио моје жеље и надања.
Ех, ни ти свемири нису поуздани к'о некад. Не може се човек више ослонити ни на њих.

sesili

...zbog kojih si odlučila da imaš decu i MOJI su! Razlika je što sam ja "krenula" kasno, pa sam drugog sina rodila u 34. godini, pa sam u to vreme bila stara za dalje radjanje. A mislila sam da ih imam troje! Kako bi jedna sestrica dobro došla uz braću!

Где касно, Сесили? Ја сам Мало Дете родила у 39. Оно, јесте да на родитељским састанцима мало штрчим, али, ко мари.
И како стара са 34? Мада, ако ћу да будем поштена, када је моја мама имала толико, јесте ми деловала старо из моје дечје перспективе. А сада себи нисам стара ни са још 20+. Што ти је све то релативно.

Retko se desi da blog ne pročitam do kraja, mada mnige (stručne) ne razumem. A ovaj - ne znam, nešto mi od početka nije bio zanimljiv, a sada vidim trista i oho-ho komentara. Opet mi je teško da sve to ispratim. Opterećujuće, za nešto što bi trebalo da bude veselo, prijatno, slatko...

Није ми била намера да пишем неки контра блог у односу на тај који помињеш. У принципу, не волим да се завлачим у блогопрепуцавања и да коментаришем шкакљиве теме. Просто, тако сам некако решила још од првих корака по овом месту.
Само ме је зауставио тај један одређен коментар на који сам дала линк. И онда сам три дана тумбала по глави и на крају решила да ипак кажем коју. Ето, тек да покажем на који начин ја гледам на неке ствари.

Neko mi je danas već napisao da često pominjem moju decu, ali šta ću... VOLIM ih, uživam sa njima, nisu kraj mene već sa svojom (već) decom. A tako nam je lepo. Možda ovo tema prethodnog bloga, ali sam se ja složila sa tobom.

Написала ти МРНС Видела сам.
Осети се та твоја приврженост подмлатку у свакој реченици у којој их поменеш и то је баш лепо.

Pozdrav za tvoja

Хвала. Прегршт за све твоје Велике и Мале.

sesili

A najlepše mi je bilo kada sam slavila 40. rodjendan! Tada mi je to bilo mnooogo godina, pa sam na torti "napisala" 2O+20! Ih, što sada nemam četrdeset...

Пошто време лети и са сваком годином све више убрзава, брзо ћеш имати прилику да поново славишимаш 40. ( ,,напишеш'' лепо на торти 40+40 ).
А ти к'о Милорад са својом унучицом.
Ако, тако и треба.

Jukie

Hehe, bili mi đaci i imali zadatak iz engleskog gde je trebalo da napišemo koliko su godina naši roditelji imali kada smo se rodili? ili pošli u školu? (Ili neki potpuno deseti događaj). U svakom slučaju čitamo naše odgovore i svi nešto govore thrti-nešto a moj odgovor je forti-nešto, tako da sam se načisto zbunio da li sam pogrešno razumeo kako se to izgovara, jer svi ostali imaju thrti a jedino je meni bio odgovor forti. Doduše niko nije reagovao (već smo na likovnom imali runde tipa "šta je mogao drugačije da nacrta" "mogao je mami da nacrta dužu kosu" "pa moja mama NEMA dužu kosu, svi ste je videli kad dolazi po mene" "pa da, ali mamama se obično crta duža kosa" ) a i jedan je imao odgovor tventi-nešto (on je živeo sa tetkom).

Да, може та разлика у годинама родитеља да створи разне необичне ситуације.

Ја сам у првој тури мајчинства била од млађих на родитељским, у другој таман, а у трећој од о-хо-хо старијих. ( И за сада сам све родитељске успела да преживим, што никако није занемарљиво. )

tigrette

razmisljam

...Ја сам Мало Дете родила у 39. ...

A ja sam 'Malo Dete', koje je mama rodila dvije sedmice poslije svog 39. rođendana. I koje je zamalo izgubilo mamu odmah poslije porođaja. Njenim bubrezima nije godilo moje zločanstvo, pa su odlučili da vise o končiću, ali ljekari su učinili sve što je bilo u njihovoj moći i - nas dvije još uvijek uspješno živciramo jedna drugu u najvećoj ljubavi.

Мислим да је сасвим довољно да кажем како од свег срца желим да се вас две живцирате међусобно још дуго у највећој љубави.

Inače, zbog njenog zdravlja, morale smo ostati dugo u bolnici. Kako sam bila vrlo glasna i gladna (mlijeko je nestalo zbog intervencije), druge mame su me hranile...

Imam tako buket mama, kao i braće i sestara, 'po mlijeku'.

На ово, само осмех. Све остало је сувишно.

И, да. Моје Велико Дете има сестру од тетке која му је и сестра по млеку, јер сам ускочила док је њена мама била под температуром.

Zar život nije lijep?!

Јашта је.
И зато ћу само додати мало стидљиве нежности.

angie01

..da odrzis ti predavanje na onom skupu!:)

Нека, 'фала. Тамо постоје очигледни проблеми у комуникацији а никад нисам волела да распетљавам запетљану клупчад.
Осим тога, ти си далеко верзиранија за учествовање у таквим подухватима.

angie01

zasto imam osecaj, da si ovde nesto upakovalajavascript:; u sareni celofan!?

НараФски. У ствари сам хтела да кажем да се ти, за разлику од мене, не клониш учествовања у дискусијама на теме које су лако запаљиве, већ храбро и постојано учествујеш у њима. Што се мени веома допада и волела бих да и ја могу, али, не могу. Немам ни воље, ни снаге, ни жеље.
Је л' видиш да у целофану није било ништа страшно?

jacHa.

nesto

Нешто је баш НЕШТО.

anđo, ja te

Ниси једина.

sjajno razmišljaš, razmišljam!

Хвала ти, Јасна.
И добродошла у моје блогодвориште.

dr.wagner

... večer

-Imam dvoje (od dvije mame) ... i meni je sada isto žao što nisam imao više
... i djece i mama od djece

Шалин сте Ви велики, dr.Wagner,али, ко зна зашто, верујем Вам. Нарочито гледе већег броја дечијих мама.
А видите, код мене оста жал за барем још једним младунчетом ( Да ли смем овако да се изразим? Коју ли ћу коректност да повредим? Опет, мој подмладак, мој избор имена за исти. ). А што се тише више очева, ту Вам стојим добра да ми је по некад и овај мој један једини примерак превише.

-Iako će na prvi pogled izgledati čudno , ja podržavam stav da djecu treba imati
u skladu sa mogućnostima , ne samo materijalnim ...
... ali nekako što vrijeme više prolazi , mislim kako sam zapravo bio (a i
još sam uvijek) loš roditelj ... odnosno , da sam svemu tome posvetio premalo pažnje

-Jasno , imam ja opravdanja , ali ....

Мислим да сви ми по мало рзмишљамо на тај начин кад деца поодрасту. Ма колико им давали и пружали ( а ту пре свега мислим на све оно нематеријално од чега се родитељство састоји ), остаје сумња да смо могли и више и боље и другачије... Морам Вам признати да се тиме превише не оптерећујем. Некако сам од самог почетка решила да ћу сигурно грешити васпитавајући их ( и успут исправљајући грешке својих родитеља у мом сопственом васпитању ), да ћу многе ствари урадити погрешно или недовољно или површно... Опет, све време ме је држала нада да ипак већину тога радим и осећам онако како треба.
И то је то.
А оправдања ваља имати, за сваки случај, ма колико била климава и недовољна. Тако је ваљда лакше.

-Uvijek će postojati i "tradicionalni" stavovi (na takav komentar se i osvrćete) ,

Немам ја ништа посебно против традиционалних ставова, само ако су добро подупрти и материјално и нематеријално. У супротном имам против све, и то сам и рекла.

no , to su ti "dometi" i oni će uvijek biti prisutni jer djecu može
"napraviti" baš svatko ... i to vrlo jednostavno
... ja sam , istina već zaboravio kako , ali sjećam se nešto u magli
Wagner

Добро је док се сећате.
Мада, код толико литературе на Блогу, на Нету, а и шире, чуди ме да не посегнете за обнављањем градива када је већ све на дохват.

P.S.
-Subota navečer 10 sati , a ja tu o dječijem doplatku ... sa majkama i
ponekom babom ... gotov sam

Бооогами, не знам шта бих Вам рекла, када сте већ сами поставили дијагнозу.


Него, немојте да ме збуњујете. ,,Сваки петак изузетак. За све од 7 до 107.'' Дакле, ако је у ову моју кућу данас стигао нови број Забавника, НИЈЕ субота. Та грешка у сналажењу у времену би можда требала више да Вас забрине.
( Или се бавите пребирањем по магличастим сећањима, па сте залутали? )

dr.wagner

... jutro R

-Ma nisam ja zaboravio kako TO izgleda ...

... ali mi je "izblijedio" onaj osjećaj

Аааа...
Онда добро.
Мада, кад боље размислим, могли бисте да примените ово:



Тврди се да ова твар не да стварима да избледе. Да покушате?

-U pravu ste , pa vidite do kud je došlo ... što je bilo , bilo je ...
... GOTOV sam

W

Не предајте се тако лако дефетизму. Има још наде за Вас. Па, промашили сте само за један дан, а и били сте сасвим близу суботи ( dr.wagner 22:49 02.03.2012 ), такорећи на дохват.

P.S.
-Navodno u Nizozemskoj postoje neki timovi za eutanaziju ...
... samo da nađem broj , zvati ću ih ... da mi olakšaju muke

Дакле, сад бих још требала и коју о еутаназији?
Не, не...
Танак је то лед за мене, па ћу Вам само рећи да баталите тражење броја. Недостајали бисте на овом месту.

st.jepan

budući da se nisam dovoljno jako ugrizla za jezik

ali si ugrizla taman gde treba.
Nežno, ipak dovoljno jako.

Све си разумео јер, све сам објаснила. Бар мислим.
У сваком случају, има нешто у ваздуху ових дана што ми не да да се одупрем потреби да нежно ланем о оном што ме жуља.
И нисам једина. Јеси ли приметио да је читав свет нешто поманит'о? Стиже пролеће, канда...

st.jepan

Стиже пролеће, канда...

To sam i predvideo.
Evo baš juće, kažem ja jednoj svojoj prijateljici..., ne'š vjerovat', ovako ja njoj kažem: videćeš, biće opet proleće.

Пази, кад не верујем. ( Што си такође ЗНАО и пре него што сам рекла!? ) Па ти... Немој ми рећи... Имаш ТУ моћ...? Уау!
А ел гледаш у шољицу? Имам неких дилема за решавање, па ако може помоћ пријатељски настројеног човека који уме да предвиђа...

st.jepan

А ел гледаш у шољицу?

Taman posla, nije to moj niveau, samo u dno šerpe (pošto povadim sarme).

А што гледаш у дно шерпе, а не у сарме?

st.jepan

razmisljam

А што гледаш у дно шерпе, а не у сарме?

Glupa šala. zanemari

Што избриса првобитну верзију? Таман сам је прочитала, кад оно... пуф! - и нестаде је.

И како да занемарим? Требала сам одмах да схватим да треба да те лепо позовем на сарму, па да онда, након успешног конзумирања исте, на тенане разговарамо о видовњачким услугама.

dusanovaiivanovamama

Meni odmogli oca im blesavog, mislim na drzavu, svet, NATO, stala sam kod dvoje, a htela sam jos dece. Sad mi je jako zao, makar i da je bila ta veca razlika o kojoj ti pricas. Te 2000 godine, valjda zbog tih postbombardovanja i trauma imala sam zdravstvenih problema i ostaje veliki zal...

Слушај, мама си. То је битно. Колико је само жена које желе то да буду, а не могу? Зато и кажем, кад ти је већ дато да можеш да се оствариш и у мајчинству, зашто то не радити одговорно? ( Наравно, знам да знаш да знам. Хтедох рећи да неки жал увек остане. И глоцка. Опет, имаш две момчине. Мало ли је? )

Moze lale?

Увк.
Може са(о)се?

maslacak.d

Без обзира на све моје жеље, имам само Медену! И теши ме упрво то – мама сам! Али, зато је моје дете у озбиљној опасности да буде угушено огромном количином љубави. Признајем, претерујем и грешим. Али, другачије не могу.

Ваљда сва жељена деца живе у тој озбиљној опасности о којој говориш. Некако и не може другачије. ( Ваљало би да јој буду изложена сва деца под капом небеском. )
А онда на нама родитељима остаје да се не препустимо баш сасвим том пориву да их угушимо љубављу, већ да их мало и васпитавамо.
Наравно, у том процесу сви и претерујемо и грешимо. Што се тога тиче, ја сам давно разрешила дилеме: свесна сам да ћу ту и тамо погрешити, али се не једим превише. Грешили су и наши родитељи васпитавајући нас, грешиће и наша деца васпитавајући своју. Важно је да грешке не буду од оне врсте која би могла битно да им утиче на њихове животе.
А деца осећају и знају...

kaolavanda

Deder, Thinkilice, ne dozvoli mi da se ponavljam...

...ako sam ti već rekla da te ono... baš, baš... milim, znaš već... hoću reći.. khm... ovaaaaj... i to, e, onda ništa :)

Mislim, moram da vodim računa o svojoj reputaciji, iako te baš mnogo volim :)

Слушај, Лавандо једна, не дозвољавам ти да се понављаш ( написано строгим словима намрштеним, оштрим потезима строгих прстију који строго и намрштено куцкају текст ).
Је л' ти сад лакше?

И не, ниси ми рекла никад, никад, али није згорег да поновиш и седамстоседамдесетседми пут.

omega68

Pa što baš mene od onolikih komentatora?

Е, немој одмах да кукаш, није лепо. Ти му дођеш к'о колатерална штета, или кец на десетку, или већ нешто томе слично ( али ништа лично - да се мало бацим и на поетски импулс ).
Читава дискусија тамо ме се није превише дојмила из разноразних разлога. Али, ти си ми потрефио живац на више начина.
Сад ћу лепо да те рашчланим на саставне делове, па да кренем редом.
Дакле...

Ja sam rekao da imam SAMO dvoje ( priznatih ), ali stvarno nemam ništa protiv kad neko ima i deset.

Немам ни ја ништа против ако неко има и шездесеторо, као што се с времена на време да видети у неким новинским извештајима. Али... Ту долазимо до зврчке.
У праву си када си тамо рекао да вероватно готово свако може да одгаји једно или двоје деце. Мада, бивало је у школама моје деце случајева где је и то било тешко. Долазила деца и гладна и необучена, па се помагало колико је ко могао, јер, судбине су разне и севап је. А и нису деца крива.
Међутим, ако неко ко нема услова ипак реши да их има десеторо, то не могу и нећу да подржим. Наравно, жао ми клинаца. Кад се већ родило, ваља га љуљати. Али, није то решење. За мене је неодговорно да свесно родиш десеторо ( или петоро, коликогод ), а да после пред камерама пушташ сузу како иду гладна у школу. И да очекујеш да ти неко ( држава, друштво ) помогне. Ово што ћу рећи је можда сурово, али паре за њених десеторо иду директно на уштрб твоје и моје деце. А ми смо се зауставили тамо где су нам могућности допуштале, ма које жеље да смо имали. Није фер, није у реду, није поштено.
Не браним ја никоме да има деце колико му срце иште, али, нека прво обезбеди услове за њихов живот - као што горе рекох: да не буду ни гладна ни боса ни без каквог-таквог крова над главом.

Koliko znaš majki koje su imale troje, četvoro, petoro, uglavnom posle onog rata, koje su ostale same, bez muževa, pomoći, krova nad glavom...?
Da li znaš da je neko umrlo od gladi?
Ko je od te dece postao lopov, kriminalac...?
Ja znam nekoliko slučajeva.Svi su ispali dobri ljudi i roditelji.Znam i jedinčiće.
Svi( ili skoro svi ) su postali nekako lošiji od ovih što su rasli u ''siromaštvu''.

Што би рекли, донт микс фрогз енд грендмаз. Ово је већ сасвим друга тема. Да су те породице остале целовите, вероватно би ствари изгледале другачије. Осим тога, такви, екстремни случајеви, заслужују помоћ друштва, ту немам дилеме. Јер, те мајке нису планирале да остану удовице и да прођу кроз рат и да остану без игде ичега. Дакле, овде није реч о женама које рађају и рађају и рађају у својој кући, у својој држави, са својим мужем, и чекају да им помоћ падне с неба. Ту морам да направим огромну, пресудну разлику, ако разумеш о чему говорим. Не каже се џаба да се не треба ширити преко губера. У томе је квака.

А ово око јединчади и многинчади ( )...
Има их разних, и оваквих и онаквих, и тамо и овамо.

Moja gospođa isto neće više dece.Nekako mi žao jer su ova , da čuknem u drvo, lepa i pametna.
Ima parova kojima bih dao penziju samo da prave decu.
Konzervativac.

Ето видиш. Твоја госпођа неће и стављена је тачка. И то је у реду. О томе и говорим. Треба бити разуман и уважити разлоге, ма који да су. А нема разлога да неко има петнаесторо ако је у стању да прехрани, рецимо, петоро. Једноставно, не видим логику.

Заборавио си - лако је правити децу, али их је јако, јако тешко подићи и осовити на сопствене ноге.

Да чукнем у дрво и ја: нека су ти деца лепа и паметна, жива и здрава ти била.

И хајде да поновим још једном - нисам ја а приори против твог конзервативног става. Само ми се учинило да мало бркаш лончиће.
Ко мисли да треба да рађа да би било више Срба под капом небеском, алал му. Сасвим легитиман став. Али нек не рађа социјалне случајеве, нека тој деци прво обезбеди прстојан живот. Не видим поенту у томе да неко расте у беди и сиромаштву, жељан свега, чешће гладан него сит само зарад неке поетске тлапње.

(Sedma preporuka je moja)

Хвала, није требало.

И надам се да ти је сад мало јасније зашто баш ти од свих силних коментатора.
Наравно, јасно ти је да је овај мој монолог само неслагање са твојим ставом, а никако препирка са тобом.
Је ли ти јасно?

kaolavanda

Jadan ja
Pa što baš mene od onolikih komentatora?

...uz najdublje poštovanje ozbiljnosti mesta, povoda, situacije, teme... ja moram... ali, stvarno moram...:
... (pa kad je smešno... možda da nije ovog smajlija na kraju... ali neee, i bez njega mi smešno)


P.S. Omega, ako stradam zbog ovog smeha, napiši neku lepu reč o meni, pa se staraj da dolazeći naraštaji to čuju

Дакле, збиља си по некад сасвим неозбиљна.
Али, смех је добра терапија за све, тако да ти је опроштено, јер радиш на самоизлечењу сопствене неозбиљности, што ти даје једно позитивно даштање.

jesen92

Znam i jedinčiće.
Svi( ili skoro svi ) su postali nekako lošiji

..a ja ne znam ni jedno lose jedince a starija sam od tebe...sve koje poznajem ili sam poznavala su dobri i velikodusni..cak i vise nego sto treba, verovatno zbog zelje za drustvom...kakav je ko covek zavisi od mnogo cega a najvise od kombinacije gena i sredine u kojoj odraste tj od ljubavi koju primi u detinjstvu...sve ostalo su stereotipi..

Управо то је поента. Комбинаторика гена и средине и свих разних фактора који се укрштају између та два пола је невероватно разноврсна и карте се сваком могу поделити на безброј различитих начина. Зато се треба колнити свих генерализација што је више могуће.
Јер, као што сам рекла у одговору Омеги, и јединчади и многинчади има разних. Наравно, говорим о онима које сам имала прилике да сретнем луњајући кроз живот.

jesen92

А нема разлога да неко има петнаесторо ако је у стању да прехрани, рецимо, петоро.

..nije stvar samo u prehranjivanju nego u ljubavi...verujem da oni koji imaju 15 nemaju pojma ni kako se ko zove ni u koji razred ide i mislim da samo neki supermeni mogu da se zaista posvete tolikom broju dece i da uzivaju u njima...

Ма наравно да није ствар само у прехрањивању. Уосталом, то сам и рекла у основном посту. Овде сам намерно мало скратила причу, јер сам и тако прилично одужила читав одговор. Али, сложићеш се, прво мораш имати материјалну базу, па тек онда кренути у нематеријалну надградњу. С тим што једно без другог не иде.
И да, хтела сам тамо горе у свом почетном монологу коју и о томе о чему ти говориш, па сам ( по свој прилици паметно ) одустала, са надом да ће неко да се дотакне и тог дела теме.
Можда си престрога када кажеш да они са петнаесторо не знају како им се које дете зове, али, објективно, тешко ( читај: никако не ) могу да им се квалитетно посвете, јер, једноставно, неће постићи, поред свих основних обавеза које толика породица намеће, а које се свакодневно морају открекетати ( кување, све врсте прања, пеглање, чишћење, зарађивање за лебац насушни... ), све и да су, како ти кажеш, супермени, да откину квалитетан комад времена за СТВАРНО посвећивање сваком детету понаособ. А сложићемо се да деци треба та пажња усмерена само и једино на њих, неки део дана у коме неће морати да деле родитеље са осталом децом, у коме ће да буду јединке и личности, а не део групе.

btw..postoje ljudi koji imaju decu a ne bi trebalo s obzirom da ih deca uopste ne zanimaju...ne govorim o siromasnima ispod praga siromasta, kako se to obicno kaze, vec o ljudima sa prosecnim primanjima...najbanalniji primer gledam svakodnevno ispred jedne skole gde osnovci u 9 ujutru jedu pljeskavice..znaci, majku je mrzelo da ujutru detetu namaze pekmez na hleb i ugreje solju mleka, moze i caj ako nema za mleko(za pljeskavice ocigledno ima) ..dete koje je ujutru pojelo bilo sta pre nego sto je poslo u skolu ne jurisa u 9 ujutru na kiosk..jedna nastavnica iz te skole mi je ispricala da deca ne mogu da izdrze da se zavrsi drugi cas posto su gladna..koncentracija im je nula...i onda masovni juris na kiosk sa pleskavicama..
...takodje sam gledala majku koja detetu u kolicima, od jedno godinu dana, daje da glodje picu na parce, takozvani fastfud....

Овде си отворила још једну тему, али, некако, о њој не бих. Просто, дајем сваком право да има децу ако је у стању да их издржава и воли. Разни људи, различита испољавања бриге и пажње и љубави. Нико није претплаћен на најбољи могући начин васпитавања и гајења деце. То се учи. И као у свакој школи, имаш и добре и лоше ученике, и понављаче и одликаше. Живот је просто такав да не можеш елиминисати понашања која нису у складу са уџбеницима.
Фаст фуд свакако не спада у нешто што бих оберучке подржала, али, опростићеш ми, некако и није толико страшан грех. Наравно у поређењу са... ...па дај машти на вољу и сети се новинских наслова и свих разних прича које си чула.

Ovo moje btw se oduzilo...

Ово твоје BTW је само проширило тему на неке ствари које сам намерно или случајно прескочила. И на томе ти хвала. Волим када се има о чему разговарати.

Svaka cast Razmisljam za "tvoju pricu", takvi kao ti mogu da imaju i petoro...

Хвала ти.
А ово за децу... Где си била пре двадесет година да ми то кажеш?

zilikaka

Znaš šta:
još jednom pokušaš da nekog lečiš od neozbiljnosti, zaboravi sve podrške izrečene s moje strane

Је л' баш треба да ти цртам?
Ако је лечење од неозбиљности смехом довољан разлог да ми банујеш своју подршку, онда ништа.
А ниси ни приметила да је смех оно што безрезервно подржавам, све решена да тренираш строгоћу.
Ееее...

omega68

E pa vidiš ja sam protiv takve poente.
Razlika između naših dvoje je 6 godina i nije trebala da bude tolika.Nikakvih problema nije bilo osim čekanja da ona dobije posao i da se poboljša ''materijalna baza''.Čekaj jednu godinu, čekaj drugu, čekaj treću, čamesmo čekajući ... i ništa.Šta je trebalo, da kažemo: mi jednostavno nemamo uslova za drugo?
Imamo, imamo, smanjili smo prohteve, prebiramo 200 dinara i okrećemo ih po pet puta pre nego što nešto kupimo, nema mesa uvek kad nam se jede...
Ali radost njihova kada se ujutro zagrle u krevetu - nema cenu.
A mogli smo tom jednom mnogo lepše detinjstvo da priuštimo.

Ја већ рекох, да се моја мама питала, не бих имала ни једно, будући да немам још увек сопствени кров над главом. Тако да моја поента није била у томе да услови буду идеални, већ само задовољавајући. Јер, и ја сам окапала по Бироу и по огласима у потрази за послом, кога није било јер сам женско, јер ово-оно... Дуга је то и крајње бљутава прича...
И управо долазимо до заједничке поенте која је у ономе што си написао, а ја подвукла. Дакле, у реду је смањити прохтеве, али то смањивање мора да има разумну границу. Јер, кад ускраћености постану толике да почну да оптерећују, када осећај закинутости постане преовлађујући, тешко је очекивати позитивну породичну атмосферу, а онда много тога нематеријалног што породицу чини почне да се распада и осипа.
Наравно да сте том једном могли да пружите много лепше детињство. Али, само условно и само у материјалном погледу.
Јер, као што си рекао:

...radost njihova kada se ujutro zagrle u krevetu - nema cenu.

На једној страни сте се сви скупа по нечег одрекли, али сте зато на другој добили неупоредиво више. И то је неспорно и наравно да нема цену.
Али, хајде, буди поштен. Мислиш ли да би могао да имаш петоро деце у материјалној ситуацији у којој сте, а да при томе не трпите сви далеко више него што је то прихватљиво? Јер, ма колико тада превртао тих 200 динара о којима причаш, били бисте гладни, а то свакако није прави пут до срећне породице.
Наравно, може се човек одрећи и интернета и телефона и још којечега што се тренутно чини крајње неопходним, али, где је граница у одрицању, а да је збиља продуктивна и да има смисла?

A taj posao...još uvek ga nema

Прича толико честа на овим просторима. Жао ми је. И нека је са срећом у трагању за истим.

omega68

паре за њених десеторо иду директно на уштрб твоје и моје деце.

A naše će penzije da idu na uštrb njihovih plata

Да, једног лепог дана када ова држава успе да и њима и мојој и твојој деци обезбеди посао, као што је то великодушно учинила и у случају твоје жене и у случају оних људи из клипа који си окачио.

А ми смо се зауставили тамо где су нам могућности допуштале

Ne.Mi( moja žena i mnoge žene i muškarci ) smo se zaustavili na granici naše sebičnosti.

ОК. Зови то како хоћеш. Разлози су разни, свакако.

али, нека прво обезбеди услове за њихов живот

Ako ćemo da teramo mak na konac ( kao mikimedić ) - koji su to uslovi koji treba da se obezbede,ko je propisao te uslove?Je l ima neki link?
Koliko se razumem u razmišljanje ti uslovi su rastegljivi, relevantni i podložni manipulaciji.

Немам линк, мада бих волела да га имам, а све како бих модераторки 05 ( за њу ) показала како ми линковање ради беспрекорно у последње време.
Но, шалу на страну. Све је у реду, услови јесу растегљиви и релативни ( сигурна сам да си грешком написао релевантни ) и подложни манипулацији, али све то стоји само док, као што сам рекла већ неколико пута и већ ме по мало мрзи да се понављам, глад не закуца на врата. Подизати децу док им крче црева и док се пресамићују од неухрањености није и не може бити прихватљиво. Зато што директно утиче на њихово здравље, зато што спречава или успорава њихов физички и ментални развој, зато што их осакаћује на разне начине и зато што то онда није и не може бити одговорно.

Ja bih mojim matorima koji mi prigovaraju za broj dece zbog nemanja krova nad glavom rekao ''Što mi ga niste obezbedili''.Na sreću , meni jesu obezbedili pa imaju čak i neko pravo na zanovetanje.

Ја својим маторцима то никада не бих, нити сам рекла. Не сматрам да је њихова дужност била да ме обезбеде и у погледу крова над главом. У условима у којима су живели и живе, толико сам тога добила и добијам од њих на разне начине, да не осећам потребу да им спочитавам тако нешто. Све што су могли, пружили су ми. А љубави и разумевања и подршке за два живота.

И наравно, имају право да ми зановетају колико год то желе. Ево, баш ме је мама малочас звала и одржала ми вакелу што се нисам јављала неколико дана. Има право на то. И ја имам право да ми се то баш и не допада. Али, њено право не спорим. Саслушам, прећутим, окренем на шалу... и све у реду.

A da, ja nemam ništa protiv da neko kaže kako ja svoju decu podižem i zbog svog naroda i države.Dapače, što bi rekao krkar

Немам ни ја. Нити сам рекла да имам. Само, другачије гледамо на ствари. Могуће да ти умеш да сагледаш ширу слику, а да то мени недостаје. Какогод, ја збиља нисам имала на уму ни народ ни државу када сам размишљала о сопственом потомству.

Ето видиш. Твоја госпођа неће и стављена је тачка. И то је у реду.

Pa ni to nije u redu.Možda odlučim da pravim nekoj drugoj.
Sertifikat imam.

Овде или фали смајли, или си озбиљан.
У првом случају нема шта да додам.
У другом...
Па, морала бих да ти укажем на то да ти је изјава крајње неодговорна. Ако већ преврћеш по пет пута 200 динара пре него што их потрошиш, е да не би упао у финансијске тешкоће, како замишљаш прављење деце другој? Наћи ћеш неку ситуирану, обезбеђену, или ћеш препустити држави да се стара о твом потомству?

Vesna Knežević Ćosić

Negde vec napisah da moj drug Toma ima 10-toro dece. Bila sam totalno fascinirana tim podatkom. I mislila, zaista, pa kako, pa svako dete traži onoliku pažnju...

Elem, sva Tomina deca su divna, imaju svoje hobije, jedni sviraju, drugi pevaju, svasta nesto, plus vaspitana, uredna, fina.

Verovatno vladaju neka druga pravila nego u maobrojnoj porodici, al da moze, moze.

Драго ми је да може. Значи, моментално и уредно прецртавам једну од својих заблуда.

Вееелико за твог друга Тому и његов укупан подмладак.

sokodbuba

Управо то је поента. Комбинаторика гена и средине и свих разних фактора који се укрштају између та два пола је невероватно разноврсна и карте се сваком могу поделити на безброј различитих начина. Зато се треба колнити свих генерализација што је више могуће.

Siromah sa devetoro braće i sestara:

Marc Chagall

Еј, сокодбуба, хвала ти на овом на многе начине лепом доприносу дискусији.
И добродошла у моје блогодвориште.

zilikaka

Је л' баш треба да ти цртам?

Volem precizno izražavanje

Је ли довољно прецизно?

omega68

глад не закуца на врата.

glad, pa glad...
Koliko je to rođenih kaldrmaša kojima su i roditelji i babe ( dede ) kaldrmaši pa nemaju zemlje ni za saksiju.
Dakle, skoro svi mogu da se prehrane i da ne crknu od gladi sa svojih dvoje-troje dece.( Stvarno ne treba uzimati one ekstremne primere od 10+ dece ).Odu na selo, ako su zaposleni putuju ( moj pradeda je išao svaki dan PEŠKE po desetak kilometara na posao i isto toliko sa posla kući i nije prevodio porodicu u grad, da plaćaju kiriju ).Oko kuće uvek može da se proizvede toliko da se , kao što rekoh , ne gladuje.
E sad , to što smo mi razmaženi ( i sebe ubrajam u to , da ne bude zabune )pa i u prodavnicu idemo kolima, to je razlog zbog koga ćemo da propadnemo i pojedinačno i kolektivno .
A o selu i ''smrdljaku'' u njemu u koje ''gospođe'' neće ni da privire da ne pričam.

Е, сад већ почињемо да се играмо глувих телефона. Али, нема везе. Хајдемо из почетка, па редом.
Читав мој пост управо и говори зашто немам десеторо деце. Дакле, од старта сам своју поенту усмерила на екстреме, што си, узгред ти изазвао окачивши онај клип. И ту се моја сталнопонављајућа прича о глади, бар мислим, сасвим лепо уклапа.

Даље, хајде да оставимо твог прадеду по страни. Мој је био безземљаш, надничар, па је миц по миц стекао кућицу и комад земље на салашу. Али, ја не желим да се враћам у та времена ни на тај начин живота, ако ме баш крајња нужда не натера. Претпоставка ми је да развој цивилизације подразумева и нешто виши квалитет живота од прадедовског. Или, најбаналније: ни мој ни твој прадеда нису имали ни струје ни текуће воде ни све што уз то иде. Хоћемо ли и тај део приче да уведемо у разговор?

Но, да баталимо прадеде, покој им душама и почивали у миру.

Онда, нећеш веровати, али приличан је број оних који имају земљу само у саксијама или чак ни у њима. Памтиш ли ране деведесете и пијаце и људе из солитера који срамежљиво скупљају натруло воће и поврће око тезги када трговци оду? Тога има и данас. Је ли то начин да подижеш децу?

А многи имају само једну плату или некакву социјалну помоћ или повремене послове на црно. И никог да им помогне и нигде да се врате.

Омега, има толико различитих судбина и толико муке и јада и беде свуда куда се окренеш. Али, то није била моја тема.

како замишљаш прављење деце другој? Наћи ћеш неку ситуирану, обезбеђену

Aha, sa karijerom od koje nije stigla...
Ne znam da li više volim one koje su došle iz neke provincije, sponzorisale se ili se mučile i pošteno završile, kojima su počele da niču štikle iz opanaka pa krenule da leče komplekse sve trudeći se da budu neke uspešne i ''emancipovane'' dame.
Ili više volim one gradske frajle, koje su nepotizmom i felacijalnim dovijanjem upisale a potom i ''završile'' faksove, dobile poslove PR-ki ili ''poslovnih menadžerki''.Za njih se znalo , od kad su rođene, da ne mogu da rade ništa teško i što nije u skladu sa njihovim tananim dušicama.

Па сад...

Aha, sa karijerom od koje nije stigao...
Ne znam da li više volim one koji su došli iz neke provincije,
sponzorisali se ili se mučili i pošteno završili, kojima su počele da niču kravate iz opanaka pa krenuli da leče komplekse sve trudeći se da budu neka uspešna i ''emancipovana'' gospoda.
Ili više volim one gradske frajere, koji su nepotizmom i felacijalnim dovijanjem upisali a potom i ''završili'' faksove, dobili poslove PR-ova ili ''poslovnih menadžera''. Za njih se znalo, od kad su rođeni,da
ne mogu da rade ništa teško i što nije u skladu sa njihovim
tananim dušicama.

Оно, јесте да је било речи о женском роду, али, кад је већ прилика, што да о истом трошку не опљунемо и мушки.
Што си ти, бре, по некад толико киван?

Ma zezam se, bih ja al' mi ne da žena

Срећом, па ти је жена разумна особа.

jesen92

Овде си отворила још једну тему, али, некако, о њој не бих. Просто, дајем сваком право да има децу ако је у стању да их издржава и воли.

..ja ne mislim da smo mi ovde sudije nadlezne za davanje i nedavanje prava na decu...mi samo caskamo na zadatu temu...u tom smislu nisam ja prestroga, niti nekog osudjujem niti dajem prepuruke za broj dece..samo sam iznela svoja zapazanja kroz neke banalne primere i to u vezi hrane....svi mi jedemo brzu hranu ponekad, nista tu nije sporno...sporno je da veliki broj dece ide u skolu bez dorucka sto ja pripisujem lenjim roditeljima..a lenji roditelji, po pravilu, nisu mnogo zainteresovani za decu..

Мислим да смо се нас две ипак лепо разумеле.
Али, ако нисмо, за сваки случај...
Наравно, тек ћаскамо на задату тему. То ми је, некако, и била идеја.
И свакако ми није пало ни на крај памети да се поставим као судија или некакав морализатор, да осуђујем, пресуђујем и дајем препоруке ма које врсте. Можда сам само нехотице била непрецизна у изражавању и употребила погрешну реч. Дешава се...
У крајњој линији, више сам била запитана над неким појавама, него што ми је порив био да ма коме ударам пацке. Ако је тако зазвучало, припиши то само мојој могућој неспретности у дефинисању сопствених размишљања.
Уосталом, генерализације нису добре и покушала сам да их избегнем колико год сам то била у стању. Сад, колико сам у томе успела...

P.S. А оно о твојој могућој престрогости... Унапред сам се оградила када сам написала можда.

Vesna Knežević Ćosić

Šta hoću da kažem? Ništa specijalno. Prosto, nema univerzalnog pravila. Ne treba svoje standarde nametati drugome, ili iz svojih standarda, kriterijma, navika, životnog okruženja, običaja, tradicije itd, nametati drugome njegov model porodice, procenjivati iz sebe, šta je za drugog dobro ili ne.

Svako ima pravo da realizuje svoju porodicu po svojoj meri. Isto znam parove koji dobro funkcionišu bez dece. Vole se i paze i lepo im je.

Neki od tih parova čak nisu ni heteroseksualni. Ne vidim razliku, isto čiste kuću, kuvaju, raspravljaju se, gaje cveće i kućne ljubimce, idu u goste i primaju goste.

Imam drugaracu koja je singl. Nekada joj nije palo na pamet da pravi porodicu ni da rađa decu. Prosto, srećna je solo. Imam drugaricu koja je htela dete,ali ne i muža. Super je mama. Nikad se nije pokajala, naprotiv.

Zašto bi svi morali da budu kao ispali iz neke statistike? Ne mora, brate.

Ono što je dobro, jeste da niko ne gradi porodicu po modelu drugog, a ne svom, da bi zadovoljio familiju, komsiluk, ili iz strepnje da ne "štrči", sta god.

Весна,
пази када се у свему што си овде написала слажем са тобом. До последње тачке у свакој реченици.
Жао ми је ако си стекла утисак да мислим другачије. У сваком случају, нисам имала ту намеру.

Vesna Knežević Ćosić

ma nisam bre, "razmisljam", majkemi. samo sam malo obrazložila svoj stav divljenja prema mom drugu s desetoro dece.
:)))
imas zagrljaj

Ух, паде ми камен са срца.
Не волим када у ваздуху остане да виси неразумевање, па то ти је. ( А нарочито када се претходно изрекну камаре речи, као овом приликом. )

Лепо образлажеш. Штета што ови модератори нису смислили неке рамчиће шарене и ведре да се њима обележе коментари попут твојих, па да тиме добију пажњу коју заслужују.

Хвала за загрљај. Узвраћам.

jesen92

...ma sve je ok..meni se ucinilo da ti mislis da ja dajem neke ocene ,procene..itd....

Ма, јок.
А, на послетку, све да си их и давала или да сам ја мислила да јеси, па шта?
Разговарамо, размењујемо мишљења, ко воли нека оцењује и процењује, од воље му...

Но, битно је да смо се распетљале.
Наравно, подразумева се иста мера: .

fantomatsicna

Da ih imas troje
I ja cu kolk'o stignem..Ne mogu zamisliti vecu radost..svoju ali i njihovu medjusobnu.

Држим ти палчеве, да знаш. Само полако и паметно и уживај. Време је на твојој страни, па га искористи што боље можеш.

ivana23

~ ~ ~

mlekac

da znas!

Uredno sam se iskljucila sa onog bloga kad sam uvidela da se zahuktava, a onda me TI sacekas iza coska!

Sto rece angie, pa jos umotano u sareni celofan...

Шта иза ћошка? Све јавно, транспарентно, конкретно, под пуним ником.
И још се онолико двоумила и премеравала, а ти, к'о да сам друмски разбојник.

До душе, што се целофана тиче, Енџи је потпуно у праву. Ипак све лепше изгледа тако упаковано. И пристојније. Могла сам ја да ставим на астал и месарски папир, па да треснем на њега свој пост, исечен к'о сатаром, али то не би ни на шта личило. Ипак волијем да трипут мерим, а једном сечем. Така ми природа.

I dok razmisljam STA da napisem, kapiram da bi to bio NOVI blog na zadatu temu, a nisam bas sigurna da sam raspolozena da toliko idem u sitna crevca?

Е, видиш, тако сам ја застала пред Омегиним коментаром и ни макац даље. И пошто ми је у глави било толико тога што сам хтела да кажем и пуно залажења у ситна цревца, на крају реших како реших.

( А ако промениш расположење, удри слободно. )

U svakom slucaju, potpuno se slazem da je potrebno ZELETI da bi se moglo.

E, sad, zivot je stari obesenjak - al' to znas i sama. Nekad ide glatko, od pocetka do kraja, a nekad bude "Ja bosiljak sijem, meni korov nice".

Al' Boze moj, pregura se.

Bitno je da se to radi sa ljubavlju.

Ма, све то са животом је ОК. И поставља он замке и ступице и препреке. Ништа ново. Буде, па прође. А љубав је неизоставна, ту нема спорења.
Али, сигурна сам да знаш да нисам говорила о том аспекту ствари, већ о нечему сасвим другом. Једно је када се све коцкице сложе на иоле задовољавајући начин ( ни близу савршено, јер савршенство не постоји и крајње га је бесмислено очекивати), па се човек ненадано негде успут саплете, а сасвим нешто друго када кренеш у родитељство к'о мува без главе, без икаквог плана и додира са реалношћу. Ту је и највећа љубав од мале помоћи.

pavelka1911

kako se vi dobro zabavljate. kako je vama dooooooooobro.....

Павелка 1911, као прво, добродошао у моје блогодвориште.

И, кад си већ свратио, молила бих те да мало елаборираш свој став.
Нисам баш сигурна шта си желео да кажеш, па бих те молила за мало појашњење, ако ти није тешко и ако те не мрзи.

pavelka1911

Ne mrzi me naravno.

Хвала ти на труду.

Reče mi jedan drugar da ga je preokupirao ovaj blog a ja pre par dana zavirih da vidim o kakvoj se to fenomenološkoj zabavi radi na kome ili čemu ljudi u ovoj zemlji i u ovom trenutku troše svoje intelektualne i ostale resurse. Prelistavao sam neka kako ti kažeš dvorišta po metodi slučajnog odabira tako da je prisustvo u ,,tvom dvorištu,, apsolutno slučajno.Šta da ti kažem.

ОК је и што си случајно залутао у моје блогодвориште. Моје је онда било да ти, као што ред налаже, пожелим добродошлицу и учиним да се осећаш пријатно.

Mnogo priče malo akcije i rezultata. Mnogo tapkanja u mestu. Mnogo ničega uglavnom što bi realnom životu doprinelo u kvalitativnom smislu.Liči mi sve ovo na jednu veliku psihoanalitičku zabavu gde se svako prazni na svoj način i shodno svojim kapacitetima. Ako je to zamisao ovih blogova-aferim efendijo-pun pogodak. Zabrinjava samo što mnogo ljudi učestvuje u ovakvim seansama što sa aspekta medicinskih statistika izgleda vrlo poražavajuće. Dopuštam da je ovo moje subjektivno doživljavanje svega ovoga ali pitanje je zašto to stvara ovakav utisak.

Да, ово је сад већ сасвим друга тема, о којој би се дало много тога изрећи. Но, хајде да се задржим на само пар основних ствари, тек да не прескочим овај део твог коментара.
Сваког од нас који се мувамо по овом месту је привукло нешто друго. Разлози су разни. Неко збиља мисли да се и писањем овде може утицати на друштво и радити на променама унутар њега и дела у складу са тим. Неко воли мало необавезног фајта, мало размене мишљења, мало надгорњавања, мало провокације. Неко жели да научи нешто ново, да прочита нешто занимљиво, да обнови стара знања, да преиспита своје ставове поредећи их и сучељавајући са другима. Неко тражи само мало одушка и забаве и дружења. Неко је скрибоман. Неко је радознао.
Има толико разних оправдања зашто смо ту.
И, са моје тачке гледишта, ни једном није замерити.
Јер, сви разлози и сва оправдања су, у крајњој линији, субјективна и ствар личног избора у датом тренутку.

Da pređem na srpski i završim.

SELO GORI A BABA SE ČEŠLJA !!!

Dok selo gori deca se ne prave! Dok selo gori seljani razvaljuju visokoumne rasprave po blogovima kako deca treba da se prave. Za to vreme komšije Albanci prave decu i državu. Blogeri detektuju sve probleme i zašto selo gori i zašto se ovde deca ne prave samo niko da počne da organizuje gašenje sela-onako za početak.

Ako selo izgori - neka izgori, znači da za bolje nije ni bilo.
Deca se na zgarištu teško prave - mada nije nemoguće.

Добро. Разумела сам поенту. Ти позиваш на делање. Ти критикујеш високоумне ( прочитала сам, вероватно исправно, с обзиром на контекст - празне ) расправе.
Једино не правиш разлику између прича на Блогу и онога чиме се свако од нас бави у реалном животу.
Јер, овде разговарамо, размењујемо мишљења, паметујемо ( назови то како хоћеш ), а у реалном животу деламо у складу са реалношћу. Што претпоставља да свако ( или бар већина ) хита да угаси село на начин који му је доступан. Мислим да у то не би требао да сумњаш. Сад, што резултати нису одмах видљиви ни задовољавајући...
Па, дозволићеш - и ватра је велика.

Kad budeš pozivala goste u svoje pravo dvorište a ne ovo virtuelno - znaćeš da si uspela. Ako ne uspeš za bolje nisi ni bila. Jedino rezultati govore o tome ko smo i šta smo, sve ostalo su izgovori.

Овде се гости не позивају, већ свраћају сами, сходно својим афинитетима и својој радозналости.
А у своје право се позивају. Мада, и случајни намерник уме да буде добродошао све док се држи у границама основне пристојности.
И сад не знам шта ти је поента.
Мој реални живот је пун гостију, а ни резултатима истог нисам незадовољна. И овде говорим о неком личном плану.
Наравно, волела бих и да се држава промени на боље. Чиним, надам се, колико могу и на том плану. Да ли је довољно? Не знам. Желим да мислим да јесте.

Pravi naslov bi bio:,,Nije nama lako - de lako,, ali nije nemoguće.
PS. SELO I DALJE GORI !!!!!
Otmite bar babi češalj da nas ne iritira !!
Jel na izborima ? Jok na blogu....
Jel sada ? A kada??

На изборима.
Ускоро.